- Juče saznam da mi Radoslav nije ćale, i da me je skarabudžio neki Alžiracu Makarskoj, keva rekla: mlados'-ludos', a ćale uzeo da joj objašnjava prirodnu tranformaciju bež boje u crvenu i plavu. Eno je na WMA sklapaju je kao da je iz kinder jajeta.
-Kako si to podneo, jbt?
-S prva, teško. Onda me je Ana oralspoložila tri puta bez reči. I jutros jednom. Nije mi svejeeno ali život ide dalje.

- Arapi neće da daju ni dinar... odlažemo Beograd na vodi. Putin neće uvoz fijatovog smeća. Popizdeo sam.
-O, premijeru, mogu li da Vas oralspoložim?

- Kako to, doktorka mislite da mi je ostalo pet meseci, još sam mlad. Oh, gospode.
- Dođi, srce tetino te oralspoložim.

- Šta bre ne može da se ispravi tiket? Utalmica počinje za 3 minuta!
- Ne može, ma računaru je već 15:00.
- Znaš kad će Parma da da dva komada na poluvremenu Kjevu? Nikad. Mogu da bacim tiket. Aukurac.
- Hoćeš da te oralspoložim?
-A?

http://m.youtube.com/watch?v=3foUKsW3ir8

Krenem jedno veče napolje.Pokušaj da spojim izlazak,par dana odmora koje treba ujedno pretvoriti u radne.Dan jedan od onih dana D.Pošlo naopako sve što je moglo.Na kraju i farba za kosu se primila suviše intenzivno-boja drečeće crvena.Poderem par crnih čarapa u žurbi.Ostale crne mrežaste.Dohvatim se njih,računam suknja+čizme,neće se puno videti.Uguram laptop u torbu,još neke stvari.Paranoja.Opušci u djubretu.Daj da pokupim i to.Tri kese,ni manje ni više.Natovarena kao mazga,samo da izjurim iz stana i stignem na poslednji dnevni prevoz.Istrčavam ispred zgrade;tamo tri starije gospodje(bakute)šetaju.Jedna priča ostalima nešto o deci,unucima,a onda ugleda mene,u trenutku zaćuta,pa se onda prekrsti i reče ''Gospode Bože''.U trenutku pomislih da je to nešto u vezi njene priče,a onda se okretoh i videh da me sve tri zblanuto gledaju.Zavrljačim ono djubre u kontejner njima ispred nosa.Laptop me vuče na jednu,putna torba na drugu stranu.Potrčim na stanicu a po glavi mi se šaltaju slike onih gospodja.Mislim se nešto,da sam ja iz te branše,ne bi vukla ovu šklopociju na odmor i iznosila kese sa djubretom u ovo doba.Htedoh da se vratim,ali me spreči bus koji upravo zajezdi ka okretnici.

Seljak u gradskoj sredini.

-Ehej, malena dođi da vidiš ove ruke radničke, žuljevi od kopanja, opekotine od sunca, a leđa široka od udaranja maljem o traktorsku gumu. To ti je bre muško, kakvog ovde nema!
-Gospode Bože, kakva prosta seljačina, samo što mu praziluk iz dupeta ne ispadne, be'ž bre stoko odakle potičeš. A imaš i zube k'o Ekrem, petarde da si žvakao, bolji bi ispao!

Negde u selu za to vreme.

-Lepoto, jesi li rasla u šećernoj trsci, pa si tako slatka?
-Hihihihi, nisam, al' tatica drži plantaže iza kuće.
-Pa, video sam ja to na prvi pogled, nego šta kažeš na jedan stiskavac, vidim imate ovde igranke svako veče, bolje su nego kod nas u Beogradu!
-Hihi, pa morala bih oca da pitam, al' sumnjam da će me pustiti.
-Ih, otac, ko se još plaši očeva...

U tom trenutku odjekuje glas koji najavljuje čoveka sa slavom na leđima, neandertalca u glavi, a Herkula u rukama.

-Kćeri, dolaz kući, šta smo se ono dogovorili. Do dvadeset i osme nema ništa, sad za kaznu šes' put' traktorom da si obišla oko polja, a za ovog kuronju mi se smeši karabin, dugo ga nisam potegao, još otkad su uveli zabranu za lov, ne smeš bre više ni leptira da ubiješ, a da te neko ne ocvika. Zlatna prilika!

Gospođa: Kako si ti jedan fin dečak, reci mi, koliko imaš godina?
Dete: Šta te boji kujac baba.
Gospođa: Ah, gospode Bože, pa čemu li vaspitavaju ovu našu decu, pa ti bi već trebao da ideš na časove klavira a ne da izgovaraš takve gadosti. Ne kaže se kujac, nego kurac to bi već trebalo da znaš, ustvari ne ni kurac već penis ili falus, moja deca su u tim godinama sve to znala jer sam ih ja tako vaspitavala, kod mene nije bilo tabu tema. I ja za tebe nisam baba već gospođa.
Dete: Ne seji baba!
Gospođa: Ja sam šokirana, pa ti ćeš izrasti u jednu veoma primitivnu individuu. Gospodine, pa vidite li šta vaše dete govori dok vi čitate novine?
Tata: Pu jebem ti,opet neki porezi… A? Izvolite šta ste hteli?
Gospođa: Pa zar ne čujete kako se vaše dete izražava, govori ružne reči, a meni je reklo da sam baba.
Tata: Vidi kevo, ti sediš u ovom parku jer si dokona, a ja sedim jer sam ostao bez posla, a nisam kući da se ne bih svađao sa ženom koja je takođe ostala bez posla, došao sam ovde malo da odmorim mozak i boli me kurac šta mali govori, ajde bre pusti me na miru nemoj da me smaraš!
Gospođa: Ju, ju, ju, kevo, smarati, pa kakvi su to izrazi, gospodine treba da vas je sramota vi treba da dajete primer ovom detetu a vi ste još gori od njega!
Tata: Ma odjebi bre više od mene ženetino dosadna, idi davi nekog drugog, ajde mrš u pizdu materinu!
Dete: Mls u pizdu matejinu!
Tata: Tako je sine, nek si joj reko, dođi da te ljubi tajo kuronjo moj…
Gospođa: Prostaci…

1. Gospodine, da Vam čestitam postali ste tata! Porođaj je protekao uspešno i dobili ste SINA!!!
2. O hvala ti Gospode! Hvala i tebi doktore, hvala ti do neba! /gura mu 200 jevreja u džep od mantila/
1. Ali moram još nešto da Vam saopštim... I nisu tako lepe vesti, nažalost. Vaš sin boluje od ahondroplazije...
2. Ahondro-šta?!
1. Ahondroplazija ili hondrodistrofija je poremećaj hipofize koji...
2. Čekaj, doktore, ja sam prost čovek, čovek sa sela, pa te molim da mi to kažeš na srpskom da te i ja razumem...
1. Dobro. /uzdiše/ Vaš sin je patuljak...
2. Pa dobro. Sa tim se živi, zar ne?
1. Da, daaa... Ali tu ima još jedan momenat. Vidite, patuljast rast se nasleđuje dominantno - autozomno, a koliko vidim i vi i žena ste normalnog rasta...
2. Doktore, opet - MOLIM TE, NA SRPSKOM!
1. Pa dovodi se u pitanje očinstvo nad ovim detetom... Vi niste otac... To je neko ko već boluje od ahondro...ovaj, patuljastog rasta.
2. Doktore, kaži kuji da mi se ne pojavljuje kući kad voli da se jebe sa patuljcima! Ne interesuju me ni ona, ni dete... I da, vratider mi onih 200 evrića!

- Dva ja.
- A sad adioooo!
- To bi trebalo da ti bude dalje? Tri.
- Mogu tri.
- Možeš tri? A možeš li četiri?
- Tri mogah, i konj mi mogaše, ali četiri, hm... Sami mi Gospod Bog ne davaše. Uzmi četiri, Gospode!
........ (škartanje)
- Igram četiri.
- Ho, ho, ho, nijesu ispod licitacije... Dođem, kumašine, i čekam te mrski neprijatelju! Napravićeš bar jedan pogrešan korak, he, he, he!
- Ja da pogriješim? Željo moja, željo moja...
- Ja neću.
- 'Oćeš, 'oćeš, jača su dvojica nego sam Radojica!
- Ko izlazi?
- Ko pita?
- Izlazim. Adut, nikad panut!
- Nema solera, ako si se toma nadao, a ne nadaj se da će ti dama doći, u ponoći.
- 'Ajde sad!
- Moja sedmica sjekla na megdanu, moj pop sjao na divanu! To je druga.
- Ajd još dvije pa svi doma.
- Ne klepeći nanulama, skinuću te sa čardaka. Padaš. Nećemo doma svi.
- Trojka moja, najmanja jedinica subverzivnog djelovanja. Imaš li još jednu? Takoc!
- Šest, pet, četiri, tri, dva, jedan... Još su dvije neđe.
- Moje su te dvije... Uh, doma svi.
- Doma, doma, Ali, od ovakve koke biće supe!
- Piši, Mišure, ja za osamdeset dolje!
- Ko sad dijeli, ko se pita, ko je vođa od komita?
- Ada ti, ko bi drugi, ti si bio ručni.

Marko: Ispale ti oči!
Lana: (pogleda dole)
Marko: Zajeb'o sam te!
Lana: Nosi se u pičku materinu! Nemoj više da mi se obraćaš!
U međuvremenu, Mirko i Darko gledaju to sa strane.
Mirko: Koja je ovo šizika, 'lebac ti jebem...
Darko: Bože budale! Ja stvarno pojma nemam kako Marko ima živaca da je istrpi. Ja bih joj šljusnuo 3 šamarčine da se zalepi za banderu!
---------------------------------------------------------------------------------------------------
Lanina mama: Ćer'o, moraš u prodžu.
Lana: Ne, i ne smetaj mi dok se dopisujem s ortakinjom!
Lanina mama: Ne zanima me, lepo ti kažem!
Lana: Zašto ti ne odeš u prodavnicu, nego mene dižeš sa stolice kako bi ti uživala! M'rš džukelo! Sram te bilo!
Lanina mama: E pa, zbog tvog takvog nedoličnog ponašanja, nećemo ići na more. (Bože Gospode, kakvu sam šiziku ja izvadila iz materice to je nešto neverovatno. Ali, iskoreniću joj ja to makar je kod psihijatra dovela!)
Lana: Dobro...(Pa zar moram ja u tu jebenu prodavnicu?) Ali da me više ne diraš danas, je l' ti jasno?!
Lanina mama: Hajde skloni mi se s očiju i da, kad si tamo, da si ovde!

Mračan stan pun buđi i vlage. Na trošna vrata ulazi čovek u poznim srednjim godinama proćelave sede kose i nosi hrpu papira u ruci. Lupa vratima i uspešno ih zatvara iz trećeg pokušaja. Baca papire na mali okrugli sto i ubrzo im se vraća nakon što ustanovi da u starom izanđalom Beko frižideru nema ničeg osim dve ubudjane viršle i jogurt od prošle godine. Zavalivši se u fotelju iz koje štrči gomila federa, počinje da ih lista polako žvaćući cigaru trulog ukusa.

-Račun za struju, račun za vodu, račun za grejanje, račun za vazduh... Hipoteka, poslednja opomena iz banke, porez na luksuz... Kakav bre kurčev luksuz... Treća rata za onu raspalu peglicu koja drži točkove ko petnaestogodišnjakinja nevinost... Zahtev za razvod braka po šurnaesti put... Alimentacija... Druga alimentacija... I tužba komšije Miće što sam mu zakačio dete raspalom peglicom.-

Baca hrpu papira nazad na sto, i osvrnuvši se pogledom oko sebe, na stan sa trulim podom, izlizanim zidovima, nameštaja ne mlađeg od 50 godina, i svećnog lustera koji samo što ne padne, gaseći cigaretu o fotelju ispušta žalosni vapaj:

-Jaooooooooooooo bože dragi gospode, šta li sam ja radio u prošlom životu da zaslužim ovu bedu i čemer??? Mora da sam bio kurva, ili dželat, ili jebeni Hitler kad me šikaniraš k'o da sam lično rešetao Jevreje na froncle u logorima!-

-Bože gospode, ima li te?
-Šta oćeš?
-A? Javio si mi se! Gde si svih ovih godina?
-Aj ne kenjaj, nego pričaj šta oćeš brzo, žurim se, imam neka posla na Balkanu sa Alahom.
-Dobro, dobro... Bože, muči me nešto. Osećam se prazno, bezidejno. Šta god da uradim imam osećaja da se ponavljam. Svaki dan je jebeno isti, ne pomaže ni droga, ni lekovi, ništa.
-Da, slušam. Šta očekuješ od mene?
-Treba mi pomoć! Želim da večito budem dobar. Ne želim da se pretvorim u... Ne želim.
-U Bajagu? Dobricu Ćosića?
-Ne, bože ne! Ne izgovaraj ta imena.
-Dobro, vidim da ti je potrebno neko rešenje. Šta bi ti?
-Želim da napravim novi zvuk! Nešto novo, što niko nikada u istoriji muzike nije uradio! Nešto toliko spektakularno, fenomenalno, harmonijski savršeno, a opet sa puno slobode ritma ali neregularnosti.
-Stani stani! Daj zajebi ta proseravanja sa novim zvukom, to ne funkcioniše, samo nerviraš ljude.
-Ali bože ja moram! Ja želim! To je moja dužnost!
-Au dosadan si.
-Ja samo želim da zadužim čovečanstvo, da o meni deca uče u školama, da...
-Dobro, ajde kad si zapeo, pomoći ću ti da ti pomogneš čovečanstvu.
-Novi zvuk?
-Da, novi zvuk. Samo jedna stvar. Za to će ti biti potreban novi, božanski instrument. Jel želiš da ga probaš?
-Da Bože, da!!!!
-Evo.
(Dramska pauza dok razgleda instrument)
-Ali bože, ovo je Remington sačmara.
-Upravo.

- Otvorom ovu sednicu vlode do ozbiljno rozmotrimo sve probleme koji držovu pritiskoju. Izvolite.
- Pod 1, imamo problem sa bankama koje se žale na klijente...
- O, svošto! Jesmo bonkoma dozvolili onu prejebotinu so noploćivanjem troškovo no koje nemoju provo?!
-E, baš to! Opasuljila se ova stoka od naroda, pa sad masovno tuže banke i cepaju ih na sudu, pa banke plaćaju odštete... To onda povlači i problem 2: preopterećenost sudova besmislenim tužbama gde neko traži da mu se vrati ukradeno.
- Gospode! Moro se tome stoti no put! Novo prejebotino! Noprovi do je nemoguće ili neisplotivo tužiti bonke. Istovremeno, to će smonjiti opterećenost sudovo.
- Rešeno! Sad, sledeći problem... Da se pretvaramo kod EU da nešto radimo... Zakon o rodno osetljivim imenicama i zamenicama...
- Do se uvede odmoh! I do nodrljo svoko ko ne koristi! Kozne ogromne!
- Ovaj... Neće li to povećati opterećenost sudova? Mislim, ako na sudu zaglavi svako kome se omakne pogrešna zamenica, malopre smo pričali o besmislenim sporovima...
- Mo, nemo šonse! To još jedno prejebotino, vrh! Koko bi to uticolo no sud?! Niđe veze... I nemoj više o tim glupostoma do mlotiš, žurimo, reko šef da moro toko! I još brže moromo jer se lodi prosetina, o on nervozon jer opet moroo grošok pred komeromo do jede! I nemoj više tokve gluposti do nom serviroš o tome do je nešto kod nos kontrodiktorno! Inoče letiš odovde! Imo te otresemo ko slinu!

I onda su oni rekli da su taj kredenac dali dedi. MOLIM TE LEPO! Zamisli ti sad da tebi tvoja sestra kaze kako je taj kredenac dala tvom tati. A kredenac lep, drven, izrezbaren...ne znam koje drvo tacno je bilo...moguce hrastovina...inace gledala sam pre koje vece emisiju o hrastovima, kazu da hrastovi mogu da zive i do sto godina...E sto godina! Ne znam koja televizija je bila...mozda Avala..nisam sigurna...E zamisli, gledala sam neki film na Avali, doduse ne od pocetka...ne znam kako se zove, uglavnom, bila je neka devojka, Mendi se zvala, i bila je iz nesrecne porodice, tata je pio, a znas ti u Americi kako je kad oni piju po onim njihovim barovima , i uglavnom upozna nekog drvosecu Majkla, i oni se zaljube, ali njeni nisu dali da se uda...a znas ti kako su oni kod tako tih stvari, svadbe i to...Gospode Boze, gledala sam 48 sati svadba, i bila neka DEBELA, znas kolika je, ko gromada, ovolikooooo dupe je imala, a on neki bez pola zuba..
BAKO! film!!!!!
Film? Koji? A da...i nista, onda su oni pobegli na Aljasku...

E, idem do WC-a samo. *trrrch gore*

Sta ce zena, voli da prica. Ko bi rekao da sad kad nisam kod kuce, da ce da mi i nedostaje to njeno pricanje...

Vukao sam se do bara sav kljakav nakon što sam cio dan vukao kolica sa poštom do brda iznad grada, što radim jednom nedeljno, i donosio prokletnicima njihova pisma od najdražih iz Teksasa ili Luizijane. Mokar i znojav istovremeno, dokotrljao sam se do šanka i naručio viski, da potjeram slatku kaljugu iz grla ka stomaku. Počeo sam da tučem po viskiju dok nisam spazio visoko, nezgrapno derište sa ružno lovačkom kapom na drugoj strani šanka kako pilji u mene. Koliko god se čovjek trudio, nikad nije sasvim sam. Stalno se nadje neki ružnjikavi kreten da gura slinavi nos u tuđa posla. Nastavio sam da gomilam viski i gađam šankera dolarima, polako zaboravljajući malog degena. Taman kad sam pomislio da je odustao, prišao je i počeo nezgrapnim glasom da šapuće. Skinuo je kapu, raspitivao se o meni, rekao da je napustio školu i još gomilu baljezgarija. Platio mi je piće. Gospode. Bilo mi je žao jadnika. Davio se u svom viskiju sa sodom. Bilo mi ga je dosta. Ali prokleta krtica nije odustajala. Onda je naglo ućutao. Okrenuo sam se ka njemu, vidio kako nabija onu istu ružnu, crvenu kapu preko bezveznog lica, i pitao se da li da ga odalamim preko vilice. Odlučio sam da dam šansu bogatom skotu. Pozvao sam ga sa mnom da dokrajčimo karton vina koji mi je ostao u sobi. Razmišljao je par trenutaka i krenuo za mnom.

Kako ljudi misle da je bilo:
Vuk Branković: Uf, izdaću onog šupka Lazara, Turci imaju bolje konje i brdo dukata, a i ženu bih mogao da mu teslačim.
Šta se najverovatnije dogodilo:
Vuk Branković: Šta ako oni nesretnici ubiju kneza sutra? Moram čuvati svoju ženu i svekrvu i onog malog pederčića što piše pesme. Država će propasti kad on dođe na vlast!

Kako ljudi misle da je bilo:
Knez Lazar: Gospode, podari mi snagu da spasim našu svetu zemlju, Gračanicu i druge manastire! Oče, blagoslovi nas i pričesti!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Knez Lazar: Moram da sačuvam svoj posed i glavu na ramenima, pa da prestanem da vladam u senci Nemanjića. Aj baš da vidimo je l' ova molitva radi, ili je taj pop-Milojev Bog baš nameračio da me sjebe.

Kako ljudi misle da je bilo:
Miloš Obilić: Viđećemo u polju Kosovu
Ko je vjera, ko li je nevjera!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Miloš Obilić: Ako matori pandrkne, a ja izvedem neku budalaštinu, samo treba da mu se otarasim sina, pa ću mu teslačiti i ženu i ćerku i celu Rašku. Ima da budem novi knez!

Kako ljudi misle da je bilo:
Knez Lazar: Ja ne idem u boj po tome kolika mi sila preti, već koliku svetinju branim.
Šta se najverovatnije dogodilo:
Knez Lazar: Uf, što su ovi glupavi seljani divni, idu da ginu za mene i moj posed. Niko mi ne može ništa

Kako ljudi misle da je bilo:
Vojnik: Za Srbiju! U boj!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Vojnik: Za ona dva jutra zemlje što imam pod Mitrovicom! U boj!

Kako ljudi misle da je bilo:
Kraljević Marko: Joooj, ne smem da zakasnim na boj, moram braniti Srbiju!
Šta se najverovatnije dogodilo:
Kraljević Marko: Nadam se da će gos'n Murat razjebati one ćaletove konkurente i doći živ i zdrav, da nastavim da mu ljubim dupe.

Svuda onaj kineski miris jeftinoće što nijedan tamjan, pa ni ostroški, ne istera nikad.
Na plastičnom prestolu meškolji se (ima hemoroide) gospod bog sa nalepljenom bradom čiji se jedan deo stalno odlepljuje, iznad njega piše БOG, radno vreme: u pauzama, works at: sam svoj gazda, Če je živ, pored nažmrljano. Pored njega, heruvimi očerupanih krila seku mu nokte tupom grickalicom, na noj nacrtano vrljavo pače, a malo dalje, serafimi, pokvareni, trokiraju: hvaljen gospad...hvaljen gospad...hepi nju jir, hepi nju jir, aj lav ju, aj lav ju.
Otud ide sveti Petar u papučama koje izazivaju gljivice i na koje se navatala žabokrečina pa smrde na živin poluraspad, i pita boga:
- Gospode, oce udze neka tli srbi ovdle nece plate dvjesto dinali da ih teram u paklo?
Dremljiv bog, nervozan, jede đačku pljeskavicu od siroma sime, smeta mu pod nosem kika od dedamrazove kape, pa oće da kine:
- Pustlaj pustlaj dva, ovde ima da lade za petnes iljada teraj to na odeljenje plastičnih kurčeva za djevice iz katoličkih samostana da daju melu. Onaj jedan, dole kod nemci i da se... Aaaaa apćihaaaa - prevrću se od siline puni rafovi na kojima stajali plastični sifoni, jednodelni, sa inox vijkom, a odlazeći Srbin stiže da dobaci: lizguuuuuz aaahahaaaaaa!
Bog: Mlš mamicu ti bezoblaznu! Mislim, hvala dijete.
...
A u paklu onaj treći srbin, grešnik, proživljava iznova i iznova smrt u blindiranom mercedesu koji pri brzini od dvjesto na sat udara u ogroman kip angele merker i svaki put pred smrt kaže: a zna nemac da napravi pa to ti je, otkad preuzeše pakao, milina, jedva čekam da se opet zarijem u kamene angeline sise, kvalitet.

2 Piva - Snimam ekstra plavušu, jednu od onih što odradjuje Ignore po defaultu na sve u klubu. Sisići izleteli, dal su plastika ili natura, sasvim je nebitno. Šorcić se urezuje dok hoda, celulita nigde, guza kao voćkica preko leta, osvežava dok je gledaš, a kad je zagrizeš osetiš kako se sreća širi celim tvojim telom. Oči neke boje, bitno da nisu klasično braon. Miriše. Noge duge, al ne previše, da ne baca komplexe bogatim a kratkim likovima. Prolazi pored mene, zakači me sisom. Ona ne primeti. Dovoljno materijala za nedelju dana.

5 Piva - Fino udaren. Mozak polako gubi funkciju. Zanimam se za polu-grobove i seljančure. Prišao bi jednoj, nosi naočare, one velike sa debelim okvirom. Sisu nema (al ajde, moja pivska će da posluži. Ako je dovatim večeras, sebe ću da mesim) Pigment onako garav, ne od solarijuma ili plaže, već od kopanja krompira na njivi. Dupe ravno, nebitno. Dobije 3 pogleda godišnje, od gospode sa skele. Uvijeno u babsku suknju, poslednja moda, malo ispod kolena (kao Amiši što nose). Ne miriše, al ni ne smrdi. Da je moguće, bila bi providna.

8 Piva - Vodim konverzaciju sa izmetom Sotone lično. Ja se nadam da će da padne bar Flavio Blajvatore, a ortaci plaču od smeha. Smorio sam se što ima težak život u ciganskom getu, što je deda siluje posle doručka i verujem joj ona u stvari iz Indije, a ne iz ciganmale. Majka indijka, otac japanac. To objašnjava malo razroke oči. Sisurdača bez brusa, preterano velika, gleda me, gledam ja nju. Čarape iscepane, od dlaka na nogama. Zubi kao stari metalofon, par komada fali, a oni što stoje uglavnom izgrebani. Modrice po nogama. Svrbi je nešto pazuh pa se stalno češe i onda miriše ruku. Prsti na nogama, (više od 10 sigurno) krivi, sa kurijim očima veličine pivskog čepa. Jedan je trepnuo pa sam povratio malo sebi u usta. Ortaci me snimaju telefonima. Sreća pa me odvlače što dalje od horora. Krećem kući, uzimam deveto pivo za usput, objašnjavam svima kako nisam pijan dok mi se oči cakle kao xenon farovi!

Selo u Srbiji, dvojica komšija razgovaraju:
-Je li, Boga ti... Živadinov sin i dalje neoženjen...?
-Jes' vala. Nijedna mu nije valjala, svaku je ostavio. Veli, čeka onu pravu, a i voli život kaže...
-Jes' malo morgen... More, meni je on nešto sumnjiv... Da nije on od onih...?
-Kojih more?!
-Pa onih što vole, što kaže, otpozadi!
-Hmm... Vi'š, mož' biti... Sad kad kažeš, i meni mi se čini da me nešto čudno gled'o onomad na slavi kod Miladina...
-Eto vi'š...

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Zgrada u centru Beograda, dve komšinice razgovaraju:
-Je li, jel' si čula da je sinoć kod Jovanovića dolazila hitna pomoć? To je drugi put za tri meseca!
-Pa jesam, čula sam. Marijin otac živi sa njima, ima sedamdeset godina, nepokretan je, a ima dijabetes i slabo srce, pa zbog njega dolaze kad mu pozli...
-Da, da, kako da ne... Tako ti ona kaže. Ja sam čula da dolaze zbog njihovog mlađeg sina, čula sam da se drogira, pa kad mu se sloši, moraju da zovu hitnu da ga spašava!
-Pa moguće... U pravu si, vidiš, svaki put kad ga sretnem, obučen je skroz u crno i nabije ono čudo u uši, ni dobar dan da kaže!
-Pa da...

--------------------------------------------------------------------------------------------------------

Dvor, negde u zapadnoj Evropi, Kraljica priča sa Predsednikom vlade:
-Gospodine predsedniče, vidim da nam je Ministar trgovine otišao na Tajland... Treći put ove godine...
-Treba da potpiše neke izvozne ugovore, dugo je radio na tome.
-Pa verujem da je radio... A otkud da baš ide na Tajland?
-Vaše Veličanstvo, daleki istok je veliko tržište, to je ogroman potencijal.
-Da, naravno. Kada već pominjete potencijal, znate li po čemu je još poznat Tajland?
-Pa... ne mislite valjda...
-Transvestiti, nego kako, dragi moj gospodine Predsedniče! Znate, oduvek mi je on bio nekako čudan... Kada god ga vidim sa suprugom, nešto mi se tu nije slagalo, nikako...
-Bože gospode! Hahaha! Boga mi, Vaše Veličanstvo, nadam se da bar koristi zaštitu! Ne bi bilo dobro da posle samo godinu dana rada vlade tražimo novog ministra!
-Haha, upravo tako...

Pre nego počnete da čitate ovaj pismeni zadatak Vladimira Ševe - teme na pismenom su bile:

- 'Koštana'

- 'Svetlosti nesta, prestadoh da čitam i tuga me obli: opet živim'

Ševa je izabrao ovu drugu...

Gledam, al' oči su mi sklopljene.

Osećam miris sveže lakiranog drveta.Pomislih kako je moj mrtvački

Sanduk prilično dobar za pare koje sam dao. Da, konačno sam umro.

Slusam popa koji nariče i decu koja se deru: 'Kuku! Strikooo!' Odlučih

da se malo prošetam, da vidim je l' mi baba Bosa došla na sahranu. Začudio

sam se kad sam shvatio koliko se lako krećem. Moram priznati da sam

zadovoljan.

Sahrana je prilično dobro uradjena. Mile, prvi gučevački trubač sa

svojim bleh orkestrom dobro je obavljao posao. Svinja se okretala na ražnju,

dok se moj pijani zet valjao u blatu. Baba Stana je sa dedom Milojicom

zamišljeno gledala u moj grob i uzdisala.

Počeh da vičem: 'Šta kukaš stara, nije Omoljica mrtav, opet živim',

ali se setih da ne može da me čuje. Pogledah jos jednom moje sirote unučiće i

pomislih: 'E deco, deco, ko je vas poznavao ni pakao mu neće teško

pasti.'

Osetih u tom trenutku kako me nešto vuče na gore: 'E pa dodje vreme da

se rastajemo'. Putovao sam, mogu vam reći, dobrih pet sati. Na vratima

raja stajao je Sveti Petar. 'Zdravo Petre, pa dodje vreme da se i mi

ispričamo'.

Petar me je mrko gledao, ali konačno prozbori: 'Ne piše ti se dobro,

Omoljice, puno si grešio. Bog te čeka.' Priznajem, malo sam se

uplasio, jer ovo mi je, znate, bio prvi susret sa Bogom, a to nije mala stvar.

Ćutim ja, ćuti on. I tako ćutimo mi jedno pola sata i konačno se odvažih pa

rekoh:

'Dobar dan, Bože!'. Opet ćutimo, a mene već počele i noge da izdaju. Znate, ne umire čovek svaki dan.

Konacno Bog popravi kravatu, promeškolji se malo na svom oblaku i rece: 'Kazi Omoljice.'

Ovaj govor sam prilicno dugo spremao pa sam rešio da mu kažem sve od prve do posledje reči:

'O Boze, vladaru carstva nebeskog, Ti koji nebom hodaš, Tvorcu mog psa

Marka, sinova Mirka i Žuje, baba Bose i deda Radovana, mog kuma

Spasoja i izvinjavam se ako sam nekoga u svoj brzopletosti zaboravio da

spomenem...'

Tu stadoh i primetih da se zbunio. Zamislite - Bog tako veliki, ja

tako mali, pa se zbunio preda mnom. Medjutim, našao je nekako prave reci, pa

rece:

- Jesi li ti Omoljice pročitao 'Koštanu'?

- Nisam - velim ja.

- A jesi li, Omoljice, primetio da svetlosti nesta?

- Nisam - opet ću ja zbunjeno.

- Da li te tuga obli, Omoljice?

- Ne Gospode - rekoh - a zašto?

- Zato što je to, Omoljice, tema ovog pismenog zadatka, i bojim se da

si promašio temu.

Bog je moćan - pomislih u sebi...

Dobio je 5!!!

Na Badnje veče vjernici se skupljaju oko vatre, i tu počinje ritual. Iako će većina tih vjernika ostalih 364 dana u godini reći da ne sluša Baju Malog Knindžu i da je on seljak, Božić je vrijeme ljubavi, mira i tolerancije, pa će sad prihvatiti Baju kao bližnjega svoga, odvrnuti ga do daske i pjevati svaku pjesmu sa njim od riječi do riječi.

Iako poste, vjernici će se nalivati polu smrtonosnim dozama alkohola, jer kao što svi znamo, grijeh se nalazi u čovjeku i valja ga se riješiti uoči ovog svetog dana, a alkohol se i onako koristi za dezinfekciju. Oni koji se skroz očiste, nekad znaju i da se valjaju po travi, odajući počast bebi Isusu koji se rodio na travi u jaslama.

Naravno, pucaju petarde, vatrometi, razno malokalibarsko oružje a u nekim krajevima se vadi i teška artiljerija. Ovim gestom vjernici podsjećaju kako je sudnji dan blizu i kako grešnici trebaju da se pokaju dok još nije kasno. Ako nekog pogodi koji zalutali metak, to je Božija volja, nema tu ko šta da se buni. Kad dođe ponoć, muški vjernici požure da čestitaju lijepim mladim vjernicama prvo i da se izljube sa njima, jer je ipak Eva ta koja je uzela jabuku prva, i ženama je za nijansu potrebniji oprost grijehova.

Iza ponoći, kad se izađe na ulicu, može se osjetiti miris baruta, povraćke i dima od cigara. Zar ne miriše pravoslavno?

Na Božićno jutro vjernici ustaju oko 15:00, podočnjaci im budu do članaka, u ustima ko da im je neko umro, i tad krenu da šire pravoslavlje, jer kad ih vidi takve, čak i komšija musliman će da se prekrsti. Pred ukućanima promrmljaju "Hrstsrodi" i odu u kupatilo da povrate.

Srećan ti rođendan, Gospode!

Božićni specijal 2019.

U divljim i slabo uređenim krajevima novog sveta u toku je borba za nezavisnost, osamostaljenje, suverenitet i nadasve teritorijalni integritet kojom novopečena američka nacija ište da se izmigolji ispod čizme beskrupuloznih britanskih imperijalista. Ta borba iznedrila je mnoge heroje, Komandantu Marku svaka čast ali nijedan nije bio kao Veliki Blek, zbog svojih osebujnih intelektualnih sposobnosti od milošte prozvan "Stena".

Ova priča odvija se nakon čuvene "bitke za Džoovu kafanu" o kojoj se i danas uči u školi. To je bila slavna bitka u kojoj je Veliki Blek glavom i glatko izbrijanom četvrtastom vilicom sam i goloruk pobedio barem dvadeset omraženih Crvenih Mundira dok su pirovali uz čaj i jorkširski puding u pomenutom establišmentu.
Na poprište bitke zadihan stiže redov Vilijam Smol, najsitniji vojnik u odredu, sopćući kao ker u teranju, jer, pobogu, odavno je prošlo pet i čaj mu se hladi.

- Jebo te matori ružičasti džukac da te jebo, šta se ovde dođavola zbilo. Džo! Džo, saberi se čoveče, reci mi ko je ovo uradio.
- Aaah... jedite kod Džoa... jedite kod Džoa... aaah...
- Polako druškane, uzmi malo viskija... jel sad bolje?
- Kah, pljuc... bolje...
- Dobro, ko je ovo uradio Jupitera mu?
- Veliki Blek, ser. Ušao je ovde kao vihor i poslagao čitav odred vojnika koristeći samo levu ruku dok je drugom pridržavao tur. Niko nije mogao da mu se suprotstavi, borio se kao demon!
- Zašto je pridržavao tur, trista mu olinjalih tvorića?
- Reče da mu se strašno prikenjalo, ser, ali ne može da sere ako nije mir i tišina pa je odlučio da počisti čitavu kafanu. Bolje bežite ser dok se nije vratio, otišao je još pre pola sata s primerkom "Bostonskog glasnika" i dva mundira da se ubriše a kad sam mu rekao da ne može u klozet dok ne naruči nešto tako me je mrko pogledao da sam se onesvestio.
- Ja bih rado Džo, ako mi veruješ, ali zakletva mi ne dozvoljava da napustim tela mojih saboraca dok je u meni daha.
- Ne možete im pomoći ser, bežite dok nije kas... gospode, evo ga.
- ŠTA JE OVO, NISAM LI VAS SVE POTAMANIO ĐUBRAD JEDNA KOLONIJALISTIČKA! KOJI SI SAD PA TI, ŽGOLJAVI?
- Ja sam Vilijam Smol prljavi pobunjeniče, da li si ti odgovoran za ovaj pokolj?
- JESAM!
- A je li? Sreća pa ja nisam bio tu!
- A ŠTA BI BILO DA SI TI BIO TU? A?!
- Šta bi bilo, je li?!
- JESTE!
- Jebo bi ti čvorka ko i ovi ostali, šta drugo.