Rečenica izgovorena u formi unutrašnjeg monologa, osam sekundi nakon što je ambiciozni vukajlijaš ustanovio da odnos broja +++ i --- za njegovu današnju definiciju nije baš zadovoljavajući, a jednu nanosekundu pre klika na "obriši".

Promeniti adresu,trajno....

Pomisao muškarca koji je zašao u drugu polovinu života, kad (retko kad) oseti i vidi svoju erekciju.

Đurđevdan 2010.

Prva ili poslednja rečenica kojom nekome prepričavaš trenutak kada si se našao u komplikovanoj i potencijalno opasnoj situaciji, trista žmaraca ti protutnjalo niz kičmu, dlanovi se oznojili i najednom smrzli, obrazi buknuli, srce udaralo u bas bubanj u ušima, a ti se napravio blesav (ili se nisi napravio, jer si prirodno takav) i – ostao. Taj trenutak kasnije ponosno pamtiš kao neko dobro delo, ali se u sebi kuneš da to više nikad nećeš ponoviti... do sledeće prilike.

Imaju je narcisoidne osobe koje spomenik za života dižu same sebi.
Nesigurni u budući kvalitet zagrobnog života unaprijed razmišljaju o eksterijeru groba.

Zabluda kojom se narkoman teši kad krene da se radi.

Црногорски начин за просидбу девојке.

Pokajao se ko god je mene prevario.

Mogao je da radi mutne poslove iza leđa, ali kad-tad istina izađe na vidjelo, te dotičnom ne preostaje ništa drugo do podvijanja repa i kobejnovanja sa lica mjesta, jer mu je vraćeno dvostruko više.

Та реченица је раније означавала цркавање кућног ТВ апарата, док се данас односи на нестанак Интернет сигнала.

Zove me narod svakojako, najčešće glupak. I ne ljutim se. Uvek sam birao lakši put, onaj bez razmišljanja. I da vam kažem, nije to loš život. Nema dilema, nema kajanja, nema teških odluka. Sve je nekako... lagano.
Moji vršnjaci su se mučili sa školom, sa učenjem, sa velikim mislima o smislu života. Ja sam samo sedeo i gledao u prazno. Upijao sam svet oko sebe, ali bez da ga obrađujem u glavi. Pustio sam da mi sve prođe kroz prste, kao pesak. I dok su se oni grčili nad knjigama, ja sam se smejao. Smejao sam se njihovim naboranim čelima i podočnjacima. Mislio sam, kakva budalaština. Čemu sve to?
Nisu me shvatali. Zvali su me lenjim, tupim. Ja sam ih sažaljevao. Sažaljevao sam njihovu potrebu da sve objasne, da sve razlože. Zar ne vide da je lepota upravo u neznanju? U tome da se prepustiš, bez ikakvog otpora. Da li leptir razmišlja o tome zašto leti? Ne. On samo leti. E, tako sam i ja živeo. Bez razmišljanja. Bez briga.
Ali, moram da budem iskren. I u mom bezbrižnom svetu se pojavila pukotina. Jednog dana, dok sam sedeo na klupi, gledajući u reku, prišao mi je starac. Bio je sav u borama, sa očima koje su videle sve. Seo je pored mene i upitao me: „Šta to misliš, mladiću?“
„Ništa“, odgovorio sam. „Ja nikad ne mislim.“
Starac se nasmejao, ali to nije bio onaj smeh kojim se ja smejem. Bio je to tužan smeh. „Mladiću“, rekao je, „život bez misli je kao brod bez kormila. Ljudi plove, ali ne znaju kuda idu. Oni žive, ali ne razumeju zašto žive.“
Njegove reči su me uznemirile. Prvi put u životu sam osetio neki nemir, neku nelagodnost. Osetio sam da je u pravu, ali nisam želeo to da priznam. Moj život je bio toliko lak. Nisam želeo da ga komplikujem.
„Radije ću umreti nego misliti“, promrmljao sam.
Starac me je pogledao, a u njegovim očima video sam iskrenu tugu. „Nećeš, mladiću“, rekao je. „Smrt je samo kraj. Ali, život bez misli... to je beskrajna praznina.“
Tog dana sam ustao i otišao. Nisam se osvrnuo. Hteo sam da zaboravim njegove reči. Ali, nisam mogao. Kao da su mi se urezale u glavu. I sad, dok sedim sam, ponekad se uhvatim kako razmišljam. Nije to lako. Boli me glava od toga. Ali, više se ne smejem. Ne smejem se njihovim naboranim čelima. Jer sad znam... da su sve te bore tragovi života. Dok je moj život, bio je samo prazna stranica.
I sad, kad sam na kraju svog puta, shvatam da mi je jedino kajanje to što sam se bojao misli. Bojao sam se života. Jer, život i misao su jedno. A ja, ja sam radije hteo da umrem, nego da živim.

У горе поменутој серији већина главних ликова трагично изгуби живот.Шоне,Вук Костић...Сви брате,сви.Остане само шљам од ког ти је мука да гледаш серију.Дебела шефица фирме коју сви карају (само без сцена тог карања),ћелави политичар који је зајебао седог политичара,па сад тај седи цирка у мрачним ноћима као шошон.Поента дефке је у ствари у овим што су утонули у вечни живот у рају.Уствари у паклу,зато што су убијали неке шабане.Не прође ниједна епизода,а да неко не шорне некога.Ниједна!Чак су надјебали "Отписане" који имају сличну методологију.Е због тога је настао израз: "Ради као гробље у Горким Плодовима."
Ово се употребљава за некога ко стварно пуно ради,јер се на овом гробљу увек тражи парцела више.

Nedoumica nakon pregleda fotografija sa proslave 30-godišnjice mature.

Jedna u nizu Srpskih zelja,a zeli se komsiji,politickom oponentu,Hrvatu itd.

Sudbina plastične lutke, koja je zbog napretka estetske hirurgije morala da završi sa svojim radom u butiku.

Пређен пут сваког увезеног половног аута.

Оно што кажемо ортацима са великим мудима који се увек ''покажу'' онда када је потребно.

Ruke čoveka sa dvocifrenim brojem godina staža u građevinarstvu, metalnoj ili drvnoj industriji. On je njima prebacio više gvožđa od onog ugrađenog u Titanik, izlopatao više peska od onog koje je Haselhof pretrčao u "Čuvarima plaže" ili isekao dovoljna drva da prouzroči dve ozonske rupe. Čovek od koga u kafanskim tučama beži i inventar.

Potvrda da sa lekovima ne treba preterivati.

Начин да у шаљивој конотацији кажемо некоме да је баксузан, јербо каква је то са'рана без крканлука, а ако ниси лизнуо од вепра, к'о да ниси ни јео.