Za razliku od standardnih, ovi afrodizijaci služe da bi se oni mrzovoljni, zadrti gospoda i gospodje u prezrelim godinama zadovoljavali tudjom mukom jer imaju na to pravo sa svojih 150godina- po pravu prvenstva bitisanja na planeti.

Način da se dočara da nečega ima preko mere, da mu nema kraja ili da je nešto praktično neprebrojivo.

Unašem gradu postoje i kulturne manifestacije sa izuzetno bogatim sadržajem, evo programa jedne takve:
1)pasivno učestvovanje uz
eventualnu neprijatnost, zgroženost, osećaj bespomoćnosti i poniženje
2)pitajmo i nagradimo publiku: teže telesne povrede + bonus maltretman
3)dugotrajne traume: obrazvni blok(cigla) pod nazivom 'Gde ja živim?'(Za one koji stvarno nisu znali gde žive)
i za najvernije gledaoce koji ostaju do kraja
4)eksluzivni intervju sa pandurima

Sudeci po babama i prababama i prapraprapracukunnavrnprababama iz unutrasnjosti izgovara se se sa dugim naglaskom na prvo a i oznacava zle klonove zapada koje zive u sodomi i gomori i hrane se bolestinama zapada.....dele se na par tipova:

Jos jedan vid pravljenja zazubica nebeskom narodu. Naime, na predmet koji predstavlja poslednju rec tehnike, i koja bi mogla nahraniti citav jedan dom za nezbrinutu decu , se stavlja neka bezvezna animacija koja svojom gluposcu glorifikuje sve blagodeti koje nude nase banke. Nekada su se mogle videti samo u bankama gde su se reklamirale razne vrste "povoljnih kredita", a sada ih mozete videti i u "superluksuznim" GSP limuzinama gde svakog dana sve vise dobijaju na svojim dijagonalama. Sama animacija je poptuno besmislena i infantilna, i uopste ne znate u cemu je poenta dok na kraju krupnim slovima ne vidite cuveni (i originalni) slogan lopovske banke: "Zeza banka - vasa banka". Medjutim , tu nije kraj. Na drugom, manjem LCD ekranu koji se nalazi odmah pored tog veceg mozete videti drugu, isto tako nebuloznu animaciju sa jednom novinom. Naime, posle zeceva koji veselo i naivno skakucu mozete videti jos originalniji slogan jedne isto tako lopovske banke koji kaze: "Kaveza banka - moj izbor". Najjace od svega je to sto reklamu uopste niko i ne primeti, cak i ako gleda u nju. Vecina ljudi pri izlasku iz "limuzine" samo ceznjivim pogledom isprati LCD, i usput razmislja u kom delu stana bi jedna takva spravica dobro pristajala. Cudi me samo kako niko dosad nije otudjio jedan od tih LCD-ova, kad se zna da je za vecinu nas takvo nesto jos uvek misaona imenica...

Zaboravite na 50-icu , 25-icu , duo 48/33 i 95 . Zapravo zaboravite sve što ste videli u GSP .
Ovo je jedna od linija koja spaja Mladenovac i Beograd . Pošto ide autoputem i najbrže stiže , ujedno i najopterećenija . Linija gde u bus deklarisan za 50 putnika staje 200 Mladenovčana . Linija u kojoj uvek ima penzionera - od 5 ujutro do 11 uveče . Linija gde gde je lutrija koji će autobus naići , počevši od Otokar 'prcvoljak' , preko Mercedes Conecto 'masna bandera' i luksuznog VDL berkhof axial 70, do domaćeg zglobnog Ikarbusa . Mesto gde se uči drevna tehnika uzimanja vazduha na Autokomandi i stajanja na jednoj nozi do M. Požarevca . Linija u kojoj leti rade i klima podešena na -20 i grejanje podešeno +60 , a zimi samo to isto grejanje . Linija gde su otvori na prozorima i šiberi zalepljeni silikonom da se zvanično ne bi bežalo od kontorle , nezvanično jer Lasta plaća porez na vazduh . Linija gde peronska i rezervacija koštaju više od karte do Rajkovca . Linija gde vozač ne vidi ništa ujutro od magle , a magla je u autobusu . Linija gde je normalno da bus krene na vreme , a onda ga 4 obiđu uz put . Linija gde imate mogućnost da uživate u prirodi bez ijedne kuće 10 kilometa okolo , kada kaiš pukne na Begiljičkom brdu . Linija gde na Autokomandi za 30s na zadnja vrata uđe 100 ljudi . Jedina linija koja poštuje red vožnje , pa busevi idu u intervalima od 5 do 55 minuta .
Izazov - petak , autokomanda , polazak u 1:30 , uđi .

Onaj kome je sve do jaja.

Novinarska floskula crno-hroničnog dijapazona. Negativna statistička kolona u nasumičnoj sferi prirode&društva koja se od svojih kolona-sestara razlikuje samo po tome što se odigrala u, recimo, prethodna 24h.

Inače, izraz svoje korene vuče iz događaja koji se odigrao 24. septembra 1869, prilikom kada su mnogobrojni deoničari zlata pretrpeli stravične gubitke na njujorškoj berzi usled prethodno izvedenih malverzacija od strane dvojice špekulanata (imena nisu bitna, važno da nisu bili Srbi, hehe) što je u kratkoj američkoj istoriji sve zajedno ostalo zapamćeno kao "black friday"...iliti "crni petak" za vas hardkor patriote. Od tada se, izgleda, dobrano napredovalo...

Jednog dana dobijaš misteriozni telefonski poziv da dođeš u napušteno skladište od strane nepoznatog kompjuterizovanog glasa. Ti naivan odeš na mesto, bivaš udaren i gubiš svest. Budiš se nakon nekog neodređenog vremena na tropskom ostrvu sa četrdesetak ljudi, pola ima muškaraca - pola žena, i saznaješ da si ušao u jedinstven šou : "Da li ćeš postati novi moderator" u kome jedan učesnik postaje moderator na (ime sajta ćemo zadržati u anonimnosti) a ostali neuspeli takmičari će biti bačeni krokodilima. I tako kreće šou - ima malo hopa-cupa međ' nekim učesnicima ali pred žarom za preživljavanje svako svakom uvaljuje nož u leđa, i na kraju kada se pokaže da si ti najpametniji učesnik koji je svima nabio nož u leđa, a istovremeno se dopao organizatoru zbog okrutnosti i organizovanosti, ptolaziš na sledeći nivo. Sledeći nivo - ti si u sobi sa pištoljem i babom i zadatak ti je da ubiješ babu. Naravno da bi bilo zanimljivije meci su ćorci i jedino prolaziš kad uspeš babu da ubiješ goloruk - ovim se dokazuje tvoja odlučnost da istraješ u svojim odlukama dok se neuspeli učesnici maskiraju u babe. Onda sledi konačan test pameti kada ti stave modifikovan Anštajnov logični zadatak da nađeš hejtera ako znaš da jedan član puši Malboro, drugi obožava mačke a ostali žive u kućama. Tu pobeđuješ ako digneš ruke od svega i zaključaš temu gde se hejtuje, a sve njene korisnike banuješ, time dokazuješ da si dovoljno pametan da se ne mešaš sa budalama. Konačno postaješ moderator kada ispuniš konačni test - da u prepunom GSP-u ideš preko autokomande u vreme špice da uplatiš račun za cigare kod omražene šalteruše koja je simbol svog šalterizma prokletog u ovoj zemlji. Al' jebi ga na kraju sve padne u vodu jer se ispostavi da je jedini konkurent koji je ostao rođak od administratora. Tada besan napuštaš sajt i zaklinješ se da se nikada više nećeš vratiti. Posle tri meseca te ponovo viđaju ovoga puta kako pljuješ moderatore i kako nikada nećeš uzeti tu đavolju funkciju.

Bez krova nad glavom.

Pojava koja je u Srbiji postala tradicijalna. Pocinje u razdoblju od trece godine zivotnog veka, a zavrsava se u poslednjim decenijama zivota...

1.Tucnjava u periodu dok smo jos bili deca, bila je razlog najcesce ljubomore na drugu decu, koja su obicno uvek imala bolje i skuplje igrackice od nas.Ti drugari su prolazili najcesce sa modricom na glavi.

2.Vec smo krenuli u vrtic, dolazilo je do prepiranja ko je najjaci.Kuci sam stalno dolazio sa modricama.Na pitanje mame, gde si zaradio tu modricu, odgovarao sam sa "ne znam".

3.U 3. razredu osnovne skole, igrajuci se u skolskom dvoristu fudbala, moj drug Somi, pregrubo mi je uklizao.Dobio je pesnicu u nos,srecom u ovom periodu nasa fizicka snaga nije bila dovoljna da nekom ozbiljnije naudimo.Kasnije nasi roditelji su dosli na sastanak kod uciteljice.

4.7.razred osnovne skole.Peki je ustinuo moju najbolju drugaricu na juzni deo ledja.Sutradan Peki i ja smo se ozbiljno potukli.Rezultat:smanjena ocena iz vladanja, razbijen nos Pekiju, i moja kazna od 10 dana bez igranja sa drugom decom.

5.Velika matura.Policijski uvidjaj, slomio sam nos Kizi, jer je prkosio mojoj pratilji.
PS:Bio sam pod dejstvom alkohola.

6.Povratak sa posla u GSP-u, naravno ulazi kontrola.Nisam imao kartu,a i kontroler je bio ne ljubazan.Doslo je do tuce.Krivicna prijava, nista vise...

7.Komsija mi je otrovao psa.Sutradan me je komsija zatekao kako mu koljem zeceve.Komsija je zavrsio na usivanju usne.

8.Ispred zgrade igrao sam sah sa Grujom.Gruja je varao.Uzeo sam moj stap za olaksnao hodanje, i zveknuo Gruju po glavi.

Neke stvari koje se jednostavno rade ili ne rade ili drugačije shvataju. I to je tako od pamtiveka.

Kada stavite u svoju kosrist ono što vam je majka priroda dala. Dovoljno je da ih prepoznate i na pravom mestu u pravo vreme upotrebite. Ne morate imati oči arabijske lepotice iz bajki, niti stas jednog grčkog boga kako bi našli utilitarnu svrhu svojih atributa. Bitna je taktičnost.

Novi mit stare Grčke. Muke Sizifa, Scila i Haribda i Tantalove muke nisu ništa naspram ulaska u prepunu 610ku ili neki slični broj autobusa. Ulazite negde nakon kružnog toka kod Bežanije. Unutra haraju Cigani sa svojim harmonikicama i kapama za lovu iako u busu voda u flašicama ključa. Penzioneri sede k'o prikovani za sedišta i gunđaju nešto. Upekla zvezda, babe sa cegerima trče po autobusu ako se oslobodi mesto. Isti ti penzioneri kontrolišu atmosferu u svakom smislu. Ako li ih neko samo pogleda popreko, ili ne daj bože slučajno se nasloni na njih sledi kataklizma. Višednevni znoj kruži vazduhom, a sve Ciganke samo mašu lepezama a njihove bebe plaču i seru u pelene ili šta god da nose. Nije provereno, ali neki sa zgloba busa cene da se neki matorac tamo usrao. Muve se kolebaju da uđu. U tom trenutku sve stoji. Mrtva tišina. Neko odpozadi viče: 'Ajde majstore teraj ovo govno, pogušismo se ko Jevreji... Mašina kreće uz zvuke i pokrete prasca na klanju. A onda kod Jakova ulazi neki klošar koji se nije kupao cirka 4 godine sa flašom (plastičnom naravno) rakije i prosipa je nekoj babi po krilu. Neko lomi prozor, vrata se otvaraju i rulja je pohrilila napolje. Stigli ste do zadnje stanice. Hvala što ste se vozili GSP-om, nadamo se da ste uživali u vožnji i da ćete biti naši gosti opet. Nazad do kuće iznajmljujete taxi jer u to govno od busa ni muva ne bi opet ušla.

Bas kad ti nije ni do cega, a kamo li do GSP-a, nailazi on. Prepoznajes ga jos na 100 m po oblaku dima koji se dize iza njega. Ali cuo si ga jos kad je bio na 200 m zahvaljujuci neverovatnim zvucima koje ispusta. I smorio si se u trenutku. Jedan takav vozi na apsolutno svakoj liniji u gradu, ali se uvek nadas da nisi bas ti te srece i da ce naici neki zuti japanski ili onaj novi Ikarbusov sa klimom. Ali ubrzo shvatas da je Marfijev zakon jaci od svakog tvog uzaludnog nadanja. Priblizava se stanici neverovatnom brzinom, jer ga kao po pravilu uvek vozi neki neostvareni Sumaher, koji je morao da se zadovolji gradskim basom. Ali ne bilo kojim, nego bas onim iz '93, sto je uvezen sa nemackog otpada za vreme inflacije. Majstor jedva koci sa sve facom "Ko ga jebe, i onako ce da se raspadne kad-tad, makar cu da se izdrkavam na njemu k'o covek, kad vec ne vozim onaj fensi gradski mini-bus sa svojim kolegama reli-vozacima". Udises poslednje atome svezeg vazduha i ulazis unutra. U pokusaju da ne uhvatis zamazanu sipku, padas na sediste posto je Sumaher wanna be leg'o na gas ko da ga neko juri. Gospodja pored tebe ti nesto govori, ali ti hvala bogu nista ne mozes da cujes od zavijanja motora. Na krivini opet padas na gospodju, posto se fantasticna drvena sedista klizaju k'o da ih je neko podmazao (sa uzasom shvatas da mozda i jeste, ali zaustavljas gresne misli jer ne zelis da znas cime). Gospodja iznervirana ustaje i odlazi, a pored tebe seda matori ciganin koji je upravo usao sa sve kartonskom kutijom u kojoj ocigledno zivi. Samo jedna misao ti prolazi kroz glavu - "Au brate, sreca u nesreci je sto bas toliko smrdi da ovog lika ni ne osecam."

Posledica nekog nenadanog dobitka manje ili veće svote novca.

Izraz za autobus koji putuje svake prestupne godine iz Pinosave za Lešće!

-od polaska u vrtić, pa do 6. godine- gomila dece je oko nas, ne razmišljamo mnogo, bitno je da nismo sami, svi kopamo nos, jedemo kuglice sa itisona i srećni smo.
-od 6. godine do 11. godine- sličan period kao i prethodni i isti broj ljudi je oko nas, umesto kopanja nosa nova zanimacija nam je jurcanje u različitim oblicima.
-od 11. do 15. počinjemo da se druzimo sa desetak ljudi, nije bitno kakvi su oni. U tom peridou počinje raslojavanje,to jest ko će biti vozač gsp-a, a ko doktor. Pušonje obično završe kao vozači ili pijanci.
-od 15. do 19.- ovo je već zajebaniji period, shvataš da neko može biti dosadan, u ovom periodu počinješ da razmišljaš o neprijatnoj tišini kad si sam sa nekim, tu otpdane par ljudi, nastavljaš da se družiš samo sa onima koji idu u tvoju školu ili koje si upoznao u srednjoj. Žene ulaze u priču takođe, prva ozbiljna veza, iskuliraš ortake i tad opada broj prijatelja.
-od 19. do 25.- Nemaš dodirnih tačaka sa onima iz osnovne, možda sa dvoje najviše, iz društva neko i pukne, osami se čovek, neko se oženi, brine o porodici.
-od 25. do 40. - Ostaju ljudi koji će ti biti kumovi i kućni prijatelji, dvoje troje plus njihove žene.
- od 40. do 60. - isto kao i prethodni, samo jedan umre iznenada, izlaziš na slave, rodjendane dece, odete na bilijar jednom u par meseci.
- od 60. pa do smrti - vraćaš se u stadium vrtića, blejiš sa bilo kim tvojih godina ko dolazi u park, cepaš šah, boćaš se. Umiru kućni prijatelji i kumovi ili ti umreš.

Sklonost da u datom trenutku barem malo okreneš situaciju u svoju korist.

Ispaljivaci, mozete ih naci svuda oko sebe. Kada se dogovara neko opijanje ili poseta neke rupe od kluba uvek ce sa odusevljenjem pristati da krenu sa vama. Ali kada dodje do toga pet minuta pre nego sto trebate da se nadjete slucajno se desi nesto nepredvidjeno.

Ja: E Mileva jel si za neko opijanje u subotu?
Mileva: Puuuu jos pitas, naravno da jesam pa kad sam te ja izneverila. Nego sta planiras, gde cemo da idemo?
Ja:Pa ne znam do kada mozes da ostanes, mislila sam ako mozes celo vece da idemo da se zapijemo pa na neku svirku, nesto.
Mileva: Ma mocicu ja celo vece opusteno, nego koji je to datum?
Ja:Paaa, deveti.
Mileva: Aha ok super nemam nista tada imam tek 16-og.
Ja:E super ajde cujemo se onda u suboru da se dogovorimo.
Mileva: Ajde moze, jedva cekam.
SUBOTA 17h.....
Tu Tu Tu Tu
Ja:E gde si sta radis?
Mileva: Evo nista na kompu nesto.
Ja: Ja te samo zovem da potvrdim za veceras.
Mileva: Vazi se, ajde budi na mojoj stanici u 9.
Ja: Ajde, vidimo se onda u 9.
Mileva: Ajde, jaaaao jedva cekam.
20:45 Ulazim u gsp i krecem ka mestu dogovora. Kad ono zvoni telefon.
Ja: E sta je bilo?
Mileva: Jao brate izvini stvarno, ne mogu veceras da izadjem. Dok sam se tusirala zgazila sam sapun, ispala iz kade i zavukla mi se noga pod ves masinu i sada ne mogu da hodam. Izvini stvarno.
Ja: Ok nema veze,cujemo se neki drugi dan.
Mileva: Izvini stvarno.

E onda izlazis iz autobusa i hvatas se za telefon i zoves ljude za koje mislis da mozes da im se uvalis. Ili se jednostavno vratis kuci i drndas internet do kasnih sata. Jer imas drugaricu ispaljivacicu.