Srednjevekovni pandan na ono ''naš kako mi puca kurac'' za tvoj novi Eludium Q36 eksplozivni svemirski modulator. Naročito bio popularan za doba Crne Smrti. Bar kuga nikad nije diskriminisala po polovima, svima je poklanjala agoniju i čireve, bilo muško bilo žensko.
-Vaša Visosti, upravo je pomrlo još tri hiljade duša, nemamo više drva, nemamo ni gde da založimo vatru i popalimo tela. Nema više ni pšenice, ekonomija skroz propala. NULA! KROMPIRČINA! Pardon, lukac, krompir još nismo preneli iz Indije, ovaj Amerike.
-Di su oni kljunari? Nikad ih nema kad ti trebaju, jak mi doktor za kugu.
-Banditi su oteli sva tri preostala doktora, traže otkup, ostao samo ovaj.
-Visosti, bilo bi dobro da menjate spavaćicu i da udišete čist vazduh. Da li ste očistili ulice?
-Nostradamuse, 'naš kako mi pucaju svih sto čireva za tvoju higijenu! Nosite se svi, i vaša pšenica i spavaćice i Yersinia Pestis i sve ostalo. kašlj, kašlj
Pričati gluposti, zabeđivati, kao i izmišljati toplu vodu. Izraz potiče iz Pomoravlja.
Priča 1
A:-... I tako, sedeo sam s njojze i gledo je u oči dok je pričala. Mlogo ima lepo lice.
B:- Aj ne šulapi, znam u šta si zevzečio! Sećam se, vido si joj sliku na Flejzbuk sa dekolte, ki da ne znam da si izašo s njojze zbog sisa!Priča 2:
A:- Šta kažeš, kako bilo na slave?
B:- More, ona moj samo šulapio celo veče, što ono nije vako, neg nako, je l' može drugojačije...Priča 3:
A:- Di je Slavomir?
B:- Ene gu u avlije, bakće se s njegovem alatem, premerava i odmerava onaj astal što pravio onomad za slavu. Kaže premali je, neće svi gosti da stanu.
A:- Ma šulapi. Kuj kaže da će stojimo?
To je natpis na izlogu prodavnice, na koji naiđemo uvek u momentu kada nam nešto najviše treba, tj. kada je žurba... Za njih je popis, za nas popizd...
Letnje popodne, moja nova poznanica mi se najavila na kafu... Osmotrim situaciju, kad ono nema kafe... Jbt napolju provala oblaka, a ona je rekla da stiže za 15 min... Ne vredi, moram po kafu i neki sok u najbliži minimarket. Trkom stižem do radnje gde pazarim svako jutro, sav iskisao, kad ono - ćorak... zaključano. Na vratima stoji - POPIS...
JA: - "Izvinite"... kuc, kuc, kuc (u izlog), "izvinite, molim vas..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Reci dečko..." (prilazi izlogu)
JA: - "Zar ne radite danas...?"
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Ne radimo, imamo popis".
JA: - "Meni bi trebalo samo 200g kafe..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Ne ra-di-mo dečko, popis je..."
JA: - "Samo 100 g kafe, ništa više..."
GOSPOĐA U UNIFORMI: - "Aman vidiš li ti šta ovde piše (prst na natpis), jesi li ćorav?!!" - TUMP (zvuk spuštanja trakaste zavese)
JA: - "#$/"&(/$"&$"
Uređaj konstruisan i pravljen po čuvenom Marfijevom zakonu.
Kad je najpotrebniji-on zakaže, a kada vam uopšte nije potreban-radi kao singerica.
Događaj iz primjera je autentičan.
(Štampanje seminarskog rada;40 minuta prije izlaganja)
a: Brate, život mi spašavaš, oni u "Copy centru" kreče, mislio sam kod njih štampati, jbg, izvini za cimanje.
b: Ništa, bratac, tu sam uvijek da pomognem.("Štampanje";36 minuta prije izlaganja)
a: ŠTA, NEMA FARBE!?
b: Nema šanse, juče sam stavio novi toner.Izvadiću ga pa staviti ponovo, možda su samo kontakti...(Nakon vađenja i ponovnog vraćanja tonera;32 minuta prije izlaganja)
b: Ah, sad bi trebao raditi.
a: Ajde, luče moje, obraduj me. MA NEMOJ ME JEBAT'! KAKAV PEJPR DŽEM?
b: Zapeo papir oko tonera.Pusti meni, mora se skinuti onaj poklopac odozgo....(Povađeni papiri, sve vraćeno na mjesto;23 minuta prije izlaganja)
a: E sad ako ne uspije bacam ga kroz prozor!
b: Ma radi 100%, eto vidiš.
a: Ma super, još samo 15 stra...MA MAMICU TI JAPANSKU KOJI TI JE SAD MOJ?
b: Nije ništa, šta se brecaš, opet je toner izgubio kontakte 100%!
a: SLUŠAJ, AKO TO SRANJE ZA 5 MINUTA NE ODŠTAMPA MOJ SEMINARSKI, LETITE I TI I TO GOVNO KROZ PROZOR!!!
b: Opušteno, koji ti je...(6 minuta prije izlaganja jedan štampač marke SAMSUNG je napustio prostoriju...)
Sjeb'o se. Nije više to što je bio. Sad je nešto drugo. Sad je nešto lošije, nekvalitetnije, nešto sjebanije. U najgorem slučaju više i nije deo ovog sveta, već nekog pitaj Boga kog, ako uopšte i postoje ostali svetovi.
-E, nisam dug'o vid'o Martina. Di se on smuca?
-Martin?
-Pa da bre, znaš onaj čikica mali, 'nako mršav. Stalno tu blej'o u centru, mi ga drkali.
-On ti je otiš'o po kurcu odavno.
-E, jebiga.
------------------------------------------
-Gde mi punjač? Aj sad kaži, 'de mi punjač? Tu je bio, tu sam ga ostavio. 'De mi punjač?
-Sine...
-Šta je? Govori.'De mi punjač?
-Ne znam kako ovo da ti kažem...
-Daj bre kevo govori 'de mi punjač? Ti si sklanjala moju sobu.
-Sine, otiš'o je po kurcu.
-Nema veze mama, samo nek si ti meni živa i zdrava.
-Hvala sine. Takođe.
Lik koji uvek popravlja situaciju u društvu, makar ono bilo sjebano do krajnjih granica. Izvedeno iz osobine E-321 i sličnih stvarčica koje od gomile govana koje se keru nisu svidela napravi jetrenu paštetu koja je dovoljno jestiva da imaju hrabrosti čak i da je reklamiraju.
Vida: Ajde bre morončino plava pa nisi svilen jebote da padaš svaki put kad ti ukližem!
Krasa: Mama ti svilena bre ne znaš penal da šutneš a ovamo sereš!
Žigara: Nemoj da vas smirujem obojicu!
Pantela: Ajde nie bre to ništa Žigara će da vas smirue tišinčina. Ja kacam igro za Kerta Berlin...
Pižon: Evo vam ga Trivunović, on će igrati s vama par mečeva.
Veseljko: Di ste momci, ja sam Veseljko, i ja....
Vida: Veseljko? PFFHAHAHAAHAHAHAHAHAAHAHA JEBOTE VESELJKO AHAHAHA
Krasa: Veselo samo veselo AHAHAHAA
Žigara: Pararampam pararampam pampampampam pam Veseljko pararampampam
Pantela: Veseljko? Nači neveruem, lolčina! Samo rasno Veseljko, samo rasno!
Prostački spust kvazi emancipovanog sagovornika.
- Gospodine, stvarno nema smisla da zovemo policiju, sasvim je očigledno da ste naglo zakočili, najbolje bi bilo da kao dve kulturne individue procenimo štetu koju ste naneli prednjem delu mog automobila, i ne, nije problem da to regulišemo kod mog prijatelja u auto radionici, nemojte da smo neljudi, ionako poznajem par moćnika iz advokatske komore ne biste nikako mogli da se izvučete iz situacije koju ste sami prouzrokovali nepropisnom vožnjom.
More, ne'di govna, 100 evra da mi daš i neću te tužiti!
- Ja sam zatečen, ali..
150 bre, kaki 100, vid ovo, i kuku si mi iskrevećio jebem ti ja komoru!
- Može u dinarima?
Može, moj kurs je 120..
- Nije problem.
Iz ugla malog procenta ženske populacije (svega oko 96,43% svih žena), ovo je jedno od ključnih pitanja koje mora biti postavljeno tek razotkrivenom partneru-preljubniku. Najčešće ga je moguće čuti nakon svinjo-kretenukretenski-stoko-svisteviisti kompilacije. Dobrog odgovora na ovo nema, ali je svakako bolje dati neki šmekerski, a izbeći one patetične od kojih se male pande na drugom kraju sveta kolektivno uguše trskom i na smrt ispovraćaju.
Neki od odgovora od kojih umiru male slatke životinje pufnaste:
- Koliko to traje?
- Otkako radiš prekovremeno, osetio sam se usamljenim, bio sam slab.
- A mico mawaaa... kuš! Da mi vratiš čak i onu tablu Brufena iz torbe!- Koliko to traje?
- I dalje ne znam o čemu gov... aaaa, nemoj čekićem u 27" LG 27EA83-D LED IPS!Neki od odgovora nakon kojih su ugrožene vrste bezbedne:
- Koliko to traje?
- Otkako si prvi put napravila palačinke sa integralnim brašnom.
- Zajebavaš me?!?
- Ne.- Koliko to traje?
- Pola sata prvi seks, a drugi još duže. Da, ona mi da dvaput istog dana, hehe!
- Gubi mi se s očiju!- Koliko to traje?
- Ti da bu di bu da.- Koliko to traje?
- ♩ ♫ Od kad sam se rodiooo, sreće nisam imaooo... ♬ ♪
- Je l' to Sinan?
- Jeste.
- Jaaao, uz njega smo se smuvali, sećaš se? Opraštam ti.
Varljivo ljeto, kao ono iz 68-e, ja u Palermu, a meni više dosadilo, ne znam šta ću od sebe. Nešto razmišljam, kad mi dođe ideja da se malo provozam barkom.
Odem do pristaništa, nađem neki propali čamac i lagano, veslajući, otisnem se na fino plavo italijansko more. Nakon sat vremena, bacim ja onako pogled šta sve ima u čamcu, kad ono siluk i crvi, onako debelo uhranjeni. Nešto kontam, kad sam već na moru, imam priliku da nešto upecam, što da ne, neku dobru Italijanku upecati pa na ražanj nateći.
Vidim nema štapa, a šta ću sad? Sjetim se da imam velik prirodni alat, skinem gaće, namotam siluk, pa privežem crva, opet kontam, šta će mi crv, ribica kad vidi mog đoku, odma se hvata, al' neka crva.Bacim ja siluk u more, čekam ja jedno pola sata, ništa, riba ni da osjeti. Poslije sat vremena, osjeti ja da me nešto povuče, jedva osta' na čamcu, uhvati se za neke daske, pa malo dođo sebi, šta bi to moglo da bude, obično Italijanke nisu toliko agresivne.
Povuci, potegni prvi put, ništa, drugi put, opet, nema šanse, treći put, vičem sam sebi, ako je sad ne izvučem, bacam se u more po nju, kad i treći put ništa.
Skinem majicu, pa skočim ti ja u more, kad ona počela bježati, boli nju ona stvar što je moj đoko poplavio, jer je nije mogao izvući.
Odlučim da joj jebem majku dole u vodi, stignem ja nju, kad ono kit i to nije žensko, već muško. Pička mu materina, ja se ponadao neka dobra riba, kao ono kit i to muški. Kad sam skontao da me je muška riba uhvatila za kitu, odlučim da ga ubijem. Šta će pederi u moru, koji glume neke ribe? Uhvatim ga ja za grkljan i počnem ga daviti. Davim ga ja jedno pet minuta njemu ništa, prođe i deset minuta, on još živ, tek poslije petnaestog minuta počeo je slabije da diše, tako da kad sam pustio iz šaka, kit se sam od sebe uguši, izgleda da je progutao puno vode...
Definicija je napisana za lovačke priče.
Fora koju tako nismo provalili, da nam ostaje samo da se tešimo kako bar posledice neće boleti u turšiju kao devedesete.
*Gazda Rale nadzire farmu za dresuru mrmota u Kovilju, zadihan u kadar utrčava Hanspeter, pripravnik tima iz Švice za marketinšku ekspanziju*
Hans: *puf-pant*…šefe…znate ono kad smo probali da napirimo čokoladu s'vazduh da izgleda veće, pa da je uvaljujemo Srbima za 140 kinti…? Provalili su, ne ide više nikako, uzeli opet Euroblock da kupuju!
Gazda: Hmm...*okreće se prema istoku*...kako da prodamo istu težinu čokolade...dimenzija čokolade...po ceni čokolade...*krupni kadar, timpan*...a da NIJE čokolada...?!
*u kadar ušetava Paja, čistač pogona za seču keksova*
Paja: Gazda, ’di ću s’ ove mrve od keksa, piše Hanspeter da ne ide više mlevena Plazma, skontao Srbalj da im mećemo u turšiju...?
Nekada najbolji parfem, a sada ga toliko ljudi koristi da je počeo da iritira.
Odeš na žurku i više ne znaš da li to miriše lik ispred ili iza tebe
Počneš da se tripuješ da te neka likuša prati zato što,gde god da odeš,osećaš Lady Million.
Matorce je više i blam da ga nose zato što ga sad i svaki klinac/klinka koristi (bilo da je on u stvari ćaletov,kevin,burazov ili švecin).
Često (pogotovo kad je u pitanju Lady Million) se kupuje samo zbog pakovanja ili cene, a ne zbog mirisa.
Ljudi koji kupuju po drugi,treći put to ne rade iz nekog svidjanja, nego druge parfeme nisu ni hteli da probaju...
Situacija 1
Dve drugarice u kupatilu, spremaju se za izlazak...
Za vreme šminkanja ova druga primeti zlatni dijamant i pita:
- Ej, šta ti je ono tamo
*Drugarica 1
- Šta, to? To je ''Lejdi Million'', parfem moje sestre...zar ne izgleda super?
*Drugarica 2
- Baš je strava, sigurno lepo miriše
*Drugarica 1
-Evo, uzmi, probaj ga...
*Drugarica 2
-Ne, neću,tvoja sestra će se ljutiti...ali molim te,pitaj gde ga je kupila,hoću i ja jedan takav...Situacija 2
Dva druga u parfimeriji
*Drug 1
- E brate, što ne probaš ovaj ''Akva Di Đo'' ili kako se već čita...
*Drug 2
- Daj ga 'vamo... dobar, dobar sviđa mi se al' ajd' još neki
*Drug 1
- A šta kažeš na ovaj ''Bvlgari Akva''
*Drug 2
- Uuu neću taj, taj ima moj ćale.
...E a vidi ovaj zlatni, gledaj kako dobro izgleda kutija
*Drug 1
- E da, uzmi taj, stvarno lepo izgleda...
*Drug 2
- Čekaj da ga probam.
*Drug 1
- Ma, nema potrebe, vidi koliko košta, sigurno lepo miriše
*Drug 2
- U pravu si, kupujem...
Još jedna u nizu improvizacija karakterističnih za Srbiju. Ovo je vrsta pice na koju se, radi pokušaja ekskluziviteta, stavljaju SVI sastojci koji idu na ostale pice.
Gazda Pera: lokal-iznajmljen, kredit za pokretanje malog i srednjeg biznisa-podignut, zajebano ime koje zvuči italijanski-registrovano u APR... Samo da smislimo jelovnik i možemo da krenemo....
Dragica: Pa imaćemo onu kaprićozu, margaritu, kvatro stađone, fruti di mare, mađaricu, možemo i neku posnu, vegetarijansku.... i uz to recimo da služimo špagete i palačinke.... biće dosta.
P: Ne, čekaj... kao da nešto fali..... ZNAM!!!! Ponudićemo pizzu na koju ćemo staviti sve vrste nadeva koje imamo u ponudi, i nazvaćemo je po našem malom restoranu! Toga se sigurno niko nikad ranije nije setio!
D: Ti si genije!----------------------------------------------------------
U nekom društvu se poveo razgovor o picama:
Žika: Ma OK je sve to, ali nikad neću zaboraviti kad sam jeo "Al Capone" pizzu.
Mile: Kakva je ta, ščime je?
Ž: Pavlaka, kečap, šunka, slanina, suvi vrat, kulen, jaje, morski plodovi, feferone, 4 vrste sira, masline, i nutela
M: Da, dobra je ta, samo se ne zove tako, nego "Omerta"
Bole, koji sve sluša iz prikrajka: I pretpostavljam da si je jeo u istoimenoj piceriji.
M i Ž, istovremeno: KAKO ZNAŠ!?
Za razliku od ''davanja straže'' ili ''stražarenja'' koji su čisto vojni termini, ''čuvati stražu'' se više koristi u kriminalnom miljeu.
Tačnije rečeno, učestvovati u nekoj kriminalnoj aktivnosti u svojstvu stražara, a koji će upozoriti izvršioce na dolazak nepoželjnih osoba.
-Slušaj dobro šta prićam bando jedna! Izgubili smo dve deponije od ovi ludi kosovari, a Džilas je stavio nove poklopce na šahtove.
-Većeras idemo u akciju?
-Ali tata, sugurno če da postavu miliciju da ćuva!
-Što si bre dilou? Ima tata novu taktiku.
-Kakvu tata?
-Jedan če da čuva stražu dok ostali radidu.
-Di da čuva stražu?
-Na banderu. To češ ti Elvise. Ti se ne plašiš od visinu. Gledaj dobro, i kad vidiš da panduri dolazu, ti nam javi sa koju stranu idu, a mi da begamo na kontru. Jel jasno?
-Jeste!
-Pokret!
-negde oko ponoći, ekipa radi sve u 16, dok Elvis čuči na banderi i pomno prati šta se dešava u okolini. Kad odjednom...
-TATA!
-Šta je Elvise?
-Aktale panduri!
-Skoju stranu sine?
-Sobadvu tata!
Ovo poznaje svaki sportski fanatik čija je radna etika puno izraženija nego talent koji posjeduje. Disciplina, rad i klupa. Vječita klupa. Treniram - ne igram - treniram. I tako u začarani krug u potrazi za začaranim kruhom koji non stop izmiče.
Svaka okolina ima ovakve primjerke. Što je razina bliža prema beton ligama, to je i izostanak talenta vidljiviji. Ali primjerci ustraju. Naporan rad i stega se isplati. Kad ono - jokara.
(antitalent je skockan, fokusiran, finale Lige prvaka, kosa na mjestu, štucne i klupa)
- Evo Kristijana iz Mrduše Donje. Nijedna klupa nije ostala nepokorena.
- Ulazin ja u drugom poluvrimenu, trener me dozira, ima san blažu povredu.(89 minuti, njegova ekipa gubi 3:0, Kristijano stoji zapet ko puška, ostala još jedna promjena, pojačavava zagrijavanje)
- Dolazi ovamo Kristijano.
- Zna san treneru da cijenite moje otvaranje prostora, kretanje bez lopte. A di je tabla?
- Kakva tabla?
- Pa da mi objasnite taktičke zamisli.
- Slušaj, Kristijano, cijenim ja tvoje otvaranje prostora kao i kretanje bez lopte. Balun je otiša kod onog nervoznog susjeda iza branke. Lažnim kretanjem ćeš odvući kera od baluna, a kako si smotan i kretat ćeš se bez lopte, ali doživotno, eunuhu jedan.
Nekada davno (ne, nije ovo još jedna bajka) dok su domaće mangulice po zemlji hodile, bejaše jedan običaj raširen međ narodom serbskim da popovi bejahu cenjeni i poštovani ljudi. Znalo se ko kosi, a ko kosu nosi...A ko što prepodobna narodna dobrota i nepisana pravila srpskog seljačkog dobročinstva nalažu, cenjene i poštovane ljude u Srba treba i pošteno nagrađivati i darivati za dela nepresušna. Popovi su vavjek vjekova bili sam krem Serbskoga socajetija, ne zato što su oni tako hteli već zato što je narod tako želeo. A ko su oni da protivuureče željama sužnja svojega, i zbog toga su morali da se ponašaju u skladu sa tim. Vavjek su bili prvi ispred svih, darivani samo najboljim. Ako se turšija spremala, za popa uvek ide najboljie povrće, ako je džem, onda samo onaj od najlepših šljiva, nedo bog da meteš neku crvljivu, bog sve vidi i bog sve zna. Kad se rakija pekla, popovima ide prvenac naravno (doduše u njega ode i malo onog metil-alkohola, ko iz popularne zozovače, al dobro, neće ništa valjda da im fali od toga, neće grom u koprive kano ono kažu...). Pa onda naravno, i glavna stvar u serbskoga kmeta, zimsko krme u narodu od milošte zvano pastrma. Nebi bilo u redu da se tako uvaženoj osobi uvali neko parče mesa sa buta ili nedaj bože sa malo slaninice. Za našego čika popu samo najbolje, jer on tako i zaslužuje, za njeg ide samo suva i dimljena pečenica , koja je zbog toga u narodu od milošte zvana popovnjača...
Tata i sin, vade taze dimljeno meso iz pušnice...
-Evo ti sine malo da se zasladiš, uzmi ovo parče od rebara, to ti je mlogo lepo...
-Jao tata, što je lepo ovo suvo meso sa rebara, ma zube da pokidaš kolko je dobro i kolko ne mog da stanem da oštrim zube na njemu...a jel mogu da probam malo od tog crvenkastog parčeta, to tu duguljasto što držiš u ruci...
-Ma di ćeš to sine, to je popovnjača, mi to ne jedemo, to ti je najgore meso... Mi to uvalimo ustvari popovima kad dodju, kao poklon, nemoj ti to molim te više da mi tražiš, to se ne jede ustvari, da nije pope, mi bi to bacili našem avlijaneru inače...
Ima se može se.
Fraza koja obično opisuje veličinu nekog prostora gde ljudi provode vreme inače, a niko da pita koj kurac je to moralo baš toliko biti napravljeno.
Ali nekako se mora zadovoljiti ličnost čoveka koji je u švabiji proveo 30 godina, i ne ume drugačije da pokaže i dokaže šta je sve steko nego mora ovako, materijalno.
Jer jebeš čoveka koji ode van a ne vrati se sa njemačkim autom i ne sazida čardak koji para oblake svojim špicevima od prirodne bukovine i makar dva gipsana lava ispred kuće.
Sramota bre, selo će te ogovara.
Ding dong
-Oooooooooo. Willkommene gäste, willkommen.
-De si Žiko KUĆO STARA! Šta ti to meni reče sad?
-Oh. Entschuldigung. Eto ja einige naški einige njihovi, pardon.
-Asi napravio ovo lep ti jebem. Fiiiijjjjjjuuuu Jel koj ti ovo kurac?
-Automatische maschinen za kafu, ustaneš i uz frühstück sačekaš da skuva sama.
-AU LEBA TI! A ja se jebavam sa moj smederevac, moram duzmem i ja jedan.
Je li aj pre nego što popijemo nešto di ti je kenjara?
-Bitte. Druga vrata richtig. Ovaj pardon, desno.
10 minuta posle*
-Jebote KRU! Al si napravio kenjaru možeš kolo da igraš boktejebo! Ali što je ne završi?
-Pa arbajt kaput! Kako najn gotovo?
-Pa šolja ti nema ni dasku ni kotlić, a i pušta se voda sa česme neke malečke, jedva govno ode jebote.
-Oh nein! Mein bide!
Neprestano zanovetanje, prigovaranje, često propraćeno cinizmom i opštom sumornošću. Jedan od proizvoda nezadovoljstva sobom/svojim životom. Alternativa je da je ta osoba drkadžija ili smarač po karakteru. ili prosto - okružena takvima. Često prisutna osobina kod srednjovečnih žena-domaćica, koje bi (po sopstvenim rečima) "postigle mnogo šta u životu da su okolnosti bile drugačije".
- Di si nam ti u kafani Gorane? Nema te ni za lek, standardna ekipa se već zabrinula...
- Ma, pusti me. Ona moja opet... Samo panjka i zanovjeta po cijeli božiji dan, ubi me u pojam žena. Ne može se čovjek ni opustiti zera, a kamol napuniti baterije.
- Znači, nema te više. xexe Mislim, nema te kod nas u gostioni.
- Doću i ja na svoje opet, samo polako. Ja sam ti stara čekalica. Vidjeće ona još svoje, ne može uvek po njenom. Ne'š koleginice!
- Dobro de, odo ja da naše mile kafane, da vidim kakvo je stanje. Aj uzdravlje!
- Mlitavo mahnu rukom, pa promrlja sebi u bradu: PU! Ženo, platićes mi za ovo! Dovraga iti i tvoje panjkanje!
Nevoljno izgovorena rečenica prilikom susreta sa situacijom gde smo zamoljeni za mišljenje o nečemu iako naše mišljenje u daljem toku neće imati nikakav uticaj na razvoj događaja. Potpuno je nebitno šta ćemo odgovortiti, jer ni u najmanjoj meri nećemo doprineti menjanju stava osobe sa kojoj vodimo dijalog.
-Da odigram dvojku na Espanjol? Igra sa Hetafeom, a treba mu za opstanak...
-Jes ti lud, pa vidiš da Hetafe nema poraz kući, a odigr'o svega tri nerešene....
-A's ti prs'o... Brate dvojka k'o kuća...
-Pa šta me pitaš onda koji moj? Štikliraj dvojku i ćao...
----------------------------------------
-Šta misliš dal' da uzmem ove plave cipele uz rozu tašnu, a ljubavi?
-Jes' ti pukla, treba takva da ideš ulicom.... Di'š ovu cipeletinu obuti, štikla od po' metra, kad staneš pored mene da izgledaš k'o Jao Ming naspram Saše Popovića... Uostalom kući imaš bar deset pari istih tak'ih... A i ova tašna k'o za kupleraj...
-Ma šta se ti razumeš u modu... Ima da uzmem ove i kraj..
-Ma radi šta o'š nabijem te na kurac, šta me pitaš onda?
Mladi ljudi koji sebe zarobe poslovno i unište svaku šansu da se ikad provedu uveče. Razlog je što ležu kad i moja baba, koja je još davno stekla naviku da legne čim Kamenko Katić završi emisiju, te je to prešlo u uslovni refleks lezanja pre zalaska sunca. E voditelji ne gledaju Kamenka, nego moraju da rane, otprilike kad se njihovi vršnjaci vraćaju iz porvoda ili se peglaju posle tog provoda, kako bi stigli da se upicane i srede da izgledaju vedri, nasmejani i lepi, a i moraju da sipaju u sebe litaru nes kafe 3 u 1. Naporan je to zanat, tako rano glumiti da si srećan što si morao da se mrzneš u kolima do posla, u 4 sata ujutru, i sa montiranim kezom praviš reportaže o tome koje su ulice oprali, a koje će tek da operu tog jutra.
-Jebem ti ovaj posao, kad sam polednji put spavala ni sama ne znam. Ma skloni mi tu šminku, boli me kurac kako izgledam, ko da neko gleda ovo u šest ujutru. Dolazi mi neki propali umetnici u goste, hvale se ljudi izložbom ukrasnih tikvica. Narkomani obični, puca mi za njih. A posle...
-Idemo Sanja, 30 sekudni!
-...dolazi neko derle da svira ''Ide mali meca'' na flauti. Ma kome se jebe to da gleda! Ko..
-15 sekundi.
-...uopšte gleda tv danas. Lepo sam mogla da napravim neki talk šou...
10 još i...
-...i da pričam sa nekim kurčevim gostima popodne, ali neee! Ja hoću jutranji...
-5,4..
-...program! Jebao me dan u sto pizd...
-3,2,1..Idemo!
-...di materi...Dobro jutro dragi sugrađani. Još jedno divno jurto, a mi smo tu da uz kafu delimo osmeh sa vama.
Jedna vrsta komparacije ili poređenja. Izgovorimo kada u tom trenutku ne možemo sagovorniku dati pravu sliku predmeta koji želimo da dočaramo, pa ga poredimo sa stvarima koji su mu približni.
Obično još više time zakomplikujemo situaciju...
-Gde mi je hanzaplast? Znam da sam ga stavio tu negde na sto...
-A? Š'a ti je to haznaplast?
-Nije bre hazna već hanza... Hanzaplast, nešto poput one lepljive trake samo drugačije, i nije providno, i nije toliko lepljivo kao...
-Daj bre , ne razumem se ja u to, već jel ima to neki drugi naziv ?
-Ma bre, nešto poput gaze, zavoja i tih kurčeva...
-Da ne misliš na vatu ???
-Oooo, jebem ti život... Flaster !!! Da, brate flaster... Di je to ?
-Pa što ne kažeš tako, eno ti ga u natkasni...
-Kakoj natkasni ? Šta ti je sad to ?
-Ma ono... Nešto poput onog stočića, vitrina... ta govna....
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Koji si ti feget Milane, juuuuu.... Svaka ti čast.
-Hvala ti Aleksa, divan si ... A šta je to ?
-Nešto poput pedera..
-More, šupizdumaterinu..
