Namrštena njuška iz prve klase ljombera, podklase dođi strobe da te s trbušnjaka reflektujem, koja je već uveliko uspostavila stojeći položaj na sred kluba, dok normalan narod još sedi i tek lagano cirka svoj prvi Tuborg.

Raspala likčina, koja je sinoć dobila dve somundare na kladži, pa se večeras isprsio za ške da bi rezervisao barski stočić na najverovatnijoj putanji seobe cava do ženskog vecea, kojima će prosipati naftalinske lajne koje bi eventualno prošle kod četrnaestogodišnjakinje na vašaru u Gruži, al' ako se ova baš zapila pre toga.

Karakterističnog ljaljanskog položaja, sa laktom desne ruke na barskom stolu, da mu prsti taman budu u nivou stomaka koji tako dobija kraljevski tretman celovečernjeg pipkanja, milovanja i masaže celim dlanom. Večerašnji pobednik narcisoidnosti ceni da će privući poglede razuzdanih klinkica podizanjem šulje, dirkajući se tamo gde normalni tipovi posegnu samo kako bi odstranili trenutne zalihe pupčane vune. Ovaj je nema, izdepilirao se kod švece u kozmetičkom salonu jutros.

Otkopčano mu je najniže dugme košulje, kako bi ova leva strana, koju nije podigao usled draškanja, slobodno visila i dirkala mošnice, eventualno izazvala erekciju koju će prisloniti uz dupe neke maloletnice dok ova ide u klonju da povraća pred fajront. Bliže snošaju od toga neće ni biti.

Za one koji slabije izlaze, u dnevnoj varijanti je to onaj ljakse koji na Adi stoji u plićaku do kolena, okrenut ka plaži, vidiš ga da se tapka po stomaku u ritmu muzike sa ozvučenja dok šmeka likuše na obali, uključujući i tvoju ribu, pa se u jednom trenutku samo izgubi baš kad ti se popne na kurac. Valjda je zbrisao kako bi na vreme ispeglao svoju slim fit Njujorker košulju za iznad opisani izlazak.

Кад падне снег а на колима имаш тигар гуме и кренеш да играш и окрећеш се по путу правећи пируете.

Reci koje sa izgovaraju sa knedlom u grlu, i teretom u grudima. Sa zeljom da se nesto promeni uprkos svojoj nemoci. Mozda ces uspeti i da se nasmejes i oteras knedlu, ali ce ti sigurno ostati bol u grudima.

Покушај изнуђивања двојке који се ипак није завршио како си планирао.

Покушај промене у интернетском животу, јалове наравно, интернетски понедељак новог дана који остаје усамљен и иза кога вири исти угојени вепар уторак: хоћемо ли? и отвара чипс од двеста грама, узми: грабим, отварам 93 табова; то је алтернативни њеб прегледач: једнодневна дијета, почетак новог опхођења према својим ресурсима, своје тело - свој храм, пролећно чишћење, сређивање, вивалди, сафари, бледи месец, руски неки зањчик.нет привет! ја гоља! руски торенти, ах овај веб прегледач је бржи, бољи, мање троши, штиклирај само подешавања за сиротињски комп у опцијама, супер, супер, али два пут отворим уђем и свршим и ћао, враћам се мајци у босну: хром је хром моџила је моџила а опера је је нирвана алтернатива дошла до мејнстрима и то је то; линуџ а да пробамо линуџ што да не линуџ је сјајан веруј ми, ааа не знам пингивће месо је лајаво ипак и бљутаво пљујемо кад домаћин не види или дајемо џесију ко конте марио марко шпагете, џеси који мења симу е управо то, какав џеси, сима је сима, сима веб експлорер, а лајф коучинг да пробамо лајф коучинг ја могу да се проведем и да не пијем све је ствар воље, битна је реч: ''волети'' ''хтети'' ''желети'' ''алтернатива'', чула су само научена на укусе, следи ме, следи ме учениче, хеј где је он? у вецеу наврће пљоску, ексира је као хитлер пољску, па није баш бранили се пољаци добро, ма знам, него због риме, сајсујем мало... углавном шта хоћу да кажем: ћирилица интернетом неће нешто много шетати, нокија 3310 је прошлост иако је шминкају, суши се пичка тање бошковић, тја, жао ми је али тако је... и израз тја нестаје... и вукјалија, неће бити гугл хром већ јагодинска ружица, гле још има јагодинске ружице и обрадујеш се носталгији ал је не пијеш стално више, тиквеш јебе сад.

Љаљан задужен за малолетну деликвенцију. Нешто као спекси само са јако широм применом. Трговина белим робљем, силовање, крађа а и гудра му није страна, са циљем да децу врати у школске клупе где и припадају.

Najlepši osmomartovski poklon koji jedna nastavnica veronauke može da dobije.

Дај бре човече, не зајебавај ме. Радим овде анкете за десет евра дневно да имам да уплатим за следећу годину и ти си сад нашо да ми паметујеш. Јесте, знам да нам саламе имају укус кучеће хране, да су нам чајне кобасице обојене ко зна каквим бојама. Да није оних емулгатора и појачавача укуса, осетио би колико једеш костију, кљунова и осталих прокуваних делова живуљке а да ниси ни свестан.

И ти стварно мислиш да ово што сад мене давиш иде некоме горе? Е, моја будало! Они ће ово да похране у компјутер, да сведу на статистику и да извуку нешто што им треба да наставе да вас трују. На крају их занима да им сам народ даје идеје како да зарађују паре - који нов производ да избаце, где да им храна стоји у продавницама и остало. Знају и они да им је храна срање и да је нездрава до бола, али исто тако знају и морају да размишљају да треба да направе нешто што ће да личи на месо за триста динара по килу да би ти могао да га купиш и да не правиш проблеме и не куцаш на врата онима који су те довели дотле да немаш за боље.

Јебе се њима за твоје мишљење, сељаче гољо.

Јебе се и осталима за твоје мишљење. И политичарима чим прођу избори, и жени и деци чим им даш паре, и оној што си је једном наватао на брзину да јој објашњаваш како НАТО агресија утиче на потенцију. Нико си и ништа, а овим те пецамо да будеш миран неко време, и да ти измамимо још коју пару из џепа. Јер си нам битан, наравно.

А ја ћу још мало да ти се смешкам док се не умориш, а онда ћу само овај папир да ставим на гомилу. А они из маркетинга ће да ти се смеју и да препричавају једни другима на пиву каквих кретена има по овој Србији.

Зимчуга напољу. Пахуља на пахуљу брате, ко смак света да долази полако. Блејимо гајби и чекамо да се нешто деси. Стонџа се већ увелико заблејала. Сви су нешто изваљени, преврнути по софама, фотељама...Оу, јел трипујем или се то тамо рола неки џокс? Како ме мрзи да се довучем, овај лејзи бег је тако готива... Ћоми Марони гради справу, тај је смото више буксни него моја кева сарми. Морам после да га питам за неку лајтерицу, оно Брижит Бардо фазон, хоћу некако да опустим ону пиргаву што студира био нешто, а да је не успавам. Јебем ти Ћоми мајку наганџарену, опет ти се направила кашика, дај попали ме са стране, не ваља оволика Нада да се гаси свако мало. Надам се да се отворио са сваровским, да није опет неке гајтане ставио. Деки је увек имао добру робу. Два дима Хирошима, говорио је. А и јесте било тако, после два цима сви зелени ко она риба из Ђоганијевог спота. А јебига Деки, нико се није навучен родио, ко те јебе кад си био грамофонџија. Није ти било довољно што си се радио пластелином и којекаквим таблетицама, него си прешо на некршетну пају. Која бласфемија јеботе! Некршена! Јебига, зуфтија сваког дана све већа, такво је правило игре. Човече ал сам се спуц'о, идем да седнем до прозора да се освежим. Брате, једна пахуља ми се управо осмехнула...

Opravdanje sa predumišljajem.
Rečenica kojom dobijamo amnestiju na sve izgovoreno, ma koliko dugo i pažljivo planirali isto. Ona je džoker za situaciju koja igrom slučaja nije u skladu sa našim htenjima.

Kombinacija poslednjeg puta i stražnjeg ulaza.

Božićni običaj kada se na Badnje veče unese slama u kuću, u slamu se sakrije po koja para, bombone, slatkiši, orasi, lešnici i štošta još. Deca imaju zadatak da to nađu ispuštajući zvukove domaćih životinja, piju piju, grok grok, muuuu i tako dalje. Pošto naravno i dečica mala poznaju termin blama, a stari ih ne puštaju do poklona dok ne onomatopejišu, klinci najviše viču: "piju, piju", pa je tako i sam običaj dobio ime.

Jednoga dana, pre malo jače od dva i po' meseca, počeo je letnji raspust. Moji drugari iz razreda i ja smo zagrljeni išli putem do kuće i pevali pesmu "Ne idemo u školu", koju smo tom prilikom sami izmislili. (Ceo tekst pesme možete pronaći u primeru#1) Kasnije, istog dana, organizovali smo neki mali turnir u još manjem fudbalu.

Reklo bi se da je letnji raspust lepo počeo, međutim neki drugari su od mame i tate dobili Terminator, jer su prošli s pet, pa nas nije ostalo u velikom broju na ulici da se igramo k'o ljudi. Ja sam na svu sreću dobio neku gadnu prehladu i imao sam temperaturu duže od nedelju dana, pa su mi mama i tata kupili tetris kako bi me motivisali da ozdravim. Kada sam ozdravio, otišli smo u Beograd kod strica Đoke i neke moje babe, koja mi je poklonila beležnicu i hemijsku olovku na kojima je bio logo "Rubin Kruševac". Dok smo se mama i ja vozili u našem Jugu Koral 55 kroz glavni grad, videli smo slučajno tatu. Ušao je u neku kuću u kojoj se, kako mama kaže, gole tete jebu za pare. Mama je odmah krenula za njim i za manje od minute su oboje izašli napolje. Mama je tatu vukla za uvo i vikala na njega, a on je rekao: "Šta ti je, ženo? Ja sam ovde došao da tražim posao, a ne da se kurvam." Onda ga je mama pitala kako bi se njemu sviđalo da ona počne tu da radi. A onda apsolutni hajlajt mog letnjeg raspusta: u tom opštem haosu, ja sam primetio da iz iste kuće izlazi onaj voditelj emisije ZAM na Trećem kanalu.
- "Mama, tata, eno ga onaj voditelj!", uzviknuo sam. Oni su prekinuli sa svađom i tata je rekao:
- "Jao, vidi ga Vanja Bulić.", a mama zagrmi:
- "Ko ga jebe, i on je došao ovde da se kurva."
- "Nije, gospođo. Došao sam ovde da tražim posao." - objasni Vanja Bulić.
Tata je mamu onda nekako uspeo ubediti da je tu samo tražio posao, a i Vanja Bulić je dodavao utisak poštene, renomirane i moralno uzdignute poznate ličnosti. Taman kad smo posedali u Juga, eto ti opet Vanje Bulića kuca na prozor našeg auta. Žalio se da njegov novi Jugo Florida neće da upali i pitao nas da ga odbacimo do nekog njegovog mehaničara. Imao je čak i mobilni telefon, ali kaže da je skupo da se s njega zove i da ga koristi samo u hitnim situacijama kad nema drugog rešenja, a on je skroman dečko i šalje sve pare kevi.

Bio je to raspust koji ću dugo pamtiti. Bio sam bolestan, pa u Beogradu, pa na kirbaju gde se ujka Ranko napio i sa ringišpila piškio po sirotinji i još mnogo doživljaja. Mama i tata su počeli bolje da se slažu. Tu su blagorodne reči Vanje Bulića bile melem za rane i nada u spasenje kada je bilo najteže.

Квазиверска радња везана за извесну појаву, са потенцијалним утицајем на исход поменуте.

Kao svedok saradnik, kao Mitrovićev sin, kao premijer na Pinku - jednom rečju, a to su tri reči - jebeno dobro zaštićen. Jer realno, ne postoji ljubitelj košarke na ovim prostorima koji makar jednom nije majku milosnu sudijama (i Rudiju Fernandezu gratis, iako igra na krilu), nakon što španskim ciganšturama na pleju Kraljevskog kluba poklanjaju faulove, čak i kada ih naši samo popreko pogledaju.

Начинити грешку и урадити нешто што се првобитно није хтело. Промашити мету. Фулати. Фејловати.
Преведено, израз значи ''погрешно кликнути'' и тиме упрскати ствар случајно, из нехата.

Izjednačavanje pojmova i pojava na ravne časti metodom škarfanje po horizontali alatom jezik ašovom praćeno kibernetskim modelom mozga podešenim na OFF.

Rat koji je legao kao kec na desetku novinarskom ološu. Tek je februar, svecko prvenstvo na zimu, niko da pripreti kakvim atentatčićem, tuga. O čemu rab božji da piše? Kao i obično, naša braća Rusi su tu da pomognu napaćenoj novinarskoj branši. Obema frakcijama. I bi rat. Ili specijalna operacija, kako vam drago.
Tako da svedočimo nezapamćenoj promociji za obe zaraćene strane, a narod guta li guta. Niko nije imun na propagandu, koliko god voleli misliti da jesmo. Samo ovisi čiju slušate.
A novinari slave, ješće se zlatiborac i zalivati špricerom. Samo da je ovog češće.

Skup članaka napisanih na, takozvanom, hrvatskom jeziku čiju većinu čine maliciozno-fašistički pokušaji prekrajanja istorije, negiranja ratnih zločina i stavljana žiga zveri na srpski narod i pojedince.
Koristi se još i kao sinonim za gnusnu laž.

Jede slasno. Briše. Mažnjava.