Ortak koji sašiva sve na duge staze, oličenje fanatične posvećenosti ostvarenju cilja.

Epska (ne u smislu narodna poezija, odnoseći se na proporcije, prim. aut. EPIC) parabola upakovana u bojkoliki setting koja uči kako umaženo žensko čeljade (čitaj: princeza od tate koji je devedesetdruge izbjegao iz okoline Banjaluke kod ženinih u Borču) odgajano pod staklenim zvonom i okruženo četom sinolikih šiljokurana može da se odmetne čim osjeti svrab pa krene da se češe. Problem nastaje što je obično onaj koji počeše neki nedojebani ljaljan koji drži lokalni splav, čiji IK (iliti intenzitet kajle) barem za dvije cifre nadmašuje broj milimetara kose na glavi i gramažu sive mase. E kad baji dodije čka jer je, ili prestara za njegov ukus, ili joj se ne poklapa dezen masnice sa njegovim giljama i kravatom, nastupa akcija ala Spašavanje redova Rajana od strane braće. Eventualno jedan od njih "naslijedi" zetovu imovinu, jer je zeta zadesila sudba strašna spontane evolucije u delfina kada mu je izraslo nekoliko rupa na leđima kalibra milimetara devet.

Krokodil Beo zoo vrta koji je u Beograd stigao kao odrasla jedinka 1936. Preživeo je Drugi svetski rat, bombardovanje 1999. i Slobu. Star kao Biblija.
Za 80 godina videlo ga je možda i nekoliko miliona ljudi, ali ga nikad niko nije video da se pomerio.

Објава рата конкурентскoj кући.

Klasično zamazivanje očiju i prodavanje magle. Nepostojeća stvar koju forsiraju Slobini puleni koji su još uvek nažalost među živima. Kad je Rus nekom pomogao za džabe? Nikad! Još uvek polugladna nacija koja gleda samo kako da se očeše za bilo kakvu korist za uzvrat dajući šatro podršku svojom veličinom i vojnom silom koja je sila onoliko koliku su stanovnici Rusije gladni i obratno. Ili ipak ne, oni su iste vere kao mi!? Možda je to zapravo razlog što su Ruski vojnici silovali toliki broj Srpski žena prilikom oslobađanja, više nego Nemci za sve vreme okupacije, verovatno su hteli da budemo još bliskiji. Doneli su jebene picajzle na Balkan. Ovakvom soju ljudi koji život daju za kvazi prijateljstvo pričao ili srao isto ti se hvata. Lakše im je uterati metar u dupe nego santimetar u glavu. Ostaje ti da se svađaš po Slavama i svadbama ili jednostavno da pustiš kretene da žive u zabludi, slepi kod očiju.

Дрпити, ђипити нешто. Мазнути од других, декнути неку стварчицу, ништа велико.

Некадашњи фудбалер и репрезентативац Јапана. Играо је на позицији центарфора и био је прави разбијач. Изузетно крупне грађе за једног Азијца, пунио је обилато и немилосрдно противничке мреже широм планете, а посебно је био познат по одличној игри главом. Потекао је из Нагојине фудбалске школе као и његов колега из репрезентације Накиту Минајаши.

Поред тога што је био фудбалер, он је и нутрициониста и велики заговорник здравог начина живота па су многе девојке и жене постале велике љубитељке његове протеинске дијете, која се састојала од честог конзуимирања његових суплемената, тј. његове надалеко чувене протеинске бомбе.

Kako se Ivan Bosiljčić proslavio u seriji ''Ranjeni orao'' i ''Greh njene keve'' dobio je poziv za glavnu žensku ulogu u filmu ''Cipelići'' čiji je režiser Jelena Tomašević koju nije odbio. Ta uloga je bila direktan ekser u sanduk srpske kinematografije što je zasmetalo Fakultetu dramskih umetnost i RTS-u koji kasnije zajedničkim snagama odlučuju da izbace novu verziju Bosiljčića. Osećajniju i baršunastiju.

Prolazilo je mnogo generacija, prijemnih ispita, proba, audicija ali komisija nije mogla da nađe glavu koja je mogla da zameni Ivana. Ulagalo se dosta novca namenjenih za komasaciju i uređenje poljoprivrednog zemljišta u raznorazne sekcije i radionice ali bezuspešno. Kako je materijalnih sredstava bilo sve manje čekala se dozvola o korišćenju novca iz humanitarnog fonda, a onda je od jednom na vrata zakucao on. Miloš Biković.

Njegov, duboko zamišljen al mi se kenja pogled je uputio pravo ka komisiji. Znali su da je to On. Frizura šala na stranu, šal od kašmira iz Teranove, džemperčić ispod kojeg se nazire majca Zdravlje Leskovac i kesa iz pekare Hleb i kifle u kojoj se nalazi proja sa heljdom, to je taj imidž. Kako je rekao ''Ćao ja sam ahm Biković hehe'' svaki ženski i po koji muški član komisije pušta suzu niz butinu i čestita novom ranjenom orlu. Dolaze fotografi i novinari da slikaju šmekerčinu i stave sliku u Blic ženi, Gej iz okej i Kurir kako bi i ostali mogli da bacaju piš. Kasnije ga izlivaju u bronzu i postavljaju umesto Karađorđa ispred Hrama. Džastin Biber se nervira jer dobija konkurenciju, Bosiljčiću visi uloga o koncu a Šerifovićka ispituje sebe. Biković šmekerčina.

Stara reklamna zvrčka neke tamo fabrike sokića. Vaše zdravlje nam je užasno važno, cenjeni konzumenti, zato svaki tetrapak našeg soka sadrži ništa drugo do čistog, prirodnog, iscedjenog voća. Jesmo malo skuplji, ali složićemo se svi, ne može se staviti cena na ZDRAVLJE.

Оно кад те ортаци исцимају на скијање а твоје елан скије забо бураз и отишао на јебене Дивчибаре са одељењем.

Nezaštićen kres bez vađenja s ciljem ostvarivanja potomstva.

Prirodna, tradicionalna oplodnja koja uključuje prskanje, interno. S ljubavlju, često pod jorganom, bez epruveta. U perspektivi i bez GMO i kloniranja.

Rekao bi Mitar Mirić u istoimenoj pesmi.
Ostavljanje komentara na pesmama "Lajk da ona vidi, volim te ludo".
Najgora pošast današnje omladine. Deficit muda, bratić moj. Naravno, sad ćeš ti biti pametan i reći: "Alo mentolu, pa ostavi komentar na pesmi i posle je pošalje devojci u inboks, a onda ga ona zove i on ode da jebe". Ne, ne, dečače. Neće to baš tako ići. Nešto baš ne verujem da bi neka devojka bila sa dečkom koji ima akaunt ime milefakersrbijadotokija98... Realno, danas je muškarcima (čitaj. muškarcima pod znakom navoda) mnogo lakše da nađe neku srceparajuću pesmu na jućubu i razmišlja o devojci koju je slučajno očešao u klubu dok je išao da ispiša ona poslednja tri piva što ih surduknu u sebe da ih konobar ne prosipa džabe, a ova mu se obratila sa "Pazi, ljakse, ne mlati kurcem dok ne uđeš u klonju, jebote!". Naravno, moguće je da se zaljubiškao dečkić na prvi pogled. Jebiga, ne sreće se riba pred klonjom svaki dan. Opet, njemu je mnogo lakše da kod kuće sebi ispira mozak jednom pesmom narednih petn'es' dana, nego da je to veče ispao keršme i na njen bezobrazluk odreagovao većim bezobrazlukom "Jao, izvini... čim sam te video, on je odma' bez moje dozvole iskočio iz gaća. 'Ajd sad kad je već napolju da ga iskoristimo do kraja, da ne bude da se cimao džabe, eheheheh, ako me razumeš"...
Ne. On će ipak ispasti cava i izviniti se kao neka strina, otići sa splava, a posle celu noć blenuti u plafon i razmišljati o njenim očima boje kestena... aaaa? Al' opisujem, 'lebtejeb'o...
On, kao zabrinut dečko za svoj ljubavni život pomisliće da nije dovoljno romantičan i da će baš ostavljanje komentara biti ono "posebno", kako to u ženskim časopisima vole da kažu.
Neće, rođeni. Neće. Vidi. Ženama je u genima da produže vrstu i da to rade samo sa najjačim primercima suprotnog pola. Nekada si morao da ubiješ sabljastog tigra kamenim mačem koji je tup k'o kurac, a ti bi sad da jebeš ostavljajući komentar na ljubavnoj pesmi. He. Pa, koga ti lažeš? Neće to ići. Tako ćeš samo pokazati da si mekušac i da nisi vredan u njenom svetu. Sjebaće te sabljasti tigar...
Nemoj čekati. Dok ti plačeš u mraku svoje sobe, nju neko drugi trsi!
Ne bih se ja toliko nervirao oko njih. Već. 'bem mu mater. Bajo, skupi muda, nemoj se seljanisati da svet čita kako voliš tamo jednu malu, a nemaš snage da joj priđeš, anđele, volim te najviše i slične bljuvotine! Nego, lepo... dođeš na vrata, kuc, kuc, ja bi' te ženim, 'ajd sa mnom za Barajevo!

Sise kojima ne pomažu standardni konfekcijski brojevi brushaltera, već korpe veličine desantnih padobrana. U poređenju sa njima, nema razlike između simentalke i daskare. Tiha čežnja latentnih edipovaca i zagorelih (dakle svih) studenata tehničkih fakulteta.

Naglašavanje posećenosti nekog događaja, skupa, žurke itd.

Svijet iz perspektive posmatarača za stolom u uglu kafane, kroz veo duvanskog dima.

On je taj koji prvi ulazi i poslednji izlazi. Sjedi sam za stolom sa limenom pikslom, predizbornim upaljačem, mekim pakovanjem cigareta i čašom lošeg alkohola, nehajno nalakćen. Tako ga drugi vide. Njegov pogled filtriran je dimom cigarete bez filtera iz ugla usana koja kao da se nikad ne gasi. Ne znaju ga po imenu. Tek ponekom konobari nadjenu nadimak, ali ga nikad njime ne oslove.

Gotovo neprimjetan za druge. Vide ga, ali se ne bave njime. Ni on se ne bavi njima. U njegovoj slici nema oštrih ivica i jasnih oblika, nema jarkih boja, nema društva, nema porodice. Sve je obavijeno izmaglicom nezainteresovanosti i samodovoljnosti. Sfumato kao tehnika življenja i nirvana u pravom smislu riječi.

Амебе, бичари, дупљари и хидре
Трепљари, сунђери а и мале видре.
Пијавице, хордати, медузе, корали
Морске сасе, пантљичаре и метиљи мали.

Катикула опне и циклопси неки
крпељи, шугарци и мекушци меки.
Морске звезде, јежеви, јегуље и жабе
гуштери, змије, корњаче и крабе.

Гуске, патке, лабуд и фазани
Јаребице, детлићи, сове и морани.
Рајске птице, аре и свраке јуначке
Зечеви, кунићи, кучићи и мачке.

Бубоједи, мишеви, хрчкови, кртице
Даброви, куне, вук и веверице.
Моржеви, фоке, делфини и гњурац
Магарци и овце, и још пун их курац.

Разочарење шпанских освајача при попису територија које су освојили у Средњој Америци.

Начин празновања у Срба. Својеврсни бумеранг ефект. Добар део народа због новогодишњих празника гладује отприлике негде у марту када прођу чекови. Тада наступа блага доза хистерије и лудила када се појави огромна рупа у буџету. Јебига леба и лука наредних месец дана.

Poštovani predstavnici društva ''Ujedinjene Evrope'', ovim putem vam dostavljam kratak izveštaj o, sada već davnoj prošlosti mog naroda, iz tastature mog ''20 x pra dede'' (šta mi već dođe), starog gosp. S. Jockovića (tastatura - ah, kako egzotična reč). S obzirom da je dotični mi predak ostavio u zaveštanje prilično obiman tekst, a samo transkriptovanje iz izvesnog programa Word u Derilia me je koštalo čitavo bogatstvo, citiraću samo pojedine, za istoriju Srba značajne odlomke.

03.08.2016. U Hrvatskoj besni rat. Svi oni nesrećnici koji su po forumima i raznim Vukajlijama smarali kako će migranti sa Bliskog istoka izjesti ovu bananicu od države su se zajebali. Izjeli su naše komšije. Kao što igrači stonog tenisa prebacuju loptice sa jedne na drugu stranu, tako su i Hrvati (takođe izumro narod, prim.aut.) pokušavali nama da uvale ''obojene''. Kako ovi nisu mogli preko Mađarske, gde je obrazovana naoružana civilna vojska, okrenuli su se na zapad, Hrvatsku. Optužuju nas, ali neće daleko dogurati jer novi Jasenovac je na pomolu, a pritisak Evrope je sve žešći.

22.09.2030. Napokon neko političko dešavanje vredno pomena! Velika ''Мајка Русија'' u koju su se mnogi kleli raspala se na Istočnu i Zapadnu! Lepo je neko pametan rekao, ''Historia magistra vitae est''. Samo što moćnici nisu ništa uspeli da nauče i opet se vrti ista ploča. Haha, Moskovski zid. Bar to da doživim, nisam se ni rodio kad su rušili onaj Berlinski...

02.11.2047. Situacija se relativno stabilizovala otkako se Evrposka Unija raspala prošle godine. Sećam se kako mi je otac još pre četres' i kusur godina pričao kakve će nam sve mogućnosti pružiti ulazak u Evropu. Matori, kladim se da bi te sada izjedao blam. Ali verovatno se toga ne bi ni sećao, i bilo bi ti drago što je evropskoj bagri došao kraj. Ti i majka ste nam sve pružili i bez tih ''Evropskih'' mogućnosti, bili ste za nas Svet. Zahvalan sam vam oboma. Voli te tvoj grešni sin. Počivaj u miru.

07.05.2057. 40% svetske populacije je stradalo. Od čega, pitate se? Prehlade. Ko bi rekao da nam tako nešto može doći glave. Poslednjih desetak godina nas Srba je sve manje, otuđujemo se, milimo svud po svetu. Nije nam lepo ovde. Sada još i prehlada. I nije važno što nam je pola najmilijih poumiralo u slinama, najbitnija vest je da je Novakov unuk živ i zdrav na Devičanskim ostrvima i lep na dedu...

10.06.2057. Najnoviji ''Statističar'' pokazuje da smo mi Srbi na par koraka do istrebljenja, ako se ne računaju emigranti... ''Čuvajte, čedo moje milo, jezik kao zemlju...''

12.03.2065. Baš mi poslednji Srbin koji se zove Miloš danas u parku reče da je pročitao u ''Večernjoj Politici'' kako veće i mnogoljudnije Evropske sile pretenduju da uzmu pod svoje sve nas preostale, kao da smo ugnjilo voće na pijaci... Rumune, Mađare, Dance, Poljake... Nisam verovao da će se situacija u svetu ovako brzo odvijati, još za mog života.

11.12.2073. Karta Evrope više nikada neće izgledati isto. Gledao sam kako ruše Moskovski zid i kroje granice mnogih država. Pogledao sam smrti u lice kada su mi, ovako starom i u kolicima, pretili oružjem da napustim Srbiju. Sada sam Džon Smit 1275 i živim u Ragatzu u okolini Beča (veštačka tvorevina za izbeglice iz ''Ugroženih'' tj. maloljudnih zemalja, koja treba da stvori utisak da živimo normalno). Svakim danom mi je sve lošije a medicinske sestre nas sve ređe obilaze. Delim sobu sa Poljakom i Hrvatom. Pričamo ''naš'' jezik sva trojica i lepo nam je. Znam da ovo neće dugo trajati i bojim se da se kraj bliži. Ne samo moj, već Srbije i Srpstva. Nema te sloge koja nas sada može spasiti.

31.12.2073. U zvaničnom (prazničnom) saopštenju stoji da države: Bugarska, Mađarska, Srbija, Hrvatska, Poljska, Makedonija, Danska, Rumunija, kao i nezavisne italijanske i ruske državice više ne postoje. Osećam se kao poslednji Srbin na zemlji. Preumoran sam da bih pisao. Odjavljujem se. Ostajte mi zdravo.

Osmeh je najbolji lek. Osmeh uvek pomaže. Samo se smeši i sve će biti dobro. Ili je možda bilo sve će biti gore? Ubij me ako mogu da se setim. Ne, hehe, ipak nemoj. Uprljaćeš zavese, hehe. Ma, beži, bre, kakav crni osmeh. Osmeh nije lek. Osmeh je više.... Simptom. Da, da, baš tako.

Simptom, kao kada pokušavaš da nosiš tupe jer si ćelaviji od lobanje, pa baš i ne bi voleo da se to primeti. Ponekad upali. Ili možda i ne upali, ali ljudi se nekako prave da ti veruju da imaš lepšu kosu od Džonija Brava, verovatno da ne bi morali da slušaju tvoju kuknjavu. Tako je. Smeh nije lek, već simptom. I to simptom tuge i nezadovoljstva. Ali nekako, kada se smešiš... Izgledaš više kul. Više stoički... Manje.... Ranjivo. A niko ne želi da prizna nekome da je ranjiv, zar ne? I ker krije kada ga nešto boli da ga ne izbace iz čopora. Niko neće ljude sa problemima, ne?

Evo, ja imam problem sa grupnim fotografijama. Sve do jedne su bile pune nasmešenih faca, izuzev Bokija šmekera, ali njemu se dalo oprostiti on je šmeker i šmeker mora ostati misteriozan. Ali eto, on ti je u pricipu bio vrlo zadovoljan i srećan lik. Šmekerica. Za razliku od njega debela Tamara se stalno smejala, toliko da joj se proteza vidi, a jednom sam joj drpio dnevnik i pronašao gomilu patetičnih stihova o tome kako je niko ne voli i kako joj se kenja od malograđanštine kojom je okružena. Pa kako to sad, ima li to smisla, hahaha?

Nema smisla, stvarno. Ajde, ima, jedino kada hoćeš da iznerviraš policiju kada te pitaju kako si uspeo da prođeš pored termalne kamere (ko im kriv kad nemaju pojma kad ne znaju ograničenja infra red zraka), ali nisi srećan. Ono, iznerviran si što su te ipak uhvatili. Ali to besmisleno smejanje je danas izgleda neki imperativ. Jer biti zajeban nije kul, imati probleme nije kul, dobro, jeste ako si Betmen ili Vulverin. U stvari, čekaj... Ne, to je sve sasvim kul, ALI dok se ne deli sa drugima.

I kako čovek sebi da pomogne? Pa, ništa, progutaš kojeg smeška i nadaš se najboljem. Lep dan i vedro raspoloženje su ionako sa folkloraše. Budi folkloraš! Budi društven! Voli jebene životinje! Grli delfine i kitove. A kući plači i kukaj, jebem li ti mamu nenormalnu.

*Definicija je napisana za Mizantrophy.