Sportskim žargonom rečeno, kvariti protivničku igru sa ciljem da se ne primi gol ili koš, a da se, zahvaljujući kontri, postigne isti. Ovakav stil igre obično forsiraju treneri ekipa iz donjeg dela tabele ili treneri ekipa koje su voljom žreba uparene sa daleko jačim timom, pa zbog male šanse za prolaz igraju na penale.

Laici bi rekli da je ovo boza. Vratiš sve igrače u odbranu i čim pokupe loptu ispucaju je u pičku materinu. Prosta matematika, je l' da? E, zato i jesu laici. Odbraniće dva-tri napada, a onda će da prime golčinu iz prekida ili će da skrive penal i ode sve u kurac. Zbog toga svaki stručnjak, koji forsira ovakvu igru, ne može ništa bez igrača koji kvari igru protivniku, u narodu poznat kao Gatuzo. On ne daje golove, ne asistira, on lomi koske.

Ako u timu postoji jedan ovakav lik, onda već ima šanse za "murinjovsku" igru. Protivnički napadači će biti neutralisani metodom "lakat u rebra" i "koleno u jaja", pa ostatak ekipe može da se posveti eventualnom kontranapadu. Ako daju gol super, ako ne daju boli ih kurac. Pečenje se hladi, a pivo se greje, pa ko hoće nek kuka...

Prihod kojim se obezbeđuje egzistencija aristokratama za čijim radom nikad nije postojala potreba. Dodeljuje se, obično, rođacima vladara (kralja, cara, despota) jer je njihova jedina uloga u životu da postoje kao bekap verzija krunisanog ili krunisane, pa da se ne bi mnogo mučili stvarnim radom. Kao penzija samo bez potrebe za stažom.
Postoji i realna mogućnost da im se taj novac daje da ne bi svojom nesposobnošću proisteklom iz vekovne degeneracije rođačkih brakova upropastili neko važno preduzeće, ali to je samo žuč nezadovoljnih pripadnika plebsa koji im zavide na plavoj krvi.

Poprište odvala i smehotresnih misli od strane (polu)analfabetizovanog čoveka koji ovim putem želi da poruči kako prodaje ili, pak, kupuje određeno dobro. Sastavljeno u stilu Tominog engleskog, Gagićevog prodora ili pevanja Goge Sekulić, ovi oglasi odišu nekom jebenom iskrenošću i dobrotom koju je teško zamisliti. Kao da nikad ni ne možeš posumnjati kako je autor tog teksta neki drlov koji deci buši balone i babama lomi muškatle. Nekako to mučenje prilikom pisanja, poput rukopisa prvaka koji tek štampanu ćirilicu pokušava da savlada, daje jednu kompaktnu iluziju koju je teško razbiti.

Nijedan oglas nije kompjuterski "svaren", već predstavlja manualni pečat domaćina, glave kuće i ponositog čoveka koji svojim humorističkim pristupom pokušava da uvali vepra za priplod mortus pijanom beraču malina ispred seoske prodavnice koja, naravno, u svom sklopu ima i poljoprivrednu apoteku. Upravo na njenom staklu, pored plakate da lokalni fudbalski klub igra utakmicu 12. kola opštinske lige u nedelju, u 11 sati, stoje i izlepljeni oglasi.

Sve ono što Suzana Mančić i Dejan Pantelić svakako nisu... A tako se trude, jadni oni.

Fudbalski termin koji je ušao u svakodnevni govor. Označava go kurac od utakmice gde se ništa ne dešava, smor živi koji gledaš pod kaznu. Do taktičkog odmeravanja dolazi iz dva razloga i to:

1) Obe ekipe ne znaju da igraju (npr. susret naše i neke druge reprezentacije istog ranga, što je, Bogu hvala, redak slučaj) ili iz nekog razloga ne žele, već samo metiljavo gurkaju loptu po terenu jedva čekajući da otaljaju i tih 90 minuta. Pomoći u podizanju tempa ovde nema. I

2) Jedna ekipa drugoj jednostavno ne da da zaigra punim kapacitetom. Daju sve od sebe da umrtve i opstruiraju igru; jalova dodavanja, laganeze šetnje sa loptom samo da bi je vratili golmanu, glumatanje teških povreda svaki put kad neko pored njih protrči... Majstori ovakve "igre" su gotovo sve reprezentacije romanskih (da ne kažem nekorektno romulanskih) naroda i tu ne očekujte više od 1-2 gola. Jedina šansa da bar privremeno dignete tempo ovde jeste da ipak date go ekipi koja igru guši k'o anakonda tapira.

Emisija koja me redovno natera se tužno osvrnem po svojoj sobi 4m x 4m.

Konačno i precizno definisano napijanje, odnosno niz dobro definisanih pravila ispijanja alkohola kojim se ulazni alkohol transformiše u povraćanje i glavobolju, ili kojim se opisuje izvršavanje nekog nedoličnog postupka posle kojeg nema nazad.

Idiotski način skraćivanja obaveza, dolaska na red zbog mediokritetnih uposlenika u javnim službama u zdravstvu i javnoj upravi. Genetski utkana u Balkance s tendencijom da postane raširena čak i u jaslicama. Niko nije svjestan njene opasnosti i štete a i vlast i opozicija se "snažno i neumoljivo "bori protiv nje.

Dok se Amerikanci, Nemci i ostala intelektualna sirotinja šatro edukuju za životnog trenera i idu na predavanja, seminare, u Srbiji se to postaje najčešće samim rođenjem ili učestalim ispijanjem alkoholnog napitka uz prisustvo minimum dve individue koje su odavno prevazišle nivo trenera i postali selektori za tipa, život i tenis.

Nakon ispijenog određenog broja časova, budući životni trener uz blagoslov svojih mentora kreće u raspravu sa random mučenikom koji se ni kriv ni dužan upleo u konverzaciju iako je samo pitao "Staje li ovde 23-ka?". Ukoliko je dijalog bio uspešan, mladi stručnjak polaže svoju trenersku zakletvu nad knjigom "Uvek mi je neko drugi kriv, zato sam tu gde jesam", čime zvanično postaje životni trener i dobija licencu za prosipanje pameti svakom organizmu koji daje znake života. Do titule selektora se dolazi brzinom koja je obrnuto proporcijonalna količini zanemarenih ličnih problema.

Sa druge strane, beda američka mora da sluša kompilaciju video klipova motivacionih govora propisane po ISO standardu koji donosi konzorcijum na čelu sa Nikom Vujičićem svake prestupne godine. Tek tad mogu da smaraju ljude po Kanzasu dok ih ne rokne neki Huan Migel nakon čega kreću demonstracije "Life coach lives matter". Ovde se igra desetodimenzijonalni šah, dok oni ubacuju trougao u rupu kvadratnog oblika.

Murinjo je obavezno osoba muškog pola, starosti od četrdeset godina pa naviše. Obično je bangav u noge, ne zna da hoda, smotan je ko sajla i može mu se dodati još sličnih epiteta, ali itekako se "razume" u fudbal. Čitav svoj život trenirao je fudbal po raspalim fudbalski klubovima kao što su: Arsenal iz Malog Mokrog Luga, Brodarac i tome slično. Murinjo je u tripu da zna sve o fudbalu, da je fudbalski mag poput Messija, Kristijana, Pelea i Maradone, da mu niko nije ravan na kugli zemaljskoj, ali jebiga sjebala ga povreda Latissimus dorsija protiv Čajetine u gostima kada mu je Žika Britva nemilosrdno, sa dve noge, uleteo pravo u slabine, i to mu je načisto sjebalo karijeru inače bi on bez sumnje dominirao evropskim i svetskim fudbalom. Pošto mu je jebiga Žika Britva sjebao karijeru za ceo život (proklet da je, peder raspali!!) odlučio je da svoje fudbalsko znanje prenese na mlađe generacije, jer bi bila neizmerna šteta da toliko znanje jednostavno ponese sa sobom u grob.

Murinjo živi u zgradi na jedanaestom spratu, sa čije se terase jasno vidi fudbalski teren obližnje osnovne škole. Kada god bi Murinjo sedeo na svojoj terasi i video decu kako igraju fudbal, odmah bi se uputio ka svom ormaru, uzeo patike za fudbal, štucne, šorc, znojnice, svoj stari dres FK Arsenala iz Malog Mokrog Luga i odmah bi se uputio na teren.

Naravno, Murinjo je bio svima dobro poznata faca u kraju, kako i ne bi kada je svaki put kada se igrao fudbal u kraju on dolazio u svojoj prepoznatiljivoj opremi, prosipao svoje fudbalsko znanje i pričao o Žiki Britvi (proklet da je peder raspali!!). Tako je Murinjo neko vreme igrao fudbal sa obližnjom decom, dok ga nisu oterali u kurac zato što je previše pametovao u toku igre svojim komentarima: "Gde ćeš poprečnu!!??, "Na prvu igramo na prvuu!!!", "Jel si svestan sta bi ti Žika Britva uradio kad bi se tako sporo oslobadjao lopte?"
Vidno razočaran u današnju omladinu i njihovo razumevanje najvažnije sporedne stvari na svetu, rešio je da digne ruke od njih. Ali znanje ipak nekom mora biti prenešeno, ali kome!? Znam!, setio se Murinjo, brzo obukao jaknu seo u kola i otišao na utakmicu obližnjeg lokalnog tima. Naravno otišao je na mirniji deo tribine, da bi tamo jasno svi čuli i divili se njegovom fudbalskom znanju. Kako je utakmica odmicala Murinjo je počeo polako, pa sve više i više da deli taktičke instrukcije igračima na terenu: "Alo izađi bre na visok presinggggg!!", "Kakav je ovo playmaker ne može jedan pas da pogodi u pičku materinu", "Vidi ga ovaj prima je ko saučešće, eh šta bi im ja uradio kad bi ušao na teren, nego Žika Britva(proklet da je peder raspali!!)".
Posle nekog vremena Murinjo je postao dobro poznata faca na stadionu, nije propuštao nijednu utakmicu i uvek je imao nešto novo da kaže igracima ili pak nekom neznancu do sebe.
Međutim ni to nije večno trajalo... Jednog dana Murinjo je otišao na stadion ne sluteći šta ga čeka. Zauzeo je svoju standardnu poziciju i počeo da kenja kao po običaju.
- "Komšija jel vidiš ti ovog šuntavog sa brojem 8, pa ko ga napravi ovako smotanog?, oca mu jebem. Pa on ne može dva tačna pasa da sastavi! Strašno!"
Komšija ga je samo pogledao i zaboo ga u glavu, očigledno da je dotični šuntavi sa brojem 8 bio njegov sin.

Od tada Murinjo sedi u svojoj fotelji i preko malog ekrana deli savete Ser Aleksu Fergusonu.

Trava je jedina podloga gde sve tvoje fajterske moci dolaze do izrazaja. Nesto kao Wimbledon u tenisu.
Na njoj pobedjuje jedino onaj koji je stvarno jak, Rambo, onaj pravi. Decko s mudima, bre! To je tvoj teren, tvoj ring, deo tebe!
Tu si ustanju da napravis preokret, ako si s razlogom sebi zalepio nadimke Puma, Roki, Tajson, Van Dam... samo da se nekako domognes nje, i dovuces svog protivnika tamo.

Red Žikine dinastije, red naklapanja o tome kako se mnogo troši oko praznika, red Tesne kože, pa red o tome kako se baš mnogo troši za praznike, red Lepe Brene, red o tome kako je januar "najduži mesec" (hehe kapirate, ima samo 31 dan, al ste mnogo potrošili pa se oduži dok čekate februarsku platu hehe).

Grupa lobotomisanih brte-šo-sam-opasan likova u Zerpo-Max patikama. Prepoznatljiva je po tome što se njeni članovi šire ulicom k'o prdež, po smehu koji po Rihterovoj skali iznosi negde oko 120, a koji sledi bez izuzetka na svaku najobičniju umobolnu provalu koju samo neko od njih može da smisli i da smatra smešnom. Ako je nešto kojim slučajem stvarno duhovito, oni to 100% neće skapirati, mada bi sigurno voleli. Da se majka priroda višestruko potrudila da nam pokaže kako ima smisao za humor, vidimo po tome što im je podarila i šatirane kose, recke brijačem na obrvama i iznad zulufa i veoma karakterističan muzički ukus.
Navijaju ili za lokalni fudbalski klub, ili za neki iz komunističke magične dvojke, ali retko greju sedišta na stadionima, jer je mnogo bolja fora da se mlate ispred k'o volovi sa "navijačima" protivničkog tima, a može i medjusobno, to je još veća fora.
Vrhunac sreće dostižu kada ih policija legitimiše ili pretrese. Sreća je još intenzivnija ako sve to gledaju neke ziljave klinke, ali to nije neophodno, ako propuste taj spektakl prepričaće im oni začinjenu on-mene-pendrekom-ja-njega-prangijom verziju.
Nije neobično čuti ih kako puštaju "muziku" na telefonu u prepunom autobusu, dok se gegaju Knezom, na času... Njihov smisao za humor možete i osetiti, pogotovo kada primenjuju prd-podrig fazone. To je na skali njihovih fazona definitivno broj jedan. Urnebesno, zar ne?

Sinonim za tačnost,kvalitet,brzinu...

Titula osoba koje nemaju završen fakultet,a naziv srednje škole ne mogu iskoristiti u marketinške svrhe svoje političke karijere.Najčešće delaju u NVO,a ima ih i u nekim strankama.

Floskula koja se koristi za odjeb sagovornika a samim tim i prekid bilo kakve druge konverzacije.

Izuzetno efektan gol postignut na afričkom kontinentu.
Ono što je kod nas evrogol.

Neizostavni deo enterijera jedne prosečne porodice, na čelu sa domaćinskom gromadom. Period života sredovečnog gospodina pre prelaska na orijentaciju pomoću Dnevnika. Idealno vreme za izbacivanje negativne energije i nagomilanog stresa. Zamena za opuštajuću masažu Kineskinje ilegalke.

Okidač „Dobro veče“ označava početak dvadesetak minuta epsko-lirske ljubavne drame u kojoj okrugla izraslina iz fotelje pokušava proći kroz četvrtasti ekran.

Retko postojeca osobina u zemlji strucnjaka na brdovitom Balkanu. Jos u majcinoj utrobi, vecina ljudi izgubi delic u mozgu koji je zaduzen da regulise osecaj za realno sagledavanje stvari.

Kao što je poznato, Srbija je zemlja koja ima puno radnika koji rade u administraciji. Da se ne lažemo, većina njih ništa ne radi, a oni koji rade su uglavnom babe od 65 godina, na zalasku karijere. Tu se stvara ogroman višak....

----------------------------------------------------------------------------------------------------

...On je Sebastijan. On nosi pederušu, firmirane naočari i polo maju. Onu od 12 hiljada. On takođe radi. Mnoogo radi. Ali ne toliko mnogo da ne može par sati da posedi u gradu sa svojim drugom Kristijanom. Kristijan takođe radi. Ubija se od posla koji mu je, kao i Sebastijanu tata našao, zato što je dobro poznavao direktora. Ali opet, taj direktor je mnogo loš čovek, maltretira ih, neće da im poveća platu na 1300 evra i ima ružnu frizuru. Jebem mu majku, kako ima ružnu frizuru. Zato što je direktor gejčina nesnosna, naši junaci moraju stvari da uzmu u svoje ruke. Moraju da zarade lovu, i to brzo. U igri su kule i gradovi, hoteli na Kopaoniku, vikendice na Zlatiboru, odmarališta, automobili, fudbalski klubovi...Problem je samo kad se lepo izdogovaraju, ko će da plati piće. Tad se biznis završava, kao što je i počeo.