Floskula koju uglavnom koriste poznate ličnosti kako bi ubedile ''obične'' ljude, a i sebe, kako im slava nije udarila u glavu i kako se nisu ni najmanje promenili od kad su postali popularni. Keš, besni automobili, pičke na izvol'te, ma ništa od toga na njih nije uticalo da se transformišu u Čarli Šina, već su i dalje ostale iste one mirne i nenametljive osobe koje su i bile kada su otišli iz svog malog periferijskog grada u potrazi za srećom i boljim životom.

Majami, Njujork i Las Vegas mogu da se kurče zato što ih je gospodin Brukenhajmer "pojačao" za veoma popularnu seriju, ali ih taj isti gospodin pravi po istom, ali potpuno istom šablonu.

Ekipa se sastoji od sledećih članova:

1. Vođa tima - mnogo zajeban dasa (najzajebaniji Horejšijo), glavni faca u seriji, oko njega se sve vrti. On je za ekipu non-stop u stanju da zajebe Čaka Norisa, i da stavi svima do znanja da ima muda. Obično je to samac (nema ženu, eventualno ima dete), iako mu se nude jebozovne ribe iz ekipe(obično je to samo jedna, ali u slučaju Horejšija su 2) koje on odbija da tarlaha.

2. Policajac - obično neki krkan sa raspalim živcima, kurči se pred svim i svakim , ali je ipak iza vođe po zajebanosti.

3. Šenuti patolog - svaka od ekipa ima patologa koji baš i nije u vinklu. Jes on stručnjak za mrtvake, ali kad ga pogledaš, prosto sažaljevaš njegove roditelje koji su ga odgajili.

4. Muški istražitelji - obično 2 ili 3 lika u mlađim godinama, koji su poznavaoci svega i svačega, i jedan od njih mora, ali mora da na kraju (ili početku) pojebe koleginicu. Stavljeni su u seriju kako bi obožavateljke imale za čime za piškaju. Jedan od njih mora da bude čamuga, kako ne bi bilo rasne diskriminacije.

5. Ženske istražiteljke - Obično 2 ženske osobe, od kojih jedna mora da bude jebozovna (u slučaju Majamija su 2), koje su tu da bi i mudonje imale na šta da balave. Ubačene su kako bi bilo i malo ravnopravnosti (tj. da nisu samo muškarci pametni i poremećeni).

Scenarija serija su manje-više ista i prenose se iz jedne u drugu franšizu sa malim promjenama.

Rak rana našeg društva, pojava koja nervira koliko i seckanje pornjave na samom uvodu u akciju. Kao što postoje žene koje zaista vole i razumeju fudbal, ponekad bolje od mnogih muškaraca, ova vrsta ženki prati fucu iz pomodarstva i razumeju se u njega koliko i pornićarka u zadatak na tabli.

Prvi (jer nema drugog), golman reprezentacije Omana. Rođen u Bagdadu, u Iraku, za vreme rata, zajdeno sa porodicom seli se u „bezbedniji“ Oman. Tu Irfan nalazi svoju sreću. Voleo je kao mali da skače i da se baca po palmama i roditelji ga upisuju u jedini fudbalski klub za decu u Omanu. Irfan nakon 10 godina (u 17. godini) debituje za reprezentaciju. Možda se to nebi ni desilo al je im’o vezu, bivši golman Omana je bio Irfanov stric. Čuveni Mustafa Al Odbranih. I tako je je počeo da brani, a najbolji meč po njemu, kako kaže, je onaj prijateljski s’ Kuvajtom, kad su dobili 3:0, na kom je Al Gadadoh dao het-trik. Zbog fascinantinh parada počeli su da ga porede sa najvećim golmanima u Evropi. Zato i dobija nadimak „omanski Iker Kasiljas“. Učestvovao je u onom finalu kupa Azije kada je Oman igr’o s Japanom , ali nije uspeo da odbrani ni jedan penal , iako je u toku cele tekme bio odličan, i na kraju su izgubili. Pored nadimka „omanski Iker Kasiljas“ ima i nadimak „bokser“ jer facom liči na boksera, a i voli da boksuje lopte. Sad brani za prvaka Omana, fk Saham, ali očekuje se da brzo pređe u Evropu (možda Zvezdu il Partizan, a ko zan možd’ i u Vošu), al jedno je sigurno, ovaj čovek će ostati upamćen kao legenda omanskog fudbala, i kao najbolji golman u njihovoj istoriji.

Školska definicija pripadnika naroda je zajednički jezik, običaji i istorija. I hajd ti majci onda objasni junoši šta je to što ga čini Srbinom u četvrtom osnovne. A deca baš vole postavljati glupa pitanja. Glupa jer su logična. A nema jednostavnog odgovora kao onaj o čudovištima iz filmova-To kod nas ne postoji.
Ako i onaj i onaj, a i onaj priča isto kao i ti što je on to a on nije. Pa onda šta znače običaji kad i onaj ima iste, za one koje on zna. A istoriju tek treba da uči... Zajebana situacija. Da ispadneš jako uman i pametan kažeš mu To su oni ljudi koji kad je rat budu s tobom u istoj vojsci a u međuvremenu slabo da šta imaš s njima zajedničko. Al mali je za priče o ratovima a i besmisleni su i kad im pokušaju objasniti u višim razredima.
I šta ćeš, odeš i napraviš spisak i daš mu spisak primera.

Još jedna od čestih gradacija koja se može čuti od komenatora na sporckim manifestacijama vezanim za timske sportove. Odnosi se na jednog igrača. Heroja. Lika koji je tog dana neočekivano zablistao. Ojebo. Nije mu bilo ravnog. Za desetku. Ali.....

Ključni momenat je zasr'o! Ode sve niz vodu. Ode mast u propast! Sad mu ne vredi ni 3 gola i 2 asistencije što je napravio kacu izgubili 6:5. Sad mu ne vredi ni što je dao 30+ poena kad je izgubio loptu u zadnjem napadu i protivnici dali trojku za titulu.

Jebiga sinak, što se nisi žalio na povredu i izaš'o u poluvremenu, a strahov'o si da ne sjebeš nešto kad te već krenulo? Saće te zajebavaju ortaci od jutra do sutra. Čuj ortaci! Pa ne samo ortaci, neg'o svi redom! Možda te se i rođeni ćale odrekne jer si mu sjebo tiket tim jednim katastrofalnim gubljenjem lopte u zadnjem minutu.

Ostaješ u suzama poslednji na travnatom tepihu (ili parketu). Ostaješ i pitaš se zašto je to moralo baš tebi da se desi. Znaš da istorija samo pamti pobednike, a ti si izgubio (ala serem jebote). Znaš da si od heroja došao do tragičara i da te sad pola ljudi mrzi. Nekako skupljaš snage. Brišeš suze. Ustaješ. Nisi pička da plačeš! I dok se polako gubi svetlost reflektora glasnim povikom kazuješ jasnu poruku:

ISKUPIĆU SE SLEDEĆU TEKMU! (Sjebaću opet)

Samozvani ekonomski ekspert. Žena kojoj očigledno nikada nisu rekli da je za nešto stručna pa ima neverovatnu potrebu da to sama potencira svaki put kada joj se ukaže prilika.

Dok je bila radikalka bila je "ekonomski stručnjak" a sad kao napredna je evoluirala u "eksperta" - valjda je to više u duhu EU koju je godinama fanatično kritikovala a sada joj nezaustavljivo teži. Sledeći korak je verovatno da postane "ekonomska ekspertica" ili "ekspertesa" ali otom-potom, naprednjaci još uvek nisu otkrili da je pri EU integracijama poželjno obratiti pažnju na rodno osetljive jezičke pojmove.

Barata sa dvadesetak ekonomskih izraza koje neprestano vrti u krug - marža, profit, suficit, deficit, prihod, budžet, monetarna politika, fiskalna politika, devalvacija, revalvacija, devizni kurs itd. Non-stop mantra o ovim stvarima kao navijena, mada ni sama nema pojma šta tačno želi da kaže. Poenta je da uplaši i zbuni protivnika i da, pred onima koji nisu ekonomisti po struci, deluje jako pametno.

Iza brilijante karijere "ekonomskog eksperta" stoji višegodišnji rad u srednjoj ekonomskoj školi u nekoj vukojebini na Kosovu a potom ulazak u politiku. Naučnih radova ima 0, rezultata kao ekonomista takođe 0 - nema veze, bitno da je ona ekspert! Malo joj je skupštinska plata od 1500 evra pa radi za duplo više u Telekomu - ne zna se samo kako to radi kad je u Skupštini svaki dan. Verovatno ima i neke prihode od javnog reklamiranja blanša i farbe Keune 11/1 jer nema drugog logičnog objašnjenja zašto bi neko toliko silovao i izbeljivao rođenu kosu.

O ekonomiji zna onoliko koliko je naučila na fakultetu početkom osamdesetih. Tuga je što je i izgledom zarobljena u tom vremenu tako da komotno može da se prošvercuje kao prodavačica na buvljaku ili kasirka u nekom str od pre tridesetak godina.

Bilo koje prosto pitanje koje postavite u bolničkoj čekaonici koja je puna starijih pacijenata, jer za sobom povlači beskonačno dugi dosadni dialog kojeg može prekinuti samo lekar koji vas prozove...

Ili što bi Latini ,verovatno rekli, alter pater.
To je čovek koji te je " izmislio ", koji je zaslužan za to što si postao. Čovek koji te je večno zadužio i pomogao ti u životu, možda više nego čovek koji te je sačinio.

Kao i svaki moderan stadion i seoski stadioni moraju da poseduju određene peroformanse koje propisuje SFS (Seoski fudbalski savez).

1. Svaki seoski stadion (u daljem tekstu SS) mora imati barem poljski WC izvan granica stadiona. O naplati korišćenja WC-a odlučuje klub. Klub takođe obazbeđuje i sanitarne radnike (čitaj: Baba Sere) koji će voditi računa o higijeni i naplati.
2. Svaki SS mora da ima najmanje tri parking mesta, nebitno na kakvoj podlozi (beton, šljunak, trava...). Parking mesta moraju biti odvojeni barem za drvo trešnje jedno od drugog.
3. Svaki SS mora da poseduje barem jednu svlačionicu sa obezbeđenim planom koji tim prvi ulazi unutra i presvlači se. Takođe domaći i gostujući tim moraju imati mesto za fizičku pripremu pred utakmicu (prostor iza gola).
4. Ukoliko SS poseduje tribine, one se mogu prostirati samo na tri strane. Četvrta strana mora biti otvorena prema njivi i rezervisana za slučaj da oficijelno lice (čitaj: sudija peder) mora u brzini da napusti stadion (čitaj: jure ga pobesneli navijači ili igrači).
5. Pored sudije na utikmaicama na SS-u moraju se nalaziti barem još dva tipa koji će vrteti kartone sa brojevima kada se postigne pogodak.
6. Stanje terena ne sme biti gore od najizoranije njive u selu. U slučaju lošeg stanja terena mora se zaliti vodom da se stvori blato i utisak da je teren loš zbog kiše.

Kršenje bilo kojeg od ovih pravila dovodi do zatvaranja SS-a i diskvalifikacije kluba.

smo ustvari svi mi kad smo bili manji (osnovna škola), jer nema tog sporta koji nismo počeli da treniramo. Za sve smo talentovani na 2 mjeseca, ali onda prekinemo i nadjemo drugi sport za koji smo još talentovaniji i koji je korisniji od prethodnog.

Učenik koji je antitalenat za sportske aktivnosti. Uglavnom je debeo, ali, ironično, nije nezainteresovan za sport. Majka mu je kupila najbolju trenerku koju je mogla da nađe, verujući da je njen sinčić Rista sportista.
Kada je reč o grupnim sportovima, greje klupu u prvom poluvremenu, sve dok nastavnik- da bi bila ispunjena norma- ne naredi izmenu, pa 6-7 boljih igrača zameni isto toliko slabijih. Istog trenutka, ovi sa klupe krenu svu krivicu da prebacuju njemu i traže mu da napusti igru.

Izraz kojim se služe iskompleksirani, uštogljeni snobovi koji rade i pričaju čak i gore od toga čega se sablažnjavaju.

Ne znam da l' se zajebavaju ili ne, ali u američkom shvatanju života, ovakva izjava izaziva motivaciju poslednji put viđenu kod Spartanaca. Biseri ovoga tipa tjeraju Damba da poleti, jer on to može, magično pero iz nosa je bila šala. I Dambo, sve i da ne može, poletio, i još počeo da se kurči pa opalio rafal kikirikija po publici, gazdi i debelim slonicama. U poslednjim sekundama meča, trener će da zatraži tajm - aut, pa da prvo zaustavi vrijeme, i onda počne mačje raspredanje priče o njegovim propuštenim životnim prilikama zaključujući da on uopšte nije bitan, nego je pričao čisto da zakomplikuje, već da su oni ti koji vrijede, oni su ti, koji to mogu! Samo napred tigrovi, napijte im se krvi. Nema potrebe da govorim o natprirodnim moćima igrača u tih par trenutaka ekstaze. Obijači sefova u trenutku pucanja koncentracije, na pragu nervnog sloma, dobije ruku kolege na ramenu i ove ohrabrujuće riječi koje bi mene ili nekog normalnog odvele do nervnog sloma, što mu daje novu snagu i spoznaju da ON TO MOŽE, izvodeći dva zahvata malim prstom i rješavajući situaciju. Najubojitiji primjer su roditelji, tačnije očevi, sa svojim polu - pederskim, pametnim i osjećajnim sinom koji pokušava da upadne u fudbalski tim svoje škole. Nadahnuće pred najbitniji meč dolazi upravo od pretka, trućblanje o istoriji finalizirano sa 'možeš ti to'. Nakon ovakvog dopinga, sinčić se napija krvi protivnicima, lomi im zube, odgriza uši, šalje ih u invalidsku, nakon čega dotrči u taticin zagrljaj kako bi čuli drugi dio ove floksule: 'Tako sam ponosan na tebe'.

Manji gradovi, gdje broj stanovnika dozvoljava postojanje u vr' glave dvije osnovne skole, iste nazivaju Gornja i Donja. Ta imena, naravno, koegzistiraju zajedno sa onim zvanicnim koja se daju po znamenitim licnostima, ali ova prva se u narodu uvijek vise odomace. Tradicija rivalstva koja postoji izmedju djaka osnovaca u ovakvim mjestima je tema o kojoj se moze pricati do sutra...
Koja ce biti gornja, a koja donja skola, zavisi prije svega od strana svijeta na kojima su smjestene, ali mjerilo moze biti i konfiguracija terena.
Sto se tice opredijeljenosti djaka po pitanju izbora skole koju ce pohadjati, tu nema nikakvih striktnih pravila. Najcesce ces ici u onu koja ti je bliza mjestu stanovanja, ali istorija pamti i drugacije primjere (koji su vjerovatno bili posledica nagovora nekog od rodbine~zagrizenog doljnjaka ili gornjaka). Posebno su bile komicne situacije kada se jedan od takvih fanatika doseli da zivi u neposrednoj blizini suprotnog tabora. Kukala mu majka, ako se ne prepise. A i ako se prepise, opet je najeb'o.
Rivalitet koji se radjao na sportskim takmicenjima priredjivanim za dan skole je posebna prica. Naravno, dva takva dana postoje u godini. Fascinantan je podatak da je jedan lik u moje vrijeme osam puta nastupao za fudbalski tim gornje skole! Propadao je namjerno cetiri godine, samo da bi mogao da igra. Zadnje godine mu je i brada vec bila porasla, a da nije morao ici u vojsku, ko zna do kad bi nastupao...
Elem, jedna stvar je u svemu tome nesumnjivo najzanimljivija. Donja skola je uvijek bolja od Gornje. U svakom smislu.

Verbalizacija mambl, hatata-batata-pevamo-ni-o-čemu repa koja se odnosi na iznošenje gomile glupih često nepovezanih stvari ili predstavlja puku mantru neartikulisanih tonaliteta.

Četvorocikl sa pogonom krize na dva ili sva četiri točka.
Kakve sad krize? Krize srednjeg doba, naravno. Kvad je poslednji stupanj pomenutog psihološkog stanja iza koga nema dalje, ''kraj'', ''toe to!'' Kad vidiš ovaj hibrid od vozila na bulevaru, znaj da vozač u svom kriznom štabu poseduje još i Fender električnu gitaru, popunjene Paninijeve albume, sklopljen Lego helikopter, belu Serđo Tekini trenerku, stoni fudbal, originalni aparat sa omiljenom igricom njegove mladosti.., kao i kolekciju kozmetičkih preparata na kojoj bi pozavidela i splavarska likuša. Uparkiran između Hjundai kupea i Aprilie u njegovoj garaži neodoljivo podseća na model igračke iz izloga u koju je danima piljio kao mali... Baka nije imala novca da mu je kupi..

Vlasnik Kvada preferira drečavo zelen ili vrišteće narandžast dezen jer se pomenute nijanse dobro slažu sa sivom, bojom njegovih zalizaka. Iako u četrdesetim, posećuje teretanu i ponosno na raskrsnici pokazuje tek ''ugraviranu'' tetovažu Belog Anđela na tricepsu, koji se dodatno ističe ispod rukava Najk maje kada pritiska kvačilo.
Željno iščekuje vikend da stavi rejbanke, zaliže kosu, prsne najnoviji parfem preko kožnjaka, preuzme sina od mame i provoza ga po gradu. Želi da maksimalno iskoristi to vreme i prikaže se kul ćalcem, baš onakvim kakvog je on želeo da ima kad je bio mali.

Pojava u fudbalu gde igrač izgubi kontrolu nad loptom, i u par vanzemaljskih poteza i rahitično haotičnih pokreta ponovo stupi u kontakt sa njom i nastavi kretanje zadržavši je u svom posedu.

Redak paradoks u prirodi, alhemija u svom najmističnijem stvaralaštvu. Pojava pred čijim objašnjenjem nauka nemoćno širi ruke kao Ivica Kralj ispred Rivalda. U osnovi Masimo Savić je mešanac potpuno različitih vrsta koji ima jedinstvanu osobinu da svoje osobine stečene genima prilagođava situaciji kao kameleon. Stvor koji pobija Darvinovu teoriju evolucije, genetiku, psiholologiju mase, kinologiju, etnologiju, matematiku realnih brojeva i naravno logiku. Izraz nosi ime po pevaču Masimu Saviću, koji je prvi i najpoznatiji primer ovog paradoksa u svetu. Suština ove mistične pojave je u sledećem. Za razliku od uobičajenog prenosa gena sa roditelja A i B gde se dobija dete ab, kod Masima Savića se od A i B dobija ABCDEFGHIJ.... Kao što je poznato Masimo Savić od oca Srbina i Majke Italijanke, ne samo što je veći Srbin od Palme, Italijan od Inzagija, već je nadprosečan i Slovenac, Hrvat, Bosanac, u Crnoj Gori prolazi kao domaći, na Kosovu rado viđen a ni u Japanu se ne bi obrukao. Prilagodljiv kao bubašvaba, domaćin u tuđoj kući, uvek upotrebljiv i na strani koja dobija. Pored svega, svi pokušaji da se klasifikuje u podvede pod jednu grupu padaju u vodu kao albanski piloti kada se odvaže da prelete Jadran.

Jedini čovek, koji se proslavio i obogatio od jedenja govana.