Papamobil predstavlja blindiranu limuzinu kojom se pored pape voze i najveće face grada.
-Au, čo'eče! Pogle ovaj papamobil! Dao bih desnu ruku da se jednom njime provozam po gradu.
-Pa ti još nisi čuo ko se fura u njemu?
-Ko brate?
-Lule Robija se ponovio. Častila ga mafija za izlazak iz buvare.
-Pf! Ne zna se ko je gori, il' on il' papa! Sve moj do mojega!
Autentična, po nekima izmišljena, ali u svakom slučaju veona intrigantna ličnost. Niko ne zna, u suštini, da li je postojala, ali o njoj se peva i dan danas. Svojih 5 minuta slave dočeka tamo u sitne sate, kada se otvore duše i novčanici njenih obožavatelja, koji prvo bojažljivo, pa kasnije sve smelije ''natpevavaju'' stihove sa mizikantima.
Sve počinje naivnim stihovima „Cano, Cano, Canule, kupiću ti nanule", nastavlja dečjim „Kuvarica pile peče, iz pileta čorba teče. Pile ćemo da jedemo, kuvaricu zna se - bice muško prase", da bi se onda prešlo na neprevodivu egzaktnu erotiku koju je teško iskazati u jednoj definiciji.
Neki kažu da je Cajka zaista živela u nekoj vojvođanskoj zabiti. Drugi da su je izmislili Cigani, kao što su smislili i laganu, jednostavnu, efektnu melodiju u E-duru. Postojala ili ne, „Cajku" se svirala, i još uvek se svira od elitnih evropskih restorana, do poslednjih sremačkih prčvarnica. „Cajka", ovakva kakva jeste, prija svakom uhu, bez obzira na intelektualni nivo ili socijalni status, iako obiluje terminima sirove erotike, koja u neku roku može da bude shvaćena kao čist prostakluk, ali samo onom ko je ne razume. „Cajka" je deo naše vojvođanske izvorne baštine, samo nama bliska i razumljiva, i kao takva nikada neće biti zamenjena.
Kao takva, dopisuje se u kafani, posle velikih količina ladnih špricera koji otvaraju dušu i srce, i sklanjaju kamen uštogljenosti koji vlada nad nama. Sposobna da digne atmosferu gde to nikom ne bi pošlo za rukom i da otopi led u srcima svih besnih Sremica, Cajka će i dalje vojevati pobede nad učmalom atmosferom, životnim nedaćama, i bar na tren običnog čoveka skolniti mislima iz teškoća života i svih nedaća koje ga muče.
Samo neki primeri, ima ih naravno bezbroj, a to drugom prilikom.
A oj Rado, koliki je, velik kurac u komšije, turio ga kroz kapiju, zapiš'o nam svu avliju. AMAN
Jedva čekam poskupljenje mesa, da za kurac kupim Mercedesa. AMAN
Kada Eksim u iglou jebe, njemu često guzica ozebe. AMAN
Hvalila se iz Stapara Mara, da joj nema u jebanju para, kad to čuo iz Bingule Paja, uter'o joj i kurac i jaja. AMAN
Marš u pizdu materinu, kaže otac sinu, puno selo žena, a ti jebeš strinu. AMAN
I omiljeni stih, većine nas, vojvodjanskih bećara:
Jebo bi je, al' je nebi liz'o, jer je pizda kraj dupeta blizo. AMANZa svel ljubitelje, obavezno preslušati audio verziju, pod nazivom Cajka uživo 1. deo, a i za one koji žele da saznaju nešto više
Pitanje praćeno oduševljenjem koje sebi postavimo kada rešimo problem na nepoznat nam način, onaj način koji kasnije ne znamo da ponovimo.
:Neće CS.. Ali brate skinuh ga sa onog sajta, piše samo install i gotovo, koji li mu je?! A, ček da probam ovaj fajl da izbrišem, hm, neki ZCP, bem li ga ovo sigurno ne treba. Aj sad, neće.. Ma napraviću te ne zvao se ja Kemza! A ovaj fajl... ... E, i sad samo uđem u Half Life, zamenim grafiku na Software, i odem change game na CS. E to. Aj sad.. EVO GA!!!!!!RADI!!!:
O, Bože, kako li sam ovo uspeo?
Jedan od najočiglednijih a opet subjektu najneprimetnijuh znakova starenja. Predposlednji stanica dražanih nam vlasi, pre omražene ćele a nakon srednje-mladalačke začešljuše. Veliko stresna spoznaja koja nepovrantno menje psiha mod na ''uozbilji se dete, nije te stid začešljane kose'' kočnica i pajkanac pa iznaova al novim, mirnijim putem. Svaki novi dan se stapa u sivilo prethodnog, fotelja postaje tron a tv koloseum, krsta se pridružuju zatvoru i svakom promenom vremena podsećaju na greške iz mladosti.
Petao već treći put prebačen na snoze se ponovo oglašava kazujući da je krajnje vreme za hop, služba neće čekati.
Mlađani poslovođa izvikane radnjice se prenu iz dugog sna, zevnu, proteže se, i naposletku progleda. Tren-dva odleža jutanji zev, sabra misli uzburkanih snova i šeretski se nasmeja. Bacivši letimičan pogled na sat, polete užurbano ka ogledalu, pokupi razbacanu odeću i užurbano je navuče. Pritrča malenom skarletnom ogledalcetu nemarno bačenom na komodu i užurbano ga poče nameštati, kao da baš od njegovog položaja zavisi kvalitet današnjeg brijanja a samim tim i čitavog dana. Za trenutak se zagleda u ogledalo i zadovoljno se osmehnu. Očigledno je bio jako zadovoljan prikazom. Iako su podočnjaci odavali očiti umor a izbrazdano lice kazivalo o neminovno teškom životu - on je bio zadovoljan. Obrija se u par veštih poteza i zadovoljno pljeskom nanese losion na osveženo lice, provuče vlažne ruke kroz kosu i još jednom se pogleda. Ostao je skamenjen! Provukao je ruku nervozno još par puta kroz kosu, svaki put sve bleđi i sve nemarniji. Ništa! Opet i opet. Ništa! Kosa je ostala zaterana na pozadi, sekunde su se stisle, zamaglica prekri najednom umorne oči i pokosi donedavno stabilnu pojavu. Misli su se komešale, bunilo je bivalo sve jače, slike života su letele pred očima maglovitom brzinom, sve je stalo u tren. Čovek se prenu, skoči i plašljivo krenu u novi dan, u novi život.
Prema nekim istraživanjima čovek za svog života tri godine i šest meseci provede u WC-u. U namjenske svrhe ova prostorija se iskoristi približno 2500 puta godišnje.
Čuo Huso za ovo pa kaže Hasi:
-Jesil' bolan ćuo Huco da ćo'ek od 75 godina života tri i po godine provede u ćenifi?
-Ja,Haso će, sad kontam. Moj bobo je živio 79 godina zato što je ceo život srao u šljiviku iza kuće.Napomena: vic je moja kreacija i prvi put objavljen uz ovu definiciju. Inače podatak sam čuo na jednoj dečjoj emisiji sa temom lična higijena.
Mesto koje se nalazi na kraju (ili početku?) Knez Mihajlove ulice. Kada prođeš sve one lešinare koji bi da ti izvuku neku kintu, protutnjiš pored izloga čije proizvode ne možeš da priuštiš od svoje bedne plate, dolaziš do ulice koju bi trebalo preći kako bi stigao do Kalemegdana. Tu zastaneš i ako si se smrz'o k'o pizda (ako nisi do sad, uskoro ćeš, ide 'ladno vreme), ulaziš na vrata sa desne strane. Prijatno je, toplo je... Puna kapa! Možeš uzeti koju knjigu s polica, videti šta ima novo od klasika, da l' se ubio još neko od romantičara, takoreći, oplemeniti svoju pojavu mirisom ispisanih stranica i uticajem intelektualaca u vidu bakuta, dekuta i fanatičnih bibliofila koji pretražuju bazu podataka (ne za računarom, već vadeći kartončiće iz onih pregradica), a nađe se i par onih koji traže neke sveCke besCelere za razbibrigu, da odmore mozak između španskih serija i brisanja prozora. Ako si u potrazi za zabavom, možeš se zanimati na razne načine: tražiti naslove knjiga čiji su svi primerci već zauzeti i prigovarati što nemaju dovoljno primeraka, kada prozovu nečije ime možeš skočiti i viknuti: 'otiš'o u wc bilo mu hitno!', tražiti knjige koje uopšte ne postoje ili knjige škakljivih naslova "Analni seks na 101 način", "Umetnost svršavanja", "Gutanje po fazama" (ako se ispostavi da nešto od ovoga zaista postoji, javiti autoru definicije). Kada se smoriš, uvek možeš da se zaputiš ka izlazu, sa osećajem da si danas makar na tren bio uzoran građanin, bela ovca u stadu učenih ljudi, sa čvrstom odlukom da sledeći put pre nego što pokušaš da utekneš s knjigom, pogledaš da li ima onih andraka što pište.
Urbana legenda, nešto za šta su svi sigurni da postoji ali ga niko nije video, već samo čuo priče o istom.
Rambo, Terminator i Čak Noris u svetu CD\DVD drajvova...
Milentije: Brate, ono govno od rezača opet crklo, mora novi.
Aksentije: Skupi malo više kinte pa kupi plextora ko čo'ek.
Milentije: Jel ti imaš plextora?
Aksentije: Nemam ja, ali od pašenoga klinac ima nekog ortaka u razredu, keva i ćale buržuji mu kupili, vid'o sam kako šljaka, suze na oči mi natera. Znači, daš mu pola diska, on čita!
U našim selima, gde mahom živi starija populacija, kada neko umre dešava se dvostruka žalost: jedna, manja jer je dotični komšija preminuo i druga, ogromna, strašna, jer se svako tada prepadne da bi on mogao biti sledeći nosilac štafete. I obavezno se naglašava da je preminuli bio mlad čovek, pa makar bio školski drug sa vojvodom Radomirom Putnikom.
Deda: "E, moj sine, umro nam komšo Petar, mlad čovek, sedamdesetpet godina."
Sin: "Ma, mlad k'o rosa u podne. Nego, stari, jel ti ono ono beše "mlađi", koja je ono godina? Sedamdesetdeveta? Neko mora štafetu poneti..."
Deda: "Kuuuuku, crni dušmane, koga ja od'ranih, pa ovakva mlada čo'jeka u grob 'oće ugurati! E, Sveti Đorđa, koga sam ja 'ljebom od'ranioooooo!"
Ne mrsiti muda.
- 'Oćemo Lemija da zovemo na bleju?
- Mojne njega, nije ti on za te varijante...
- Što bre, baš je kul lik, normalan.
- Previše normalan. Ima pos'o i to ozbiljan, sad će da doktorira, čeka drugo dete i završava sa otplatom kredita za kola.
- Au jebote, posti muda čo'ek.
- Pa to ti kažem. Nije on za ove kurcosviračke rabote.
- Ma ko ga jebe. Aj' živeli.
- Aj' u pičku materinu.
Ortak, pobratim u slengu fanova Gospodara Prstenova i ostalih Tolkinovih dela.
Miki: Tane, daj bre da uradimo jedan rejd. Ae pls.
Tane: Po stoti put Mikule; ovo nije WoW. Ne igraš Lord of the Rings Online od juče, razlikuj svoje igrice.
Miki: Ma bitno je da ti mene razumeš. Daj, budi brohirim jednom u životu.
Tane: Uvek dramiš, kao da je One ring u pitanju. Penji se na tog orla i doleći, pre prave akcije idemo malo demolirati neke gobline.
Miki: E to je moj brohirim, uvek spreman za akciju.
Prva pomisao što prođe kroz glavu, nakon što na televiziji spomenu kako su psi lutalice kastrirani i da su im metnute one minđušice na uši, te su zbog toga bezopasni i slobodno skakuću ulicama, jureć' prolaznike isključivo zbog igre, nikako zbog krvoločnosti.
- Opština je u saradnji sa veterinarima i ove godine uškopila kerove, vakcinisala i sa ponosom mogu da kažem da su građani bezb...
- Gospoja, da prostite, ne bojim se ja da će oni mene jebat', n'o da će me živog poderat'. Juče me čopor jurio, moradoh im baciti pola 'ljeba i malo salame da me ostave na miru. Zajebite to sunećenje kerova, no potrujte gamad da mogu do kladionice ka' čo'ek poć'. Hvala.
U principu, svaka pekara pored škole.
Ovaj deminutiv ulazi u naš vokabular u veoma ranoj fazi, odnosno negde pri početku školovanja, jer smo tad, jel', svi tako pričali, i ostaje do kraja edukacije.
2. razred osnovne:
-Mišooo! 'Ajde sa mnom do pekarice da kupim buhtlu sa džemom!
8. razred osnovne:
Šomi, brate, aj' do pekarice duzmem par fliki.
Srednja škola:
Uuuu, Šomi, brate, koja vutra jebote!
Kako sam ogladneo... Aj' do pekarice da žderemo k'o Etiopljani!(Na fakultetu se, u većini, i ne koristi, jer nemaš vremena ni da prdneš, a kamoli burek da pojedeš k'o čo'ek)
U narodu se ovaj izraz koristi za nerasnog konja koji služi da "pripitomi" rasnu kobilu. Preciznije,kad kobila nije "u teranju" na scenu stupa Veseljko. Stave ga u tor sa ždrebicom i on nesretnik po celi dan jurca za njom ne bi li se malo omrsio. I kad konačno uspe da je umori, kobila "padne s' nogu" i posustane, taman sto krene da je zaskoči Veseljka izbace napolje, uteraju rasnog ždrebca i on odradi pos'o. Ždrebac i kobila dobili svoje, gazda dobio rasno ždrebe, svi srećni i zadovoljni samo ga Veseljko poduvao.
U žargonu Veseljko je decko koji opslužuje devojku u svim segmentima osim u najvažnijem-seksu. On joj plaća pedikira, manikira, egzotično putovanje, vodi je u bioskop, na pice, sladoled, seta je po Kališu, Keju, itd,itd. Samo kad je u pitanju seks,tu se pojavljuje i posao odradjuje neki mačo baja, dok se veseljko nada da će svojim višegodišnjim romantičnim pristupom devojci konačno dobiti nešto. Baja dobija odrađenu predigru i snošaj, devojka takođe, samo ga gospodin romantičar poduvao.
Dva ortaka ispred dragstor-a cirkaju vops i zveraju okolo.
A: E jesu li ono Neša i Brankica tamo prekoputa?
B: Jesu. Jadan,Veseljko... (šljok,šljok,arghhhh) Ne zna da mu kurvu svako drugo-treće veče trpa Čvarak sa Vračara. Žao mi čo'eka! (hik)
A: Ma šta žao, ko mu je kriv sto hoće da bude romantičan prema kurvi?!
Spor, spor da mu i puž zavidi...
- Ajde, mrdaj tu guzicu, propade mi tiket zbog tebe!
- Ćale, šta se ljutiš na njega, nije on kriv što nije igr'o dva mjeseca.
- Kako nije kriv, jebo mu ja mater, vuče se po terenu k'o prebijeno pašče...
- A, koliko ti je dobitak?
- Ćuti, ne pitaj!
- De reci, što si takav?
- 75 maraka!
- Ahaha, ćale, pa ti si puk'o čo'ek...
Balansirati na uzbrdici finim popuštanjem pritiska na kvačilo i srazmernim dodavanjem gasa i obrnuto, kako bi vozilo bilo statično i pored uticaja zemljine teže, a bez ikakvog delovanja na kočnicu. Dosezanje vrhovnog božanstva u svetu novopečenih vozača.
Van vozačkih bravurština znači vešto održavati balans u najrazličitijim okolnostima.
- Stanko, čo'eče, pa svo si nam vino popio, još ni svi gosti nisu došli na slavu. Pa vidiš li da sam tek predjelo izneo?
- Hej, hej, polako. Nema mesta panici, nisam se napio. Nije Stanko od juče, našao sam vagu, tako da znaš da nemaš više ni pršute. Znači najopuštenije možeš lagano da izneseš sarmu i dodaj onu flajku rakije.
Poruke intimne prirode, tajni signali ili tajne po prirodi koje su namenjene isključivo osobi kojoj su upućene. Privatnost se očekuje, ali se uvek ne podrazumeva.
Kijamet: Jesi li videla onu poruku koju sam ti juče poslao?
DuškaDunavka: Koju, bre, poruku?
Kijamet: Pa kako se ono radi i šta je još moguće u tom smislu... Imaš u privatnim porukama....
DuškaDunavka: Privatnim porukama? Gde je to?
Kijamet: Evo ovde na dnu spiska, ali samo kad si prijavljena.
DuškaDunavka: `Bem ti spisak...
Uobičajen komentar starijih građana kada na RTS-u ide video prilog o menjačnicama i trenutnom kursu dinara.
(Dnevnik 2, Nataša Jeremić, kao po običaju najavljuje prilog o NBS i trenutnom kursu. Penzos za Tv-om polako kipi...BAM! Sledi šok-reakcija na onaj sada već omraženi snimak svima poznat kao ''brojanje para na Tv-u'') .
- Pu! Ruka ti se osušila dabogda! Narod nema šta da jede, a ti brojiš pare na televizoru!
Laganeze se uvući negde ili provaliti u određeni objekat, potpuno neprimetno.
- Čoveče dvajes' poruka sam ti poslao sinoć, i ti ni na jednu ne odgovori. Šta bi na kraju?
- A ništa, zbario sam je, jes' da je bilo na hinjaka, al' ko ga jebe.
- Kako matere ti?
- Ma ušunjao sam joj se pod krevet, a ostalo je istorija.______________________________________________________________________
- Jesi uspeo "posuditi" one papire?
- Jesam, evo ih. Na jedvite jade sam se ušunjao unutra, tren je falio da me vidi.
Kada te, dok kenjaš, zapljusne voda iz šolje po guzici.
Leto, 37 stepeni, ne smeš napolje u fila papučama jer se tope u dodiru sa asfaltom.
Odjednom, osetiš bol u stomaku, kao da ti digestivni trakt igra boćanje.
Shvataš da moraš da napustiš online igricu u kojoj neviđeno dominiraš jer ti se prikenjalo još pre sat vremena, a ako prdneš usraćeš se pa ćeš morati da menjaš i stolicu, a i moraćeš kevi da objašnjavaš kako se online igra ne može staviti na pauzu.
Odlaziš do wc-a, konačno, sedaš na šolju, kreće istovar.
Mislio si da će ovo da se završi lagano, bezbolno, he he he, varaš se. Bitka već uveliko traje nekih 20 min.
Odlučio si sa mu daš ime, red je, pa i žena kad se porađa da ime detetu odmah, zar ne? Nemaš pojma lupio si, nema veze, moraš se koncetrisati. Okej, osećaš da je kraj blizu, poslednje napinjaje i trebalo bi da se završi ovaj egzorcizam.
Konačno izleti napolje brzinom od četiri maha, naravno pogadja vodu u šolji koja zbog jačine udara pravi cunami koji ti zapljusne guzicu, pomisliš kako sad ni ne moraš da se brišeš, realno te je rashladilo i osvežilo na neki uvrnut način. Baciš pogled da vidiš sta si rodio...realno po veličini i obliku izgleda ko ona gumica gde je jedna strana predviđena da briše običnu olovku, a druga, plava strana, za hemijsku (ili bar tako kaže legenda).
Kompjuterska opcija koja ponekad zna strašno da nedostaje u pravom životu.
- Treba mi tvoj savet burazeru! Upoznao sam jednu slatku devojku... Lepa je i pametna, i super se slažemo, čak je pristala da se opet vidimo kad sam je pozvao! Al' brate... Ja ne znam šta sad da radim. Šta ako zaserem? A brate, zasraću, uvek zaserem! Šta da radim!? Znaš i sam koliko imam problema sa ženama, evo 29 godina sprcah u dupe a još ne prcah, godine kurcu prolaze... Šta da radim, jbt!??
- Ček, ček, ček... Polako. Sad bi ti najbolje bilo... Da sejvuješ! Pa ako zasereš, menu/load game...
- Ma duvaj ga...
