Džambo pakovanje glave, toliko velike da ima svoje gravitaciono polje, te tera okolne objekte da orbitiraju oko nje. Vidno asocira na abnormalan stepen inteligencije jer velika glava se vizuelno povezuje sa velikim mozgom i natprirodnim sposobnostima nosioca iste.

Napraviti. Skuvati. Pripremiti doručak, ručak, večeru.
Ne brkati sa ''zgotiviti''.
Nije hrvatska reč.
Pozdrav.

Nadimak rezervisan samo za najveće heroje blokova i prigradskih sokaka.
Za one koji ne biraju ni vrijeme ni mjesto da demonstriraju svoju mudovišnost, već na neki način predstavljaju otjelotvorenje te plemenite vještine.
To su tihi čuvari balansa u univerzumu ispunjenom mentolima i propalim abortusima i legende igre koju mi smrtnici nazivamo život.

Cela porodica, Ćale, Keva i dve ćerke u ludom provodu.

Najprostije rečeno: jedan te jebe a drugi najebe. Isprazniti se, izbaciti iz sebe nervozu i bes koji se akumulirao neko vreme. Direktor nije platio prekovremeno, plata nije legla, devojci kasni, neko ti ogrebao auto na parkingu, dobio si kaznu za parkiranje, posro te golub(kurac moj sreća!), autobusa nije bilo 45min, Viner Nojštad nije ušao iz iksa 12 kola, sin te ne jebe ni 2 posto ili ti se žena jebe sa nekim 100 posto, nebitno je-ne smeš ili nisi u mogućnosti da svoj gnev usmeriš prema onome koji treba pa ceh plaća onaj koji prvi natrči, i potpuno nevin primi metak. Da li dobije samo fen a la Ser Aleks Ferguson ili dobije i po labrnji zavisi od količine akumuliranog besa i mentalnog sklopa osobe koja je isti držala u sebi.

Kihanje bez stavljanja ruke na usta.

Pitanje koje se postavlja obično u trenucima teške dosade
ili još težeg pijanstva i služi da ljude oko sebe primoraš
da koriste mozak dok ti nastavljas da uživaš u, recimo,
lijepom proljetnom danu.

Profil ove osobe je sledeći: u srednjim godinama, uvek namrgodjena, sa frizurom koju fura već dvaes' i kusur godina, obučena u najneverovatnije odevne kombinacije i sa tri kile šminke na licu da gde dominira karmin namazan od brade do nosa. Redovni je posetilac svih dešavanja na kojima se okuplja veliki broj ljudi kao što su recimo redovi za hleb, ulje i šećer, redovi u banci, čekaonice u domovima zdravlja i gužve u gradskom prevozu. Tu strpljivo čeka svoju priliku da dodje do izražaja i ne propušta priliku da izrazi svoje nezadovoljstvo nečijom ulugom, ne uslugom, ili nečijim ponašanjem upućujući salve uvreda, predavanja o ponašanju, moralu i vaspitanju, uzvikujući sve to kao boljševičke parole koje je drobila na radnim akcijama i kongresima partije.

Колоквијализам од речи деда или дјед који означава оца једног од ваших родитеља, али се Ђед не постаје тек пуким добијањем унучади, титула Ђеда се заслужује. Ђед је искрени и непатворени pater familias, глава породице, лик који не јебе ни 2% од предвиђеног неку вишу силу или правила.

Ђед је као мали јео попару и качамак јер друго није било, клао се са вуцима око убијеног зеца, ишао до школе 10 километара по снегу кроз разне вукојебине и имао времена и снаге да ту школу заврши, за разлику од тебе који живиш на 50 метара од школе и касниш на први час.

Као млади калфа или ђак гимназије је ломио срца свим младим снашама по вароши и био главни мангуп на корзоу. Не као ти који мислиш да си мангуп ако се тучеш по улици и пијеш пиво, већ дотеран, угланцаних ципела, фризуре са сваком длаком на свом месту, господин човек.

Ђед је војску служио код краља, па га '41. Швабо ухватио и послао у логор негде у Аустрију или Немачку. Ђед је тамо шармирао и креснуо локалну докторку од које је заузврат добио аусвајс. Са аусвајсом је побегао из логора, вратио се пешке у родно место где је одмах узео пушку да том истом Шваби јебе матер поред оне докторке. 4 године се Ђед макљао са њима, Талијанима, Бугарима и ко зна још којим странкама по нашим у песми опеваним вукојебинама. На крају је са Русима ослободио Загреб, а потом се за инат партији оженио Швабицом, али не оном докторком, њу је дотад већ јеб'о неки Енглез или Американац, док је она сирота све њих јаднике упоређивала са Ђедом и маштала о њему.

Он је постао директор неког јавног предузећа зарад својих заслуга у рату и Ђеду је Тито долазио на ноге и са њим се сликав'о. Ђед је '68. кад је Рус упао у Чехословачку тамо лично и потпуно сам отишао да тражи трамваје које је наручио и ови су му морали дати, са њим нема зајебавања, не шљиви Ђед ни Коминтерну ни Совјецки Сојуз.

Касније је цели боговетни рат у Босни преседео испред куће и бројао гранате које падају, јер у односу на оно што је он преживео тај рат је најобичнија зајебанција.

Ђед је у 75. години живота оболео од неког рака, овај кренуо агресивно, али када је сконтао са ким има посла повукао се и сада ћути и смрди ту где је, на Ђеда не сме ако хоће да опстане до даљњег. Ђед данас има 95 година јер Смрт нема муда да дође по њега иако му је Бог обећао максус теренски додатак и надокнаду за прековремено. Па није ваљда луд? Ђед једноставно не умире кад неко други хоће, већ када он одлучи да тако треба.

И дан данас Ђед оде до пијаце 5 километара од куће. Наравно пешке, превоз је за слабиће, буржоазију и колаборационисте. Чисто да се поразговара са домаћинима, подсети младости и купи унуцима воће, јер унуци су на првом месту, нико на њих не сме ударити, ни родитељи ни тамо нека болест. Успут штипне неку младу снашу за образ и добаци јој нешто, онако шеретски, како само он уме. Она се зацрвени и обори поглед као пре 70 и кусур година када је он био у пуној снази. Јер према њему ниједна не остаје равнодушна. Зато што је он, једноставно речено, Ђед. Нешто што ми вероватно никада нећемо бити, јер нисмо достојни те титуле.

Vidas je bio indijski filozof, pjesnik, mističar i penzioner. Rođen je u malom selu Maradušad pokraj grada Spizdake. Inače, bio je i najkontraverznija ličnost svog vremena .Oko tačnog datuma njegovog zemaljskog života istoričari se nikada nijesu složili, pretpostavlja se da je živio prije nove ere.
Poznat je po svojim zbirkama pjesama od kojih svi kritičari književnosti izdvajaju "Usnuli mozak" u kojima opisuje veličanstvo čovjekovog uma.Evo jednog odlomka iz pjesme "Lake maske":

"Lako je skinuti tvoju masku draga
ali ne želim jer se ispod krije raga,
lako je spavati ispod drveta palme
ali ne mogu od tvoje galame!"

Kada je napunio svoju 23 godinu (to je naveo sam Homer u kritikama njegovih djela, inače inspirisan Vidasovim djelima napisao je Odiseju) počeo je da pokreće narodne mase. Stvorio je čitav niz sljedbenika (Vidasise), a i do danas se očuvao njegov red u obliku raznih fanatičnih vjerskih sekti. To je trajalo dok mu nije dosadilo da ga ljudi pitaju za savjete pa napušta svoje rodno mjesto i kreće u svijet.

Živio je dugo godina po Himalajama (tada nazvanim Prpes) stvarajući prvi filozofski pravac prpatas(danas poznati prpinaizam). Smatrao je da su ljudi postali od zvečki koje su na zvečarkinom repu. Zvečarke je stvorio umnosinjak(nikad nije rekao šta je to-neki naučnici smatraju da se gospodin Vidas samo sprdao kad je pravio ovaj filozofski pravac). Takođe, tvrdio je da su od ljudi nastale sve životinje (osim zvečarke) a da su ljudi prestali da rađaju životinje kad su i sami to duhovno postali.
Tokom tih godina napravio je skulpturu golog sokola u rukama obučene Žene. Ostali su spisi u kojima je navedeno da ništa ljepše niko nikada nije napravio.Međutim, pošto su se mnogi sokolovi zalijetali na nagu skulpturu, da ne bi došlo do njihovog izumiranja,Vidas je teška srca i sa suzom u oku srušio skulpturu. Nakon toga se dugo oporavljao od rana koje mu je zadalo izvjesno jato sokolova.
Tek sa 60 godina počinje njegovo pravo stvaralaštvo, izdaje još dvije zbirke pjesama od kojih je jednoj zabranjeno izdavanje jer je sadržalo riječi patus(nema konkretne riječi u našem jeziku ali ima značenje ekstra dobrog dupeta)i ratus (ogroman muški ud). Ipak, ostali su neki stihovi od kojih su, sa najviše umjetničkog duha napisani sljedeći stihovi:

"...A tada tvoj mili patus
okiti moj nemirni ratus..."

Termin romus je takođe korišćen(ženski polni organ). Od te riječi kasnije nastaje naziv za Rimljane.
Ondašnje vlasti ga zbog nepristojnosti osuđuju na smrt vješanjem za ratus. Ostao je samo bolan krik jednog umjetnika kojeg sredina nije razumjela jer je bio mnogo ispred svog vremena(po dužini ratusa).

Ljudi koji ama baš ništa ne rade sem što kritikuju. Ali to što rade, da jebe majku, doveli su do savršenstva. Spremni da spremniji ne mogu biti, ne kažu ni dobar dan a da prethodno ne izuste neku mudrost kojom će obasuti nekog ili nešto. Teško je reći postoji li išta što nije predmet izučavanja ovih generala posle bitki. Da je po njihovom, pomenuti predstavnici živčanih, mrzovoljnih, naboranih, najtvrdoglavijih čela i neretko mizantropi bi, pošto su naravno najpametniji, izveli nešto što sam Bog nije u stanju. Jedino što od tolike priče i kokodakanja, nemaju kad da bilo šta urade. Inače uradili bi oni, bi sto posto!

-Izraz koji se koristi da se izvucemo iz relativno neprijatne situacije.

Kako je jedno od osnovnih načela ove političke grane „Govoriti a ništa ne reći“, sasvim je jasno da je vokabular jednog diplomate više nego pogodan za nastajanje jednog specifičnog vida slenga, prepunog najrazličitijim idiomima, frazama i terminima koje bismo, ipak, najpreciznije mogli definisati kao subkulturu proseravanja. Dakle, SPOLJAŠNJE pakovanje je skupo i otmeno ali je unutra ipak samo obična džibra.

Komad suvog zlata koji staje u pola šake. Iako se u proseku fakultet, viša škola ili bilo koji pošten zanat završava za 3-6 godina, a auto-škola za 3-6 meseci, u očima prosečnih roditelja (pre svega muških), vozačka dozvola "B" kategorije ima znatno veću vrednost od ne znam kakve diplome. Dakle, kad napuniš 17, a najviše 18, da požuriš da položiš, inače nisi svoj čovek, ščuo!?
Reče meni tako komšija sa dva završena fakulteta: "Moj sin doktor se zaposlio u struci, a nisu ga ni pitali za diplomu, već samo da li ima vozačku dozvolu i znanje engleskog jezika". I na stranu taj engleski i to što mu se sin nije baš zaposlio u struci, kada sam čuo ovu rečenicu, odmah mi je dodatno pojašnjeno zašto razni Draškovići, Maje Gojković, Čovići i slični opstaju u politici sve ove godine, zašto Deretić prodaje muda za bubrege o antičkim Srbima kao alvu, i iznad svega, zašto nas ceo svet jebe već četvrt veka.
Dakle, sinak, moš ti da znaš i da programiraš kvantni kompjuter, ali ako ti milicija ne izda crno na roze da ti znaš da šoferiraš, bez obzira što su male šanse da ćeš i imati šta da voziš, suštinski si razočarao/la.

Dinarac. Ne priča puno. Da! Ne! Nema možda. Srpski gorštak.

Izgovor i objašnjenje. Oslanjajući se na mit o genetici, korisnik ove fraze traži izlaz iz najrazličitijih situacija. Uspješnost nije zagarantovana, ali glavno je pokušati.

Prilikom posjete ZOO o... o... vrtu većina prvo ode do kaveza s majmunima da bi posmatrala njihove vratolomije. Majmun k'o majmun - životinja na koju ne utiču društvene norme ponašanja, okrenuće vam bulju na izvol'te, jer je osjećanje stida rezervisano samo za ljude.

Budala pokazuje pare umjesto dupeta. Osobina koja ga svrstava na nižu stepenicu evolutivnog razvoja od čovjeka, negdje u rangu sa gorepomenutim majmunom. Obično se radi o pojedincu koji je šuške koje pokazuje dobio nekim srećnim slučajem ili običnom otimačinom, a ne putem sopstvenog truda i rada. Društveni marginalac u nemogućnosti da se istakne ičim drugim do kurčenjem te vrste, nesvjesan je činjenice da u okolini vreba čopor gladnih vukova koji će ga rastrgnuti na komade kad niko ne bude gledao.

Nesrećna budala završi u jarku prerezanog vrata.

Srećna budala preživi, ali sa fizičkim ili emotivnim ožiljcima.

Nemaš više pare? Pokrij se ušima, još si dobro prošao.

Ne, svaka čast Ivi, on je veliki gospodin šarmer i mag reči i riječi i uostalom drugi na našoj listi najvećih pisaca nema tu šta. Sve ok ali brate ne mogu da navijam za tebe to je kao da navijaš za real sadašnju kk zvezdu ili za šumahera pre deset godina još mi žao barikela baričela kako već; i sve ti to Ivo pričam zato što sam te odmah provalio čim smo se sreli.

A sve je počelo sa ovom pričom koja mi diže pretisak i zbog koje mi se gadi književnost. Još dečakom a budući da sam bio pametno ekstrasenzitivno i promućurno mada malo zamlateno dete ja sam odmah osetio tvoju lažnost brate Ivo. I tad sam se stresao zgađen ovom gnusnom laži od pripovetke: paz majku mu vuk teo da izede jagnje a ono prase ko balerina pa igralo a u Vuku se probudio bogdan popović i ašok murti i jedan esteta pre svega pa pobeđen lepotom nije mogao da je proždere nego gledo kako jagnje igra balet i igra i igra i zavlači časnog vuka sve dok ga neki čobani budale nisu skenjali. E jes, baš je tako šio mi ga đuro, kakva je to laž i dalje se nerviram. A obaška što je sve to školski napisano sa tim poentama ono: igra pobeđuje smrt, šeherzada priča priče šta je uzrok mojih jada, izdvoj temu i ideu dela, odličan 5, prožimaš sine takmičenje u velikoj plani ti je zagarantovano, kosmopolita će meni da napiše ispod odličan 5 a šta će tebi u-ta-ta. Što je baš napisano za Anu plavokosu djevojčicu sa kikama koja sedi na ivici stolice stalno napeta da se javi, čiju ćeš, tada neku neodređenu slatkost, a kasniju pičku opervaženu zlatnom srmom i srmali kadifom noćima u satenu sanjati narednih 20 godina mada je ona sada ko zna gde u kom karnegi holu.
E upravo to zamisli pojavi se Ana željna jebanja s tobom dođe ti na vrata samo da je uzmeš ko na tacni ali ne ona ti kaže e stani samo nešto da ti pokažem paj sad ovu piruetu pa ovu zvezdu pa paj sad ovaj stoj na prstima stani stani paj sad ovaj naparove razbrojs i još samo ovo labudovo jezero i ti se toliko oduševiš njenim umećem igre da je ne pojebeš nego tako zablenutog te upucaju anina braća krajišnici ili ujaci s kosova što viču a no, a nu, šegaj drva pij meku rakiju pij rakiju meku.

E oće kirac, jebi se Ivo, znaš, proždro bih je odma skočio bih na nju ko šir kan na moglija jao krv ti jebem udari u glavu prodo bi i oca i majku i domovinu i kosovo u unesko a kamoli da mislim na umeće igre i pokret balerine. Jebi se govedo lažljivo mrš idi nabijaj radosava na kolac i uživaj u detaljnim opisima.

Da je Mengele kojim slucajem poziveo, nekom parakarmickom slucajnoscu uspeo da dobije novi identitet, prebegavsi kod gaucosa, ziveo bi mirno do kraja zivota terajuci konje kroz pampase Juzne Amerike i sprovodeci u delo svoje lucidne snove koje ni Tarantino na lsd-iju, dok gleda manijakalne crteze avangarde umetnosti, ne sanja, sve dok nesrecnik ne bi saznao za studentsku polikliniku u Beogradu. Onda bi shvatio da je rodjen u pogresno vreme, da je cemerno ziveo u izgnanstvu i nosen mislju otkrovenja, verovatno bi tri dana proveo pod tusem jecajuci k'o zrtva silovanja, dok mu mlada argentiska studentkinja na stazu zaliva noge krvlju slepih miseva.

Sve je pocelo verovatno, jednog inspirativnog dana kada je mladi udarnik nase socijalisticke realnosti, po nalogu druga Joze dobio u odgovornost organizaciju zdravstvene zastite studenata. Mladi udarnik, heroj, vec dokazan u borbi, naravno, najstrucniji u toj oblasti, sa visom politikom skolom, resio je da u milionskom gradu, sa prestonim univerzitetom posveti jednu jedinu zgradu zdravstvenoj zastiti studenata. Idealna palata socijalisticke zdravstvene pravde i napredne intelektualne misli studenata, izabrana je u krunskoj ulici, odakle je predhodno verovatno isteran neki gospodin lihvarskih ociju i spaljen zajedno sa Ivanom Bosiljcicem. Onim pravim. Ovaj novi je Sotrin terminator, stvoren dok je Sotra inspirisan Selijem remekdelom udarao dletom i cekicem u sopstveno govno govoreci mu ko Mikelandjelo Mojsiju "progovori, progovori", kome je doduse, doticni i progovorio na srecu svih sredovecnih zena slovenskog porekla koje u komunizmu nisu brijale noge.

Tako se u pomenutoj instituciji mogu sresti prekaljeni studenti diljem lijepe nase koje je ishrana radioaktivnim ajvarom i premija virslama u kombinaciji sa menzom koja je stvorena po prototipu nemackih narodnih kuhinja, pate po hodnicima ovog bastiona zdravstva zadrigli od bolestina, cekajuci da ih primi jedini dezurni lekar.
Usput, stignu cak i da rasprave sabrana Marksova dela, a neki pametniji su cak i osnovali stranke, ako prethodno nisu odapnuli na zutoj socrealistickoj gspovskoj klupi, izbezumljenog pogleda uprtog u ribicu u kondomu.

Redovan sistematski pregled u poliklinici stvara redove kojin nisu vidjeni jos od deves'trece, a kada se konacno stigne, odgovori na pitanja koja postavlja lekarka koju je zadnji put jebo neki hipik na hajduckoj cesmi, sastoje se od obrnuto proporcionalnih odgovora koje bi Samanta iz seks i grada dala na ista pitanja i to naravno, ako prezivite postavljena pitanja vuceni lucidnom bojom kose pomenute lekarke ciji vam minival suptilno porucuje da izvrsite ritualno samoubistvo harakiri, najostrijim predmetom ugledanim u okolini. Jedan je video piksu. Jebi ga.

Prava dama ima držanje, graciozan i zanosan hod, manire, rečnik, vaspitanje, ne psuje kao kočijaš, ima stila i ukusa ali ne samo u oblačenju. Ona je sigurna u sebe, hrabra, odlučna, elegantna, inteligentna i još mnogo toga... A dama u pokušaju je žena koja na prvi pogled deluje kao prava dama, ali zapravo samo se tako oblači, ima takvo držanje i delimično zanosan hod.