Političareva komunikacija sa narodom. Predstavlja okršaj političara u tome ko bolje laže. Najuspešniji lažovi (koje bira narod) formiraju vladu, vlada koja služi da narod najbolje laže kako mu je bolje.

Kada je u Vladi Srbije jedan čovjek zaduzen za vise Ministarstava odjednom. Po pravilu su Ministarstva dijametralno suprotna i nemaju dodirnih tacaka jedno sa drugim.

Fraza koja se koristi kada na sarkastičan način želite da stavite do znanja nekome da sebe precenjuje ili da negoduje u suludoj situaciji. Upućuje se, uglavnom, momcima čija je evolucija u stagnaciji od 90-ih.

Reč koja ne postoji, a svi znamo šta znači.

Fini izraz za dobar komad budale. Živopisan lik je broj jedan. Onaj jedan u kockarskoj kvoti Jedan na prema sto hiljada. Že-le živi po načelu Jebeš sutra, daj mi danas i daj mi odmah. Že-le zaustavi iza sebe kolonu vozila da bi na neobeleženom pešačkom pustio babu da prođe iako baba nije ni mislila preći ulicu. Že-le nadređenom da otkaz u ponedeljak, a u utorak se pojavi na poslu. Že-le podređenom da otkaz u sredu a u četvrtak ga zove da ga pita zašto kasni na posao. Že-lea život nije mazio i zato su njegove crte duboko urezane.
Že-lea krasi poslovno vizionarstvo koje se zasniva na radu poker aparata i alternativnih rešenja Veća-manja, manja-veća, klap!
Že-le kupuje evro po 105 dinara a prodaje po 99 dinara jer je bitno da se pare obrću.
Že-le ne voli žene jer mu je mama rekla da su sve žene kurve a Že-le voli mamu.
Že-le ne voli da se njegova ženka oblači droljasto i dekoltetno i smatra da je sasvim u redu da urinira na po ulice jer nije on taj koji je obukao bele, providne helanke!
Kad Že-le jebe pubične otpadaju a aplauz se podrazumeva.
Že-le ne posećuje druge po bolnicama jer on s tim nema problema, ali ode na sahranu mada je obavešten da neće imati uzvratnu posetu. Na sahranama se jede. A Že-le ne izvoljeva po pitanju hrane. Jede kao poderan jer je neizlečivo gladan svega.

Osoba koja traži parove radi biseks akcije.

ljubavnik koji ne ostavlja mrlje na tuđoj posteljini.

Najčešći izraz koji se koristi za posebnu zdravstvenu ustanovu, čiji se pacijenti leče kako farmaceutskim metodama, to jest veselicama, tako i konfekcijskim, to jest ludačkim košuljama.
Da se jednostavnije izrazim, ludnica bre!

Tržišno poslovanje ciganske familije usled organizacije porodičnog biznisa.

Panični vapaj domaćice kad u 10:30 treba da stavi veš u mašinu, izidje u grad do pošte i banke, ode na tradicionalni sastanak sa prijiateljicom svake prve srede u mesecu, a još ništa nema za ručak. Da joj pomognem ja predložim ostatke od juče, neko povrće za čas, prženu ribu što donose na vrata, jabuku ili samo hleb i kajmak sa maslinkama. Medjutim, GOSPODIN nece stvari od juče, mora da bude mesa za ručak, a jede samo ribu za koju ON zna da je sveža. Kažem joj, da je sama kriva što ga juče nije pitala šta hoće za ručak. Konačno je smirujem time, da i da ga je pitaala šta hoće, muuževi na ovim prosorima uvek daju jedan te isti odgovor:
REZANCE SA MAKOM !
A neke rezance i nešto maka i šecera se uvek nadje u špajzu. Prijatno !

Pogrdna reč nastala kombinacijom reči Srbin i balija. Reč je novijeg datuma, nastala kao potreba bosanskih muslimana da žigošu sve one muslimane iz svojih redova koje smatraju izdajnicima i saradnicima srpskih službi. Reč Srbin treba da uputi na njihovu bliskost i povezanost sa Srbima i srpskom nacijom, dok pogrdna reč balija s druge strane treba da diskredituje moralni kredibilitet takvih ljudi.

Srbalija bi u izvesnom smislu mogao da predstavlja ekvivalent onoga što mi srbi zovemo "poturicama". Ukratko, srbalijama se nazivaju svi oni muslimani svesni svojih srpskih korena, a koji se usude da o tome javno progovore.

Najpoznatije srbalije su Meša Selimović, Emir Kusturica, Dževad Galijašević itd...

Autor novokovanice „srbalije“ je mr. Fatmir Alispahić.

Da, dobro ste pročitali, oči vas ne varaju. Dotični gospodin nosi titulu magistra.

Opasna sorta ljudi koja, srećom, lagano nestaje sa životne pozornice.

Ne, ne govorim ja o ljudima poput moje gazdarice sa početka studija, baba Milke, čestite Ličanke, za vreme rata bolničarke na Petrovoj gori, koja je svakog četvrtog jula vadila iz vitrine svoju Spomenicu i ordenje i skidala prašinu sa njih krpom, tresući se pri tom čitavim telom, jer se gospodin Parkinson intenzivno družio s njom godinama unazad, a kada mu se kasnije pridružio i gospodin Alchajmer, ordenje i Spomenica su uzalud čekali u vitrini.

Govorim dakle o ljudima koji su itekako znali da potegnu svoju Spomenicu, kao kebu iza pojasa, „kad god je trebalo“ – kako je to lepo umeo da kaže moj komšija, pokojni Dragomir Sikiracija. Uuu, od kakvog su samo materijala bile pravljene te Spomenice. Kakav crni džoker u špilu Piatnikovih karata, pa on je mala maca za Spomenicu !

Kuća ili stan u elitnom kvartu ? - Spomenica !
Mesto ambasadora u nekoj egzotičnoj zemlji ? – Spomenica !
„Savetnik“ direktora u dobrostojećem preduzeću ? – Spomenica !
Školovanje dece na prestižnim svetskim univerzitetima ? – Spomenica !

Potezanje i mahanje Spomenicom, kao i nabijanje iste na nos svugde i svakome, prvoborci ’41 su doveli do savršenstva. I ne samo to, u svom revolucionarnom zanosu i nadahnuću, naučili su svoju decu da je Spomenica nasledna poput bilo koje nekretnine i da oni i njihova deca, i deca njihove dece, itekako imaju pravo da uživaju sve blagodeti koje ona sobom nosi.

E pa, malo morgen, drugovi prvoborci !

Zbog vas nisam postao „kapetan na belu ladju“ jer je neko od vas glavonja poslao dopis da potičem iz „četničke familije“. Prc ! ... Ovih dana izjednačiše četnike i partizane. Šta ćemo sad, drugovi prvoborci ? Kome od vas da se napozdravljam šire i uže familije za uništen dečački san ? Kome da se zahvalim za dva šamara dobijena od direktora škole, kome me je nastavnica istorije poslala u osmom razredu zato što sam rekao da je moj deda do rata bio kulak ? Pa šta ako je bio ? Sve ste mu uzeli, a mojim roditeljima ste dozvolili da smrde u jednosobnom stanu, celog života strahujući da im neki vaš „ker“ ne zakuca na vrata, istovremeno ućutkujući mene, da ne talasam puno, kad je klupko krenulo da se odmotava, tamo krajem osamdesetih.

U krvavoj igranci devedesetih, koju ste nam zakuvali, najmanje je stradalo vas, vaše dece i unučadi, drugovi prvoborci. Opet ste na vreme izvukli guzice, i svoje i njihove, a nečiju tuđu decu ste slali da ginu i budu sakaćena. A meni u bukvici piše da sam bio na vojnoj vežbi ? Molim ?!? Koliko znam, a znam, na vojnoj vežbi se puca manevarcima i na kraju dana svi, i „plavi“ i „crveni“ dođu na isto kazanče da jedu. Nešto se ne sećam „plavih“ da su dolazili, a vi ? A da, vi ste bili„ opravdano odsutni“, je l' te ?. Nosili ste tetki lek ...

I sada, skoro dvadeset godina kasnije, putujem krajevima koje sam nekad zvao domovinom uz oprez. Zašto ? Neee, ne bojim se ja tamo nekog Lojzeta, Ante, Samira ili Dževdeta ... Bojim se nekog tamošnjeg vašeg prvoborca zaogrnutog lipom, šahovnicom, ljiljanima ili crnim dvoglavim orlom koji kroji tuđe sudbine bez krojačkog metra ...

Pa kako da vas čovek ne mrzi ?

Odvratni pleonazmi koje ljudi upotrebljavaju kako bi ispali pametniji nego što u stvari jesu. Koriste ih 80% ljudi u Srbiji, a najbolje ih možemo primetiti kod ljudi koji nisu preterano pametni i pismeni, a mnogo mudruju i misle da su 'apili Boga za muda jer se služe tim nepotrebnim rečima.

Ne, nije sportski sudija i da, velikim slovima sa 3 !!!
Zatvorska populacija zemlje Srbije trenutno čini skoro 11.000 duša i svake godine se poveća za oko 1000. Više od 1/3 je ubeđeno da je suđenje bilo nefer, 1/3 neće nikad priznati krivicu, a ostatak iskreno veruje u svoju nevinost ili stvarno jesu nevini. Naravno da svu odgovornost za njihovo stradanje snosi gospodin sudija. Prvo što će uraditi posle zvona za ustajanje u 07h je da se protegnu na neudobnom krevetu i proderu SUDIJA MAJKU TI JEBEM!!!
Ventil za sav jad i čemer zatvorskog života je ta banalna psovka kojom pokazuju prkos, revolt i pokušaj opravdavanja sebi samom. Gnev prema sistemu i sudiji kao predstavniku istog iskazuju i tiho, kroz stisnute zube u toku celog dana. Kad u blizini nema komandira začine ga i prezrivim pljuvanjem na pod.
Ponekad je spomenut i ministar policije, advokat ili svedok saradnik, ali sudija je sudija...

Možda i najpravičnija (kamo sreće da je jedina takva) formulacija u našem zakonu. Ukoliko si napadnut, naravno da imaš pravo da se braniš, ali samo ako podjednakom merom uzvratiš, to jest istim oružjem. U teoriji zaista izvanredna, samo da nije te puste realnosti koja nam smeta da uživamo u svom nadrealizmu i proklete prakse. Bilo je polemike da se ukine posle slučaja dede od nekih 70-80 godina koji je potegao utoku na nožem naoružanog provalnika od 30 godina starosti i zaglavio robiju, ali nije došlo do izmene jer bi prava lopova bila narušena. A to ne smemo da dozvolimo da se desi!
Ne, kad provalnik upadne, bićemo civilizovani kao Atlantiđani. Samo da voda ne nadođe, majkumu...

Sposobnost i da druge spasiš koliko-toliko, lične sramote, ublažavanjem njihovih izjava tako što ih provučeš kroz humor, umesto da im se dodatno rugaš i ismejavaš ih, mislim ono, pomozi čoveku kad se ukanali, nemoj si Melkijades.

Odlika plemenitih ljudi.

Majstor birane reči i biranih pokreta. Šmeker i gospodin. Veći šmeker od gospodina Mrke jer je do medalje stigao tri godine pre roka.Inspirator sa dostojanstvom. Šmekerski je isprovocirao čak i sudije da mu sviraju tehničku grešku i probudi naš najčistiji inat kod igrača koji su stigli i prestigli Slovence u borbi za finale.
Dokazo da se u našoj zemlji može snimiti film ”Povratak u budućnost IV” sa malo para i malo blještavih efekata. Samo srce, duša i akcija bez trikova. Naterao čupavog i bradatog Tea da postane obrijani Sale. Naterao Kostu da procveta, vratio veru u zajedništvo, a posle teškog poraza u finalu od apsolutnih favorite svojim izabranicima nije rekao ni ružnu reč. Posao je već bio završen, a naši junaci imaju dovoljno vremena da se vrate i nastave kako je Duda zamislio.
I osvojeno srebro ne sme da od nas pravi drugorazredne navijače koji bi da kukaju”moglo je bolje”. Progutajmo tu gorku čokoladu sa dostojanstvom i radujmo se novom danu i novim pobedama.

Ideš ulicom ko gospodin čovjek i odjednom se slučajni prolaznik lafo oklizne i polije te nekom tečnošću. Saleću te kamere i budala počinje: “Ništa ne brinite, najnoviji preparat za otklanjanje mrlja na bazi *toga i toga*, otklanja fleke od ajvara, ćevapa, pišaće pa čak i izdrkotine. Dozvolite da vam demonstriramo!” … Jes’, al’ možda kod amera. Kontam šta bi bilo da dođu kod nas tako flekati narod. Mogli bi samo snimiti krivično djelo nanošenja teških tjelesnih povreda onome što im poprska majicu marke “Dolce&Glabana” ili “Guchi” kupljene na gradskoj pijaci. Al’ narod ko narod, pogleda reklamu i kupi, kontajući da je to upravo taj prašak koji ce učiniti veš besprekorno bijelim. Na kraju, kad se okači veš na štrik tačno se vide rezultati - opet iz daljine možeš vidjeti koja je prednja a koja zadnja strana gaća po principu: žuto naprijed, smeđe pozadi.

Svijet pokera uzima svoje žrtve na jedan gospodski način. Na početku od njega ne dobijaš ništa, pričaš svima kako si dobar sa njim, kako vam ide. Ispali te karta, zajebe te para, kući se vraćaš namrštenog pogleda. Dođe do momenta kad konstantno razmišljaš o njemu. Zaljubio si se.

Svaki tvoj razgovor se bazira na pričama o njemu. Te imao si paba i damu i izdala te trica nekog tipa, tvoj zaluđeni pogled umire kad vidi nekoga ko ga osvaja, koga ide, kome je sve to kulturica.

Veliki gospodin ne priča o ženi koju voli. Kulira je, to kuliranje nju dovodi do ludila i ona pada. On tu dobija jer zna kako se igra igrica. Kao i u većini stvari, tako se postupa i sa pokerom, međutim, glupi ljudi to ne znaju, i konstantno pričaju o njoj. Takvi najebu od strane gospođe. Figurativno, naravno.

Najblaži izraz koji možete upotrebiti kada se nalazite u situaciji gde ste u gužvi mase ljudi ,a da ne možete da se izvučete a da ne pustite vetar(čitaj prdnete).Recimo u GSP ili vozu i stomak vam je napet ,po ulasku najavite da vam je pun golubarnik,pa ko shvati shvatio je ,vi ste upozorili.