Otpad od žitarica, najčešće se misli na kočanke, ali može biti i od pšenice i raznih drugih žitarica, a i biljaka uopšte. Obično nemaju neku naročitu primenu, eventualno prilikom pravljenja bala i plaštova sena, ili se koriste kao kompost.

Švabizam. Švabski naziv za plažu koji se zadržao u nekim delovima Bačke. Novosadski štrand je naziv za gradsku plažu preživeo denacifikaciju. Tu plažu koriste pederkasti mladići da skaču u plitkom mulju, vrište i deru se gari i picigen. Ulaz je nekih 25 rajsfeninga u dinarskoj protivvrednosti, a piva 75 rajsfeninga, ali opet samo za dinare. Plаža ima i istoriju. Za vreme drugog svetskog rata koristili je madžari za bacanje žicom vezanih jevrejskih porodica, pod Dunavski led. Još uvek je opasana je bodljikavom žicom visokom dva metra. Ista je tu da vlasniku kabine evocira uspomene na prekta obučenog u Vermahtovu uniformu.

Klik i dođeš u stanje svesti da ti puca razboj da budeš normalan.

Rečenica koju otac izgovara sa dozom sete, razočaranosti i besa. Ćale rmbači ceo život, napokon dobije neki godišnji odmor, a kući ima šta da vidi.
Sin koji je do nedavno sa njim na njivu iš'o sada je počeo da sluša onog malog pedera, kako li se zvaše? Ko ga jebe nije sad bitno. U sred leta nosi neke kapetine i naočare. Umalo ćaleta šlog da opali kad je video kol'ke su , pomislio da mu sin ne vidi dobro.Umesto da traži kintu da izvede đevojku na piće, on bi da kupi neki šareni šal. Osušio se, nestalo mu je rumenilo iz obraza.

A nije starom preldžiji jasno kako se i zašto to desilo. Kad god je im'o vremena na pecanje ga je vodio, pa znao je kuronja mali da zabaci blinker dva puta veći od sebe.
Osam mu je godina bilo kad je vazdušnom puškom skin'o goluba sa komšijinog drveta.
Jeste komšija malo jeo govna zbog toga, aj ko ga jebe, zna moj sin u šta sme, a u šta ne sme da puca.

Pa đe sam pogrešio pička ti materina?

Bojažljivo pitanje, više sebi upućeno, onda kada znamo da smo dobrano okasnili za čestitku povodom rođenja djeteta. Đavoli su to, sa godinu već prohodaju i odmah ih zainteresuje sve što rukom mogu dohvatiti.

Radno mesto koje je nastalo kao produkt nepotizma u preduzećima.
Mrčndajzeri (merchandiser), do skoro znani kao komercijalisti, su to postali onog momenta kada su direktori postali menadžeri, a radnici - operateri. Radna obaveza jednog mrčndajzera je da svira kurcu i mrsi muda kod klijentele koja sarađuje sa njegovim preduzećem. Mora da bude izuzetno doteran, da prati trendove i da lepo miriši, što će uvek ostaviti pozitivan utisak na poslovne saradnike, koji ga u svojim kancelarijama tovare kafom i ratlukom. On ih indirektno, kroz neku neobaveznu priču, navodi da povećaju lager njegovog asortimana, što mu i u 90% slučajeva uspe, a što u dobroj meri ide u prilog njegovom finansijskom bonusu. Obilazi štandove i odeljenja gde stoji njegova roba, vodi računa o estetici i da neki kolega mrsomud, ne ispadobraniše na njegovu teritoriju.
Neophodni rekviziti jednog mrčndajzera su firmin auto, službeni telefon, rokovnik ili neki registar i hemijska olovka. Oni koji rade za jača preduzeća, neretko sa sobom nose i manji notebook. Sve u svemu, paraziti sopstvene firme, koji žive na grbači radnika u proizvodnji.
Kapitalizam trpi ovaj tip zaraze...

Dugačak tekst koji se pojavi kada se instalira neki program, koji uvek skrolujemo nadole bez čitanja, ne bi li našli neko dugme na kome piše "I Agree, just let me install and play my game already".

Inače, u tekstu je obično napisano sve loše što može da se desi kompjuteru i vašoj privatnosti nakon instaliranja tog programa, kao i sve dodatne zajebancije koje će taj program da instalira, a vi posle da se čudite odakle je to došlo. Sam tekst je namerno napisan dugačko i nerazumljivo, da ga ne bi ste čitali.

Dan, neki, ne znam koji. Poremetio mi se centar za kalendar u ušima otkad me je debeli oteo iz naručja majke stare. Opet se vraćam sa svojim sunarodnicima nazad u katakombe za spavanje. Iako je polarni dan, nama se već odavno smrklo. Već dva mjeseca smišljamo kako dedi da kažemo da i nama treba odmora. Radimo svi ko crnci, a elfovi iz Afrike samo optužuju za rasisitičke komentare. Planiramo da štrajkujemo, ali svi znamo kako je bilo, bješe devedes devete, kad se dedica vidno iznerviran vratio sa Balkana. Ne pamtim da me je iko ikad tako šibao korbačem preko leđa. Jeb'o mater i Rudolf i svijetleći nos i PVO! Tri dana smo sastavljali proklete sanke. Sreća pa su bile rezervne. Nego, kad pomenuh Balkan, čudni su tamošnji elfovi. Ili se kolju oko poslova ili rade bolje od svih nas zajedno. Al dobri su, znaju da se vesele. Donesu neke vatrene vode, pa popiju po dva litra i ništa im ne bude, a nas ostale, sem ruskih elfova, u'vati od prve čašice. Nego... A da, dedica mora da padne večeras. Smučilo nam se da živimo pod tiranskim režimom debelog! Dosta je više pravljenja igračaka, ionako ih sve manje proizvodimo na polovima. Sva proizvodnja otišla u Kinu! A šta mi jadni elfovi da radimo? Dobro, ja pamprčim elficu iz kancelarije za međunarodnu saradnju, meni je lijepo, htio bih i prsten da joj stavim, ali nemam odakle! Žene... Uh, već pola deset, a sutra je nova godina. Jebem ti ženo dan i kud me rodi da budem Deda mrazov elf, pa i za Novu godinu moram da radim, a od beneficiranog radnog staža i penzije ću kurac da vidim. U jebote, evo ga deda, sad će da nam jebe mater. Opet je pio sa balkanskim elfovima...

Ovaj pojam predstavlja nezvanično gramatičko pravilo, poreklom iz bivše Republike Srpske Krajine, tj. Like, Korduna i Dalmacije. U upotrebi je bio samo kod Srba koji su tamo živeli, koji su prihvatili hrvatske reči, ali opet, da bi se razlikovali od njih izbacili su H iz svih njihovih reči.
Tako da se znalo da, ko kaže hlače - Hrvat, ko kaže 'lače - Srbin.
Bitno je napomenuti da se ovo "pravilo" odnosi isključivo na sela i seoski dijalekt...

Jedan specifičan soj ljudi.Odlikuje ih ne preterana inteligencija, konstantno zblanut izraz lica i podatak da uvek bolje igraju u inostranim klubovima nego kod nas ( pa mačko, pa kako što, pa kinta je kinta ). Što se tiče njihovih izjava u novinama, novinari se uopšte ne bi trebali truditi da ih iznova i iznova intervjuišu posle utakmica- samo neka urade copy-paste, verujte mi,narod neće primetiti.

Zbrijati glavu na nulu.

Omiljeni tinejdžerski hobi. Njihova glavna zabluda je da ta aktivnost ostaje neprimećena.

Izraz koji se koristi kako bi se uplašena a nerijetko i neodlučna osoba okuražila da obavi neku radnju koja zahtjeva kontakt sa nekim ili nečim. U većini lakših slučajeva poteškoće otklanja vrlo efikasno.

Kada te majka po 68. put pita kako se prebacuje odredjeni podatak u drugi folder.

Zajebancija na račun lika koji provodi dane u teretani u nastojanjima da izdefiniše masu kako bi nešto napokon navatao.

Ustaljen izraz kad oćeš da izvučeš nešto od nekoga... Nenadjebiv argument, i suprotnoj strani ostaje samo da popusti ili dopusti...

Napio se kao govedo.

U današnje vreme kada postajemo sve otuđeniji jedni od drugih, kada nestaju neke tradicionalne vrednosti i nameću nam se nove čovek je i dalje čovek sa svojim malim željama među kojima je najveća da se ne oseća usamljeno.
U teškim trenucima najviše prija čašica neobaveznog razgovora sa prijateljima. Nekada je i neznanac prijatelj u najavi. Prepoznaju se slične energije i za tren oka više nisi sam.
U ime starih, novih i budućih prijateljstava dižem ovu čašicu razgovora. Živeli.

Način lociranja nečega što nikad nisi vidio, uz pomoć zvuka.

Standard snage i neuništivosti.

Cigla, blok, beton, armatura.

Nekada se većina kuća na selu (tzv. ''kovanice'') izgrađivala od kamena, drveta, blata i trske, a navedeni tvrdi materijali bejahu nedostižni, skupi, luksuz, odlika zdanja moćnih gradskih buržuja, seoskih zelenaša, eventualno po kog kmeta... Od onda ostaše markeri snage, moći, poimanja nedostižnog malom čoveku, te sinonim kuloće toga doba i što je najbitnje neprejebivosti.