Zivot gazi, sekunda je sve manje i vreme brzo curi...
Bivsi heroji jebackih i nejebackih duela zauvek se zaboravlljaju i film o nasim obicnim zivotima nikada nece biti snimljen zbog novonastale svetske krize.

Tako ce neka sad devojcica npr. Milutinka, kada bude imala 57 godina, posto smaze 9 sarmi i plasticnu flajku piva od dva litra, prileci posle rucka i sanjati da je ponovo devojcica zeljna novih zaljubljivanja.

Ustace iz kreveta, nasminkati i zapiciti u grad.
Tako zeljna setati ce do 4 ujutru a onda otici po zori na groblje i palilti svece nekim bivsim jebacima koji su istroseni zestokim ljubavima prerano napustili svet.

"Narezivanje" suza i žalopojki raznih plačipički po kojekakvim sajtovima dok se sveže preminula vip persona još nije o'ladila.

Sinonim za intelktualnu, mentalnu ograničenost.

Nemački jevrej, koji je sagradio prvu pivaru na Balkanu 1722 u Pančevu.
Sahranjen takodje u Pančevu. Kada bi prolazili kroz groblje, a druga kapija bila zaključana, preskakali bi ste zid penjući se preko njegovog groba. Ili ako niste idiot kao ja i ne mrzi vas da hodate pola sata duže, vratili bi ste se nazad i išli dužim putem.
Pivara kod keja, koja umesto da bude proglašena za spomenik kulture i restaurirana, propadala je dok se nije našao neki pametnjaković i zapalio je pre oko 4 god... Djole je takodje imao i rudnike zlata u Majdanpeku, bio guverner narodne banke i mason. Uuuu mason....

Genijalni gitarista i roker koji je zaduzio generacije,a mnogi zbog njegovog nacina sviranja tvrde da nije sa zemlje.Nazalost i u njegovom slucaju droga je presudila i umro je jako mlad sa 27 god.Ono sto je on ostvario sa 27,mnogi danasnji muzicari nece moci ni sa 127 godina,jer takav talenat se retko radja. Muzicari u to doba nisu ni izbliza bili toliko komercijalni,kao ovi slepci danas i verovatno je i to jedna od tajni kvaliteta njihove muzike,kao i stalne turneje i sviranje uzivo,bez matrica.

se javlja u slučajevima kada neko izgubi strpljenje i kada više nema argumenata,
pa u njemu proradi njegova prava,prosta nagonska priroda,
i počne prepun besa i mržnje da vređa sve oko sebe!

Nesudjeni glumac,umišljeni muzičar,jedan od retkih,uz Dejana Cukića,za koga stvarno mislim da ga niko,ali niko ne sluša.Menja bend,čiji je uvek frontmen,na svakih godinu-dve i ponavlja se poput pokvarene ploče: "Ovi mladi momci zaista razumeju i osećaju muziku,ovaj bend ima snage i energije da pokaže da rokenrol nije umro,oni svemu tome prilaze sa puno emocija i vrlo profesionalno.Ja sam tu da im svojim iskustvom pomognem." - i naravno o sebi sve u superlativima.Trebalo bi da ga je sramota što svoje "prezime" dovodi u vezu sa Davidom Coverdaleom.

ono sto fali mnogim definicijama na vukajliji

U nekim književnim krugovima se za svako novo delo postavi pitanje da li je to roman ili postmoderna. U romanu ima neka radnja, a u postmoderni se piše o pisanju. Tako recimo u knjizi Pisac iz daleka Vladan Matijević piše knjigu o tome kako piše knjigu da bi dobio nagradu. I na kraju dobija NIN-ovu nagradu za tu knjigu.
Taj rad se širi i Vukajlijom. Tako se načitasmo definicija o "hejtovanju" (davanju minusa, ili ti palaca na dole), onima koji su Vukajliju zamenili za život, profi Vuakjlijašima, a u poslednje vreme je i groblje nešto aktuelno. I pogađate - ove definicije su dobro ocenjene, određen broj s razlogom.

Postoji priča o magarcu koji je umro od gladi jer nije znao koji plast sena da izabere za jelo jer su oba bila podjednako dobra. To me je podsetilo na momke i devojke koji dugo ne mogu da odluče kojeg će partnera izabrati jer su svi podjednako dobri ( ili podjednako loši). Naravno na kraju takve osobe na krajuzavrše bez prave ljubavi , a osoba bez prave ljubavi je mrtva u duši.

Mnogo lud lik.Iako je umro pre par godina,mnogi misle da je jos ziv,koliko ga pominjem.....
Sa mojim dedom sam imao drugarski odnos i moje drustvo ga je obozavalo...pogotovo,sto su u bilo koje doba dana mogli da se ogrebu za dz. rakiju ili klopu.Posto je citav zivot bio kerovodja(inspektor,pa kasnije nacelnik jednog odelenja u SUP-u,koje je mnogo kasnije postalo SAJ),ostala mu je navika da sve vidi i sve zna i cesto je umeo da me nervira sa glupostima iz komsiluka.

Rane devedesete kad smo naivno potrčali da kažemo ne režimu i iskreno plakali za Tomom Zdravkovićem. Romantičarski duh-za kralja i otadžbinu davao nam je vetar u ledja i nadu za bolju budućnost. Toma je umro i lagano su nestajali ideali. Vuk je vozio kamion kod Slobe a prestolonaslednik nije znao srpski. Danas uz ove derikože i secikese ne preostaje ti ništa drugo do da se sam sebi smeješ i lečiš što od batina što od hladnoće lepljenja plakata nastradale bubrege.

Pošto smo skloni da pričamo da je bombardovanje SRJ 99. godine imalo jakog uticaja na psihu, fiziku i fiziologiju raznih pojavnih oblika na našim prostorima, savršeno nam je jasno da postoje neke posledice bombardovanja osiromašenim hemijskim elementima, i to npr. sledeće:
- Pantelić i Kežman igraju fudbal, profesionalno.
- Umro Arkan.
- Dačić prešo u DS.
- Uvedena Bolonja.
- Vučić deluje smireno kad gostuje u raznim emisijama...i tako dalje.

A šta ćemo sa čudima koja su se dešavala pre devedesetdevete?
E, tad se upotrebljava, normalno i logično ova rečenica:

Drugi naziv za rubriku u novinama "Srećni ljudi".

Generacijski jaz na savremen način.

Vasilije je bio healer u ekipi super-moćnih-svetih svetaca. Nema te ćuskije niti toga ašova koji su mogli što likovima koje on štiti i vida rane.
Posle masu borbi otiša' je u manastir Ostrog. Tamo priča svojim učenicama kako da koriste umjetnost healinga a kad je umro castova je na sebe mađiju neku i do dana današnjeg on izgleda ka u svoje najjače dane kad je hilova po najsurovijim crnogorskim brdima.
Vasilijom obično nazivamo osobu koja izgleda dosta dobro za svoje godine.

Bugarski narodni heroj. Jedini bugarski narodni heroj. Bio je neki komunjarski mastiljar, partijski komesar, ili tako nešto, posle je postao i predsednik vlade.

Smatraju ga za narodnog heroja jer je jedini Bugarin koji nikom nije pucao u leđa, niti ga ubio vezanog. Razlog za to je što je za vreme Drugog svetskog rata uglavnom pisao političke proglase, pa nije stigao da opali nijedan metak. Kad je umro, po njemu su nazvali nekoliko ulica u SFRJ.

Za razliku od običnog prevrtanja u grobu koje se dešava kada pokojnik doživi ( čuj - doživi) transfer blama i prebaci se sa leđa na stomak i obrnuto, u ovom slučaju dešava se nešto zbog čega bi pokojnik, da je živ, momentalno umro. Potpun poraz njegove ideologije, stavova i principa koji ga priključuje na mangalo i vrti li, vrti, bez pauze i zaustavljanja.

Obicno koriste babe,kada te za nesto nije puno briga

Kada jedan obican covek,seljak, uspe da pobije 2 000 000 ostalih vojnika azijata,da bi spasao voljenu princezu koju je samo jednom video u zivotu,onako malo izdaleka,I odmah se smrtno zaljubi u nju.Uz to ima super,ultra,mega nadljudske sposobnosti,kao sto je hod po stapic tankim grancicama I levitacija.
I kada ih sve pobije,jedna obicno otrovna malecka strelica ga pogodi I on ubrzo zatim umre.
Ali boli ga kara,bar je poljubio princezu pre nego sto je umro,vredelo je.