Ekskurzija... Ceo dan si u autobusu, jedes chips i pijes nenormalne kolicine piva, ides u Italiju i prolazis kroz uglavnom neprijateljske zemlje sto automatski znaci da se staje samo kad se mora, dvadeset sati je proslo dosla je na red i tzv. "pish" pauza. Svi trce u red za WC, oni hrabriji rizikuju stotinak evra i zalivaju cvece u obliznjoj livadi dok se ti znojis i guras sa ostalima.Najzad ulazis u prokletu kabinu, otkopcavas se, oci su od muke sklopljene ali na zalost samo tvoj vrsnjak spava... Deres se, vices, samaras ga da se probudi ali dzaba... Iza tebe besna rulja od koje te dele samo tanka vrata kabine a on i dalje spava ili je vec jadan umro od muke. Na kraju,miris se sa sudbinom teseci sebe da do hotela ima jos nekih stotinjak kilometara, izlazis iz kabine uz lazni izraz olaksanja strepeci da te u busu ne ceka jos neka limenka piva koju treba isprazniti...

- Gde je MIle, nema ga mesecima u kafani, da nije bolestan?
- Ma neeee, oženio se, zaposlio, sredio se čovek, planira i stan da pazari na kredu.
- Znači, papuča, a? Pa dobro, može čovek i gore da završi.

- Vidi malog što se sredio, od kad ti nosiš palačinku?
- Pusti me, sredio mi ćale razgovor za posao u nekoj banci pa moram da im prodajem plavo cveće.

- Brate, ala se Šone napio sinoć, sredio se k`о domaći, hteo da ide kod Bajage na gajbu da mu izjavi ljubav, jedva smo mu objasnili da to i nije baš urnebesno dobra fora.

*

- Lele, gde si se to sredio? Ko te tako oplavio?
- Ma, pufti, juče sa skutevom sam mavo cevivao tapacivung

- Zete, gde ti je cveće, šta si kupio karanfile, ko na sahranu da ideš, gde je viski za doktora, kafa, bombonjere.
- Može za 300 evra što mi oteo da kupi sebi viski.
-Kakav si cincar, muško si dobio, valja se.
- Ma važi.
- Vidi kako je lepo, bakino malo, da ljubiš moju ćerku u dupe kakvog ti sina rodila.
- Tašta, što ga nije s vama rodila ako može bez muškog sudelovanja? ima valjda i moje zasluge.
- Pa i ne liči na tebe, što je odlično, inače bi oćelavio u 30toj.
- Dok se nisam oženio imao sam kosu ko Samson, za dve godine i kosa pobegla od vas.
- Nemoj da si bezobrazan, babin Petko se rodio.
- Kakav Petko, neće se zvati po vašoj ljubavi iz Popišinaca.
- Ajde zete, ajde, treba da si srećan, jednom iznosiš sina prvenca iz bolnice.
- Drugi put kad budem srećan izlazio iz bolnice, nećete moći da mi pokvarite. I trubače ću da dovedem.

Ovo vreme je pravo blagostanje za ovu vrstu. Njihove "vrline" se promovišu, njihova pojava je obožavana...
I svakog dana je viđam, zamotava svoju prerano sazrelu pojavu u neke nakaradne cirkuske dronjke, sve sa željom da bude primećena, verovatno jer kod svoje kuće nikada nije bila. Stavlja svoju šljašteću torbu na sto, maže svoje usne nekim kineskim sjajem u bezbroj slojeva, skoro da se cedi, pući usta. Svojim nadograđenim kandžama kuca poruku na mobilnom sa cirkonima. Njen dvadesetogodišnji dečko kamiondžija interesuje se za to da li je ovog puta pobegla iz škole. Ne može da je ženi ako propušta časove.
Znam da me mrzi, a ne shvatam ni zašto, jer, koliko sam je shvatila, ona o svima ostalima, a naročito meni misli(svojim ograničenim vijugama) da smo jadnici, da smo samo ljubomorni, da nikada nećemo razumeti čari odraslog života u koji se upustila. Zašto joj onda toliko zapadam za oko, koji li sam pobogu, po redu žulj njenih kompleksa, možda samo njena opravdana želja da bude pametna, ima prave prijatelje i porodicu?
Po ceo dan maše svojim korisnim osobinama, glupost i zlobu meša na zapanjivo kreativan način, sve dok vređa druge, dok ih ismeva, dok ih pljuje, ogovara, priča gluposti(u tome najviše uživa) i smeje se na neki ružan način koji uopšte ne zvuči kao smeh. Ona ne zna najosnovnije stvari. Svako je za nju štreber, svo je učenje uzalud, prerano je shvatila da sve vrline koje se stiču može nadomestiti majka priroda.
A takvih i drugačijih, jer svako je od njih na svoj fascinantan način glup i zao, ima svuda. Oni se slobodno kreću po ovom svetu, nekad su i srećni, prelaze preko drugih ljudi. Oni su na malim ekranima, u novinama, školama, kancelarijama, sve te jedinke koje me plaše.
Jer i posle svega, ko će osećati tugu, ko će plaćati za sve nepogode, ko će brinuti, raditi? Oni kao što sam ja, dok će se ovi slobodno iskobeljati, prosto zaboraviti na to, gajiti svoju glupost i zlobu i uživati u tom njihovom malom smrdljivom svetu ograničenih vidika.

Vikendica,sede tri druga,i priča teče ovako nekako: "
Brate,sećaš li se ti one moje Milice? Ja sam je baš volio.Slao joj cveće nekoliko puta.I šta ćeš!? Mlad,lud! Pokušam da kresnem njenu najbolju drugaricu.Međutim,izvisim i kod jedne i kod druge.Makar da je ona njena drugarica bila nešto,Nego,eto,budala! Brate,pet godina je prošlo od toga.Još me moja duša boli zbog nje....."

Restoran na benzinskoj pumpi na kojoj se jede posle grada:
"Brate ja sam lud.Ne znaju oni još s kim imaju posla.Sutra ću da jebem mamu,onom komšiji Miloradu što je ušao pola metra u moj plac.Moji to znaju! Ćute ! Neće ljudi da se svađaju.Ima sutra da odem da mu rukama izvalim onu ogradu što je sazidao.Majmun jedan glupi..."

M: Slavko, ae smotamo po još jednu buksnicu, pa da palimo.
S: Vadi rizlu, večeras ja motam!
P: Dobro veče momci. Aha, vidim niste nas očekivali u ovako kasne sate. A šta to radite, ako smemo da pitamo?
M: Ovaj... Ništa, ništa čika policajaci, presujemo neku travu za herbarijum, treba nam za biologiju.
P: Biologiju kažete? Ja sam mnogo voleo biologiju. Životinje, ptice, cveće... Daj da pomirešem tu vašu travicu. Mmm... Čudno miriše, a? Momci, a da ovo nije...
S: Beži Mirko, provalili su nas!
M: Pratim te u stopu Slavko! Ne tu, bež' u drugu ulicu. Gledaj Slavko, tamo!
S: Vidim Mirko, holandska ambasada! Brže Mirko, za petama su nam.
P: Stanite u ime zakona!
M: Hah, stigli smo Slavko. Kućica gospodo cajkani!
P: Bestraga, opet smo zabrljali.

Otac : Mali ,dosao komsija Ratko , aj da unesemo sporet ,jebem li mu lebac.

Stariji sin : Ne mogu sad.

Otac: Sta ti je bre , da nisu devojcice?

Mladji sin : Odjebala ga Maja , odjebala ga Maja ( iritantno)

Otac: Klinac napolje, a ti sine ,dodji da ti cale objasni neke stvari, slusaj sine, napises joj pesmu , stavis u koverat , naberes cvece , ubacis ceduljicu ,da je zoves na poljance da se vidite veceras, i ostavis joj ispred vrata, tako sam ti ja sine radio jos onda kad....

Stariji sin : Bezi bre cale , nije ti ovo tvoja 1974 , kad si buketom nabranih zumbula , naterao majku da ti oprosti ,sto si proslu noc gurao 100 marke ,pevaljki u sise...

Otac : Zeno daj kais i zatvaraj vrata........

I tako sam ja krenuo, još uvek mi govore, nisi loš mali, a ja se trudim.

Slušam plač majke, kaže ne idi sine,
slušam plač majke, jer tamo se gine.
Gde kosti leže, do dva rođena brata
tamo gde je prošla podla ruka ratna.
I suze i bol, smrt kao spas, ne idi sine,
ostani kući, jer tamo se gine.
Zar hoćeš da čuješ lelek, kuknjavu i plač,
molim ti se sine, ne idi, ostani zbog nas.
Nije na majci, da dečiji obilazi grob,
nije to po redu, ne da tako Bog.
Da ti palim sveće, da ti menjam cveće,
nije to po redu, ni Bog tako neće.
Tamo strada mladost, životi se gase,
sedi kući sine, misli malo nase.

Keva: Mico, ajd do prodavnice po jogurt, spremila sam gibanicu za doručak
Ćerka: Koji da uzmem?
Keva: Uzmi onaj od litar.
Ćerka: Koji?
Keva: Ma bilo koji!
Nešto kasnije...
Ćale: Ljiljo daj da jedemo!
Svi na okupu, kreću da čereče gibanicu ko ciganče slinu
Ćale se hvata za jogurt i u trenutku se štrecne
Ćale: Šta je ovo sunce ti jebem?! Ko je kupio ovu vodicu sunce li vam blesavo?!
Ćerka: Ja sam kupila. Ima manje masnoće. Znaš tata, masno ne valja za krvne sudove...
Ćale: Dete, je l ti to mene zajebavaš?! Ovim ne bi mog'o ni malter da zamešam!!! Cveće da zaliješ uvenulo bi! Miči mi ovo s očiju dok ga nisam bacio kroz prozor!

Lik1:"Brate, skini kapu, u crkvi smo".
Lik2:"Ma neću, nešto me glava boli".
Lik1:"Skini bre, ne seri puno, nemo' da te u crkvi žvajznem".
Lik2:"Hajd', smiri se, skinuću".
Lik1:"Hahaha, šta je to. Što si tako šatiran"?
Lik2:"Ma ćuti bre, napio se kod Maje pa mi pravili pramenove".
Lik1:"Neka, sad će te u školi ubiti od zajebavanja. Nego, kapa ti sveća, strpaj to gde treba i idemo, onaj pop me nešto čudno gleda".

Devojka1:"Jao, vidi cvet kakav je".
Devojka2:"Ju 'ladno, nikad nisam videla ovakav".
Devojka1:"nema ni jednog takvog u cvećari, a ni po dvorištima nisam viđala sličan".
Devojka2:"Vid' kako je išatiran, koliko boja samo ima".
Dečko:"To je plastično cveće, duduci. Hajd' idemo već jednom, 'ladi se auto".

(majka i otac se vraćaju sa odmora)

- Stigli smo Ivane... JU, šta je sa kućom? Ivane gde si?
- Evo me kevo, u sobi sam, ležim.
- Šta si ovo uradio? Vidi na šta nam liči kuća Milorade.
- (otac) Konju, jesi li ti ovo luftirao? Čoveče, otvori prozor, vidiš kakav je vazduh ko popara.
- Au ćale stalno zakeraš, malo sam se ulenjio.
- Šta malo, vidiš kolika ti je brada, ceo partizanski vod bi se izgubio unutra. Kakve su to flaše pored kreveta? Je l to pišaš u njih nesrećo? Vidiš kakav ti je krevet, ceo švedski sto za grabljivce imaš na njemu.
- Ajde ćale opusti se, sad ustajem. Evo sad ću i da zalijem cveće. I da isprosipam ovo, da izluftiram, i da nahranim Džekija, i da nahranim ribice, i kornjače, auh...
- Šta je sine? Je l ti pozlilo?
- Zaboravio sam da nahranim babu.

- Milane od prvih para zovemo stolara da nam sredi fotelje i viseću kuhinju, dok se ne raspadne.
- Milane od prvih para kupujemo ovaj abnormal gym što ga reklamiraju, starimo, moramo se vratiti u formu. Zdravlje je ipak na prvom mestu, a i nije skup, lepu i boju ima. Svašta na njemu možeš da radiš!
- Milane od prvih para moramo kupiti cveće da ga posejem u dvorište dok nije još kasno.
- Milane kaže sin da mu treba nova grafička kartica, i nekakav hard disk. Moramo mu kupiti od prvih para, dugo nije ništa doio.
- Milane od prvih para krečimo ostavu, vidi kako je zapuštena, nismo okrečili osam godina..

Stignu prve pare, ćaletova plata, koja se utroši na vraćanje dugova i plaćanje hitnih računa, i kupovinu hrane, kafe, goriva i ostalih kućnih potrepština, a viseća, ostava, grafička i abnormal gym čekaju neke druge prve pare.

I tako u krug.

Kad pogledaš realno, kao odrastao, razuman i obrazovan čovek, upoznat sa teorijama zavere i radovima Reptiloida vanzemaljaca ,to je samo dokaz više da je Dizni jedna ZLA korporacija, koja postavlja slike svojih satrapa Bambija, Šilje, Plutona i ostalih da se jadnoj deci imprintuju u svest kad su najranjiviji.
NE Vornere, Nikelodeone i Kartun Netvorku. VI sa tim nemate veze, znam ja to odlično.
U tamnoj zimskoj noći, sa temperaturom 40 (koju su oni i izazvali!) kada vas Mamica protiv vase volje dovede, da vam njihov Tau Ceti Grejs sluga ćelavi Dr. Rosić uzima uzorak mozga iz dupeta pod maskom davanja inekcije penicilina.
Silvestere brate brige me prate, kako su naši roditelji samo bili glupi...
Rekao si im posle kad si odrastao, nije da nisi, bilo je to pre nego što su te poslali na lečenje u Crnu Reku?
Kowalski, jesam, pazi priču, KAO to doktorka Bosa imala ćerku, onu debelu koja lepo crtala, pa je doveli da ukrasi dečje odeljenje, da deci bude lepo.
Paja vozi kola, Pata bere cveće, Pluton juri leptira... Baš je lepo bilo, danas to ne bi ni smelo zbog autorskih prava.
PRAVA! Leptiri, šeširi i cveće? Gde su bila moja prava! Ajde kaži Gonzalese? Što tebe nisu nacrtali? Samo zato što si manjina!
Pravo da mi rokaju infuziju SAMO ZATO jer sam popio dva litra šiptarske limunade pa dehidrirao od povraćanja, dok gledam kako Baja Patak nabija dolare u guzicu? Da mi ušivaju arkadu i vade pesak iz iste NA ŽIVO, jer sam najnormalnije skakao lastu sa lipe na pesak moravac NEPROSEJANI dok gledam kako Mini ima seksualni odnos sa Belkom? Otkud sam mogao da znam da u šteheru ima struja? I to je bio razlog, da celu noć iz kreveta gledam Dabu kako Raji i Gaji diluje hors? Vlaja se tad bio skinuo jebiga. ŽIVOT STE MI UPROPASTILI! VI I JEBENI DIZNI!
Oh Sundjer Bobe, samo ti i Veliki Štrumpf znate pravu istinu....

- Ćerko, ta jedna tvoja kutija cigara košta k'o dva kila 'leba!
- Mati, znaš dobro da sam na dijeti i da hleb ne jedem!

--------------------------------------------------------------------------------------------------

- Jeb'o te viski, da te jeb'o!
- Što bre?
- Za te pare smo mogli dve gajbe piva da popijemo, ovo ni za pod zub nema!

-------------------------------------------------------------------------------------------------

- Upoznam pre nekoliko dana jednu malu preko interneta.
- Vredi li šta?
- Ima je sa svih strana, izašli smo sinoć u grad...
- I?! Kako je bilo?
- Ma, pusti! Kupim joj cveće, pa je izvedem na večeru, posle toga u diskoteku. I sad me boli glava.
- Prepio si?
- Da sam bar! Ne, nego sam se jutros preračunao. Ostao sam suva kurca, a za pare koje sam sinoć potrošio, mogao sam dve moldavke da karam čitave noći!

- Ćao, srećice, vidi šta imam za tebe :vadi buket gerbera:
Tvoje omiljeno cveće...
- Uf, hvala ti :uzima buket ne gledajući ga i baca ga na sto k'o smrdljive čarape:
- I... Rafaelo kuglice, jer moje sunašce njih najviše voli...
- E, baš si ga ubo... Hvala... :ponavlja postupak:
- Šta ti je? Je l’ te neko iznervirao?
- Ne, ne, sve je bilo super, (sebi u bradu) dok ti nisi došao.
- Molim? Učinilo mi se da si nešto rekla...
- Ma, ništa... Ja to onako...
Nego, ja sad moram da idem, znaš, obećala sam drugaricama da ću da ih vodim na kafu.
- Ali, trebalo je da idemo na večeru... Dogovorli smo se prošle nedelje. Nismo se videli tri dana, a ti me sad izbacuješ iz kuće...
- Da, vidiš, sorry, ali, jebi ga...

- Zdra'o, mačko, š'a ima? Uuuu, vidi kako se sredila :prilazi i počinje da je 'vata gde stigne:
- Ma, smiri se, šta ti je...? Pokvarićeš mi frizuru...
- Znaš ti da ti se to dopada. 'Ajde skidaj se, šta čekaš?
- Ne mogu, idem da se vidim sa drugaricama, obećala sam im...
- Znaš kol'ko me zabole šta si obećala. Močuga mi nije udarala ništa tri dana, krajnje je vreme.
- E, nemoj da si seljačina, nema ništa od toga! Ja sad odo' sa drugaricama, a ti se udri močugom po čelu.

- De, je l' si šta uradio?
- Sve završio, na šalteru svi ljubazni, doktorka bila detaljna i zainteresovana za moje zdravlje. Uručio sam joj zahvalnicu. Kupio sam joj lepu bombonjeru i cveće a ovima sa šaltera po pedesetak dinara dao.
- Opa! Zapao si kod potencijalnih udavača.
- Khm, šta ćeš. :šmekerski zalizuje kosu:
---------------------
- Lepa, što se nerviraš?
- Ma sve sam upropastila. Došao klijent, zatražio standardne papire a ja k'o bez glave u poslu dala mu neke druge papire i poslala ga u registar za umrle. U zemlju ću da propadnem.
- Au, nemoj da te čuje šef, biće belaja.
Šef: Draga gospođice imate poklon od nekog klijenta. Rekao je da Vam prenesem puno lepih pozdrava i da se nada da će Vam poklon odgovarati.
- Jao diiivno. :otvara poklon: Aaaaaaaaaa! Vode i šećer, brzo!
- Iju! Dildo?! Ovaj je baš bio suptilan, diskretan i preneo ti lepu poruku.

Jelena: 'Markooo.... Jel znaš da je Mariji danas Miloš kupio cveće? I to bez IKAKVOG POVODA ? Zašto ti nisi nikad tako romantičan?! Kad si mi zadnji put nešto poklonio?! Ne mogu da verujem za kakvog sam se konja ja udala, lepo mi je majka govorila..........'

Marija: ' Oooo... Za mene?! Stvarno dušo? Otkud to tako odjednom? Nije nam ni godišnjica... Kako je lep! Ne, stvarno, odgovori mi, zašto si mi kupio tako odjednom? Jel nešto kriješ od mene? Šta si uradio?! Jel me varaš!? Tačno sam znala, ne mogu da verujem... Ko je ona? Reci mi KO JE ONA?! Nemoj da me lažeš, djubre jedno! A ja se obradovah kad sam videla da se napokon setio da mi kupi nešto, a znala sam da nešto stoji iza toga.........'

A: E pa de si ti, kako je bilo sinoć za godišnjicu?
B: Ma poduvaj mi karu, majmune...
C: Šta ti je čoveče, lepo te pita, kako je bilo, znam da si se spremao već 7 dana za to?
B: Pa gle dođem ja kući i sve super, kupim cveće, mirisne sveće, napravim večeru, onako atmosferu sa laganom muzikicom, i dolazi ona...
... i počinje da vrišti na mene, kako sam nisam odvezo auto na pranje, kako nisam počistio ispred vrata, i ladno ode u sobu i zatvori se, i kao boli me kurac...
D: Dobila a, sledeći put prati kalendar...
B: Ma popuši mi ga majmune.
D: Nemoj da mi se dereš nisam ti ja kriv, što se njeno neraspoloženje prebacuje na tebe...
B: Ma jedi bre govna.
:udarac pesnicom u nos:
D: Eto ti sad, osim što imaš sve ostale menstrualne simptome, sad i krvariš pičko jedna...
B: Sve u kurac.

Deda, pa šta da radim više, ja svaki put kad njoj priđem ona uvek nešto vrda, vrpolji se, zajebava, ne znam više šta mi je činiti!

Šta sam ti ja kaz'o? Pa ne napadaj je u kafani, opet si se bio našpricer'o i ko zna šta si kaz'o, i džabe sad!

Nisam se jako našpricer'o bio, onako taman, a mislio sam zadnji put kad smo išli u šetnju da je sve sređeno, znaš kako sam bio na mestu, smejela se lepo celo veče! I vidi sad!

E pa, rek'o sam ti ja, ne skidaj gaće dok ne vidiš Moravu, šta ti je falilo da se još jednom prošetate ko ljudi?Pa da ostaviš utisak, kupiš cveće jedared! Nećeš ti u kafani dobiti onu stvar, ti u kafani moš' dobiti sam' batina, ali nikako da to shvatiš!
Nego, nije ni prva ni poslednja, ajde skoči do podruma i izvuci litru belog, da ne polemišemo više na suvo, nikako mi ne paše!