Ne, nema veze sa onim pajpom. Izraz nastao iz odbojkaškog pajpa. Pajper je osoba koja se ubacuje iz drugog plana, jebe otpozadi, na mala vrata ulazi i onda pravi bum. Njega nema, ne znaš da je tu, ne primećuješ ga. Onda ga primetiš, ali uvek kasno, kad te je već sjeb'o.

Za ljude sa sela i za one koji ne znaju engleski se ne čudim. Ali stvarno se čudim, kako je moguće da ljudi sa svojih 50-ak godina, koji znaju donekle engleski, žive u gradu i još uz to su završili fakultet - apsolutno pojma nemaju o informatici, računarima i internetu. Ali pojma s pojmom - blage veze.
Na primjer, moja majka kao i roditelji većine mojih prijatelja su ljudi intelektualci nekakvi (bar po zvanju), dobri i kvalitetni ljekari, pravnici, profesori itd. (sve osim inženjera, jer oni moraju znati htjeli ne htjeli zbog posla), a pri tome ne znaju čemu služi lijevi, a čemu desni klik. Za Windows, Internet, Google, pa čak i Facebook i Myspace su čuli i imaju neku blijedu predstavu o tome šta bi to moglo biti, ali nikada to nisu koristili. Kada im ne daj Bože zatreba kompjuter za posao zovu djecu da im ona kucaju dokumente u Wordu, prave tabele u Excelu i sl.

Pri tome ko fol "žele da nauče raditi na kompjuteru", a u stvari su apsolutno nezainteresovani, jer da su imali i zrno istinskog interesovanja naučili bi dosad i da su najveći imbecili. Hej, pa sad je 2009, a od 1995. (windows 95) računari su postali totalni mejnstrim - dakle prisutni su već 14 punih godina, a oni i dalje ne znaju kako se dotična sprava pali i gasi. A ako im nešto pokušamo objasniti pokazuju ekstremnu neintuitivnost za funkcije računara, bukvalno im se mora crtati, a i tada često ne ukapiraju. Nakon toga izgube živce i još nas optuže kako ih mi pravimo glupima i nećemo da im pokažemo.
Zašto je to stvarno tako za mene je velika misterija. Ne mogu da zamislim sebe sa 50 godina da ću biti tako apsolutno nezainteresovan i operisan od tadašnje tehnologije.

Naravno nisu svi pedesetogodišnjaci informatički nepismeni, ali oni koji jesu (a ima ih mnogo) su baš ovakvi kao što sam napisao i tu nije bilo nikakvog karikiranja.

Izraz koji se podjednako dobro može iskoristiti, kako bi na najprikladniji i najsuptilniji način mogli da prekrijemo istinu, koja jednostavno nije smela da dospe na videlo, jebiga.

Isto tako, on predstavlja pokušaj ubeđivanja sagovornika na neku aktivnost, prema kojoj naš junak, već unapred oseća određenu dozu animoziteta, što zbog zasigurno debelih posledica koju će mu ta nesvakidašnja aktivnost doneti, to zbog mišljenja i osude okoline. No, agonija našem glavnom junaku se tu ne završava - o ovakvim činovima, huškači će u hvalospevima prepričavati širom čaršije svoj poduhvat, dok ćeš ti mučeniče, proći kao kaurin. Krajnji scenario nakon izvedenog čina, svima je manje-više jasan.

Izum koji je najverovatnije konstruisao neki žešći optimista, okoreli vernik u ljudski rod i civilizaciju uopšte. On je, takođe, i neopisiva budaletina obzirom da je svojim pronalaskom na neobično surov način kaznio sve one koji uveliko znaju da je to u šta on veruje - teška i nedvosmislena idiotarija! Uz još par sočnih opservacija na račun njegove čestite majke, pređimo na bit stvari i sagledajmo gde se to naš Proka Pronalazač zapravo preračunao, da ne kažem ZAJEBAO. Pre svega, treba shvatiti da je čovek kao vladar planete Zemlje i najsavršeniji oblik života na istoj ( sirene ne postoje, iskulirajte loma ), isto tako i najsavršeniji oblik teške stoke i đubreta, bez obzira na aktuelne napretke na poljima nano-tehnologije, Higzovog bozona i svemirskih istraživanja. Elem, za nekoga ko je tako moćan, samostalan, sebe svestan i neopisivo razvijenog nervnog sistema, čovek je, paradoksalno, izvanredno GLUPO stvorenje pa mu je, na primer, neobjašnjivo teško objasniti da se u malom WC-u putničkog autobusa za Berlin (firme ''Lasta'' ), NI U KOM SLUČAJU NE SME VRŠITI VELIKA NUŽDA JERBO ĆE DA SMRDI, čak i ako je ta informacija pomenuta više puta preko razglasa a i na vratima inkriminisane kabine veoma maštovito je depiktirano PRECRTANO GOVNO što jasno aludira na neželjenost prisustva istog unutra. Iz ovog ali i iz drugih razloga geografsko-kulturološke prirode, jasno je zašto je ideja instaliranja jedne male higijenske jedinice u prostor kod srednjih vrata u potpunoj koliziji sa pravom prirodom homo sapiensa. Hvala na strpljenju i putujte avionom.

Proljeće.

Обдарен, левел про. Неко коме никако не желиш рећи "Ајде да га меримо!" јер би батица лаганезе могао да ради на нафтној бушотини, координате: Маријанска Бразда. У реалном животу је то, пак, онај тип кога сте некад уништавали у школи јербо није смео да се скине пред вама у свлачиони а данас сваки други дан постује нову препичку на Фејсу. А зиљавији у фаци од Босиљка, фазон. Ипак, тешиш се чињеницом да није све у величини и увераваш себе да "има нешто и у техници, хехе".

Јебига, тебра. Њему техника не треба. Само ципела број 53 па да иде к'о Дел Бојев комбић.

Osoba koju ste poslednju očekivali na datom mestu u datom trenutku.

Цупи која преферира анал. Количина података које је историја примила у своје анале, почев од настанка културе Лепенског вира па до 50 уласка Гигса у утакмицу у 66. минуту, је приближна количини јајца олупаних о њену позадину. Од тих јајца би се до сада направила кајгана за Гиниса, зајебало Буковац.

Више није ствар укуса да ли је нека музика добра или не, већ је добра музика постала заједнички назив за џезе, блузе, соуле, лагани или обични рок (како ли се већ каже, само да нису неке тешке металике јер то више не спада у добру музику), као и нека не толико млитава поп музика; као и, наравно, класична. Не сме да буде ни превише алтернативна. Дакле - за музику коју воле школовани музичари може се рећи да спада у добру музику.

Најпре, КО слуша добру музику? Највише млади људи, академски грађани, којима очи окрену пун круг при самој помисли на Гранд и народњаке генерално. Већ рекох, школовани музичари и они који мисле да то јесу. Попреко или са гађењем гледају све нас паоре који не слушамо добру музику. Логично да подлежу стереотипима према народњацима, као и што народњаци подлежу стереотипима према металикама.
Углавном су љубитељи добре музике фини људи и нису штетни по околину (читај: не преврћу крстове и не силују комшилук звучницима). Једино што их прати проклетство да не могу никако да се проведу на свадбама, испраћајима и осталим народним весељима. Већ при првим тактовима песме Данас мајко жениш свога сина иду иза шатре да исповраћају свадбарски купус и ракију младожењиног деде, чувану специјално за ту прилику. Онда се врате за сто и напију се не би ли издржали психичку тортуру. Све у свему, сморе се.

Mili Bože, čuda velikoga!
Šta s' to čuje u NewYorker room-u?
Da l' je crkla struja ili Tesla?
Il' Ameri još sisaju vesla?
Nit' je struja, niti Tesla sinu,
Neg' sam ukr'o vremensku mašinu!
Fejlo dugme, ispade mi starka,
I ja stigoh pred Kraljević Marka.
Četrnajsti vek i p'jani Marko.
Odavde pobeć', neće bit' lako!
Utom Marko vide stranog gosta,
Pa požele da se baci smosta!
Progovara Kraljeviću Marko:
"Je l' si Turčin, majku li ti pravu?
Razbiću ti buzdovanom glavu!"
Odgovaram Kraljeviću Marku:
"Koj' ti kurac! Iz Srbije sam
Ima li WIFI-ja? To ni sam ne znam."
Izenada tada skoči Marko:
"Šta je WIFI stranče nepoznati?
Kol'ko za to treba da se plati?
Šta je to bre i čemu to služi?
Oće l' mi život tako biti duži?"
Odgovaram Kraljeviću Marku:
"To je brate internet za džabe,
Možeš ga koristiti kod babe.
Služi da viš, sve što ti zatreba.
Da l' će Tuci napadati s' neba?"
Tada Marko poče razumevat,
A još uvek kao pička pijan,
Al' nastavlja piti rujno vino.
Opet tada progovori Marko:
"Šta još ima na tom internatu?
Mogu li zaradit veću platu?"
Il' Musinu strategiju naći?
Pa sa vojskom Turcima umaći?"
Odgovaram opet sad već smoren:
"Možeš naći strategije sive,
Sve od igle do lokomotive!
Imaš Hrom, Mozilu i Operu,
Da za Musom osmisliš poteru!"
Marko tada zabezeknut kaza:
"Koji je sad đavo ta Mozila?
Da l' je Turčin il' je dobra Vila?
Kako ja to sve brate da nađem,
Nema šanse sa tim da se snađem!"

Smorio Marko, curi mi slina,
Čeka Bolta vremenska mašina.

Kažem zadnje tada Marku:
"Za to Marko tebi treba modem!"
On će meni tada na svom Šarcu:
"BEŽI STOKO DOK TE NE NABODEM!"

Stisn'o dugme, već sam doš'o kući.
Marko sada od tuge će pući.
Osta' čovek da radi ko moler,
ALI IMA INTERNET EKSPLORER!

Intelektualno muško društvo- školski i fakultetski profesori:

Lepotan intelektualac- Ima dvadeset i kusur godina, uticajnog dedu i smotanog tatu, završio faks u roku. Sluša Tošeta Proeskog, organizuje krvave studentske žurke ( https://vukajlija.com/studentska-zurka/462585), stalno menja boju kose sa mladog crnogorskog (ili islandskog) političara, preko smeđokosog kanadskog lepotana, do plavokosog šmekera iz Australije. I naravno, otkida sve najbolje ribe, što mu i jeste svrha života. Ali je bio nepopularan kao klinac zato što se prosto nije snašao. Smotaniji od geeka, samo se pravi da je nešto zato što je lepotan i pametnjaković u jednom. Predaje obično fiziku u srednjim školama, gde ima mnogo klinki koje se lože na njega. On ih krišom zavodi britkim jezičkim potezima.

Geek- Ima trideset godina, nikad nije radio one stvari, nosi naočare i kariranu košulju i roze pantalone, vozi taksi u slobodno vreme. Obično predaje istoriju.

Džejms Herio, Tobi Megvajer i Elajdža Vud tip - Balaševićev Bane- Obično predaje fiziku, ali za razliku od lepotana, u osnovnim školama. I sam je lep, ali ne kao lepotan i frajer, već kao neki jorkširski veterinar ili kao Tobi Megvajer u onom matine filmu o sirotištu. Savršen sin, savršen dečko svojoj devojci koja je ista kao on, savršen profesor, savršen tip, izdržao gomilu prepucavanja na njegov račun, za razliku od ostalih stojički trpeo, dobijao dobe ocene, lizao dupe profesorima a odbio da bude asistent na faksu zato što mu je cilj, je li, da bude prihvaćen član društva i lokalne zajednice, da ide na nerve svim slobodnijim ljudima u regionalnom centru gde je završio fakultet, da liže bakutanerima i intelektualcima starijim od 80 godina dupe, da bude voljen i cenjen. Kandidovaće se za predsednika školskog parlamenta, iako je iz osnovne škole izašao pre sto godina.

Geek-tupadžija: Ima najviše dvadeset i kusur godina, genijalac u oblasti kojom se bavi. Iz nekog razloga deluje tako obično, pa ga zovu ,,tupadžija''. Ali ne samo zato, već zato što mu je devojka najčešće psiho slučaj ili poluružna. Često ima obrijanu kosu, bradu obično ne nosi, ili nosi jareću, ima okruglo lice koje je nekad bilo bubuljičavo ali sad usled ovolikih muka i oslobađanja od roditeljske i psihijatrijske dogme više nije. Predaje kao asistent na faksu ili u srednjoj školi, đaci ga ili idolizuju ili mrze. Čude se što je ovaj čovek uopšte preživeo ispisivanje iz škole dva puta, pad sa osmog sprata, hiljadu puta ostavljanje od iste devojke, tuče dok je još bio goluždravo pilence u opasnom kvartu, drogiranje u srednjoj školi, i uz to vremenom postao mašina za ubijanje (u pojam) svih onih koji učenika koji ne slušaju. Ako počnu da ga mrze i da mu se rugaju, videće da može da bude gadan, kada ih natera da rade vežbe iako predaje ,,duhovni'' i ,,intelektualni'' predmet. Najčešće predaje fiziku, geografiju, latinski, srpski, francuski ili engleski. Kada ostari, ima sedu bradu, stomačić i liči na Deda Mraza. Ono mihajlovićevsko u njemu što želi da se bije sa drugima je malo potisnuto u drugi plan, ali zato su baklave i torte u prvom.

Jebem vam svima majku tip - Običan čovek, crne kose, lepog lica, tek došao u bratiju i osedeo za dva meseca. Postaje najomraženiji u muškom društvu, jer je down-to-earth, običan i bez ikakvih životnih problema, naizgled. Ima dve ćerke i ženu koje mora da izdržava, živi u selu blizu grada ili u predgrađu. Predaje najćešće matematiku u višim razredima osnovne škole ili na lokalnom privatnom fakultetu.

Ljudi zaboravljaju brzo, olako, automatski, po inerciji, brišu sa memorijske kartice lica, susrete, događaje, mračne podrume i nakvašene peškire...ali ko još može a da ne pamti legendarnog ćelavog govnara čuvene "kupovine iz fotelje" i njegovu više nego harizmatičnu auru u trenutku dok filetira paradajz ili renda krompir na rešetke, znači, jebote, KAKO??

Voditelj, moderator, promidžbeni guru, lik koji ima svoju stranicu na Wikipediji i fan-klub na Fejsbuku...a pre svega neko ko izgleda kao da je upravo izaš'o iz švapskog porno maratona na Pro Sieben-u sredom (i to možda ponajviše zbog svog stajlinga istočno-nemačkog makroa, sa sve havajskom šuljom i kravatom, gomilom zlatnog prstenja na rukama i zatamnjenim cvidžama), ovaj simpatični čikica godinama je svojim kezom krasio male ekrane naših TV-prijemnika, smešeći/smejući nam se sa raznoraznih reklamnih spotova i prezentacija u kojima bi domaćim potrošačkim ovcama nudio uvek samo još jedan "neverovatan proizvod po neverovatnoj ceni od X, 999 dinara", uz onu čuvenu koncepciju "matori, samo mu ga daj loma po mlazu mlake vode i ćao-zdravo" lakog održavanja istog. Super-secko, oni Rambo-noževi za povrće i živinu, onaj sokovnik što mož' i beton da samelje, onaj šmrk što ima čitav varijetet mlazova, ultimativna četka za krečenje što ne mora da se pere (znači, lol)...samo su neki od produkata koje je ovaj Austrijanac rodom iz Frankfurta na Majni uspeo da uvali nebeskom auditorijumu a usp'o bi on, reala, verovatno i mnogo više...tojest da mu roba ipak nije bila toliko govno.

Tek - pre neki dan sam mu po prvi put čuo glas. Vid'o ga na tv-u ovde, valja neke ogrlice i ostale đinđuve, izgleda da se prešaltovao na "women only" ciljnu grupu kupaca. Zna, bre, čovek u kom grmu leži ovca, znači, svaka mu dala...

Жентураче. Љубоморне феме које мисле да су посисале сву памет овога света, а од школе имају велики одмор. Већином се овај појам веже за неке тетке или заове али је применљив и на припадницама млађих генерација.

Alas koji najviše ulovi na ovoj reci.

Rečenica korišćena za izgovor jer ti je spor net.

1) Eksterna jedinica selektivne memorije jednog ljudskog primerka, poznatija i kao PSL, pre svega zamišljena da se u odsudnom trentku "izšteka" iz moždanog sistema a, razume se, prema prilici & potrebi svog zaboravnog korisnika. Ne baš sasvim idealna metoda za vađenje iz rendom neprijatne situacije, pre svega zato što u najvećem broju slučajeva ta situacija uključuje i drugu stranu, neretko i treću...ali nećemo sada o Maji i Neli, imaju sada i decu i to.

I kad smo već kod "dece" - znajte da pošto je dobijete, termin "plitkog pamćenja" sasvim gubi na svojoj funkciji. Naime, uvek ćete pored sebe imati nekoga da vas podseća. Kakvu ste grešku napravili, razume se...

2) Kolektivna dijagnoza stanara Plave Planete i svojevrstan dokaz okrutne brzine savremenog života i njegovih tokova na istoj. Kažem "dijagnoza" zato što naslovni idiom i jeste neka vrsta oboljenja ali, nažalost, ne i onog koje će se kao takvo ikada kategorizovati, time i moći lečiti.

Jer današnji Čovek jednostavno nije u stanju da obradi ultimativno-vodopadni priliv uglavnom k'o zemlja crnih informacija & vesti kojima dnevno biva bombardovan putem interneta, televizije i ostalih medija informisanja, 87 putnika na letu ET456, 13 rudara u kopu HM12 i 300 kidnapovanih devojčica postaju samo brojevi i ON, vremenom, postaje manje-više indiferetan, konformističan i hladan na sve što se događa oko njega, a kasnije - u radikalnijim slučajevima mozgopera, tipa, u zemljici našoj - i NJEMU.

Elem, poražavajući je paradoks savremenog doba: jer, čovečanstvo nikada pre nije bilo tako u koraku s vremenom kao danas, a istovremeno tako udaljeno od samog sebe. Do jaja za dlakavu braću sinoć, bajdvej...

Drugarski savet nemaču pojma da se mane aktivnosti koju obavlja kvalitetno poput marmuna, kontraritmično i u duhu narodne ''nećeš se ti najesti leba''... đebilu!
Pritom, da ne bude brutalno i ljakse stajl, eto i osvrta na ono u čemu je navodno dobar, makar to bilo značaja reda veličine od jednog lanjskog snega ili na nivou potrebnog znanja kol'ko za kuvanje šrafova.

Koristi se kada se neko utripuje da može da uradi nešto nemoguće. Obično se desi neko sranje posle takvih izjava, ali nije obavezno.

Sinopsis izlaska na "E, znam do jaja klub, 'naš kakve pičke dolaze" nagovor barona-ortaka...za koji se kasnije ispostavi da je folk veče sa komplementarnim akrepima u gostioni "Hobotnica", opština Koceljeva.

Televizijska forma osuđena u startu na propast svojom glupošću, bezrazložnim kreveljenjem, kvazizajebancijom i ukrućenom opuštenošću. Šljašteći transfer blama. Isključivo se ide na prvu loptu, na ogoljena nacionalna osećanja, na raznobojni koktel kiča Mančić Suzana na našoj, grčkoj, plaži maže se sjajem ceđenog sala visokorezultne produkcije.

Odmah vam u dnevnu sobu upada kezeći stvor Okanović i viče jagabunda brljrrrljlj Srbijaaaaa: zajahao Blažu prhljavoga inspektora koji nosi smešne naočare u obliku 2009 i viče obroljonda mnjuaahaha Surbijaaaa ahahaha ideeemoooo:

Đuričko baca papire s pitanjima: ludnica, kez, sjaj, sise, mangupi, Srbija, igrale se delije, naskače na Bjelu i Koju koji su u istim pantalonama ahahah, crikus, Tito, Jugoslavija? Taaaačaaan odgovoooor 13000 dinara institutu za kerove! Akademik Miloš N Đurić smeška se, malo mu je neprijatno, Vlada Jelić preozbiljan pa se i on osmehne buahaha Srbija brale jagabunda, Sin Dragan davi Miroslava Ilića: ma mi smo bre ludaci!!! Tras, tras, tras, svetleće ploče, kotzke od plastike, mekane plišane ovce padaju ahahaha: Tanja Bošković se smeje s rukama preko usta iskrivljenim prstima i bordo lakiranim noktima, na licu alkosa joj piše: kakvi ludaci jebote, ma upiš! Gde sam ja?