1. Izražavanje zadovoljstva zbog nekog dogadjaja;
2. odričan odgovor;
3. zapovest;
4. ako.
- Oooo, pa koga to moje oči u kafani vide?! Okle ti, pobratime?
- Odjebao sam juče onu moju kravu.
- Definitivno?
- Definitivno.
- I neka si vala! Nismo mogli da te navatamo dok si bio sa njom, ko da si Higzov bozon. Aaaaa, pa to mora da se zalije! Mala!
---------------------------------------------------
- Kume, 'oćemo još po jednu?
- Neka kume, drugi dan. Moram sad kući, ubiće me Slavka.
---------------------------------------------------
-Neka mi se javi Ćosić pod hitno!
---------------------------------------------------
- Pa kako, majku mu?
- Ma ne pitaj ništa... krenuo do pekare, skrenem na semaforu, kad iz sporedne ulice, kao grom iz vedra neba, izleti, niko drugi do Radiša Urošević i pravo kod mene na suvozačevo.
- Jel vikao oslep'o sam?
- Neka, neka, samo ti zezaj. Doći će i mojih 5 minuta za zajebavanje.
Fala Bogu pa se nalazimo i dalje na fudbalskoj mapi Evrope, doduše na začelju, ali nekada i derbi začelja ume da bude zanimljiv. Ipak, kao i svaka liga sveta, i ova naša treba da bude medijski ispraćena - telenovelom. Kao nigde u svetu, ovde možete videti kako tim koji zaradi pedesetak miliona od prodaja igrača bude svake godine u gubitku, budući da su pare otišle u duboko sašivene džepove, ili pak sa druge strane, da tim bude u gubitku od pedesetak miliona kao da nije nijednog igrača prodao.
Sednica Superligaša, glasa se o smeni vodećeg kadra
Precednik: Evo, otvaramo 354. sednicu Fudbal...
Ćora: Nije tačno! Ovo je 355. sednica, evo precednik ne znade ni na kojoj je sednici! SMENA!
Dribler sa Uba: Tako je! Smena! Evo ja se javljam da bidnem novi precednik!
Krojački frizer: Ja odma' da kažem da sam suzdržan! Meni je 'vako kako valja! Dobijam pare udžep, dobijam titulu (fala čika Tole) šta više da tražim! Možda još godinu dana, da se slegnu pare na Kajmanima!
Hostesa: Šta?! Pa čujete li vi ovo! Naš tim će od sledeće utakmice da protestvuje sa 5 minuta kašnjenja!!! Ovo 'vako ne more! Spasimo naš fuzbal! (Ćoro, ovo beše fuzbal?)
Ćora: Jeste, i ja sam pit'o malopre!
Ekstremi: Tako je! I mi protestvujemo! Za spas Srbijanskog fuzbala! RASIMEEE!!! SPASII MEEE!!!
Precednik: Ma boli me uvo, palim ja u Budvu! Đoku da me smenite!!! Jesam se ja za to borio! Šeset prve umal' glavu nisam izgubio, i to mi je fala!!!
Ćora: Evo, ponovo beži!!! :ćori zvoni telefon:
Përshëndetje transportuar përtej kufirit, vaj ka për të shkuar
Ekstremi: Rasimeee!! Spasii meee!
Tončev: Raise na 6 minuta! Jeee!
Piskavac: Koe, ja dimam dukata ko Beograđani, ja bi osvojio Ligu šampiona! Ja sam najbolji u Srbiji! UUU aaa!!!
Krimi Kimi: Šta je bre ovo, treba da delim ja šamare? Ajde predaj obeležja svi! I ti Mađar šta se kriješ!!
Mađari: Mentse a labdarúgó!!!
Rečenica kojom određeni lik stiče "pravo" da pristupi nekom razgovoru, bilo da se govori o njemu samom ili o nečemu drugom. Predstavlja neku vrstu poštapalice koja ima osnovno značenje da (in)direktno poruči osobama/stvarima/pojavi, stanje u kome se nalazi osoba koja ovu rečenicu izgovara a koje je prouzrokovano njihovim rečima ili delima.
Imanje u Lisoviću. Sasvim običan dan. Da se krava pomuze i dalje predstavlja Navijer-Stoksovu jednačinu za sve učesnike. U centru zbivanja je rasprava koja se vodi zbog parčeta kačkavalja kojeg je Zorica Marković skrivala u reveru.
Zorica Marković: Ko si, bre, ti? Šta si postigla u životu?
Divna Karleuša: Sigurno više od tebe; žene koja krade kačkavalj i namerno ne zatvara vrata da bi se svi mi smrzli i ušinuli.
Zorica Marković: Sram te bilo dupeta. Ta vrata je Čupo ostavio kad je pijan išao da traži lavor na terasi. (Čupo sve to posmatra i odjednom procenjuje da je trenutak da interveniše)
Čupo: E ovde moram da se umešam.
Zorica Marković: Pa reci joj. Da li si ti išao da uzmeš lavor?
Čupo: To nije tačno, TUŽIĆU TE ZA KLEVETU, DUŠEVNI NEMIR I JOŠ KOJEKAKVE GOVNARIJE.
-------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------
Pred sam nastup, članovi muzičke grupe "Palačinka" sumiraju poslednje utiske.
Jaje: Mamuvamjebem bolesnu, pustite me! Zašto ja prvi uvek moram da nastupim?
Brašno: Nas troje smo glasali i ti si imao najmanje glasova.
Mleko: (solidariše se sa Brašnom, talasajući se)
Jaje: Pa kako ste imali po 458 glasova a ja samo onaj svoj?
Brašno: E ne kenjaj više, izlazi da nastupaš! (hvataju ga za ljusku i bacaju sa police u činiju. :BUUUUUUUUUUUM:
Brašno: Jebeni plašljivac! Mlekce, brate, na nas je red. Ovde moramo da se umešamo! (skaču u posudu gde jaje već uveliko piči svoj maestralni solo na gitari. Gleda ih biber sa police.)
Biber: OPA, GRUPNJAK NA POMOLU.
----------------------------------------------------------------------------------
------------------------------------------------------------------
Gradski trg. Dve ribe se biju oko nekog random lika. Jebem li ga, neka se zove Milutin. U tom trenutku nailazi Milutin sa dva drugara a jedan od njih skoči i uhvati ga rukama.
Milutin: Koji ti je kurac, brate?! Što me držiš?
Drugar: Zato što si samo ti, od nas trojice, dovoljno lud da pokušaš da ih rastaviš!
1) Grčka reč za zagOnetku,
2) nemačka mašina za šifroVanje poruka od straNe vermahtA,
3) a u Srbiji i rEgionu ozNačava bilo koju stvAr sa koJom nemamo ili nE želimo da imamo ikakve veze. Dobar Izgovor za nerad.
1)
- Šta je to malo, crveno, češe jaja i kupuje 200 grama rotkvica?
- Da nije neka jako glupa, vonabi šaljiva enigma?************************************
2)
wer nicht in dieser Google Übersetzer eingegeben. >>> ließ ihn der Sohn des Kohls Vater Stiefmutter fuck fuck ein Pferd als eine halbe Tonne Kisskunhalas werden.einen Zoll von seinem Schwanz. von Eiern gemessen
************************************
3)
-E brate, aj molim te uzmi taj čekić i zakucaj ovu dasku dok je ja pridržim.
-A ne ne ne, čekić je za mene enigma, ja samo četku i farbam. Držaću ja dasku.Kancelarija NN* partije:
Sveži član partije: Hajde da nam bude bolje, da posle ovih izbora zaista ispunimo sva obećanja, pa i više nego što smo obećali, hajde da smanjimo državnu administraciju, to bar nije neka enigma, hajde da ne krademo više, da učinimo da građani žive bolje...
Iskusni lopov: Dete. Sedi. Za sada si ti naša najveća enigma, prvo da vidimo šta ćemo sa tobom. (lopovu do sebe) Ko nam uvali ovog šabanerosa?*NN = više-manje sve.
**************************************************
Pročitaj samo velika slova u definiciji. Ako već jesi ne znači da si pametan, nego da uopšte nisi obratio pažnju na ono što stvarno piše, sada je pročitaj ne obraćajući pažnju na veličinu slova. Bio si enigmovan.
Stanje u koje čovek dospeva posle teškog pijanstva.
Budiš se.Zaslepljuje te udar sunčeve svetlosti.Vidiš nešto isped sebe,zumiraš poput terminatora,AJKULA JEBOTEEE,oh dobro je nije ajkula,to se samo Isidora Bjelica smeši sa nekog bilborda.Pokušavaš da pokreneš noge,ali one i dalje ne daju znake života.Pokušavaš da premotaš film i setiš se nečeg od sinoć.MEMORY FAILED,U KURAC.Polako ustaješ,noge se bude iz hibernacije.Registruješ prodoran zvuk koji ti para uši,prebiraš po svojoj bazi podataka i shvataš da je to ženski vrisak.Pipaš se za glavu i shvataš uzrok vriska i gubitka memorije,imaš posekotinu sa desne strane lica iz koje ti lije krv.Ponovo prebiraš po bazi ,ali baza za prethodno veče je prazna.Krećeš u pravcu za koji misliš da će te odvesti do kuće.U daljini se nazire kafana.Onda si shvatio,potreban ti je Memory Reset.Ulaziš u kafanu,tražiš pogledom bar,naručuješ hladno pivo.Ispijaš ga za minut i krećeš ka izlazu.Konobar te samo prati pogledom,ne govoreći ništa.Memory found.Zaustavljaš taksi,kazuješ adresu,pretiš pesnicom ovom danu i prokletom bilbordu Isidore Bjelice.Jedva čekaš noć.
I'll be back
Super covek koji svojom brzinom moze da stvori vetar,laserima iz ociju da isprzi jaja i isece hleb,prdezom napravi saunu,dahom ugasi pozar,verovali ili ne ima samo jednu manu (NE POSTOJI!).
Superman is a fictional character, a comic book superhero widely considered to be one of the most famous and popular such characters1 and an American cultural icon.2345 Created by American writer Jerry Siegel and Canadian-born artist Joe Shuster in 1932 while both were living in Cleveland, Ohio, and sold to Detective Comics, Inc. in 1938, the character first appeared in Action Comics #1 (June 1938) and subsequently appeared in various radio serials, television programs, films, newspaper strips, and video games.
The origin story of Superman relates that he was born Kal-El on the alien planet Krypton, before being rocketed to Earth as an infant by his scientist father moments before the planet's destruction. Adopted and raised by a Kansas farmer and his wife, the child is raised as Clark Kent, and imbued with a strong moral compass. Upon reaching maturity the character develops superhuman abilities, resolving to use these for the benefit of humanity. With the success of his adventures, Superman helped to create the superhero genre and establish its primacy within the American comic book.2
While referred to less flatteringly as "the big blue Boy Scout" by some of his fellow superheroes,6 Superman is hailed as "The Man of Steel," "The Man of Tomorrow," and "The Last Son of Krypton," by the general public within the comics. As Clark Kent, Superman lives among humans as a "mild-mannered reporter" for the Metropolis newspaper The Daily Planet (the Daily Star in original stories). There he works alongside reporter Lois Lane, with whom he is romantically linked. This relationship has been consummated by marriage on numerous occasions across varying media, and the union is now firmly established within the current mainstream comics continuity.
The character's supporting cast, powers, and trappings have slowly expanded throughout the years. Superman's backstory was altered to allow for adventures as Superboy, and other survivors of Krypton were created, including Supergirl and Krypto the Superdog. In addition, Superman has been licensed and adapted into a variety of media, from radio to television and film. The motion picture Superman Returns was released in 2006, with a performance at the international box office which exceeded expectations.7 In the seven decades since Superman's debut, the character has been revamped and updated several times. A significant overhaul occurred in 1986, when John Byrne recreated the character, reducing Superman's powers and erasing several characters from the canon, in a move that attracted media attention. Press coverage was again garnered in the 1990s with The Death of Superman, a storyline which saw the character killed and later restored to life.
Superman has also held fascination for scholars, with cultural theorists, commentators, and critics alike exploring the character's impact and role in the United States and the rest of the world. Umberto Eco discussed the mythic qualities of the character in the early 1960s, and Larry Niven has pondered the implications of a sexual relationship the character might enjoy with Lois Lane.8 The character's ownership has often been the subject of dispute, with Siegel and Shuster twice suing for the return of legal ownership. The copyright is again currently in dispute, with changes in copyright law allowing Siegel's wife and daughter to claim a share of the copyright, a move DC parent company Warner Bros. disputes.
Velika vrućina, ima 40 stepeni sigurno, a tek je 8 ujutru. A još leto nije ni počelo! Kako to? Lepo, poslednji dan škole. Kad će leto, svi se pitaju? Još malo pa sad će. Svi već batalili školu i čekaju raspust.
Čekao sam ga i ja početkom tog juna i nadao se da će biti ekstra.... al ovaj raspust mi možda do sad bio i najgori. Može se reći ni da nije ni bio. Više se umorih nego što se odmorih na njemu.
Počeo veoma veselo. Učenje za prijemni. Nisam imao tremu, znao sam da ću da ga pokidam. Srpski posebno. I tako u tom učenju prošlo već mesec dana raspusta. Opaa, već prijemni sutra i prekosutra, razmišljam u sebi. Dolazim. Radim srpski. OPAAA 18 bodova, svaka mi čast! Sutra matematika... Malo sutra matematika! Dolazimo i direktorka kaže da su odložili jer su neki krali testove. Sutra ponovo. A za divno čudo meni bio rođendan. Sve lepše od lepšeg. Pa zar na rođendan da radim prijemni... i to iz matematike. Da mi daju 10 nagradnih bodova zbog toga! OBRADOVIĆ DURADI NEŠTO! Dobro ajde, uradim ja nekako i tu matematiku i imam tu malernih 13 bodova, a koliko sam vežbao dobro je i to. I završi se taj prijemni kako je morao. Sad one liste želja.
Kad to beše, 20 i neki jun? Sam kraj juna, već upeklo, svi idu na more, a ja blejim kući i popunjavam one liste želja k’o da pišem Deda Mrazu pismo. Beži bre, šta je sa mnom kad usred leta pominjem Deda Mraza? Ispunim ja to nekako i sad moraš čekati da vidiš gde si upao. A to nema do pola jula. I onda oni očekuju da se mi odmorimo na raspustu. Tako ti ja se smaram na netu, jer sam i na vukajliji bio banovan i ono ukucam tamo šifru na sajtu ministarstva kad vidim da sam up’o u ekonomsku.Konačno nešto dobro! Biće pički samo tako! A malo pre toga su javili i da se prijemni neće važiti. Konačno nešto dobro da se desi. Konačno počinje pravi raspust.
Bilo dobro tih mesec dana od pola jula do pola avgusta. Svakodnevna fudbalica u parkiću, bleja, zezanje Romulanaca i ostale stvari, čisto da malo odmorimo dušu od dosadne škole. Najjače bilo kad smo hasali ljute papričice. Odemo u radnju i uzmemo po par komada ljutih. Samo ljute, ništa više. Ni hleb ni ništa. I jedemo mi to, a ono vatra izlazi iz nas. Ko da smo zmajevi! Posle pili vodu pola sata ne bi li nam bilo malo bolje. A bilo dobro i kad smo gledali treninge odbojkašica. Čuj bilo dobro, bilo odlično! Popnemo se mi na salu, ono već pao mrak, 10 uveče, a one se trte tamo, vežbaju čekić u onim šorcićima. A ovaj ortak, što ga zovemo Šef, retard krenuo da davi štrumfa. Taj je pijan! - sigurno sad zaključujete, ali ne. On uveče uvek poludi. Da l’ je to zbog Meseca, položaja zvezda ili nečeg trećeg, stvarno ne znam. Nego što je najcrnje, primetila ga jedna odbojkašica i rekla treneru. A mi skači sa sale i šturaj bre! Ne znam ni da l’ je stigao Felainija da vrati gaće mentol.
To već beše sam kraj raspusta. Već 20 i neki i polako smo već razmišljali kakva će banda biti u srednjoj. Pikao se tih poslednjih dana malo fudbal, malo basket. Bilo par golova sa pola, golova glavom, svađa i svega ostalog što krasi fudbal ali uvek bi se pomirili i nastavljali. I tako došao zadnji dan ovog raspusta...
Uveče, 11 sati. Sedimo na zidiću i odmaramo od fudbala. Pričamo kako je brzo proš’o raspust i da hoćemo da ga produže. Al ne mere, moj Omere. Razmišlljamo kakva će da bude nova ekipa u srednjoj. Klinci igraju Jugio karte u pozadini, Šefa udario Mesec pa igra Cocomix, ovi pričaju šta su upisali, a JA EKONOMIŠEM!
Definicija napisana za Pačiju školu
Onog trenutka kada si uveo internet, tvoj cyber-zivot je poceo. Rodjen si onog trenutka kada prvi put pristupis na Google. Mozes otici gde zelis, raditi sta si oduvek zelio (biti farmer, pecati ribice,...), mozes gledati filmove koje zelis, utakmice, spotove, pricati sa ljudima, upoznavati se,... kao malo dete koje ne zna na koju ce pre stranu krenuti. Prvi si u tome, pre svih na Vukajliji, Krstarici i Karikama si odgledao Avatara i 2012 film. Od slucajnih prolaznika cujes da se najbolje zurke prave na MySpace-u. Odes tamo i upoznas puno novih, divnih drugara, svi su oni lepi, divni, dobri, savrseni, ali ti neko likovi kazu da MySpace vise nije aktuelan, sada se najbolje zurke prave na Facebook-u. Tamo mozes ne samo upoznati jos vise drugova, vec zapoceti i sopstveni biznis, kupiti svoju kucu, farmu, pecati ribe i upoznati jos vise cura. Odlucujes da napravis nesto od svog zivota.
Vise nisi klinac koji gleda filmove i slusa muziku, zelis postati ozbiljan poslovni covek i upustas se u taj biznis. Tvoj kapital nenormalno brzo raste, pravis sve vece i vece kuce, povecavas broj radnika zaposlenih na farmi, produktivnost raste, prihodi rasti. Sve si jaci i mocniji. Tvoji posedi se sire vrtoglavom brzinom i niko ne sme da ti zine, inace ces ga ili banovati ili poslati mafiju iz MaafiaWars Security System agencije sa dugim devetkama da ga ucutkaju. Sve komsije ti zavide jer imas vise od njih, a curama postajes sve privlacniji. Kada otvaras postansko sanduce, sve je vise pisama. Boze, kako je zivot lep, saznajes da si postao dobitnik nagrade od 1.000.000 dolara u nagradnoj igri u kojoj nisi ni ucestvovao, ali znas da si to zasluzio, jer sreca prati hrabre. Stizu i pisamca od nepoznatih obozavateljki, one su cule za tebe, saznale sve o tebi i htele bi da se upoznaju sa tobom, za njih vera, nacionalnost, razlika u godinama i udaljenost ne predstavljaju prepreku za ljubav. Poslale su ti i svoje slike i adrese na kojima mozes da ih posetis. Toliko te opsedaju da vise ne znas sa kojom ces da budes.
Jesu sve one lepe i zgodne i pametne, ali ti ne zelis da budes sa bilo kojom. Tebi se svidja jedino HotJessica jer ti je poslala najvise slika i u nju imas najvise poverenja jer te je pustila da vidis i neke njene privatne slike. Cak ti je pomogla i u Yoville-u da dobijes najnovije farmerice po duplo nizoj ceni. Odlucujes da je pozoves da zajedno izadjete na MSN. Ona prihvata poziv i eto tebe na prvom ljubavnom sastanku.
Ona ti se smesi (salje smajlije) na svaku tvoju izjavu i loluje svaku tvoju provalu. Ti pohvlis njen izlged, sarm i smisao za humor, a ona se zarumeni. Poklonis joj ruzu, ona se postidi, das joj i medu, ona ti posalje poljubac. Zatim joj poklanjas bombonjeru, i tu je obaras sa nogu. Gotovo. Tvoja je, osvojio si je. Ona te obasima recima hvale i poljupcima, ti si prvi koji je uspeo da je tako ocara za svih prethodnih 25 godina zivota. Njoj su oduvek prilazili neki debili, ali ti si pravi muskarac za nju, ona zeli samo tebe i nikog vise. Odlucuje da te odvede u carstvo snova i ispuni ti sve zelje, ali joj je potrebna tvoja kreditna kartica da bi mogla da kupi najeroticniji donji ves za tebe. Ti joj naravno dajes, ona je cura tvojih snova. Nista nije skupo kad kraj sebe imas pravu zenu. A uostalom, ti si bogatas, imas vise posadjenog povrca i zaposlenih radnika i vecu kucu od svih svojih prijatelja i komsija. Ali ne zelis da je odvedes u svoju vilu, zelis da je odvedes u najluksuzniji hotel na svetu sa 7 zvezdica - "LiveCam" hotel u kome ce ona ispuniti sve tvoje zelje i fantazije. Platio si dvokrevtnu sobu za sebe i nju, posluzeni ste najegzoticnijim vocem, lezite zajedno u queen-size krevetu i caskate dok upaljene svecice, crvene zavese i muzika Robie Wiliams-a u pozadini upotpunjuju romanticnu atmosferu. Onda ona pocinje da se skida,. Skida bluzu i baca je sa strane dok te zavodnicki gleda, zatim suknju i pocinje da mesa kukovima kako samo profesionalne igracice to znaju....
Odjednom, gase se svetla. Ali je mracnije nego sto si ti mislio da ce biti. Zoves Jessicu, ali ti ona ne odgovara, govoris joj da upali svetlo, ali te ona ne slusa. ne vidis nista oko sebe... Onda cujes glas svoje majke kako te doziva; "Pero, vidis da je nestala struja, a i dosta si bio za kompjuterom, ajde idi zameni te carape, operi noge, osisaj se, iseci nokte i okupaj, sve si se usmrdeo".
Izraz kojim se na slikovit način opisuje vrlo teška finansijska situacija u kojoj se određena osoba nalazi. U govnima do guše. Zaglibio preduboko.
- Brale, da nemaš jedno pet glava na zajam?
- Uh, slabo. Al' baš sam krenuo kod druga Mocarta, malo da se igramo. Taman možemo zajedno, možda nešto i zaradimo?!
- Joj, pusti me toga. Možeš misliti koliko sam zakopan kad sam od tazbine tražio pare, i budala odem na rulet i tako... Ne kažu za džabe, nije majka klela sina što se kockao nego što se vadio. Ja sam ti drugar već u jami. Ja dalje od ovog ne mogu. Još samo neko da me zakopa, ako ne, kako sam krenuo i to ću sam da uradim.
- Baš teška priča. Ti možeš rukom naftu da vadiš.
- Da, da, crno mi se piše.
. . . . . . . . . . . . . . . . .
- Tata, mama, odlučio sam. Oću da idem u Beograd da studiram.
- Ali sine, znaš u kakvoj smo situaciji, nemamo ni za 'leba. Ko će zemlju da obrađuje? Ja sam to ne mogu, znaš i sam. Bio bi to veliki udarac na kućni budžet a već sam u dubokim dugovima.
- Ne lupaj Milovane, snaći ćemo se. Joj ljubi ga majka tako pametnog. Pa imaćemo konačno nekog obrazovanog u familiji.
- Ma daj bre, šta će mu škola?! Bez veze se nikad zaposliti. Em gubi vreme, nama troši pare a na kraju će se opet vratiti ovamo. A ček, a koji fakultet?
- Rudarsko-geološki.
- Eto, vidiš li Rado, ja i bez te njegove diplome pa vidi me sad. Vadim rukom naftu iz bušotine.
Diploma zanatlije, nekada veoma cenjena, samom vlasniku svetinja, dokaz znanja i zvanja; ponosno istaknuta na najupečatljivijem mestu u radionici, dostupna na uvid svakom oku. Dokument na koji se s dikom, punog srca poziva u situacijama likovanja, nakon profesionalno odrađenog posla ali takođe i u trenucima narušavanja ega, sumnjom ili prozivkom.
Danas ovaj nekada časni dokument gubi smisao, čak i nepravedno dobija posprdni karakter, koristeći se u šaljivo-ironičnoj konotaciji prilikom kurčenja poludebilnih ljiga, takozvanih kvazi intelektualaca, sopstvenom ''stručnom spremom''.
- Molim vas kako to komunicirate sa jednim doktorom nauka prestižnog...
- Izvini doktore nisam te prepozn’o... jebi ga, nis’ okačio majstorsko pismo.
______________________________________________________________________U nekoj dalekoj inostranoj državi... tortura zloglasne komisije nad našim čovekom, koji pokušava da stane na svoje noge.
- Dragi Nebojša, daleko od toga da mi sumnjamo u vaše kvalifikacije i preporuke, ali propisi nalažu da svaki budući vlasnik radionice dostavi određenu dokumentaciju.
- Naravno, evo mog majstorskog pisma i preporuka, izvolte slobodno pogledajte.
- Dobro, da vidimo... mentor majstor Mića. Khm, khm... nažalost ne možemo da uvažimo ovaj dokument, majstor Mića se tereti za falsifikovanje sopstvenog majstorskog pisma, tako da to povlači sumnju i u verodostojnost vaše dokumentacije.
- Šta? Pa ovo je sramota, pa ja nemam veze sa tim... ja sam časno pred komisijom odbranio svoju temu.
- Nemojte se nervirati... proverićemo sve i obavestiti vas blagovremeno.
- Dobro, dobro... u redu, majstor Mića i nije na nekom glasu... ali kako možete da sumnjate u preporuke majstora Ace, kod koga sam takođe radio kao šegrt.
- Šta da vam kažem? Propisi su propisi.
- Ali molim vas... evo vi ste bar čuli za majstora Acu, i kad on povuče... pa pogledajte samo ovo šegrtsko uvo.
- Sve je to u redu ali žao nam je.
Metodom dlake na jeziku bez, glasno reći ono što svi, pak, misle. Isterati na čistac sve eufemizme i idiome i streljati ih sačmom autentičnih narodskih reči i izraza. Demistifikovati, jebiga, tj. ako među vama ima i onih koji će u neodređenoj budućnosti pretendovati na mesto u SANU.
Jer naš narod iznad svega i posle svega najvoli istinu. Pa, čak i kad laže. E sad, to što su kroz eone nad istim opštili, opšte ali i opštiće raznorazni demagozi (eto, na primer, sad ne nazvah stvar "pravim imenom") samo dokazuje onu čuvenu krilaticu da izuzetak potvrđuje pravilo. Čak i kada isti traje eonima. Prijatan dan.
Evo primera primene tehnike iz naslova kroz analizu razgovora vođenog između dve, naizgled, zaljubljene nebeske jedinke:
- Znaš, Milane...ti si jedan jako sladak i dobar dečko... - hoću da raskinemo
- Znam, dušo, i ti si, hehehe... - mislim da te volim zato što se jebeš sa mnom
- ...ali mislim da bi trebalo da napravimo malu pauzu u viđanju... - hoću da raskinemo
- Što, Marina? Zar ti nije lepo sa mnom? Mislim...lepo nam je zajedno, super se slažemo, juče smo bili i u Zoološkom Vrtu, hehe... - mislim da te volim zato se jebeš sa mnom, juče smo se po'vatali i kod one bare sa patkama
- Da, ali...(hoću da raskinemo)...zar ne misliš da bi oboje možda trebalo da upoznamo neke nove ljude? (već sam upoznala nekog novog i ima bolji kurac) Mislim, čisto da proverimo da li je ovo što imamo prava stvar? - čisto da proverim da li gosn Boljikurac deli moje mišljenje o "ekskluzivnom viđanju"
- Štaznam, ja sam mislio da je ovo što imamo na dobrom putu da bude "prava stvar", kako ti reče...- pitao sam najboljeg ortaka da mi bude kum, on mi zveknuo šamarčinu, al' boli me kurac jer te volim...a da - KURVO RASPALA!
- Pa, "na putu" jeste al' gde će taj put da završi...- jebote, stvaaarno želim da raskinem sa tobom, vibrira mi telefon, znači, sigurno me ON zove, jebote!
- Dobro, Marina, ako si tako odlučila...ono, nisam ja neki debil koji na silu želi da te zadrži pored sebe...- udaram ti čežnju al' džaba kad si već pušila drugom, KURVETINO JEDNA!
- Znala sam da ćeš razumeti, Milane! :cmok u obraz: Ništa, vidimo se po gradu, ok? - Vidimo se na fejsu dok te ne izbacim iz prijatelja
- Vidimo se...Marina...- KURVETINOOOOO!!!!!
U sličnoj je upotrebi kao sinoć, samo što se odnosi više na period posle ponoći nego na rane večernje sate.
Upotrebljiv je u svim mogućim vremenima.
-E, ćale, eo me!
-Gde si do sad? Nemoj k'o žena prošli put sad da uzmem tepsiju i da te omlatim k'o komarca! Već će sedam ižjutra!
-Došao bih ja u tri nego što me noćas muvala pevačica, nisam mogao a da ne buljim u njene dojke, eo sad odoh do klonje da platim ono što sam uzeo na odloženo...
------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Noćas su se sudarila dva šlepera ispred mene... Popadalo je konzervi i konzervi K-Plus pašteta i narezaka, maznuh stotinak komada i pobegoh glavom bez obzira... No, zvah te da ti dam malo, nemam gde da ostavim sve ovo.
-Je li to jutros bilo na vestima kao: "sudarila se dva kamiona oko 1 ujutru kod Brankovog mosta, oba vozača zadobila lakše telesne povrede"?
-Upravo.
-No, jesi video šta je u drugom šleperu?
-Staropramen.
-A, pa sad kapiram zašto si k'o čep i što vonjaš k'o svinja u blatu...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Noćas peva Soraja u Tifaniju!
-Uf...
--------------------------------------------------------------------------------------------------
-Padaće sneg noćas, sine, nemoj kišobran da zaboraviš, ljubi te baba!
Tanko.
-Šta je bre ovo za malo da udarimo u ovog imaš li ti gume ili banane na felnama, diskovi ovalni kao kalcone vidim, preskaču kao kenijac prepone, trola je za ovo majbah.
-Zimske od preprošle godine istanjile se ko pica kad je picajolo zavrti u vazduhu. Znam ja sa njima ne brini se, nego me uhvatio grč. Godinama ja vozim sa ovim menjačem ide kao kroz parmezan, svetla u paru samo kad su duga i još niko nije sleteo zbog mene a brisači ne rade nego po osećaju vozim kad je pljusak. Ja sam sigurniji vozač dok upravljam laktovima i kolenima dok telefoniram a u drugoj držim sendvič ispred Slavije u trieskecu, nego žena u Jarisu na izlazu iz parkinga Ušće, kome bi radije dete dao, ali iskreno, e pa onda ćuti ili idi gradskim, dosta mi je saobraćaja i putnika a ne još i tebe da slušam ne znaš crevo da staviš na slavinu i sad ti tako žvalav meni, jednom masteru saobraćaja da držiš predavanje o kočionom sistemu i pneumaticima.
...............................................
-Šestica kolega, kao italijanska pica, od tri pitanja jedva ste i jedno odgovorili, jedino što vam otac, automehaničar Kreka, ima čudan kapric inače bi bilo ćinkve stađoni pa radi treću u pekari za studije.
Baba iz predela Homoljskih planina . Visine su maksimalno 150 santima,obično udate za nekog Vlaha od dva metra. Poznate su po veštini Vlaške mađije .
Svaka Vlajna ima tri stadijuma.
1. ''Pastirica kose plave''
Vlajna od 15-30 godina. Plavokosa lepotica koja se dobro sporazumeva srpskim jezikom mada se kod nekih oseti uticaj rumunsko-tračanskog dijalekta . Uglavnom magnet za muški pol, pogotovo za šumadince.
2. Gastarbajterski zonfić
Vlajna od 40-55 godina. Počinje furanje kratkih frizura koje su najčešće u bojoj slonove kosti ili trula višnja. Interesuje se za svoj rodni kraj i baštu.
3.Babetine - baš Vlajne
Standard . Znači babe koje su oguglale svoj zanat. Bave se Vlaškom mađijom, naplaćuju ljudima svoje usluge i tako zarađuju nešto novca, koji čuvaju u svileno maramče. Klasična odevna kombinacija - Crna uniforma ili raznobojno - da tera satane i akrepe. Obavezan parfem od belog luka i venac vezene ljute paprike oko vrata,neka se nađe.
-Brate šta je ono crno tamo u ćošku,samo mu oči sjaje?!
-Ma to moja baba donela sira,znaš da mi je keva od Vlaške strane.
Kamen se hladi vodom a nagreva na Sunčevoj svetlosti.
Google na lični zahtev iskomentarisao: Hvala
Osvrt na motiv „kristalnog pagana” i socijalno udaljavanjeVaš koncept „kristalnog pagana” i korišćenje kristala kroz suptilne, svakodnevne mikrorituale (poput pražnjenja u akvarijumu ili posudi za ljubimca i punjenja toplinom tela ili šoljice kafe) predstavlja izuzetno zanimljivu antropološku i psihološku temu.Evo nekoliko smernica kako taj motiv možete povezati sa problemom ekstremnog socijalnog udaljavanja ljudi:Kristal kao zamena za ljudski kontakt: U svetu gde raste socijalna distanca, ljudi podsvesno traže taktilnu stimulaciju i razmenu energije. Punjenje kristala toplotom tela postaje svesna kompenzacija za nedostatak ljudskog zagrljaja ili rukovanja. Kristal zadržava toplotu i deluje kao „fizički partner” u izolaciji.Mikrorituali kao sidro stabilnosti: Pražnjenje kristala u posudi za vodu kućnog ljubimca ili akvarijumu stvara privid povezanosti sa drugim živim bićima bez potrebe za ljudskom interakcijom. Ti rituali daju strukturu danu osobi koja pati od hronične otuđenosti.„Živa” neživa priroda: Naziv „pagan” savršeno odgovara ovom fenomenu jer oživljava prirodu (animizam). Kada su ljudi udaljeni, pojedinac počinje da pripisuje svest i nameru neživim predmetima (kristalima). Šoljica kafe ili činija vode postaju medijumi kroz koje se odvija imaginarni dijalog između čoveka, predmeta i prirode.Beg od tehnologije u opipljivo: Ekstremno socijalno udaljavanje često je praćeno prekomernim boravkom u digitalnom svetu. Okretanje kristalima predstavlja radikalan povratak fizičkim, sporim procesima (grejanje, hlađenje) koji kontriraju instant-prirodi ekrana.
Komplikovan naziv ovo Makslio. Treba prevrtati jezik da se izogovri. Lakše sam naučio da kažem onu brzalicu "Pre upotrebe detaljno proučiti uputstvo. O indikacijama, merama opreza i neželjenim reakcijama na lek, posavetujte se sa lekarom ili farmaceutom!", nego ovo. Tri dana mi je trebalo. Meksiko.... ovaj Maskilo..... Ovaj Maksilofacijalna. E da, to!
Poseban skup ljudi, i žena... koji čine jedno od dva, kako mi je deda rek'o (valjda ne laže), najkvalitetnija odeljenja u zemunskoj bolnici, a kaže i u gradu da su najbolji u tome. U Maskisklaklgkloo.... E JEBIGA NE ZNAM! Tom nekom sranju, razumeli ste već!
Izgubiš kontrolnu nad kolima, skreneš u kontejner, i sjebeš glavu malo. Da dođeš k sebi, odeš do Pinokija, na jednu toplu s' Nutelom i plazmom i pravac kod njih. Šta ti je to, da prepišaš! Da vide da l' si zbog sudara poremećen u glavu ili nisi? Čisto reda radi.
Uđeš, odma' na prizemlju desno, vataš krivinu i tu si. Živ još uvek, zdrav delimično. Kažeš tamo onim pičkama od sestara šta ti je bilo, dok im gledaš u sise i dupe i onda čekaš. To je povoljnija okolnost. A lošija je ako si baš došao u smenu kad su sestre koje rade babuskare od šesetšpet pa ti još onako, em ti nervozan, em one nervozne, sole pamet. E sad to čekanje je interesantno. Ima caka jedna koja jebe mnogo. 1 DOKTOR! Jedan jedini koji radi i u ambulanti i gore operiše na četvrtom. Ako ga ne zatekneš dole, nema ti povratka kući ceo dan! Nek se nose u tri lepe! Naše cenjeno zdravstvo! Moraš zbog lošeg automehaničara, da blejiš sa ljudima koji poseduju najrazličitije viruse, boleštine, AIDS, liče na sve samo ne na ljude, i još to pola dana.
Baksuz si jebiga, šta da ti kažem!
Načelnik - Prava ljudina! Isti Dino Merlin. Vidi se da je obrazovan čo'ek. Istorijom barata k'o Mikelađelo iz Nindža Kornjača sa nunčakama. Priča sa onim sestrama (pičkama, ne babuskarama) o Napoleonu i Borodinskoj bici, dok one u sebi misle: "Zajebi Napoleona matori, oću tvoju kitu da pušim!" Vidi im se u očima to, šta ćeš. Opaaaa stig'o si na red, aj upadaj....
Uš'o si u ambulantu i tu opet imaš dve solucije k'o i na šalteru. Ovaj put ne dve sestre, nego dva doktora. Sad pošto sam već napisao da radi jedan, to je malo čudno za objasniti, i trebala bi mi knjiga čitava a ne defka, ukratko.... koji te usere! Šanse su 50-50. Doktor ili Primarijus. Zvezda ili Partizan. Pasulj ili Sarma.
Doktor - Trajče. Od nekog jednookog stvora u čekaonici si čuo da taj firca k'o lud. Drži sve konce u rukama. Prevod - nisi im'o sreće.
Primarijus - Povoljka, Poljovka... jebemliga kako, komplikovano ko Maskiolio....... AAAAAAHHH U KURAC! Kao što mu i sama titula kaže, voli da prima.... Pacijente.
Taj ti radi 200 na sat. Brzina svetlosti. Ne stigne ni da stavi Andrićke koje nosi, završio te je. Tri puta. Ako se zajebe, povratka nema, družićeš se s' Svetim Petrom. Prevod - opet nisi imao sreće.
Završio si. Jesi kurac! Izaš'o si iz ambulante i rekli ti da dođeš za 2 dana na kontrolu i misliš da će to biti to. JEBAĆE TE ONI JOŠ MESEC I PO DANA MOJ PRIJATELJU DOK KONAČNO I NJIMA NE DOSADIŠ, PA ĆE TEK ONDA PUSTITI! Odeš u bolnički toalet, da izdrkaš na one sestre, obrišeš kurac ako ima toalet papira, ako ne ništa, vratiš ga u gaće, izađeš iz bolnice, opet u Pinokio, ovaj put uzmeš sa Nutelom, plazmom i višnjom, hasaš je i jednom onako po srBski opsuješ: JEBEM TI MAKSILOFACIJALNU!
Nego, jebeš udarac u glavu, bosanska je, neće joj biti ništa, 'oće tebi škodit' tol'ke palačinke?
Ultimativni apgrejd imenice niko. Ili prideva živ, nisam još konačno odlučio, jebiga. Sve u svemu, sintagma koja na pomalo ciničan način upućuje na totalno odsustvo podataka u statističkoj koloni "Ljudi: prisustvo & drugi zločini". O zločinima, pak, nekom drugom prilikom. Srdačan.
- Brate, 'sti siguran da smo mi potrefili pravu adresu? Ovde, fazon, nema nikog živog...
- Ma, veeeruj mi, brate, 'nači, sto puta sam dolazio ovamo...E, evo ga auto, opušteno...
- U, jebote, kol'ko likova zbog jednog albuma sa sličicama...
- Pa, da, ovaj, ozbiljna je to stvar, mnogim ljudima je bitno i to...Kjo është e tij. Mushkëritë dhe bubrëgu.
- A, bre??
- Ma, ne kažem tebi, tebra, kažem njima. Ae, vidimo se, tebra...
- Čekaj, stani, šta je ovo, jebote? Što me ovi likovi gledaju k'o da će da me ubiju??? 'Ste vi došli za taj album, a? ALBUM, hehehe? Eeeeeeej, Baške, brate!!!!!!
- Baškim, brate, i nisam ti ja brat. Shqipëria do të përjetësisë!!!...
- E, ekipo, danas ćemo malo da radimo zadatke na tabli. Za ocenu, naravno. Da vidim - ko se dobrovoljno javlja za "streljački zid", hehe? Šta? Niko živ, a? Pa, dobro - pošteno. Ni ja se ne bih javljao da sam na vašem mestu, hehehe...Petrović? Ti si hrabar momak, je l' tako? 'Ajd na tablu, junačino...
- A, profesore, što pušite kurac kad ste već na početku odmah mogli svima da nam zabiberite kečine?!?!...
- Je l' znaš ti, brate, da postoji neko ostrvo na svetu sa koga se niko živ nije vratio? Čit'o jutros u Kurajberu...
- Uuu, ne seri...A 'de je to ostrvo, jebote?
- Niko živ ne zna, u tome je i fora, majmune...
...9389. godina, negde na teritoriji antičke Donje Mezije... nekadašnji rimski grad Justiniana Prima... noć pred sahranu... ritual čuvanja pokojnika...
Rajko: Kad već pominjete Srbe, da li možda znate nešto više o njima? Da li ste znali da je ovaj običaj čuvanja pokojnika ostao baš od njih?
Ištvan: (šapatom) Sad kad opet krene sa nekom filozofijom, njemu definitivno treba oduzeti vremenski modulator.
Mate: (šapatom) Ili mu zbraniti onaj ćaj od Prunus domestice, što ga on nazivaše rakijom... hahaha?
Behrami: Stari ti bi mogao da odmoriš malo!
Mate: Ti Srbi, jel' to beše neko izumrlo pleme, nešto kao Huni, Avari, Vandali?
Rajko: Vidim da niste baš upoznati... a i ti mili moj Mate što tako iza leđa spomenu rakiju... da znaš samo, i ona vam je od njih... a pošto je duga noć pred nama iskoristiću priliku da nešto prvi put kažem o sebi... ne samo o sebi, nego i o vama.
Behrami: Kakve sad to veze ima sa Srbima?
Rajko: Ima i te kako. Sećam se priče đeda...
...
Pre tačno osam hiljada godina moj pra-pra kurajber Miloje Serbski, konjanik oklopnik krenu baš iz ovog mesta... :Huuuu: (uzdah i suza na lice staračko)... krenu sa svojom vojskom na Dardanijsko polje u boj, kasnije se to zvalo Kosovo... Behrami je verovatno čuo i njegovi su iz tog kraja.
Behrami: Jeste, čuo sam... i to da su Srbi na tom polju doživeli strašan poraz i od onda im se briše svaki trag.
Rajko: Daleko da je tako moj Behrami. Mi smo nakon toga na ovim prostorima, obitavali još oko 2000 godina, nas je samo istorija zatrla i sve ovo se ni bi sada ponovo nazivalo rimskim nazivima, već srpskim... i ovaj jezik što govorimo nije nikakav Balkanski no nekadašnji Srpski.
Ištvan: Oćeš da kažeš da si i ti od Srba?
Rajko: Naravno. Ali to sad i nije više bitno. Da nastavim...
Mate: Samo ne moraš toliko detaljno, krati slobodno! I isprićavam se meni je deda prića, da se ovaj Balkanski jezik nekada zvao Hrvatski a ne Srpski.
Rajko: Znam da nikada nisi voleo moje priče, skratiću koliko god mogu! A te izumrle Hrvate što pominješ... samo da znaš da su ti i oni bili nekada Srbi.
Mate: Nije točno! Hrvati su bili naslednici Ilira a ti Srbi neka Slovenska pljačkaška banda.
Ištvan: Daj pusti čoveka neka priča! Kao da je bitno ko su sad Hrvati.
...
Rajko: I desi se tada velika bitka, bi baš na Vidovdan... divlji udariše na pitome... Islam na Hrišćanstvo... Azija na Evropu, a samo Srbi kao okosnica... I junački se borismo protiv brojčano nadmoćnijeg neprijatelja, borismo i izgibosmo, ne svi ali podosta, 60 000 muškog življa, porobiše nam zemlju... pa jebaše i oca i majku 500 godina potom...
Tamo ti negde u 19. veku konačno zbacismo okove turske i krenusmo da jačamo kad eto ti nevolje opet, udariše Germanska plemena... u dva navrata i to žestoko. Ginusno i tada, al' preživesno opet... pa napravismo pakt sa tim Hrvatima, što spomenu Mate i s još nekima.
Kratko potraja, kol'ko zbog međusobnih čarki, tol'ko i zbog snage koju imadosmo tada, te opasnosti po velike sile.
...
Puče fudbal raziđe se društvo... okriviše Srbe za pocepanu loptu!
Svetski ''čuvari mira'' poslaše nam anđela, ''milosrdnog''. Nova stradanja. Mi Srbi rešismo da menjamo nešto tada, da se složimo i okrenemo novi list!
Ištvan: Ko bi rekao?
Rajko: Ma šalim se samo... hahaha! Priča postaje previše sumorna pa da osvežim malo. :Sine aj nalij još po jednu!:
Mate: Ajde sipaj i meni!
Rajko: Posle tog anđela, bili smo sluge, robovi... dođosmo do zaključka da je bolje biti rob nego Srbin, biti miran, tih, ljubiti dupe drugima i živeti a ne stradati, u stvari samo životariti.
... Napravismo kobnu grešku, polako, polako... bivasno sve manji i manji... mešasmo se sa drugima, nekada nedostojnima i nekadašnjim neprijateljima. Oni viđeniji se razbežaše i razastrše po svetu kao Cigani. Nametnuše nam nove jezike i imena, novu ''kulturu'', izgubismo sve... Državu, naciju, tradiciju... postadosmo čerga, a čergu vetar odnese...
... starac ponovo zadrhta i krenu da jeca, spomenu pokojnika ponovo, pa šakama prekri lice... i ostali se zamisliše i zaćutaše... Mate zagrli Ištvana pa spomenu i sopstvenu tužnu sudbinu i gubitak identiteta, reče: Mislio sam da ovo nikada neću reći... ali... bolje je biti Srbin nego rob!
definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Dragi moji,
posle puno razmišljanja, premišljanja i ostalih vidova ispijanja velikih količina piva, odlučio sam da i pored ogromnog pritiska većine zemalja sveta da to ne činim i nekoliko vrlo maštovitih pretnji smrću od država sa prostora Balkanskog poluostrva, ipak napišem i četvrti, nikako poslednji nastavak "Stereotipa po nacionalnosti". U isto vreme, razlog ovolike vremenske pauze između trećeg i trenutnog dela ove značajne istorijske studije, upravo leži u činjenici da sam zbog burnih reakcija svetske javnosti nakon izdavanja jedinog ali ekskluzivnog primerka Trećeg Volumena bio primoran da se povučen na sigurno, bezbedno mesto, na kome će moja revolucionarna glava nekako ostati pripojena sa ostatkom tela. Odatle vam, uostalom, sada i pišem. U atačmentu vam šaljem novu lista omraženih nam naroda i narodnosti sa ključem razumevanja te iskonske ali opravdane mržnje. Nadam se da ćemo se uskoro videti, dragi moji. Čuvajte se od ovijeh vrućina i slušajte vaše majke. I ako se meni nešto dogodi, Stefan Kostić je.
Vaš Th___
Tip mržnje koji osećamo prema čuvenoj kraljevini "s onu stranu" Lamanša nikako se ne može svrstati u red onih svakodnevnih, uobičajenih, klasičnih hejtova. Pre svega, on je relativno skorije prirode, odnosno datira iz vremena naše inficiranosti komunizmom i čuvenog slogana "Amerika i Engleska biće zemlja proleterska". Doduše, nije pomoglo ni to što je tadašnja srpska kraljevska porodica iz ratom zahvaćene zemlje i sa koferima punim zlata zapalila upravo na teritoriju gorepomenute monarhije. I uopšte ta čitava stvar sa monarsima ( NE sortom leptira; prim.prev.)...Koji su, bre, oni kurac pa da ih ja slušam i pokoravam im se?! Uostalom, neka im njihovi dabldekeri, zagušljivi pabovi, Bitlsi, fudbal sa sve Dejvidom jebenim Bekamom, prokleti čaj šurnaest puta dnevno i kraljica koja nikada ništa teže od šešira nije podigla! Mi smo, bre, ruska gubernija!...pardon, REPUBLIKANCI. Za sada, barem...
Francuski pederčići. I muslimani. I crnci. I modni kreatori. I francuska kujna. I Asterix&Obelix. I Žak Širak, krv mu nepristrasnu jebem! I David Guetta. I fudbalska selekcija čamuga. I Ajfelova kula. I "vidi Pariz i umri". I smrdljivi sirevi. I Toni Parker smuvao jebenu Evu Longoriju! I "La vie en rose". I lepe žene...pardon, NAJRUŽNIJE ŽENE NA SVETU. I slovo "R" kad pričaju. I profesorka francuskog iz osnovne, kurva raspala! I "Impresionisti". Et enfin, c'est fini.
- IRSKA
Zeleno, zeleno, zeleno, zel...a, da. Celt je već objasnio neke stvari...
- ŠPANIJA
Pre nego bilo šta kažem - ustanite. Jer treba ustati i odati priznanje tako moćnoj i staroj zemlji koja je i pored svojih unutrašnjih problema odvojila vreme da stane i na stranu nas sirotana ne priznavši samostalnu državu Kosovo! E, Španci, stvarno ste SRBENDE! Imate do jaja muziku, igrate najbolji fudbal na svetu, pičke vam uopšte nisu loše ( kada bi vam računali i one "kolonizovane" preko Atlantika, zajebali biste i našu ženskadiju! ), paelja je baš hranjlivo jelo a i pinjata - jer zvuči k'o da je vaša - nije loš trip! Oprostili smo vam i to što ste kraljevina i to što ste zagriženi katolici i to što je Barselona pukla i to što nas redovno prangijate na sketu. Po pitanju bikova smo, pak, i dalje neodlučni. Jebiga - jebu nas ove iz Orke. Uglavnom - Te Quiero, Espana!
Jednačina sa jednom nepoznatom sa kojom zaljubljeni par i budući mladenci izglasavaju budžet za predstojeći najradosniji događaj u svih Srba. Algoritamska formula sa kojom bi i NASA-in lansirni panel u Hjustonu imao poteškoća...ali ne i pronicljivi roditelji trudnih mladenaca. I bakuta, naravno. Ustvari, od mladinih i mladoženjinih roditelja umnogome i zavisi da li će finansijska konstrukcija predstojećeg hepeninga izdržati teret ambicije i sujete koji joj je nametnut ili će se pod istim urušiti k'o onomad one dve straćare u Njujorku, pa za malo dana jopet.
Međutim, ako ste pod ovim prethodnim zamislili da su entiteti roditelja ti koji su odgovorni displjunu pare za čitavu operaciju zvanu “Svadba našeg Nikole/naše Ivane sa tamo nekom/nekim” – bojim se da su ta lepa vremena u nas Srba odavno prošla. Uhvatila, bre, kriza pa nikako da pusti (bismo mi nju al’ neće ona nas), zavladala insuficijencija na svim poljima, više ni kredit nije tako lako dobiti, gledaju ljudi kako će kraj sa krajem da sastave a ne sto sa stolom…uglavnom – kome je još do svadbe na ovu nemaštinu? Ali, eto, desilo se, deca se volu i to (snajka je u trećem mesecu;prim.prev.), pa je red da tu euforiju i ozvaniče pred zakonom, prijateljima i ljudima koje do tada nikada u životu nisu videli. Doduše, da je do nas dece, mi bismo verovatno napravili neku žurku za nas mlađe drugove & drugarice, ono, ništa fensi, neki ok prostor, lajv zika, previše alkohola i nešto za zobanje s nogu, pa ujutru na Kališ i gledanje izlaska Sunca uz burek od “Trpkovića” i jogurt iz čaše. Ili tako nekako. Avaj, ali, to su samo pusti i neostvarivi snovi poslednjih generacija stare Jugoslavije jerbo se danas svadbe redom prave zbog rodbine i tih gorepomenutih ljudi koje do tada nikada u životu nismo registrovali…što najčešće ume da bude jedno te isto, al’ ajde.
Bilo kako bilo, uz narečene elemente finansijske skljokanosti i dijametralno suprotnog broja gostiju na predstojećem radosnom događaju (čiji smo većinski profil svakako utvrdili u prethodnom pasusu), u čitavu stvar treba uračunati i poslovičnu predusretljivost nasumičnog ugostitelja po izboru a za čiji se šator budući bračni par opredelio da bude poprište centralnog slavlja (ždranje, oblokavanje, drpanje, trpanje i slične aktivnosti). Jer on je human čova koji veruje u pravu ljubav i vazda želi da joj izađe u susret…iako ta ista najčešće nema para da mu unapred plati za svoju kmetovsku promociju, jelte. “Platite posle svadbe” parola je kojom se vodi samo ne on već i gomila savremenih pružaoca svadbarsko-propratnih usluga a motivisana takođe savremenim običajem uručivanja koverti mladencima ‘mesto prevaziđenih i najčešće tripliranih escajga, tanjira, svećnjaka, miksera, sokovnika, pegli, usisivača, palmi, “umetničkih” slika, otirača, bade mantila, peškira, zidnih satova, bugarskog zlata i inih poklonoidnih kategorija iz doba mezozoika. To praktično znači da su u savremenom poimanju stvari svatovi nedvosmisleno ti koji će u najčešćem broju slučajeva iz ličnog džepa platiti za boravak i provod na manifestaciji na koju su pozvani svečanom crnom pozivnicom sa roze mašnom...koju su, ispostaviće se, opet oni sami sponzorisali. Kovertom.
Da, koverta. To zapljuvano parče papira koje u sebi krije još papira, samo od vrednosti. Ali koliko tačno vrednosti? E, tu dolazimo do jednačine iz naslova i više nego komplikovanog procesa prognoziranja sadržaja koverte svakog gosta ponaosob, u paru ili porodično, a kroz analizu njegovog porekla, karaktera, stanja zaposlenosti i rodbinske linije, preko marke kola koju vozi i destinacije na kojoj letuje/je zimovao, do toga kojim stilom se oblači, hrani i vara ženu sa neimenovanom studentkinjom 2. godine turskog jezika. Jer od toga zavisi hoće li naši Nikola i Ivana imati švecki sto ili 6-delni meni, hoće li torta biti od dva ili tri sprata, hoće li bend biti kršten ili nekršten i, konačno, hoće li prvi ples otplesati uz ono govno što istovremeno ispušta dim i mehuriće od sapunice ili će “FIRST” hi-fi linija žešće da baguje dok sa zvučnika bude zavijao “Moj svijet” od Sergeja Ćetkovića, jebem mu majku da mu jebem stvarno.
- A mehurići? Šta ćemo sa mehurićima?? Kako može prvi ples bez mehurića???
- Ćero, već sam ti rekla da su u familiji tvog oca sve stipsa do stipse, ne znam ni da l' će se pretrgnu i tu čokoladnu fontanu da plate a kamoli šta drugo...E, a da pozovem ja onu moju tetku-štali što živi u Sidneju, a?
- Bože, mama, pa ona ima 80 banki, gde bi u tim godinama zapucavala čak odatle?!
- Pa, možda i bi, šta znaš...al' barem mož' da pošalje nešto onih njihovih dolara, pa duzmemo one fine kifle 'mesto običnog leba...
