Poslednja reč evolucije kada je u pitanju ljudska neosetljivost i bezosećajnost. Primerak homo-sapiensa sa genetskom sekvencom jebenog mammuthus primigenius-a, da ne kažem, "kedlavog mamuta". Biće od kojeg se sve odbija i ništa ga ne dotiče. Govedo. Emotivni invalid. Čovek koji to nije.

Doduše, treba biti iskren i reći da je pomenuta kategorija ljudi žalostan nusprodukt konstantnih civilizacijskih nastojanja da se život na ovoj našoj "plavoj planeti" olakša, poboljša i apgrejduje, pri čemu se, razume se, sasvim zaboravilo na momenat "duše" kao najelementarnije čestice u čitavom kosmosu. Zamajan problemima sopstvene egzistencije i opteretivši se možda čak i nametnutim aspiracijama u profesionalno-privatnom domenu, savremeni ČOVEK se skoro sasvim otuđio od sâmog sebe i povukao u digitalnu sigurnost čuda tehnike čiji broj, čini se, iz dana u dan raste ( ili bar do trenutka kada Japan konačno bude potonuo na dno okeana ) i preti da prejebe čak i onaj iz doba Renesanse. Doduše, ovo što mi sada doživljamo nikako se ne može nazvati "novom renesansom" ili tako nečim, i to najviše zbog toga što danas ne morate da naručite jebenu statuu od rendom vrste kamena da biste videli golu ženu. Mada, i ja kenjam previše...

Elem, razgovarao sam pre neki dan sa svojim dilerom i dobri čovek mi je rekao da nije frka da me sačeka sa kintom još par dana. Eh, da su svi ljudi tako humani...

Zapeti do nivoa crnčenja. Ostaviti i muda, i bubrege, i srce, i kičmu, a kod zidara i geometra vala i jetru, na jebenom poslu. Da l' je plaćeno ili nije, ko mari - važno je da budeš karakter. Moraš da budeš odgovoran, marljiv, i nadasve poglup. Zapainješ i za gazdu, za lenjog kolegu i za kompletnu organizaciju. Setiš se sebe kad popiješ jednu dve, a sutra je novi dan i krećeš ponovo. Može da bude silom prilika, i pod moranje, ali najčešće zavisi od karaktera čo'eka.

Ovo se dešava prilikom čatanja, kada vam vas konekcija j**e, ili loše telefonske veze zbog vašeg kilavog operatera.

Nov način govora rasprostranjen među dobrim delom nove, informatički "pismene" generacije, koji raznorazne skraćenice iz online upotrebe, koje su bile stvorene radi ekonomičnije komunikacije, prenose i na međusoban razgovor licem u lice. Klasično pismeni ljudi (oni koji su redovno pohađali časove srpskog jezika i književnosti u školi) koji ne provode svoj život na netu, teško razumeju ovaj dijalekt i obično im zvuči kao niz neartikulisanih zvukova.

Dugačak tekst koji se pojavi kada se instalira neki program, koji uvek skrolujemo nadole bez čitanja, ne bi li našli neko dugme na kome piše "I Agree, just let me install and play my game already".

Inače, u tekstu je obično napisano sve loše što može da se desi kompjuteru i vašoj privatnosti nakon instaliranja tog programa, kao i sve dodatne zajebancije koje će taj program da instalira, a vi posle da se čudite odakle je to došlo. Sam tekst je namerno napisan dugačko i nerazumljivo, da ga ne bi ste čitali.

Jedini humoristički online časopis na svetu koji ima manje čitalaca od broja cipela gl. urednika, a traje pet (5) godina. A i jedini časopis u XY (eks-ju) državama čije ime samo (i jedino) urednik ume pravilno da izgovori.
Sadržina? Uglavnom pokradeni tekstovi i bajate slike (dominiraju smešne slike mačića).
Čitaoci su uglavnom drugari gorepomenutog urednika, pa se smeju sadržaju iz pristojnosti.

Omiljeni tinejdžerski hobi. Njihova glavna zabluda je da ta aktivnost ostaje neprimećena.

Rečenica upućena barončini kada njegove lovačke priče odu predaleko i van svih granica moguće istine.
U redu je što laže da bi ljudi imali lepše mišljenje o njemu, ali kad ga toliko pretera i preforsira za baronijama male sive laži prerastaju u masne, crne pecaroške priče koje je uvreda za um svakog drugog čo'eka jer misli da će poverovati, a to je nemoguće jer ako nečiji mozak prihvati tu informaciju kao validnu, urušiće se vremensko-prostorni kontinuum i ode sve u majčinu.

Prosecan "online" Srbin ne bi mogao da zivi bez ovoga. Pored Fejsbuka prva sledeca stvar koju ce ti ortak pokazati da koristis posle ugradnje interneta. Prosto receno, jedna divna, divna, divna stvar (ne znam kome da se zahvalim na tako divnom izumu) koja ti omogucava da zaobices ulicne prodavce i "legalno" ukrades zasticenu multimedijalnu svojinu. I sto je najdivnije od svega, DZABE JE!

Imati seksualno... kako li se zove.... karanje.

svaki razred ima bar po jednog. To je osoba koja je uvek online i koja se "razume" u kompjutere. Na najprostija pitanja odgovara najslozenije moguce, a i kad prica trudi se da ga bas niko ne razume . U skolu dolazi bled sa podocnjacima do kolena, i naravno hvali se da uopste nije spavao , vec da je radio neki projekat na kompu. Obicno umisli da je normalan i da je omiljen u drustvu...

Zelite da snimite seriju, koju ce prikazivati nacionalna televizija, a nemate para za Radosa Bajica, problem resen. Sve sto treba da uradite je da skinete matricu po kojoj glavni lik, ujedno i glavni pacenik samo zeli da zaradi kintu kako bi zadovoljio vrlo zajebanu zenu,cerku sponzorusu i maloljetnog sina. Da mu otezaju zivot tu je mnogobrojna familija, kolege sa posla i svi ostali koji mu se nadju na putu. Šef je glavni negativac,a glavna riba Snježana Savić. U zadnjoj epizodi on dobija nasledstvo, miri se sa zenom, cerka se dobro udaje. Za potpuni uspeh serije saradnik u pisanju scenarija mora da bude Ljiljana Pavic , a uvodni song peva Ekstra Nena.

Čeka dušu da otekne i da se prepusti Svetom Petru na suđenje.

Crtani za decu i "odrasle". Slican Digimonima i Pokemonima, ova budalastina je razlog za prezir prema drugim, mali milion puta boljim japanskim crtacima (anime). Nisu oni krivi zato sto mi ovde u Srbiji dobijamo najgori trash.
Sa druge strane, igra kartama na kojoj je crtani zasnovan je izuzetno zanimljiva, i pored Magica i WoW-a predstavlja jedan od najpopularnijih TCG-ova (Trading Card Game) na svetu. Pravila su mnogo detaljnija nego u crtacu, a sama igra je odlican spoj taktike, znanja, iskustva, snage karata koje posedujete i srece.

Najčešće kada se mlada i lepa sponzoruša uda za matorog, debelog, ružnog, (stavite po želji)..,ali bogatog čoveka. Naravno jeste neugodno biti sa matorcem, ali pare su pare.

Mož biti i kad naš čo'ek, pošten seljak, koji ne može da prehrani porodicu ode u Švabiju da čisti kolzete ili radi slične rabote da bi zaradio i poslao njegovim u Srbiju...Naravno još više je ''koristi'' kad dođe u BMW na kredit kupljenom u selo, a komšije da crknu od muke.

Matrix. Svet u kome živimo dok se naše telo snabdeva hranljivim materijama iz realnog sveta.

U ovom svetu, hrana je na slikama oficijelnih sajtova restorana ukusnija, kakva god ukus imala u stvarnosti. Poslovi koji se čitaju u online oglasima izgledaju lako i primamljivo. Fizičke aktivnosti u PES-u nikada nisu bile manje umarajuće, a opet sa tolikom dozom adrenalina. „Ljubav“ nikad nije bilo lakše naći nego na popularnim sajtovima za upoznavanje. Novine se udobnije čitaju online – ne prljaš ruke grafitom. Televiziju je interesantnije pratiti na youtube-u – izbacuju tačno one stvari koje vredi pogledati. Socijalizacija sa ljudima putem chatovanja ili popularnih socijalnih mreža čini da se osetiš kao Bog dok kreiraš sopstvenu sliku po sopstvenoj želji. Filmovi – imdb ruku pod ruku s torentom. Seks nikad nije bio dostupniji – jeste da je dvodimenzionalan, ali opet, izbor devojaka/momaka, situacija i okolnosti, nikad nije bio veći i na dohvat ruke. Škola je nepotrebna – tu je Wikipedia. Žurke su prevaziđene - uši sada stradaju od slušalica pod ”volumenom“ podešenim na MAX, a inače nezamenjivo dejstvo alkohola se kompenzuje psihičkom otupelošću zbog svesti da fizički, ipak, pripadaš svetu koji ti se ne sviđa i od koga uporno bežiš.

Nesuđeni pisac ili stidljivi lik koji svoje frustracije svakodnevnog života iskaljuje na blogovima, društvenim mrežama ili ne dao bog, Vukajliji. Nešto kao propali intelektualac, pošto poseduje dva grama mozga potrebna da sklopi dva i dva, ali proces primene naučene jednačine u stvarnom životu ne funkcioniše, jer dotičnom jednostavno nedostaje kako da sklopljeno znanje iskaže i tako ostaje u zapećku društva kao fin čo'ek al' nesposoban da kaže šta želi. Nešto kao nelord na kraju, al' u blažem obliku.

To je onaj lik u ekipi čiji te entuzijazam iznova i neumorno začuđuje koliko i inspiriše.

Poseduje izgled kakvog se mnogi postide, pa se prepuste online-dating čarima, ali ne i on... Lovi nekonvencionalnim metodama. Ne kamuflira se (ne može), ne krije se (ne vredi), ne imitira zov parenja nišanjene vrste (jer osim što izgleda, čak i zvuči kao poderana foka) i žrtvi pristupa na frku.

Na kraju subotnje večeri, semafor pokazuje odnos ostvarenih pokušaja i uspeha:

Skup termina preuzetih iz video igrica koji se silom prilika upotrebljavaju pri ovakvim uslovima.

Iako većina Srba ima grozan internet protok i sve pesme koje slušaju u kompjuteru, uveć će slušati pesmu na jutjubu, a ne preko Winampa. Pesma, pogotovu ako je neki spot, koči dvadeset puta, kvalitet pesme mnogo lošiji nego na winampu, međutim opet volimo da slušamo pesme ''online'' pa makar živcirali se što nam sve ostale stranice koče, a pesmu koja traje 3 minuta odslušamo za 5.