Limit koji postoji kod Boga u njegovom pokušaju da nekome pomogne. Ko ispuni kvotu ili ignoriše pomoć, ispušio je.

Teška misterija.

Kažemo onome ko je sklon sve neuspehe, u nekim slučajevima i uspehe, prepisati sreći, odnosno nesreći koja se na njega namerila, k'o pijanac na konobaricu sa velikim sisama.

Glavni razlog zbog koga više nećete jesti parizer od genetski modifikovane ćuretine kupljene na pijačnoj tezgi, kome je rok trajanja prošao u transportu iz Mađarske u Srbiju.

Odgovor ortacima na prozivku zašto muvaš samo ružne ribe, a sa lepima nećeš ni da pričaš.

Verovatno najiritantnija stvar u svetu sedme umetnosti još otkako su braća Limije u svojoj radionici u Lionu napravili prvi kinematograf i potom istim snimili prvi video zapis na kojem njih dvojica izlaze iz te jebene radionice u kojoj su ga jebeno napravili. Najgluplja stvar koja je mogla pasti na pamet reditelju još otkako je Zdravko Šotra prvi put ugledao jebenog Ivana Bosiljčića na BAS-ovoj stanici i pomislio: ''Hmm...Ovaj mladić izgleda talentovano.''. Crvena marama za sve ljubitelje kvalitetnih i originalnih filmskih ostvarenja kojih, nažalost, ima sve manje i manje. Da. Govorim o stupidnoj i neverovatno doslednoj pojavi GLUPE SMRTI u američkim mejnstrim filmovima. I dok čekamo taj konačni obračun između glavnog plavokosog protagoniste i grozomornog serijskog ubice/teroriste/čudovišta/kurca-palca koji - naravno - ugrožava mir i blagostanje divnog američkog društva, bilans onih koji su završili kao kolateralna šteta pomenutog duela polako se penje ka svojoj uobičajenoj prosečnoj cifri. Jer, neko mora da umre. Neki crnja, glupa devojka, par Kineza, naivni inspektor Irac, vernik sa kapicom. I to je u redu. Sve kapiram. Al' da negativci skupljaju fragove na tako jadan način...E, to je već previše! Šta? Neka mokra kuravela je izašla iz TV-a i ide prema tebi? Pa, ustani, krv ti jebem da ti jebem, i beži! Sigurno neće da te poljubi, debilčino jedna! Vampir te sater'o u ćošak i dig'o ruke prema tebi? Rokni ga u jaja, pizda mu materina, i 'vataj maglu! Jebena Godzila ruši jebeni Njujork a ti baš seo da pojedeš burek s' mesom? Ne bleni k'o da je prvi put vidiš ( garant će snimiti nastavak ) nego pakuj burek i paljba! Šta? Ne piše u scenariju? Ne dâ reditelj? More, nataknem i tebe i scenariste i reditelja i producente i snimatelje i ostatak filmske ekipe na neomašćeni kolac pa da svi lepo kolektivno klizite u svoju smrt, dragi moji drugovi umetnici! Za Anđu, pak, čuvam nešto malo ozbiljnije...

Svakodnevna rečenica današnjih profesora zbog naglog porasta broja religioznih ljudi kad treba da se dobiju neke ocene. Njihova najbolja (i jedina) fora i ultimativno sredstvo za ubijanje morala pobožnog nam učenika. Kad to čuješ, znaj da si u govnima do grla.

Druga runda razgovora koja sledi odmah nakon predloga njenog dečka da vam pojasni neke stvari u četri oka

Đoku. Ne kapiram to žensko nepriznavanje činjenice da su oba pola neverna, nagonima animirana hrpa primata. Ne, kad vi to radite, vi to radite sa puno emocija, u krevetu posutom laticama ruža sa baldahinima koji mirišu na lipe, spojeni u strastveni erotski tango dok se u pozadini čuje Luj Armstrong. Dok mi to radimo u prljavoj klonji nekog motela sa dupetom dotične u lavabou,sa prljavim gaćama unaokolo, spojeni u preperevku koju je osmislio sam Nečastivi.

Odgovor čoveka koji je prdnuo, na konstataciju pušača da je nekulturna svinja.

Izraz kojim se opisuje čovek rdja nad rdjama. Čovek za koga ne važi čak ni ono "o pokojniku sve najlepše"...
Ovim izrazom se metaforično opisuje da je on toliko loš i pokvaren čovek da će njegovom sahranom, biti zatrovana i zemlja i izvori vode u njoj...

Omiljeno pitanje starijih članova šire i uže familije pre njihovog svečanog predstavljanja kada zovu telefonom. Prethodi mu arsenal pitanja i odgovora za čije vreme može viza da se izvadi.

Mi smo spremni da razgovaramo sa vama, ali pre toga, vi treba da se složite sa svim što mi hoćemo.

Fraza kojom profesor istorije vešto izbegava svaku studentsku zamerku na eventualne netačne činjenice u njegovim predavanjima.

Stan koji obično prvo čuješ na ulazu u zgradu, osetiš kad se popneš na sprat i vidiš tek kad dodješ do vrata. Higijena je iz njega izbegla, a stvari se dovedu u red kada gazda dolazi po kiriju, i delimično kada se nešto privodi. Jednom rečju, zreo je za svaku postojeću inspekciju.

Kuhinja je u takvom stanju da vas je i mister Muskolo prokleo, osveživač joj odavno ne pomaže, a javlja se ideja da sudove bacite i kupite druge. Frižider je progovorio. Kreveti su nenamešteni, knjige i papiri su svuda razbacani, fotelja nije u funkciji od silnog veša koji je na njoj, zavese su požutele, a u kupatilo komotno možete da zatvarate čudovišta da malo i ona osete strah.
Tepih polako postaje jednobojan, paučina može da posluži kao mreža za odbojku, na ormanima prstom možeš da ispišeš "Obriši me", ostavu ne otvaraš da ti nešto ne bi palo na glavu, a veš će se odneti na pranje kada se konačno utvrdi na koga je došao red da ga odvuče do perionice (pregovori su počeli pre dve nedelje, i njihovo okončanje se ne očekuje dok se ne ostane bez čistih gaća i čarapa).
Stan se uvek sredjuje odredjenim danom, sutra, a jedino dobro u svoj toj priči je što uvek pred slučajnim gostima možeš da okriviš ovu dvojicu..

Reakcija neupućenog lika kad upita uličarku koliko je kurca primila i dobije odgovor.

U osnovi plemenita ideja da žene budu plaćene isto kao i muskarci kada obavljaju isti posao.
Kasnije se iz ovoga izrodila misao o nepostojanju podele poslova na muške i ženske, po kojoj bi muskarci takodje trebali da peru sudove, veš, da usisavaju... žene bi stvarno trebalo dva puta da razmisle pre nego što zatraže ovo od muškarca jer ovaj mač ima i drugu oštricu, nimalo prijatnu za žene:

OneTab is indeed a helpful tool if you work with hundreds of open tabs and on multiple windows. Nobody wants to get themselves into a muddle by switching between too many tabs. Also, many times a random web search turns into long surfing where only unmindful things occur.

Jedna od standardnijih inostranih poštapalica koje se koriste u svakodnevnom sporazumevanju na ovim prostorima. Izraz direktno potekao iz omražene nam SR Nemačke ( nem. “so wie so” ) a koji se najpreciznije prevodi sa „u svakom slučaju, svakako, i tako i tako, kako god okreneš”. Najčešće ga rabe one nešto obrazovanije društvene kategorije, dok kod trulih intelektualaca zauzima jedno od značajnijih mesta u nji'ovom vokabularu. Tchüss.

Leto je, Beograd, devetnaest časova i tridesetosam minuta. Vrućinčina koja je tokom celog dana pekla gradske ulice konačno se spustila ispod granica izdržljivosti i izvukla ljude iz klimatizovanosti stambenih objekata.

A i subota je, pa nema "Slagalice" da možeš kvalitetno provesti veče unutra.

I dok oni stariji sugrađani mahom koračaju pored dveju reka tragajući za tim neuhvatljivim večernjim daškom svežeg vazduha koji bi im doneo olakšanje i iznivelisao pritisak, u glavama mlađih populacija pulsira jedna singularna misao umotana u rešenost levela Hilari Klinton da postane predsednicom - IZAĆI. Bilo gde, bilo kako, bilo s kim, samo izaći i iskoristiti noć. Jer leto je prilika da se ona tokom godine zapostavljena kolona muvanja, petinga i koitusa statistički popravi...ili barem vrati na pozitivnu nulu tj. ako si student Građevine ili Muzike, stvarno je svejedno.

Među tim optimističnim življem si i ti, tvoj seksualni život željan lajka neke blagonaklone devojčice i hiljadutristapedeset dingera sa kojih si ojadio lokalnu kladionicu, u četvrtak. Stojiš na pešačkom kod Trga Republike i prepipavaš svoje bušne džepove u nadi da ćeš odatle iskopati još pola flaše malog "Zaječarca" i dva griza pice kod "Bucka", ali ta potraga je osuđena na neuspeh k'o pokušaj novopečene mlade da animira olešenog đuvegiju prve bračne noći.

I dok se spremaš da konstatuješ kako je, jebiga, verovatno bilo bolje da si turio još jedan par sa 1,34 kvotom na tvoj dobitni tiket od pre neki dan, komentar "Izvali ove ljankese..." tvog ortaka-sekundanta ti skreće pažnju na obližnji kabriolet marke Mercedes-Benz i tri ribića od 18-ak leta u njemu. Egzaltirani osmeh, majičica na bretele i naočare za nepostojeće Sunce na svakoj od njih, neki lagani haus piči sa CD plejera - ceo pejzaž neodoljivo evocirajući na scenu sa snimanja reklamnog spota o nečem tako urbanom da mu Ašok Murti tepa "Urbano moje" pre nego ga spava u plinaru na svom vodenom krevetu od eukaliptusa. Ono što gospodin Murti, pak, ne može nikako da zna jeste da u tom trenutku i ti nekome želiš da frkneš u dvojku a u vezi sa pomenutim fensimobilom renomiranog nemačkog proizvođača. Ipak, tvoj gornji mozak preuzima proces racionalizacije - jer nešto ipak mora da stane u odbranu toga što si sirotinja i studentsko govno - i ti gotovo u sekundi nalaziš 108 validnih razloga zašto ni mrtav ne bi eksploatisao međunožja u tom kabrioletu (što će kasnije iskoristiti kreativni tim na Tarzanija.com, ali to je neka druga priča). Tako jedna od njih dobija ćelavog tatu biznismena-sponzora narečenog četvorotočkaša, druga dečka-sitnog krimosa iz Blokova po imenu Žarko (zvanog Kiza...i kojem guta), a treća kupljenu diplomu na Bokoniju za godinu, dve. Nju, fazon, ni govnjivom motkom karao ne bi.

I dok ti se faca oblikuje u ciničan osmeh a usne u rendom pogrdnu reč za žene, iz kabria počinju da biju prvi taktovi "Beograda" Svetlane Ražnjatović, pali se zeleno i tri devojke u kabrioletu cičeći proleću pored tebe i tvog ortaka, ostavljajući vas da se kiselite u jari letnje večeri.

Upućuješ zahvalan pogled u ciklama nebo nad Beogradom i prelaziš ulicu pun nekog novostečenog samopouzdanja. Samopouzdanja koje, bajdvej, neće umanjiti ni kasnije krljanje sa članicom srpske juniorske reprezentacije u šahu...