Glumica-voditeljka (pa na kraju ni jedno ni drugo),sa izrazito niskim nivoom kulture u komunikaciji sa svojim gostima kao i u komunikaciji sa pacenicima zavisnim od kontakt-programa.
Vodi jednu politicko-zabavnu emisiju na jednoj "evropskoj" televiziji.
Za razliku od emisija slicnog karaktera u kojima se voditelji trude da saslusaju gosta,u ovoj emisiji je najbitniji stav same voditeljke,te se gost konstantno prekida raznim upadicama,a ako se isti jos usudi da ima misljenje drugachije od njenog,dobija karakteristicno-sarkastichno "ahaa".
Kako se "slichno slichnom raduje",voditeljka u svakoj emisiji privlaci i veci broj izrazito "urbanih" tipova od kojih bi jedan deo da joj "skreshe u brk" dok bi drugi da je "kuje u zvezde".I jedni i drugi kao prikriveni mazohisti zapravo samo chekaju momenat u kome ce im ona spustiti slusalicu.
Politika je prica kojom se zabavlja sirotinja..
Trenutno ste u emisiji Zajedno u istoriju. Danas je 28.06.9389. Ja sam Đon Mehmeđi, iz Ujedinjene Evrope. Vraćamo se 7300 godina unazad. Pričaćemo o Srbima, narodu koji je nestao od posledica prenamnoženih migranata.
Jedino što se znalo o njima jeste da su pobeđivali u svakom sportu i da su obožavali sajt http://vukajlija.com. Što danas pričamo o Srbima... A, da! Borili su se pre 8000 godina u nekom Kosovskom Boju(danas je to sporna teritorija između Kuranislamske države i Grandšćiptarije) protiv nekih tamo Turaka... Sa mnom je uvaženi gost Včoste Taloometen iz Čehodanske, jedini istaknuti čovek u Euroazijskoafričkoameričkoantarktičkoaustraliskoj uniji koji ima srpske krvi (<0,00001%).
-Kako vi doživljavate Kosovski boj?
-Doživljavam kao seksualni odnos. Sa radošću pričam o tome.
-Šta se desilo sa Srbijom? Koliko mogu da pročitam, migranti su je pokorili.
-Da. 2025 godine je preko 2.000.000.000 migranata prošlo kroz Srbiju, a gosn Vušića(kako se već prezivao, Vučić, nemam pojma) je zaboleo kurac i eto.
-A stanovnici vaši? Valjda postoji još neko ko ima srpske krvi.
-Ima, nego sve to zaboravilo srpsko poreklo.
-Koliko vidim 49% teritorija je uzela Grandšćiptarija, 12% Krvatskougarska, a ostalih 39% je uzela Kuranislamska država. I 8000 godina kasnije se i dalje biju oko dela teritorije.
-Tačno tako. Ne znam zašto ne uzmu mirovni kompromis, nego ratuju i ginu bezveze.
-Ko je uzeo pobedu u ratu?
-Mi smo, jer su Ćurci pobegli sa teritorije posle bitke.
-Hvala na razgovoru. Prijatno, gospodine.Definicija pisana za takmičenje Bolje rob nego...
Čest naziv za osobu koja treba da donese kafu gostima/radnicima.
Primer: Gost: Stiže li ta kafa?
Domaćin: Evo ide.
Poznat i kao "konobarsko slepilo". Poremećaj čula vida, koji se javlja kao često profesionalno oboljenje konobara. Manifestuje se selektivnim vidom, odnosno slepom tačkom u onom delu vidnog polja koji pokriva stolove sa gostima. Konobari nesvesno prenebregavaju ovaj poremećaj ne želeći da se suoče sa problemom pa se prilagođavaju tako što jednostavno ne gledaju u pravcu gostiju. Da bi to postigli, spontano razvijaju različite tehnike kao što je veština brzog spuštanja pogleda kada su okrenuti ka stolovima, oštrog trzaja glavom kako bi se pogledalo u drugu stranu i slično, tako da vam, ako ste gost koji želi da privuče njihovu pažnju ne pomaže ni da glumite vaterpolo golmana, već morate da upotrebite glasovne komande.
- Draganeeeee, dodaj u prazno!!! Dodaj, ne driblaj!!! Jooooj, ne radi šta sam mu rek`o! Šta mu je, zar ne vidi samog igrača pred golom?
- Ne vredi šefe, to mu je ostalo od kafane, ne vidi kad mu neko maše. A lepo sam vam rekao da ne može konobar da igra desetku, ali vi me ne slušate.
Ispred apoteke u centru Jagodine zaustavlja se auto marke (....KrajsleR...), registarskih tabli: highlander007. Izlazi neki Penzioner, gleda ka vratima apoteke dok mu je pogled nekako isuviše Ironični ali ipak ulazi unutra. Agilni apotekatar izlazi iza dela gde beše stari Kredenac, ispijajući jutarnju tursku_kafu. Pardon, ipak je bio nesss.
-Dobar dan. Moje ime je bata gugi. Kako mogu da Vam pomognem?
-Zdravo. Zovem se Dragišić i hitno mi treba Vaša pomoć!
-Hehe, mora da Vas zovu Dragi?
-Ma ne, bre, ne'amnadimak, nikad ga nisam ni imao. Nego, ovako, da te pitam... Je l' normalno da mi se priviđa lik Pavla Vujisića kako džogira u majici na bretele?
-Gospodine Dragišiću, stvarno sam trenutno talentovano_glup da bih Vam dao odgovor na to pitanje :sleže ramenima: Sedite tu na tabure dok ja razmislim.
Nakon dva minuta, u apoteku ulazi mlađani Krle96, tek punoletan, leptejebo.
-Do'ar dan, ja sam Krle96, hik, ubijen sam k'o da su me lupali MOTIKOM. Bio mi je 18-ti rođendan, slavlje u kafiću "bobi braun" do malopre. Sad sam Glavni, boli me gusan.
-I šta Vam treba?
-Došao sam iz jednog razloga. Možda sam bio uveliko pijan, hik, ali kad sam odlazio iz fićka vidim kako Pavle Vujisić sedi na klupi, pije Donat vodu – Mg Mivela i jede Zelen Lukac. Ili MlaDi LuK? Nebitno... Treba mi neki lek koji sprečava da se toga ponovo setim. Nešto da me opajdari k'o Bruce Lee i ćao đaci.
-Opet Pavle Vujisić? JEBO VAS PAVLE VUJISIĆ! Pa dokle_vise, bre! Idi tamo kod onog gospodina i čekaj. :hvata tastaturu:
Priviđanje Pavla Vujisića ENTER
About 342,000 results (0.45 seconds)
:::PrIvIđA vAm Se PaVlE VuJisIć. Na PrAvOm sTe MeStU::: KLIK
Ukoliko Vam se priviđaju poremećaji tektonskih ploča, Autobus pun GrayWolf-ova, odža koji zapeva ili Pavle Vujisić, Teorija verovatnoće kaže da ste definitivno upali u fazu duboke hibernacije koja se ogleda kroz halucinacije i traženje pomoći od strane najbližeg apotekara. OVO SE NE ODNOSI NA PIJANE OSOBE! Jedini lek jeste selenijum koji se može nabaviti samo u Tatarskoj oblasti, čiji je glavni distributer Rus koji se preziva Melehov.
Mejl: melehov_kozak@baćuška.rus
Kontakt telefon: +7 589-478-9225
bata gugi: Krle96, dođi, leba ti (pokazuje mu veliku tablu na kojoj piše: KlinikliInsejn)... Šta piše ovde?
Krle96: Klj#;#Nbg... Kl&%$$#... krvtijebem... Kl(8nikl#... ma jepse, ščuo?
bata gugi: Izlečen si. A šta da radim sa tobom, crni Dragišiću?
Dragišić: Kljukaj me selenijumom, maćooooreeeeee!
bata gugi: E odoh da naručim mrtvi selenijum a vi ostanite ovde. E'o neka zika, da se ne smarate i samo BezDeranjaMolim :pušta neko ludilo i odlazi iza zavese:
:tuc, tuc, tuc, tuc, tuc, tuc, tuc,
tuc, tuc, tuc, tuc, tuc, tuc, tuc:
bata gugi: Dobar dan, je l' to ♥♥♥RUSIJA♥♥♥? Ovde gugi iz apoteke "OGHMA INFINIUM" u Jagodini. Da li sam dobio Melehova? Treba mi selenijum, alooooo! Aloooo, Directore, alo!
Melehov: Jagodina? Žirafa? RockyPadreJGD?
bata gugi: Da, da, da... Ovde Gugi!
Melehov: Gugiša, čto tы delaešь? Я poslaю tebя segodnя Post Ekspress-om. OK? Lюblю tebя brat.
bata gugi: Aj, hvala ti. I da stigne brzo kao Jamajčanin onaj. Onaj Usain Bolt.
Melehov: Ništa tы ne brini.
bata gugi: Koji Car, jebote :vraća se nazad i vidi fleke po pultu:
Krle96: Paj sad, gugi... Dragišiću se priviđao Pavle Vujisić na pultu kako prstom maže vanglicu čokoladnog fila pa ga je gađao sirupom od belog sleza. Posle je porazbijao pola police zato što je počela pesma "Siromah sam al' volim da živim" i sve se to desilo dok si rek'o Natnat. Eno ga briše Truleks krpom ali mrka kapa. Ništa.
bata gugi: NAPOLJE, JEBEM LI VAM STO BOGOVA!
Najava vol. 2: :::Neočekivani gost::: i :::Da li je selenijum stigao u Jagodinu:::?
standardna stvar kod ljudi vidno pripitih,jos od predhodnog dana
Konobar:dobro jutro izvolite..
Gost:uh,druze daj mi jedno da dodjem sebi;
okular na ulaznim vratima stana koji se nalazi po širini obično na sredini vrata a po visini na prosečnoj visini položaja očiju odraslog čoveka koji stoji. namenjen je za neprimetno opažanje-špijuniranje potencijalnog gosta.okular se satoji od stakla sa takvom dioptrijom da domaćin-posmatrač bez mogućnosti da se uplaši (ukoliko je gost ružan) može da osmotri gosta na udaljenosti većoj od realne. što se tiče veličine postoje veće i manje špijunke. kod novijih modela opažani može da vidi samo senku onog koji opaža dok kod starijih modela može da mu vidi i celo oko sa sve trepavicama.proizvode se od plastike ili metala. (ponekad se koristi uz kombinaciju sa škripom parketa)
Ako ne računamo "Srećna slava!", ovo je jedna od najčešće korišćenih rečenica svakog 19. decembra.
gost: Ej mani sa ribe! Daj neko meso!
domaćin: Pa znate... posna nam je slava.
Specijalizovani lokali većinom u provincijskim gradovima, posebno dizajnirani za goste čiji su domovi udaljeni najmanje 10 km. Muzika u ovim lokalima je naravno turbo-folk, mada to vise prerasta u neki superlativ pomenutog pravca. Postoji i dress-code za muškarce a to su najčešće kožne jakne(Made in Turkey). Mozete popiti samo 5 vrsta pića, a to su domace pivo(za koje do tada niste čuli), belo i crno vino(u tetrapaku od 1l) Rubin vinjak i Baltic vodka. Na parkinzima ovih mesta vozni park je sledeci: Lada Niva, Golf 1 i 2 i poneki Yugo...
Osobama koje ne posećuju ova mesta toplo preporučujem da to i nastave, jer ako se pojavite kao novi gost u nekom od ovih lokala, imaćete osećaj kao da ste belac u Bronksu.
Vrhunac dečije radosti i euforija ravna pronalaženju sličice Paola Maldinija za album Svetskog Prvensta iz 1998. godine. Događaj ređi od prolaska Halejeve komete i svakojakih apokalipsi koje se danas spominju.
Sin : Tata, šta to radite?
Ćale : Ništa sine, evo malo mezimo i pijemo. Ajde ti u krevet.
Gost : Boga ti Zdravko, jel to tvoj mlađi?
Ćale : Jest.
Gost : Odi vamo mali. De i ti jednu drmni, jebem mu kolač.
Ćale : Nemoj ga Milane nutkat. Jest maleno ali bi zmiji otrova isisalo.
Gost : Ma neka ga jednu da ga zvizne malo.----------------------------
- Čiko, šta to radite?
- Evo sinko vatam zjale za 10e na dan. Usput i kopam ovaj kanal.
- Jel mogu ja malo da kopam?
- Pa da je do mene ... nego jel pušiš ti?
- Ne. Mama kaže da se od toga može da umre.
- Šta mama zna? Ona vole druge cigare. De zapali jednu.
- Daj.
- E tako. Povuci, povuci. Jebem mu život i ti jednu da izdumangijaš.
Ljudi koji su sami po sebi jako teški, uglavnom i sebi i svojoj okolini. Preokupirani su svojim problemima, kukaju kako je život sranje, ne možeš da ih utešiš, a kada pokušaš da okreneš razgovor na neku vedriju temu, na kraju te opet ubedače :
Dva prijatelja se sreću posle nekog vremena, i jedan poziva drugog na večeru. Gost ponese poklon, piće za domaćina, ženi cveće a malom čokoladu.
Gost - Ooo prijatelju, pa lep ti je stan, moram da ga pohvalim, lepo si i nameštaj odabrao..
Domaćin - Ma sve je to druže na kredit, otplaćivaćemo ga dvadest godina, nije lako, grcaš, radiš, morali smo i da se pozajmimo, hteli i struju da nam seku..A nameštaj lep, samo nešto nije kvalitetan, evo krevet pre neki dan..
Izlazi klinac iz sobe, gost mu daje čokoladu, hvali ga pred roditeljima kako je lep i kako je porastao..Klinac odlazi srećan u sobu, razgovor se nastavlja :
Domaćin - Ta nisi mu trebao čokoladu uzimati, šta se trošiš, i ovo piće..
Gost - Ma daj ne zajebavaj, nisam bio sto godina, a vole deca čokoladu, baš lepo i pametno dete imaš..
Domaćin - Eee muke moje s njim, popustio u školi, tanak je sa matematikom, a ne smem iz vida da ga gubim, znaš kakva su vremena, deca puše, drogiraju se, samo brinemo..Ali neka, nek je živ i zdrav.
Gost - Nego druže, kako na poslu?
Domaćin - A jebiga druže, posao ko posao, radim ko konj, plata kasni, radim i prekovremeno, šef zajebava, krpimo se sastavljamo kraj sa krajem, evo neki dan dinara nismo u kući imali, odeš u prodavnicu a ono sve skupo, a sve ti treba..
Gost - A tvoji..
Domaćin - A pusti moje, matori, nisu najzdraviji, ćale zajebava, evo zovu danas, žale se, kažu..
Ko nije iskusio vožnju u GSP vozilu 101 nije iskusio život. Samo hrabri i odvažni uspeli su da stignu od stadiona OFK-a do Padinjaka. Prepreke su velike - neopisiv smrad u autobusu,safari preko 150 njiva i 20 fabrika. Uglavnom koriste se stari autobusi,čak se može naći neki iz Kraljevine Jugoslavije.
Takođe da bi se vozili u stokecu,potreban je dres kod. Ne sme da se uđe u bilo kakvoj crveno beloj kombinaciji inače će te izađi u modro beloj.
Ipak najveći problem za vaš opstanak u busu su stanovnici Padinjaka. Već pomenuti Pukovčani su za njih mala deca.Gost koji uđe u autobus fasciniran je raznolikim debilnim facama u njemu.
A postoji i izreka ko sa novčanikom uđe u 101 bez novčanika izađe
Lik br.1 - ee sine jesi čuo neki lik sa Karaburme se provozao 101 do kraja Padinjaka
Lik br. 2 - ŽIV?
Lik br. 1 Živ....
Odgovor u 99% slucajeva kada voditelj gosta pozdravi sa :"Dobro nam dosli!" Neverovatno je to da gotovo svi gosti imaju problema u saobracaju i orijentaciji pri dolasku.
Voditelj: "Dobro nam dosli!"
Gost: "Bolje vas nasao"
(RTS u sred Beograda?)
Tj. tips, na naški to je bakšiš. Ne bi naš narod bio to što jeste da od svega ne napravi nešto svoje, da ne izopači i okrene na svoju vodenicu. Kad je tips mali onda je stips, aludirajući na stipsu.
(Random restoran u New Yorku, naš čovek je konobar, naplaćuje račun od stola za četvoro)
Konobar - I hope the meal was delicious. Can I get u a check, my shift is over. That would be 73$.
Gost - 75$, its okey.
Konobar - E koja si stipsa
Gošća - You mean tips?
Konobar - Im sorry, Im not from here, my english is bad stipso
Gošća - ti, ti tips...
- aaa stips
Gost - Nemam jarane više, vidiš da je kraj nedelje šta me crnjčiš pred ovim ženam!?
Konobar - Pa što ne reče da si naš, mwa, mwa, mwa! Ovo je na moj račun!
Odete kod prijatelja/rođaka sipa vam rakiju koju je lično pekao i uložio najviše truda što se može uložiti ikada, tačnije, pekao ju je za svoju dušu. Probate-niste zadovoljni, jer rakija nije ništa posebno, a glupo vam je da mu to kažete, jer bi ga to uvredilo.
-Domaćin: I? Kako ti se čini...? A? A?
-Gost: Dobra rakija, može da probuši šupalj kamen...
To je ona čaša (rakije) koja se u jednom trenutku na slavi, nazdravi gostima i krene tako u krug. Najčešće se prave tri kruga ali ako su gosti veseli može i više.
Domaćin u jednom trenutku uzima čašu od 1-2 deci (često onu koju zovu čaša vrućara, sa dve šljive na njoj) i nazdravlja nekom gostu, najčešće kumu, prvom komšiji itd. Zatim taj gost nazdravlja nekom drugom gostu, i tako u krug.
Da ne bi bilo zabune, u čašu se sipa "meka rakija".
Običaj je lep, ranije je bio zastupljen po celoj Srbiji, ali se danas zadržao jedino na Kosovu i u Topličkom kraju (neka mi ne zameri niko, možda se još negde zadržao, ali ja pišem po svom saznanju).
Pokušaj hroničnih alkoholičara i glavnih pijanica na svim proslavama da ispadnu pristojni, ali da ipak stave do znanja domaćinu da mogu da piju do iznemoglosti.
Situacija na slavi:
(Domaćin bez pitanja dosipa rakiju pijanom gostu)
Gost: "Nemoj mi sipati, popiću..."
Uglavnom najbolje ribe na televiziji, uvek doterane, nasmejane, neretko i baš lepe, ali kako bi ovaj divni sklad bio narušen, moraju ili da mucaju, ili da pričaju kao da su pročitale dve i po knjige u životu, da sriču ili da im je jednostavno boja glasa relativno slična zvuku kočenja formule jedan.
Po pravilu posao su dobile preko veze ili preko kreveta, obavezno studentkinje žurnalistike (najčešće nekog brzog kursa koji vodi neki od naših najpopularnijih marketinških i novinarskih mogula), govore više stranih jezika, obožavaju pop kulturu, Opru i Miru Adanju Polak, bentlije, egzotična krstarenja i naravno racku.
Životna želja im je sopstvena autorska emisija, a najčešće završe na nekom od onih "koliko ima "sisa(ubacite nasumičnu reč) na slici" kvizova gde njihova superiorna elokvencija može da dođe do izražaja, kao i ostali atributi koji, po pravilu nisu zanemarljivi.
Posle nekih desetak godina pušenja kurca direktoru televizije kako bi zadržale i taj jadni posao, određeni procenat ovih superstarova domaće televizijske scene zasluži da se pojavi kao sporedni gost koga niko ne prepoznaje u nekoj tok šou emsiji (pod uslovom da se i posle tih silnih godina i dalje fizički dobro drži) koju vodi znatno mlađa, uspešnija i arogantnija koleginica(koja je u 20% slučajeva zaslužila to mesto, a u ostalih 80% samo bolje hoblala gedoru i eventualno ga primala u dupe, i to od istog direktora) koja je sve vreme pobednički gleda i postavlja joj pitanja o karijeri likujući i aludirajući na njen uspeh a apsolutnu propast jedne od naših heroina, koja mora sve vreme kiselo da se smeje i trpi, nadajući se dobrom rejtingu i eventualnom honorarčiću uz neki bonus felacio.
Ako nekoj od njih za vreme emitovanja (ako ima sreće da ide uživo) ispadne jedna sisa pred kameru, ili bude te sreće da upeca neku javnu ličnost i šeta se sa njom po gala večerama beogradskog džet seta, ima šanse da bude upamćena i da ostavi bilo kakav trag (ne onakav kakav bi bio pohvalan, ali opet trag), a ako ne, onda jednostavno padne u zaborav onog trenutka kada bude smenjena i umesto nje postave drugi par pričajućih sisa pred kamere.
mmmm... ona voditeljka prognoze sa pinka, i ona sa BK, mmmmm e, e, I ONA druga sa pinka.... E ima i ona Metropolisa, mada nije ni ona, kako se beše zove... ONA sa Hepija... A ima i par njih sa b92, mada one su više onako urbane, nisu klizave i pogodne za teslačenje.
Emisija velikog doajena srpskog novinarstva, Vanje Bulića. Čuvena po tome da se selila sa televizije na televiziju, i redom ih povlačila u ponor. Ipak, i pored toga se održala na malim ekranima već decenijama. Poslednji put viđena je na OBN-u.
Ono što je karakteriše je širok dijapazon gostiju. Neke od eminentnih ličnosti koji su sedeli za ''onim'' stolom su: moj komšija sa prvog sprata, kasirka iz Maxi-ja, ludak iz kraja koji smrdi na urin i dere se da je video NLO... Stručnjaci su čak izračunali da je veća šansa da vas pogodi grom, dok vas Papa gazi mopedom na pešačkom prelazu, nego da se bar jednom ne pojavite kod gos'n Bulića u emisiji.
Vanja Bulić: ''U večerašnjim Biserima gost će biti čovek koji je bitno učestvovao u stvaranju ljudske istorije. Naime, gopsodin preko puta mene tvrdi da je baš on izmislio rupu na saksiji.''
Gost: ''Da, da... Sećam se kao juče da je bilo. Beše leto '63. ili '64., ja u ranim četrdesetim, pun snage, tek što mi je opala kosa...''
Vanja Bulić: ''I ovaj zanimljivi razgovor nastavićemo posle kraćih ekonomsko-propagandnih poruka.''
(Kreće reklama o ćarobnom produktu koji leči probleme sa prostatom i potencijom u isto vreme, a čiji je glavni promoter, naravno, naš dragi voditelj)
Rečenica kojom slavljenik završava najneprijatniju fazu rođendana,dodjelu poklona.Nakon što je dobio nevjerovatno glupu,beskorisnu i jeftinu stvar kineskog porijekla,odglumi da mu se poklon sviđa i skraćuje muke poklanjaču.
Gost:"Srećan rođendan,izvoli poklon!"
Slavljenik (uz lazni osmijeh) : "Super je,hvala ti!"
