Svako od nas se na neki način susreo sa ovim psihološkim profilom: crnka, sa šiškama sečenim mikrometarskom preciznošću, slikana u 346 poza u kupatilu, slike sortirane u 38 albuma. Ime i prezime jednostavno nisu dovoljni - mora biti dopunjeno nikovima kao što su: swatka, tatina princezica, nafurana, samo tvoja, NUSKNVP, NUSKNVCZ itd. Ovaj profil obavezno mora da sadrži 30 sestara i 16 braća (čovek bi pomislio da živi u albanskoj enklavi).
- Smarač 1 -
On: Ćao lepotice, kako se zoveš ?
tu si
mac, mac
EEEEJ
Ona: Jel si ćorav, piše ti !
On: To sam hteo da čujem iz tvojih slatkih usnica :* ;)- Smarač 2 -
On: Hvala što si me dodala
Ja sam iz Šapca a ti ??
Voleo bih da te upoznam- Jebač 1 -
On: Jesi se naspavala ?
Ona: Uf, da .. ko bebica ^_^
On: Normalno, kad sam te sinoć umorio
Ona: xixixixxi ;)- Drugarica 1 -
Dr: Fuksarooooo , kuvaj fukicu da mi pričaš sve do detalja :D :* <3
Ona: evo odma, droljetino moja najmiwija :**** <3 <3 <3- Dečko -
On: Ljubavi, jel si još ljuta na mene ??
Ona: Jesam
On: Sad sam svestan koliko te volim. Izvini, neću sumnjati nikad više u tebe.
Ona: I bolje bi ti bilo
On: Znam da su dušmani ljubomorni na nas i na našu ljubav. Glup sam
ispao što sam poverovao u te priče. Izini što sam reagovao onako. VOLIM TE
MALENA :******
Ona: OK, al nemoj vise da ti se ponovi :*- Jebač 2 -
On: mačkice, jesi free včrs .. prazna mi gajba
Ona: Ma jok, moram da se vidim sa onim mojim smaračem. Jbg, drugi put
On: Ok, pozz- Smarač 3 (potencijalni jebač) -
On: Lutko, super su ti fotke. Šta kažeš da te provozam malo mojom novom mečkom
Ona: Xixixi ^_^
On: 063/574****
Potraga od strane organa reda, poučena iskustvom Radovana Karadžića.
Superlativ od zbunjen.
Mile čeka Žiku ispred zgrade, pa da idu u štetu (Steta)
Padaju dojave na mobilni:Ž: Braaate pa de je to, evo mene ovde, neka velika zgrada i park mi je sa leve strane
M: Lepo sam ti reko: idi samo pravo, ulica ta i ta, taj i taj broj, zelena vrata.... bem te zbunjenog.....kroz 5 minuta...
Ž: Daj šta me zezaš, 5 minuta idem pravo i nema toga..
M: Lepo sam ti reko: idi samo pravo, ulica ta i ta, taj i taj broj, zelena vrata i ja ispred njih.... ooo bem te pogubljenog.....kroz 10 minuta...
Žika kuca poruku:
Brate zajebi ovo, idem si ja lepo kući, nema šanse te nađem...
M: Koooonju, jel će batališ taj telefon, pređi ulicu i aj da se penjemo gore... o jebote, da te čovek na livadu ostavi, opet bi se izgubio!
Koristi se kad te, recimo, zaustavi saobraćajna patrola na putu, pa ako reši da ti uzme pare naći će makar pola milimetra pliću šaru.
Čovek koji je svojim definicijama sebi vratio godine mladosti, nama osvetlao mnoge životne tajne i ispunio nas pozitivizmom. Dobre duše i nadasve tolerantan. Pored njega može da se zaboravi šta je jaz među generacijama. Verovatno najstariji Vukajlijaš. Gospodin Kuvajlija...
Gospodine Kuvajlija, poštovanje...
Razlog zbog koga mnogi varaju u braku ili u dužoj vezi . Ma koliko jedna osoba bila privlačna , mora nekad i da se promeni da se sve isproba .
Ako vidite i najlepšu ženu na svetu , budite sigurni da ima i muškarac kome je do sad verovatno dosadilo da je kreše !
Čarli Šin
Oboje ćete se isprljati, ali ona će i uživati.
Što se uopšte i hvataš sa svinjom? Zašto zalaziš u to? Ako je neko glup, ne pokušavaj da mu dokažeš da je glup. Glup čovek ne može da shvati svoju glupost. A zašto bi i pokušavao? Moraš da se spustiš na njegov nivo, a onda će da te potuče iskustvom. Ne saginji se u blato. Samo se nasmešiš i ideš dalje. Takes a man to suffer ignorance and smile, što bi jedan gospodin rekao.
Ne mislim na neuke ljude. Već na glupe. Od učenih uči, a neuke sam podučavaj.
Vodio jedan čovek svinju da je proda. I sad svinja poče da mu govori kako je ne treba prodati, i da mu priča kako da vodi poslove. A ovaj čovek, poče da se svađa sa njom i da je ubeđuje da je u pravu. Nastade tuča, prevrću se oni. Ja gledam i ne verujem. Čudno mi nešto. I onda shvatim, da ne vidim ko je svinja, a ko čovek.
Najbolji kompliment koji glumac može da dobije od muške osobe.
Goksi: E znaš ko je još veliki glumac, Dastin Hofman!
Miki: Pa on da se pojavi u reklami za uloške, kupio bi' ih!
Rečenica koju, ako nikad do sada niste čuli, nikad ni nećete čuti. Ne samo zato što niste gospodin, što nemate verenicu i što uistinu nikad niste dobili pismo. Već i zato što nemate ni batlera.
-Gospodine, verenica vam šalje pismo!
-Teraj se bre baba u pizdu materinu! 'Sam ti rek'o da smanjiš sa serijama?
-Dozvolite da odstupim.
-Odstupi baba, odstupi! Nemoj samo lekove zaboraviti da popiješ. Opet!
Povik kojim otac/brat izražavaju negodovanje što ih ćerka/sestra nije upoznala sa dugogodišnjim dečkom.
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Pomalo pesimistička definicija za one malo inteligentije osobe, to jest za one osobe koje brzo uče. Definicija govori da je život skup nepoznatih iskustva koja nam dolaza u određenom trenutku.
Ko brzo uči shvatiće.
Čoveku je generalno u krvi da zajebe barem nešto svaki dan, bila to sitnica makar. Bar da zapne za prag ili okine lakat o ivicu stola. Ali ovaj fenomen se iz dana u dan sve više dokazuje. Naime, nekako je logično da ljudi prave veća sranja kada su pod pritiskom, kad imaju manjka koncentracije i slično. Nije. Prave najgore greške baš kada ih niko ne ometa i kada su u svom elementu. Dok sedimo za kompom, bili na pecanju, igrajući neki opušten fudbal, haklajući, šta god. Na opuštenom fudbalu ćeš izvrnuti nogu, pogoditi loptom nekog dedu preko ograde, na pecanju ćeš zakačiti udicu za jedinu palacku u krugu od 200m, heklajući ćeš se ubosti na tupu iglu, uvek nešto. Valja obratiti više pažnje na ovaj fenomen, jer se iz dana u dan pokazuje sve tačniji i realniji.
Između svega ostalog, i glavni feromon u muškim upoznavanjima. To što otprilike svaki muškarac pije pivo, omogućava novajlijama u društvu da naprave sebi odskočnu dasku u njihovim očima plaćanjem ture istog.
Cicino društvo, Cici iza leđa:
Drug 1: Eee, upoznali smo sinoć Cicinog novog dečka.
Drugarica 1: Ozbiljno? Kakav je? Jel visok, crn, plav, ljubičast...?
Drugarica 2: Jel sladak? Šta vozi?
Drug 2: Ma, zabole me i da ima šest nogu. Čovek, čim je došao, platio svima po pivo. Car! Boljeg dečka nije imala!
Ono što bih rekao Salvadoru Daliju kad bih ga sreo.
Nakon "Đes nadrealisto!"
Čovek koga babe vole i iznose mu slatko a on ima vitrinu zastarelu koju nosi svuda sa sobom i suprugu Snežanu na crno beloj fotografiji u novinama: oni sede u dnevnoj sobi na kauču prekrivenom jambolijom ona mu je oslonila ruku na koleno njegovo prekršteno on je prekstrio noge i nosi sako ne vidi se ali pretpostavljamo neke tamno ljubičaste boje, nasmešen je, podignute jedne obrve, uzdržanog osmejka.
Zaista nema većeg gospodina od Milana Babića a pritom čovek pevao nardonjake nije neki operski pevač ili neka gospođa noblica ali dostojanstvo koje izbija iz njegovih pokreta i stava, to jednostavno nema veze, mogao je i šloser da bude ili vodoinstaleter opet bi bio gospodin, pa onda taj topli glas koji nema potrebe da viče dok peva dubok i širok kao Morava njegova zapadna u kojoj se praćakaju debeli šarani zlatni to je njegov glas, ne ide ne ide sunce moje malo nije nam se dalo da zajedno gradimo svoj dom baš mi se ne da dušu da smirim.
Vrhunski reprezent onog dinarskog cvijićevog čoveka gospodina izvornog časnog.
Milani Babići umiru sredovečni i od srca, dostojanstveno.
Milan Babić je dolazio jedno jutro, sećam se, devedeset treće, kod mojih na slatko, seo je na kauč i tačno su mu pantalone otkrile crne čarape s romboidom i bele nesunčane krakate noge ispod, nosio je neke široke pantalone malo prekratke u skladu s tadašnjom modom, ali ne, ništa to nije kvarilo njegovoj gospodstvenosti čak je i dodavalo, temeljno je lizao kašičicu od meda i hvalio slatko - tolka je bila njegova moć sugestije gospodstva da niko nije ni primetio da nije ni tako slatko od šumskih jagoda nego se meda uvatio i kusao kusao sve dok dno tegle nije video, onda je uzeo od mene ono čime se prave baloni od sapunice – sipali smo tu tečnost za suđe i vodu i duvajući u to napravio od mehura divnu repliku kredenca.
U taj kredenac sam odmah ušo i igrao se celo popodne sve dok nije nestao gore pod obalcima.Žao mi je, nikada neću biti gospodin kao Milan Babić.
Čovek koji se drznuo da razrešava jezičke nedouomice srpskog jezika, gospodin Ivan Klajn, razrešio ih je tako što je snagom svog autoriteta konačno i naučno utvrdio da se iz Vukovog pravlia "Piši kao što govoriš, čitaj kako je napisano" nužno mora izvesti pravilo "Govori kako hoceš", jer bi se u suprotnom zapalo u začarani krug. Dakle, može se reći "pički" ali može i "pičci", kako ko voli. Medjutim, isti gospodin po pitanju nekolicine izraza bio odlučan i eksplicitan a jedan od njih je i ovaj: sviranje kurcU! Tako i nikako drugačije.
Oličenje poštenja. Znak da devojka nema čega da se stidi. Najsumnjivije su mi one što žmure, pička im materina. Odnosi se i na druge stvari u životu, ne samo na konkretnu "radnju".
-Čujem, dobili ste novog šefa, je l' neki drkadžija?
-Ma jok bre, lafčina. Sreli ga posle smene u kafani, zvao turu, sedeo s nama. Dobar čovek skroz, puši i gleda u oči, šta da ti kažem.
Rečenica koju je 1948.rekao drug Staljin drugu Titu.
