Izraz koji se u Krajini koristi za preživljavanje!
Ja: Đe si baba, kako mi živiš?
Baba: Evo sinko devera se, ko jadno staro!
Ja: Tako govoriš ima 10 godina!
Baba: Da mi je dočekati da još poigram na tvojoj svadbi, pa nek odma umrem...
Čokolada "Milka" od 80 grama.
Od svojih idealnih 100g odjednom je počela da mršavi. Postoje glasine da je EU tražila da uskladi određene zakone i propise ili odoše jajca, pa je gospođi Milki ukinuto krckanje malog dela penzijice propisom o standardu sopstvene težine. Prihvatila je jer nije imala kud.
Zbog te vrste dijete teško je obolela. Nije više to ona ista Milka. Ni deca joj se toliko ne raduju kao pre. Pročulo se da najviše gotive nekog napucanog bildera, dotičnog Orea-300g, i neke njegove ortake hibride Collagea, Trioladea & GanzeHaselnussea što drže teretanu Hemofarm u Vršcu i pevaju pesme nekog Raste Đurića.
A baka Milku, onu regularnu i prvobitnu, ko jebe.
- Dečko, šta se muvaš tu među rafovima! Ili kupuj, ili paljba!
- Dobro. Daćete mi mršavu Milku od 100 grama što ima 80 grama....
POSLEDNJA VEST: Sa ogromnom tugom u srcima obaveštavamo prijatelje i rodbinu da je usled duge i teške bolesti preminula gospođa Milka. Njena poslednja želja jeste da joj na sahrani peva Halid Muslimović i to pesmu "Dunjo moja sa ormara kome li se noćas dala, il' me ovo život vara, dunjo moja sa ormara".
RIP, Milka.
Situacija u kojoj se nađe ljudožder, kada mu dosadi ženino zvocanje i odluči da je pojede.
Dejan: Mali, đido mova! Probaj, je li ovo slano dovoljno?
Sin :proba: Tata, ovo je preukusno. Prste da poližeš! Mama bi bila ponosna da te vidi kako kuvaš. Kad smo kod toga, đe je mama?
Hahahaha
Internet domen za Bosnu.Pa kad su ga birali nisu mogli bolje da izaberu.
Hahahahahaha
Pa to je isto kada bi za Srbiju važio domen:tačka bre.
Hahahahahahahaha
Đe ba zapelo?
ve ve ve tačka bosna povlaka sunce TAČKA BA
www.bosna-sunce.ba
Ovaj sajt stvarno postoji.
Izbjegavati odgovor.
Kazati nešto krajnje jednostavno na krajnje komplikovan način.
Iritira.
Brate, možeš li da mi dovatiš upaljač iz gornjeg džepa, davao sam krv dobrovoljno pa mi je ruka u zavoju i ne mogu da je savijem. Ne mogu da dovatim.
- Može. :vadi upaljač:-------------------------------------------
Brate, možeš li da mi dovatiš upaljač iz gornjeg džepa?
- Što sam ne dovatiš?
Ne mogu.
- Zašto?
Zato što to nije fizički izvodljivo.
- Aa?!
Ne mogu da savijem ruku.
- Što?
Zavoj to onemogućava.
- Kakav zavoj?
Na mom laktu.
- Šta će ti?
Da mi ne isteče sva krv.
- Sti lud? Kako?
Kroz rupicu.
- Kakvu rupicu?
Od igle.
- Đe?
Po sred vene.
- Bodeš se?
Ne.
- Pa čemu igla u venu?
To mi doktor proboo.
- Đe?
U bolnici.
- Đe?
Pa u bolnici.
- Koje odeljenje?
Zavod za transfuziju krvi.
- Šta ćeš tamo? Što ti je trebala krv?
Nije meni.
- Nego kome?
Ne znam kome.
- Kako ne znaš?
Fino, ne znam.
- ?!
Dobrovoljno sam dao.
- Pa tako reci.
Nisi me to pitao.
- Pa šta će ti zavoj sad? Nisi ranjen.
Tako mi doktori rekli. Moram da nosim neko vrijeme.
- Do kad, čovječe božji?
Par sati.
- Koliko?
Dva.
- Okej. :Iznerviran:
Pa možeš li?
- Šta?
Da mi izvadiš upaljač.
- Mogu. :Vadi upaljač:
Rečenica kojom radnik na pilani objašnjava slabo pamćenje.
-"Đuro, đe motorka?"
-"Jebi je gazda popriječio mi se neki okorak u glavi, ne mogu nikako da se sjetim, pili smo neku rakijetinu juče, ja se ničeg ne sjećam, a kamo li motorke..."
Napio se kao govedo.
-Đe si Krsmane, vaginalni goniču?! Što se napi onako sinoć kao budala?
-A, svi smo se nadovaćali...
-Ja nisam jurio pevačicu sa spuštenim pantalonama, držeći umazane ruke od torte iznad glave...
Ljudi koji najbolje prođu u životu. Koliko god djelovali opušteni, koliko god se zajebavali, napijali, glupirali, mangupisali, itd. oni tačno znaju, na dugi rok šta hoće i čemu teže u životu, i na tome polako i postepeno rade. To bismo mi mogli kritikovati, proglašavati takve ljude proračunatim, ovakvim i onakvim, ali oni su ustvari samo pametni. Velika je stvar na vrijeme skontat šta hoćeš u životu. Pojedini koje poznajem to su skontali već na početku srednje... ili čak u osnovnoj. A ima i onih koji ni sa 35 godina ne znaju. Jedina loša stvar u tom "znanju svog pravca" je to što su ti ljudi prividno opušteni i svoj plan rijetko dijele sa drugima. I onda recimo njihovi ortaci koji nemaju takav plan, s njima se druže, zajebavaju, napijaju, i misle kako je sa njima samima sve OK, i kako je ta opuštencija ustvari ispravan pristup životu, a nisu ni svjesni da ti s kojima se druže i napijaju, imaju plan i mnogo konkretniju sliku svoje budućnosti i daljeg života. A ti, naivac, da tako kažem, s njima ločeš, zajebavaš se, igraš bilijara i na to ti se sve svodi. I onda jedan dan napuniš 35 godina skontaš - đe si ti, niđe....a on, fino žena, dvoje djece, stan, dobar posao itd... sve po PS-u.
Naravoučenije: treba znati svoj pravac i raditi ozbiljno na nekim dugoročnim ciljevima... ali isto tako, bilo bi fer i korektno tu viziju podijeliti sa manje ozbiljnim prijateljima i probuditi ih iz njihovog dremeža, a ne sa njima samo zajebancija, a ti ovamo šutiš i radiš.
Primjer ljudi koji studiraju 10 godina i više, naizgled su opušteni, stalno u gradu, gotiva zajebancija, ali vrlo dobro znaju da će jedan dan završiti taj fakultet i imaju tačno plan šta dalje, gdje mogu konkurisati, kakvu štelu mogu naći itd.
Još drastičniji primjer su oni što još u osnovnoj znaju da će studirat pravo, npr. jer su im roditelji pravnici, i znaju da tu već imaju prokrčen put. I u školi se zajebavaju, prolupavaju, a tačno znaju šta će i kako će dalje.
Odgovor kojim ukazujete dotičnoj osobi da smara svojim iritirajućim i dosadnim pitanjima.
- E đe si?!
- Evo me...
- Šta ima?!
- Evo...
- Šta se radi?
- Evo drndam vunu!!!
- E jesi vi...
- Brate rekao sam ti da drndam vunu!!!
Balkanski bluz koji kad slušaš istovremeno se smeješ i plačeš.
Jebote ove bosance je najbolje po smrt poslati, slušaj ovo
- Ja ne dođoh isto veče, već ja dođoh sutra dan, drugog daaaaanaaaa moja draaaaagaaaa
za drugog se udaaaaalaaaaa...Đe mi je vena, daj žilet!
Doskočica na odgovor na pitanje ko te je šišao!
- O, đe si tebra? Kakva ti je to frenka?
- Što, batice, jel' moćna?
- Ko te to ošiša tako?
- Onaj lik kod Srkija, što pitaš više?
- E serem mu se na pos'o, bolje da sam te ja obletio kosačicom!
- More murššš...
Javilo nam se samo par ljudi i ovo je očajnički pokušaj da prividnom ekskluzivnošću navučemo još ponekog.
- Znate, mi smatramo da je kvalitetan rad sa djecom moguć samo u manjim grupama.
- Niko vam se nije javio na oglas, a?
- Ma da. Đe se uvalih i dadoh onolike pare na prostor, gaće ću na ovom poslu izgubiti...
Prokletstvo familija sa jednim vozačem. Bračnog druga tamo, đecu ovamo, a na kraju i sebe na jutarnje odredište. Popodne ista priča. A uz gradske gužve, kao da radi još jedan posao.
ZVRRRR
- Alo, brate, đe si?
- Đe si ti? Čekamo te, kasniš!
- Evo, taksiram familiju, prvo đecu u školu pa ženu na posao.
- Čuš, ženu taksiraš. Pa plati li ti vožnju?
- Platiće mi večeras, ne brini ništa. Stižem najbrže što mogu.
- 'Ajde, 'ajde, ne leti. Nije cukar u vodu.
...
- I poslije podne da mi tačno javiš kada da te čekam. Juče sam pola sata stajala na ulici, ko siroče neko.
- Kako da ti kažem, kako da znam, gužva je, idemo kreni - stani. I taksi da si zvala čekala bi.
- Ne interesuje me. Javi mi tačno.
- Dobro, ovako ćemo, javiću ti se kada prođem Pejton a odatle imam još 4,7km a krećem se prosječnom brzinom 30km/h. Proračunaj.
- 'Oćeš li ti da ti platim ovu vožnju večeras ili nećeš?
- Zvaću te kada stignem pred zgradu.
Vatrena vodica. Đedova stara Rakijetina. Brlja. Tečnost od koje se prelomiš kao mlada breza u zimu.
M: Sine, đe mi je ona boca, što sam prozore čistila šnjom? Sine?! Viđi ga što je napravio od sebe. Viđ kako se prelomio. Na koga li si bitango obična?
Pored odlaska na more, najveći kulturološki pokazatelj statusnog raslojavanja.
A: Đe ćete za Novu?
B: Pa evo rezervišem nešto za Bu-
C: Ma kakva Nova u pičku materinu, šta ti to znači uopšte. Noć kao svaka druga, striktno u krugu familije, eventualno možda isključim majku s aparata da neku jelku imamo...
U kratkom vremenskom periodu dosta ''napumpati'' bicepse i tricepse.
-Ooo, pa đe si ti Srđane!? Nisam te video ima...
-A počeo da radim u onom novom klubu kao obezbeđenje...
-Aha, aha... Vidi ga što je dobio ruku, svaka čas'!
-Jebiga, radilo se na tome.
Pozamašno žensko dupe po procjenama muških očevidaca spremno da primi klipove raznih veličina.
Gradska djeco, ako ne znate, šotara je domaćinski uređaj koji služi za 'runjenje kukuruza.
- Opa brale!!
- Šta? Đe?
- 'vamo gledaj slone! Ne tu, tamo!
- U jeboteeeee!
- Je l' vidiš ti šotare u trebe?
- Rado bi svoj klip okurnio u njoj, ako me kontaš!
- Kontam, kontam, al' ne bi te ni osjetila.
Još jedan od brojnih anglicizama koji su se ukorijenili kod starije populacije brdovitih predjela Hercegovine, a označava svaki vid jakne, prsluka i drugih zimskih odjevnih predmeta.
- Đe si baba, daj da se mirbožimo! U jebote, šta ti je ovoliko zima ovdje, pripremaš se za grobnicu, a?
- Iš, sotono! Moreš li na Božić normalan bit', Bog te jeb'o?!?
- Dobro, dobro, šta se ljutiš odma'... Treba li ti drva, da naložim?
- Pa ajde kad si navalio, donesi iz šupe, eno ti kariola pored vrata.
- Ajde, eto me za sekund.
- ČEKAJ! STANI!
- Mali Đogani?
- A?
- Ma ništa, baba, šta je bilo?
- Drži, obuci ovu vindeku, zima vani.
- A daj, pa neću ni 2 minuta da budem napolju, šta će mi bit'!
- Ćuti tu i oblači se! Kakvi ste vi mladi neotporni, još ćeš i upalu pluća zaradit'...
- Jebem ti Boga i đe dođoh...
Češće poznat kao kratko "pit bul" ili samo "pit".
Rasa pasa koja je ozloglašena zbog svoje navodne ćudljivosti i agresivnosti i ne baš privlačnog izgleda.
Ipak, karakter pasa uglavnom zavisi od karaktera gazde, tako da je nepravedno na ovu "živuljku" svaljivati svu krivicu. Ako rasa sama po sebi zaista i pokazuje neke loše karakterne osobine, opet su za to krivi ljudi koji su ovu rasu stvorili ukrštanjem, tako da se dobije što borbeniji pas.
Usput želim da oborim jednu urbanu legendu. Naime, uprkos verovanju većine ljudi, nije istina da pit bul ne može da pusti kada ugrize, zbog nekog grča. Međutim, s obzirom na njegov karakter, vjerovatnije je da on prosto neće da pusti žrtvu koju je ugrizao.
- Kupio sam psa!
- Kakvog?
- Pit bula!
- Ih, đe njega nađe?
- To ti je moj fazon, uvijek sam u kontri, svi ih mrze, ja ih gotivim, hi, hi ... Sad sa mnom više nema zezanja, jasno?!?
Jedan od načina oslobađanja od mrtvog tereta. Bar za neko vrijeme.
- Jao, kakav mi je ovaj muž. Slabić najobičniji, te mu je hladno, sada je gladan, hotel mu ne odgovara, vožnja traje predugo. Đe ga povedoh.
- Ma, pobodeš ga u snijeg ujutru i pokupiš u povratku. Tako ja sa mojim.
