Tetka ili bilo koje drugo vatreno oružje.
Označava činjenicu da je junaštvo u današnja vremena postalo ništavno, jerbo svaka šuša može pogubit' i najvećeg junaka.
random internet forum:
- Odi vamo pičkice, izuću te iz čarapa kad te se dočepam, ima prste da ti lomim i zabijam ti ih u telesne šupljine, nema dana da vidiš kad ti oči iskopam i lični opis promenim. Reci de oćeš da se nađemo pa da te pošaljem malo na aparate!
- Meni svejedno, tetka svugdje isto zvuči. Ako ti je toliko malo do života stalo, dogovorićemo se.
Lovac kojem je žena opet sklonila oružje.
- Ženo daj pušku, komšija Pera dov'o geometra kaže uš'o sam mu u među.
- Ma evo ti puška, pucaj u sebe, rekla sam ti da će meriti, a ti zap'o za taj metar.
- Ćut' bre, to je meni moj đed Dragoljub ostavio... Pa jel' si ti normalna zar sveže lakiranim noktima pušku da diraš, sve lak na obaraču, ako slučajno opali jer su mi se prsti ulepili ti ćeš da odgovaraš, jes' čula?!
PISANO ZA TAKMIČENJE
Moto vatrenih navijača i okorelih nacionalista.
-Imaš dve stoje za pljuge!
-Imam, ček...
-Za koga navijaš?
-Za FK "Promaja"...
-More skloni mi se s očiju, jebalo te tih tvojih dvesta dinara, pičko!
Drkanje telefona. Malo vacap, malo drustvene mreže, malo neka glupa igrica.
- I slušaj, prilaze njih dvojica, idu ka nama direktno...
- Aha...
- Gledamo mi njih, gledaju oni nas...
- Da, da...
- I krene ta riba da mi puši na sred kluba!
- Aha, da...
- Ma jebem ti seme prestani da telefonanišeš! Ništa me ne slušaš!
- Ček bre kome si popušio?
Sabijati. Dominacija na relaciji mali prst – realizacija. Besomučno silovanje umećem. Superiornost na delu. Tatamataizam.
- Kako čovek svira gitaru! Lik je skrc'o, jebeno!
...
Kaizen: Zdravo, ženo.
Žena: Ćao, dragi. Kako je bilo na poslu?
Kaizen: Super. Skrc'o sam neki algoritam. Bombona. Sad neću da idem narednih mesec dana tamo!
Ženo: Lepo. Nego, oli biti seksa nekog večeras, hm?
Kaizen: Biće.
Lik koji na nekom okupu ili bleji da najmanje para, a popije najviše.
Bleja posle VOS-a. U toku skupljanje para, fejz sakuplja pare da se ode po pivo. Svi daju po neku kintu 100-200 dinara.
Bebop: " DAO SAM PEDESET DINARA "
...Kasnije te večeri bebop je popio 3 piva, pojeo smoki i Manču
Nacistička pošalica iz vremena Drugog Svetskog rata, bukvalnog prevoda "Rad (te) oslobađa", prigodno okačena u vidu table za dobrodošlicu iznad ulaza u zloglasni Aušvic (gde i dan-danas visi), ali i drugih konc-logora diljem Poljske i Nemačke specijalizovanih za masovnu čistku Jevreja. Horovođa iza ove himne trolu bejaše šef Odreda Smrti i kasnije obešeni Rudolf Hes, batica koji je na optužbu da je odgovoran za smrt 3.5 miliona ljudi blagoizvoleo izjaviti "Jok, samo 2.5 miliona - ostatak je umro od bolesti i gladi, hnjo."
Švabe i humor, jebote.
- I, kume? Kako je u Nemačkoj? Kako izdržavaš?
- A kako...Arbajt maht fraj, kume, šta drugo.
- Šta, dirinčiš dok ne izgoriš, a?
- Jok, bre, nego ostavio kocku, batalio kladionicu, uštekao solidno para i sad ću vodim ženu u Južnu Ameriku, uvek je kukala kako oće da vidi Brazilke uživo, hehe...
Napušen puž golać. Toma Zdravković na krokodilu. . Paraolimpijada uz sponzorstvo Joce Amsterdama. Strahovito usporeno i turobno izvođenje neke radnje k'o u kadrovima Tarkovskog. Trčanje sa paketićom u čmarištu do katastra, da prevedeš šesto' duluma zemlje kod Laktaša, Dodikovom sinu, profesionalnom dileru krompira.
-Oće izać' kurva iz kupatila, izliće mi se ovo govno po crijevima, peritonitis ću dobit'.
-Strpi se Utvara, lave.
-Kurac moj, iznabadaću je specijalkom, pa ko da zemlju prevodi.
-Thug life, geparde.
---------------------------------------------------------------------------------
-Milice, idi u kuhinju po vopsić tati.
..
-Ajde mala, požuri prođe Malaga, ne prevodiš zemlju.
-Evooo, samo da izađem iz kolica.
Nakupiti gomilu starog đubreta i đuture ga prodati po jeftinoj i povoljnoj ceni. Jer svakome trebaju 20 godina stare neupotrebljene tube iz Tapijeve škole slikanja za sitniš.
-Uej matoreij, vid' šta sam našao za 500 dinara.
-Šta ti je to koji kurac?
- Sve tri knjige Voje Nedeljkovića ''Vojevanje sa stilom'', kilo šećera, kutija flopi diskova, ketridži za Segu i CD sa slikama Vere Čukić, zabandlovao neki brat na Kupindu, video i rekoh OK cena skroz i kupio.
Pisano za Oktoberfest 2018
U neka slavnija vremena, u srpskom narodu odomaćeni i, pre svega, u znak ljubavi nadenuti nadimak Kralja Petra I Karađorđevića. Čika Pera, jebote. Kao neki gotivni komšija iz kraja koji ti dopumpava loptu i krišom daje gutljaj piva/dim Lakija. E pa, ovaj iz naslova je bio preteča tog dobričine iz komšiluka, poznat još i kao Kralj Petar Oslobodilac i Stari Kralj, inače rođeni unuk Karađorđa i ozbiljna kraljina od čoveka...i verovatno poslednji pozitivac koji je sedeo na tronu sprske države, ono, još od Cara Dušana. Nebeski narod ga pamti i veliča kao mudrog, štedljivog, skromnog, plemenitog, hrabrog - a svi znamo koliko je pomenuti škrt na komplimentima kad su vladari u pitanju. Postoji tu, naravno, gomila priča i anegdota o njegovoj kuloći, kako na dvoru tako i van njega (tipa, jednom se pod lažnim imenom Petar Mrkonjić borio u Bosansko-hercegovačkom Ustanku 1875-e goodine, a s tim u vezi stoji i ime Mrkonjić Grada), ali je od svih verovatno najmoćnija i, ujedno, najneverovatnija ona u kojoj taj omaleni i ostareli čovek predvodi svoj narod u egzodusu preko Albanije, neretko i peške, kao običan čovek i smrtnik...kakvim je sebe, uostalom, i smatrao.
Elem - iako prilično u godinama i već teže bolestan, uspeo je da dočeka kraj rata i oslobođenje otadžbine...što je umeo i da proslavi brijanjem brade koju je puštao pune 4 godine. Kakav car, ali stvarno.
"Čika Pera jaši konja bela
a za njime Srbadija cela.
Aleksandar jaši konja vranca
a Car Vilhelm jaši na magarca.
Čika Pero, živeo ti Đorđe,
puštaj vojsku neka kući dođe.
Čika Pero, živela Jelena,
puštaj vojsku sa pusta Jedrena.
Čika Pero dođi do palanke
pa da vidiš svoje Srbijanke."
Glavna pomisao mužjaka koja teži ka ostvarenju, prilikom ulaska zgodne ženke u vidno polje.
-Au brate, pogle onu do šanka, kapiram da se trpa za šaku pirinča.
-Ajoj, ćuti jebote, napunio bih je k'o Hitler logore. Jeb'o bih je bez razmišljanja.
-E, kad smo već kod Hitlera, šta misliš kako je on održavao pažnju narodu dok je držao govore?
-Ma, boli me baš kurac, pusti me da gledam. Jojojojoj, dođiii...
Recitovanje neke numere koja treba da se zapravo peva.
Džoni (totalno nemelodično, recitarski, plač majke božije) - Ja te volim on te ima, njegova si već danima, u nadama...
Rale (iznervirano baca mistriju i ciglu) - Au brate evo sad ću da se upucam sekirom, da li si normalan? Pusti nekog drugog da peva, nemoj da mi tu bajaguješ.
Napraviti eksplozivnu žurku kojom razneseš i sebe i ekipu dok posledice žurke ostaju mitski urezane u kolektivnu svest.
- Redar, da li su svi prisutni?
- Nisu: Toza, Rade i Krsman.
- Šta im se sad desilo?
- Našao Toza bure rakije pokojnog dede što mu ovaj ostavio da otvori kad se bude ženio, pa je sinđelovao ovu dvojicu. Krsman je u pritvoru, Rade u bolnici, a njega još nisu našli.
Baš nalik tačkama singulariteta u dalekim nebesima, što prkose zakonima kosmičkim, ovaj narod snebasišavši sazdao je svoja četiri zida da međ njima očuva tu remetilačku bit naspram zakona ljudskih.
Ili, čovečnijim jezikom rečeno: nema bre da se raspravljaš, drkni joj jedan iz bekhenda, jednoručni, onako muški i ćao zdravo.
- Šta si pokisao kuronja?
- Ojadi me ona sudilja. Meni zabrana prilaska godinu dana, njoj pun pansion na nepoznatoj lokaciji.
- Ma ćuti, bolje i da se iskmeči malo tamo, ne treba ti to pokući... neka ih tamo na sigurnom!
- Ma ja... taman i mamu da mi upozna, red je.
Klupa na kojoj sede muzikanti čekajući svoj red.
- A bre šefe kaće ta pauza za bend, red rokem rola pa red granda i prođe svadba. Daj da malo proveselimo trubom ovaj narod.
- Bend je plaćen i oni sviraju po blokovima koliko je dogovoreno. Sedite vi na ovu klupu za rezervne svirače i sačeka... AJOOOJ DALEKO SI DALEKO SI, NEKO TE DRUGI IMA
- A jesi ciganj veći od nas jebo te tronbon u dupe!
Otelotvorenje one narodne: ''dobar kurac - mir u kući''.
Ako ti žena svaki dan drži pridike u rangu Kastrovih govora na plenumu kubanske kominterne, ne znaš kako je vaša veza otišla od trnja do zvezda, al' u rikverc, kućna atmosfera podseća na rusko-američke odnose u vreme hladnog rata bez nade da će se Treći svetski nekako izbeći...
Pa, slab si mi ti Krešimir, sinovac.
- Opet nemamo banku u kući, kladionica blaaa, kafana blablabla, televizor blalallala, a deca bllalala, a krediti blalalala, nosim stare stvari blallala, auto se raspada blalala, a lepo mi je mama govorila blalalabla, bolje za brzi voz blablabla...
Krešimir ne govori ništa, vata za pičku i ubija od kurca tako što joj močugom standardnih krešimirskih gabarita (dužina 10, obim 5, al inča) prodžara sve telesne šupljine kao polažajnik ognjište na božićno jutro.
- Može kafica, srce?
Definicija je napisana za takmičenje Tvoja definicija zvuči poznato
Poredbena odrednica s rezonom komocije i širokog prostora, te onog ciganskog kurčenja... neke imaginarne moći. Ko kad se patuljak našo na trosedu, Alahov izaslanik u punom Boingu ili nešto poput banalnog pričesta i ćaskanja Pahomija sa pionirskim timom Dinama iz Vranja. Prostranstvo. :Oš vamo, oš tamo, saću u drugu traku, ma pred kamion zaspalog Turčina, što da ne? Ima se i može pritom. I da oće te nagazi, nemere, mali si i izmigoljiš se. Da. Al' kad bi se zajebavali s Đošom, Jovom i sličnim skečerima Homer tipa.:
Jbg, Fićo se uvek posprdno tretirao, koga briga što on može da povuče ko zaprega od dva vrana i izgura ko Niva 4x4, bio i ostao Deda Mrazov pomoćnik pa mu zato i nik ne donese ništa bolje. Nažalost, osta marker likova čiji se gabariti nekako ne sklapaju sa autoskopiranjem, slikom iz ogledala, te realnom širinom druma. Oči veće od mogućnosti... ili ono: Sve se može snagom volje, kurci palci. Nije mali, velika je soba. Aha, da, obrij se biće još i veći. Obrij ti brkove droljo! To su nausnice, debilu!
Nego da ne širim. Sve u svemu, nije cim u gabaritima, nego u poimanju i spoznaji... Kao ono kad smrde tuđe noge pa krene kreč po ćoške da se ljušti, a tvoje se uvoštile isto, al' te bole brige... ceniš, bar ne zaslepljuju jedinstveno, ima tu i gorih nijansi... hehe. Ne zaglupljuj se, ipak se to malo sa strane drugačije vidi a i oseća. Da.
- Vidi malog, al' se širi... Ko Fićo na drumu!
- Hehe... ma dobar je, znam ga, nemoj tako... pubertet i te munje.
- Da, al' vidi ono, stajl šlog ruke, šta koji kurac? Luftira aksile na Košavi?
-----------------------------------------------------------------------------------------------
- Ooo, bilderu... Šta se radi?
- Latisimus i trapesius, posle možda i biceps iscimam...
- (Pa gde su ti?) Ma ono, inače?
Adil Ciganjin.
Kao i njegov američki pandan, pevač je, crn k'o podrum, a na sve to i on je običavao da šopa ženu, mada opet ne znam čemu frka kad je to kod ciganja, da l' ovih domaćih ili prekookenaskih afričkih, sasvim normalna pojava.
Iako smo svi mi očekivali da će Džej sa Dorčolskom ekipom da mu olupa pičku, pošto se uvek kurobecao kako je on neki krimi-džimi Ciganjin, to se nije dogodilo, pretpostavljam zato što bi mu trebale merdevine da bilo kome udari i šamar, tako da se Adil šetka slobodno po gradu i traži novu Ciganjku da je lupa za doručak.
- Gospodine Adile je l' istina da ste mučki tukli ženu dva meseca nakon što se porodila?
- To su neistine. Ja sam emancipovani ciganjin. Nisam je tuk'o, komarac joj sleteo na obraz. Zatim drugi, pa treći, pa četvrti. Imate sve u mojoj autobiografskoj pesmi "Slet'o ti komarac na obraz".
Gledanje u cugu jedne ili više sezona omiljene serije.
Naravno, toliko provedenog vremena pred ekranom zahtjeva da serija bude kvlt, jer ne mogu se bindžovati "Žene s Dedinja" i slični kurci.
- Auuu... Pa, šta je ovo burazeru!? Ovoliko čipsa na gomili nisam vidio ni u supermarketu.
- Treba da bude dovoljno za tri dana bez spavanja. Bindžujem "Srećne ljude" pa sam te zvao da mi se pridružiš. 70 epizoda, pa nek se priča!
- Otud mi dođi! Opa, Riska, ideeemooo...
