Na prvi pogled, obična trosložna reč, a u savremenom jeziku - slengu, infinitiv uz koji se može prilepiti bilo koja druga reč, a da taj predikat ima ikakvog smisla.

Mnogo ljudi u Srbiji na pitanje "Koje filmove najvise volite?" odgovaraju sa "Domace".
U nasem narodu vazi i to da su skoro svi nasi filmovi komedije(!). Kao da gledaju domace filmove samo zbog "onih smesnih delova", pa tako "Lepa sela lepo gore" svi znaju po cuvenim replikama Nikole Koja ili Mande, "Podzemlje" po gegovima Mikija Manojlovica i Lazara Ristovskog, "Profesionalca" po Bajagi(?) i tu i tamo po nekoj smesnoj sceni. Medjutim, ako krenete da pricate o radnji, ili o poruci filma pogledace vas blago telecim pogledom koji kao da emituje poruku "Mmmm...o cemu prica ovaj". A ned'o vam Bog da se upustite u diskusiju o radnji "Undergrounda". Garant nece imati ni blagu predstavu o cemu se u tom filmu zapravo radi jer je za njih to samo film u kome Marko i Crni "jebu kevu Svabama"...

Čovek koji kod mene lično izaziva gađenje i blagi bol u donjem delu želuca što bi reko Blajvaga, vrste ogavni, koji me tera da se proserem kroz usta i ponekad pišnem krv. Em ne razumem žabarski ič, em ljiga peva kroz nos. O ljubavi valjda. Kapiram 'amore-passione' i ta govna. Umesto da jede žabe ko svaki normalni 'talijan, on zvuči kao da je čuva u nosu. Ona malečna žaba, zelena, što se lepi na na listovima asparagusa, šta znam gde, i oblizuje oči jezikom. A verujem da mu je to od koksa majkemuga. Al' njega boli kurac za moj hejt, ima pare, vole ga čke, baca im potpiš na sisurine i koksa se. Wikipedija kaže da je bio oženjen ovom prepičkom i da ima dva deteta sa njom. Ja i dalje mislim da je derpe i da ga prima u buljsona ko njegov kolega Riki...Priznaj Serose, izađi iz plakara! Elem, da ne odem u pičku materinu, taman kad sam pomislio da sam konačno našo pesmu koju mogu da varim od NJEGA a da ne umažem laminat, ispostavilo se da je ne peva on, već neko drugi. I pade mi kamen sa srca iz momenta. Oprem Serose! Razzmažžem ti ga po faci ololo!

Britanska plemićka porodica, bliski srodnici egipatskog faraona Merfara i kineske dinastije Ljak-Se.
Poreklom su iz neotuđive britanske pokrajine Irske, gde su i otpočeli svoj uspon. Obogatili su se prodajući kmetovima poljoprivredne alatke. Pošto su kralju slali najbolje poklone, odlučio je da ih nagradi kneževskom titulom, nakon čega su se preselili u London i podigli tvrđavu tik pored Vindzora, ne bi li sa kraljem bili prve komšije. Ubrzo je Knez od Ljankastera dobio titulu viteza, te mesto u kraljevskom savetu, bez portfelja, doduše. No kada je kralj skinut s trona (i zatvoren u Taueru), nastalo je smutno doba, te su Ljankasteri odlučili da se uključe u borbu za tron. Knez je potrošio više od pola familijarnog bogatstva i uključio sve ljudske resurse koje je imao, ne bi li mu kraljevska kruna ukrasila masnu tintaru.
No nedovoljno. Štaviše, kad to nije uspelo, čuvar državnog trezora mu je oduzeo dozvolu za privatnu banku i glasničku službu.
Sam knez se uputio u nepoznatom pravcu, verovatno je negde u stepama Ruskog carstva, a članovi njegove porodice su sada bliski novom kralju i nalaze se u Domu Lordova.
Iako su navukli na sebe hejt, kakvi su došli posle njih, mnogi osećaju nostalgiju za tim vremenom, žele da se knez vrati, te procede kroz zube pitanje:

Blistava zvezda penjalica na kinematografskom nebu Srbije...ili barem kada se radi o čistoj finansijskoj prođi na bioskopskim blagajnama diljem pomenute postojbine potomaka nekadašnjih Atlantiđana. Inicijativa koja je s jedne strane "vratila ljude u bioskope" (kako i glasi jedan deo njene propagandne kampanje) a s druge nastavila tamo gde su stale "Zona Z" i "Ivkova S", kao začetnice prethodnog vala (ne)kreativnosti srpskih scenarista i reditelja i korelirajućeg sorzavanja srpskog filma kao umetničke kategorije. Dobro, jebiga, ne mora i ne treba film uvek da bude "umetnički", naprotiv čak!...ali nije fora baš ni da ga skroz-naskroz unjanjave ziljavštinom zbućkanom od čemerno lošeg teksta, priučene režije i antitalentovane glume, pri čemu ovo potonje ipak i najviše vuče celu tu kočiju govana. Nizbrdo, razume se.

I kako ovaj tekst ne bi bio tek još jedan uopšteni hejt uopštenog hejtera, podeliću sa vama i ciljani razlog iza istog - SPORT. Rešili, naime, Bjela i koproducentska mu ekipa da konačno ljuto izeksploatišu i jedinu preostalu kako-tako pozitivnu tematiku u narodu srpskome i još jedared udare na poslednje tragove nostalgije za nacionalnim ponosom međ' istim (jer, bud'mo realni, ovaj danas je u žestokoj krizi već jako dugo vremena), servirajući nam tako tragikomično dramatizovane sportske uspehe iz slavne prošlosti nekadašnjih država čije smo dugovi nasledili.

Ono, ništa lično protiv čitave te profiterske ekipice i to, ali - utopili se u pesku na barži za malo dana, dabogda.

Elegantno popunjena pripadnica lepšeg pola, večito nezadovoljna svojim prste da poližeš mesnatim guzovima, u neprekidnoj borbi između želje da uđe u tri broja manje farmerke i ljubavi prema slasnom zalogaju.
Večito na dijetama koje isključuju po jednu krucijalnu namirnicu odgovornu za salce, a dozvoljavaju sve ostale. Mudrost nutricionistička sa krilaticom Sve je u kombinovanju namirnica, nije njena religija. Na nju dijete prosto ne deluju, takav joj metabolizam. Imuna je, kaže.

Vadili ste zubni živac. Kad ste bili mali, đilkoši iz kraja su vam napucavali specijalku u jaja. Bivša riba vam je svakodnevno prepričavala knjigu 1000 zašto ( da živimo zajedno ) – 1000 zato. Prebrojali ste sva zrna praška za veš Duel iz pakovanja od 3 kg, dok ste slušali novi CD Zdravka Čolića. Preživeli ste psihofizičku torturu koliko i prosečni logoraš u Jasenovcu. Na red je došlo i vađenje lične karte.

Neophod: hrana za nekoliko dana, voda takođe, hoklica, vreća za spavanje (kamp kućica, ko ima), mp3 plejer sa 5 giga različitih žanrova muzike, 2 para gaća, kenj papir, vlažne maramice, kišobran, ćebe, peškir, nešto slatko, bele semenke i živci ko brodski konopci.

Čuli ste da treba da se pojavite oko ponoći, kako biste imali kakvu-takvu šansu da JOŠ TOGA DANA izvadite dokument koji život znači. Tako i radite. Po dospeću percipirate atmosferu iz Kusturičinih filmova: Alfa Ciga sa 8-članom porodicom leži na betonu ispred ulaza u stanicu i nešto mrmlja. (Očekujete WTF momenat kad oni polete, kao i neke guske koje tumaraju unaokolo. Naravno, i usranu facu Slavka Štimca). Master čekač vas obeshrabruje rečima da već 10 dana puši za izdavanje l.k. i da ste došli kasno. Mudroser sa vaše leve strane nešto zapisuje i broji. 3 babe iz potaje bacaju hejt na omladinu. Jedina osoba vredna zadržavanja pogleda je došla sa dečkom i spava mu na ramenu. Kako se bliži zora, noge se oduzimaju. Hranu ste pojeli, vodu popili, i skljokavate se na stazu sa slušalicama u ušima i tonete u polusan. Trzaj. 04:09. Trzaj 04:05. Nemoguće, ovo je ružan san. Zažmurićete, i kad budete otvorili oči, probudićete se u svom krevetu, a na ramenu će vam spavati nega megapička koju ste satima seksualno vozdizali u nebesa. Otvarate oči. Sedite na betonu, a na ramenu vam spava Ciga sa osmočlanom porodicom. Bože, uzmi me...telo više ne može da izdrži, padate u san.

Budi vas komešanje. Već se uveliko razdanilo. Na početak reda je stigao ćelavi glavonja sa zlatnom kajlom i napravio gužvu. Svi protestuju, pominju majke, očeve, sestre, Tita, Slobu, Đinđića, Koštunicu, Tadića. Nalaze kompromisno rešenje i konsenzus oko toga da je Tito kriv za sva ova sranja i slom moralnih vrednosti. Jedino se sa tim ne slaže Master čekač, kome je dokurčilo desetodnevno pušenje u redu i uzima stvar u svoje ruke, te glavonju spičava hoklicom u ćeletinu. Haos. Rasulo. Vijetnam. Policija istrčava i privodi 20-ak najratobornijih: ćelavog, Master čekača, Cigu sa osmočlanom porodicom, Mudrosera, tri babe iz potaje, dečka jedine osobe na kojoj vredi zadržati pogled...

8h. Otvaraju se vrata pakla. Izlazi FT1P teta i po redu upisuje imena današnjih srećnih dobitnika. Jedina osoba na kojoj vredi zadržati pogled se nalazi tik iza vas i vi kao pravi džentlmen joj ustupate mesto ispred. Posle par minuta shvatate da je prokleta kurva poslednja na spisku za danas, a FTJP teta ljubazno saopštava da vam želi više sreće u sledećem izvlačenju. Nadrealizam koga bi se i Dali postideo.

Djevojka koja je na sebe navukla žestoki hejt "trve" pankera i metalaca, zato što se predstavlja kao pank i koketira s metalom, a u stvari nema veze ni s jednim ni sa drugim. Jedino što je veže za metal i pank je korišćenje nekih elemenata tih pravaca u njenim pjesmama, koje su inače po žanru uglavnom pop-rok. Međutim, posmatrano iz ugla ljudi koji prate opšte tokove u muzici i koji nisu opterećeni pankersko-metalskim klanovima i podjelama na "trve" i "pozere", Avril Lavigne je donijela dosta svježine i energije u savremeni mejnstrim i talenat ne može da joj se ospori. E sad, kakve je sve gluposti navaljala, to je više stvar njene informisanosti ili inteligencije, a ja ovdje ne govorim o tome već o muzici. Što se tiče krađe tuđih pjesama, ni tu nije jedina, ali je činjenica, da finalni proizvod "fercera". Za mnoge stvari tu treba optuživati više njene menadžere i producente nego nju samu, jer je ona mlada, a pogotovo na početku karijere je bila vrlo mlada djevojka, i nije imala dovoljno autoriteta da sama kroji put svoje karijere. Međutim, producenti su u njoj prepoznali talenat i stvorili vrlo atraktivan (za njenu ciljnu grupu - uglavnom tinejdžerke), komercijalan proizvod i da sam ja na njenom mjestu, ne bi se uopšte bunio, s obzirom na lovu koja ide uz to sve.

I još nešto - prva dva albuma joj uopšte nisu loša; naravno, ako im pristupimo očekujući neki žestoki pank ili metal razočaraćemo se, ali ako krenemo od pretpostavke da se radi o pop-rok albumima, možemo se na mnogim mjestima prijatno iznenaditi.

Jedan mali narod sakupio se na ovaj sajt i krenuo na daleke pute.Tokom puta svasta im se desava.Bivaju banovani, bivaju hejtovani, ali oni sve stoicki podnose.Na kraju kada putu dodje kraj svi ce biti bombardovani super egom, a samo jedan covek ce izaci iz rusevina i otpevati ovu pesmu sto je u primeru.I to na harmonici.

Osnovni motiv, poruka, kvalitet, poenta i element zapleta.
Jer, zaboga, kakvog bi smisla imalo da glavni junak bude staloženi mladić koji u svojih 25 još ima dovoljno živaca da smireno odreaguje na svakodnevne probleme? 'ajte, molim vas, to je takav kliše...Hrvati ga provlače od osamdesosme.

Poruka koju šalje izlgedala bi ovako:
Mi Srbi smo još krajem osamdesetih bili narod na nervnoj bazi razbijen k'o Perl Harbur. Sa civilizacijom smo raskrstili još u doba Nemanjića, a danas, sjebani ratovima, Mekdonaldsom, osiromašenim uranijumom i osiromašenom državom, sedimo na trotoaru, žvaćemo svoje cipele i zakrvavljenim...ma šta zakrvavljenim, krvavim očima merkamo turiste kao siroče provincijske kampere kad raspale roštilj. Naša komunikacija je svedena na neartikulisani bes, a razliku između dobrog i lošeg vidimo kao daltonista akvarel.

Trend koji je sveprisutan na našim prostorima. Jednostavno, da bismo iskazali svoju ljubav prema nečemu, moramo da mrzimo sve tome suprotno. U suprotnom, naša ljubav nije iskrena, i mi smo pičke, hipsteri (štagod ta reč zaista značila), izdajice i ko zna šta sve još. Zašto? Zato što ne možemo da poštujemo tuđ izbor i egzistenciju drugačiju od naše.

Hard kor hejt. Netrpeljivost poput one koja vlada između Junajted forsovaca i pripadnika gej populacije, između Šekija i haških pvevavanata, između Srba i raspalih NATO agresora crkli daboga. Mržnja kao ona upućena Olji Bećković od strane prosečne srpske domaćice kada konačno dobije priliku da prozbori pokoju pametnu u Utisku, dok joj veza biva prekinuta u pola druge rečeni...

Dok zavaljeni u fotelje gledamo prenos SP u atletici, Duško Korać uživo na medijskom javnom servisu evropske Srbije, sa ogromnim zadovoljstvom moram naglasiti, opšti po svim segmentima srpskog klupskog i reprezentativnog fudbala. Nije baš eksplicitan kao navijači (Tole lopove, Spasi Srbiju i, Sudiće vam više sudije), ali mora se priznati da je odabrao dobar momenat za omalovažavanje sporta koji je u Srbiji odavno u komi i na aparatima, ali i koji oko bolničkog kreveta ima impozantan broj ljudi koji ga štite da slučajno neko ne isključi te iste aparate iz struje.

Drndajući močugu na svoju plavooku miljenicu Jelenu Isinbajevu i svršavajući za 9,58 sekundi koliko iznosi rekord na 100 metara sprint ''nekada malog siromašnog dečaka koji je živeo u jadu i bedi, a sada višestrukog svetskog prvaka, momka za primer kakvog bi svaka majka poželela za zeta'', Juseina Bolta (Jusi za njega, verovatno su zajedno uzgajali travu na Jamajci), Duško (ne)zasluženo pljuje po fubalerčićima koji trčkaraju ovdašnjim stadionskim pašnjacima, po kvazi rukovodiocima i kvazi trenerima, kao i po čitavom fudbalskom 'sistemu' ove države. Njegovo kraljevsko visočanstvo Fudbal odavno je mrtav, samo se veštački održava u životu. Ako već nema ko, onda bi on rado bio taj koji bi izvukao kabl iz utičnice, pa makar po cenu da ga udari struja. Ili verovatnije, štangla od vernih tifoza. Ili bi ga, još verovatnije, u nekoj mračnoj ulici stigao metak nekog fudbalskog moćnika. Nikad se ne zna...

Prava donkihotovka borba protiv krpenjača.

Nešto što povezuje, kako razne osobe, tako i čitave etničke grupe i rase, tokom čitave ljudske istorije.
To neko jedinjenje svega lepog i najboljeg.

To su oni likovi koji čekaju da izadje neka nova pesma koja ce da bude što gledanija i onda počnu da izbacuju svoje glupe komentare.

1.vrsta-Ja nisam odavde
Komentar koji je stvarno bez ikakvog smisla,ali obično slede mnogobrojni lajkovi,što je i bio cilj.To je relativno nov fazon,potiče od prokletih amera, i obično glasi:
"I'm from Libia,and that's a great song!
Ma salim se, iz Nisa sam."

2.vrsta-Trejd sa bogom
Klasično bogohuljenje, obično se postavlja na pesmama Lejdi Gage, Dzastina Bibera i Dare Bubamare.Uvek se traže stare zvezde poput Elvisa,Bitlsa,Brus Lija u zamenu za ove novokomponovane.Naravno posle toga slede mnogobrojni uzvratni kometnari poput: "Bravo kralju,ako si im rekao!"

3.vrsta-Thumbs up likovi
To vam je klasično ubijanje vremena i čisto ostavljanje komentara jer nemate šta pametnije da napišete.Može se navesti bilo koji razlog od toga lajkuj ako misliš da "ova andrea ima dobru sisu,ako misliš da guetta treba da se ošiša,ako misliš da vam se smučio petak od ove pesme" itd primera.Obicno se pisu malim slovima,bez razmaka,jer tako izgleda vise kul.

4.vrsta-Hejteri
Nema mnogo priče oko njih.Udju na neku pesmu,vide da ima više lajkova od dislajkova i namerno kliknu dislajk.Neki se čak i pohvale time u komentaru.Tu spadaju i oni sa komentarima: " Bože izgubio sam 4:32 minuta svog života! ",a u njih spadaju i Biberovi hejteri,koji možda zasluzju cak i posebnu vrstu,jer ih je zaista mnogo.

5.vrsta-Gangsteri
E to su vec zajebani likovi,i njihovi komentari su jako dugi,ali i smešni.Kada su se pojavili bili su donekle i interesantni,ali vremenom sve dosadniji i dosadniji:
-Ej mama daj mi pištolj i 34 metka.
-Ju sine,pa sto?
-Da roknem ove likove sto su udarili dislajk.
-Auuu,ide i mama s tobom.
Tu spada i ona grupa koja je veoma retka,ali je bilo i takvih komentara vezanih za onu "Lajk-Dislajk" crtu:
-Hejteri hvala što ste lajkovali,sada ova crta izgleda kao dzoint koji gori.

5.vrsta-Kulijana
Oni si oni najnormalniji i ima ih i najviše.Udju da odslušaju pesmu,bace neki koment ili hejt ako im se pesma svidi ili ne svidi i nastave da kuliraju.Ne zanimaju ih druga misljenja ili odgovori na njihove komentare,vec jednostavno igraju svoju igru.

Jedini privatni fakultet društvenog smjera na kome je besplatna školarina.
Doduše, nećete dobiti diplomu, ali vam znanja i vještine stečene na ovom fakultetu niko ne može oduzeti.

Ovo su predmeti:

1. Pravopis i gramatika srpskog jezika
2. Dijalektologija južnoslovenskih jezika
3. Studije slenga
4. Osnovi marketinga
5. Diplomatija
6. Trgovina intelektualnom svojinom
7. Autorsko pravo i oblici kršenja autorskog prava
8. Umjetničko prevodilaštvo
9. Opšta humoristika
10. Kratke humorističke forme
11. Studije popularne kulture
12. Studije subkulturnih i antikulturnih pokreta.
13. Politika, aktuelnosti i javno mnjenje.
14. Opšta komunikologija
15. Grafički dizajn

Gestikulativni sleng. Znači, jebaću te kad-tad.

Ono što neko mora da ima da bismo ga prepoznali, makar ga i ne upoznali. Obično su gestovi, fraze, uzrečice, pa i čitave rečenične konstrukcije ono što ih čini prepoznatljivim. Čovek bez ličnog pečata je kao Majkl Džekson bez skičanja i vatanja za šta god da je imao između nogu, Mira Adanja Polak bez dosadne emisije ili Koštunica bez uzdaha.

Period dok ste banovani. Ako ste banovani sa realnim razlogom onda u ovom periodu razmišljate o svojim greškama i smišljate način da se odužite društvu kada izađete iz bana, naravno, što boljim definicijama i nedavanjem minuseva na delimično dobre defke.
Ipak, ako ste banovani iz političkih razloga, kao što je diskriminacija plebsa ili jednostavna obest moderatora, onda je ovo period sazrevanja ideje o osveti. Verujem da je ovaj drugi uzrok dosta definicija o moderatorima.

NE MOŽE MALIM SLOVIMA!
Kad bi se pisalo malim slovima izgubilo bi svu svoju čar. Jer, jebem li ga, mora da ima neku čar kad je nateralo tolike ljude da se ponašaju kao da su sada pobegli iz Kovina. Čar je, verovatno, u posebnom mentalitetu Norvežana, naroda koji nam je doneo neke od najvećih manijaka u istoriji sveta.

MEJHEM JEBENI!!

ČLANOVI BENDA!!

EURONYMOUS!!
DEAD!!
NECROBUTCHER!!!
MANIAC!!
COUNT GRISHNACKH!!!!!
i Čarls Hedžer.

Najistaknutiji primer ovog žanra, bend nastao u podrumu neke memljive prodavnice ce-deova u Oslu(ovde se vidi da bi Norveška muzička scena bila mnogo manje sjebana da su osamdesetih godina ljudi znali za torente), od strane petorice mladića koji su skontali da bi bilo mnogo kul da ofarbaju face u belo i našminkaju se u stilu klinki koje prvi put idu u diskoteku. Onda su iskopali nekog Šveđana koji je bio u Norveškoj najverovatnije jer su ga Šveđani prognali pošto je bio preveliki retard za tako razvijenu državu.(ovde se pokazuje da su Šveđani govna i da najgore od svojih uvaljuju Norveškoj, koja je u to vreme bila u kurcu, ali hejt o Šveđanima ćemo ostaviti za neku sledeću definiciju). Dotični je, bivajući izrazito poremećen uglavu, pred koncert mirisao mrtve ptice i zakopavao se u zemlju, misleći da će se tako približiti svojim uzorima, mrtvacima. Onda bi izlazio na scenu, bacao kozije glave po publici i vrištao, dok je u pozadini Euronymous na džitri udarao FIS-FIS-FIS-FIS-GIS-GIS-GIS-GIS. Publika je bila u delirijumu.(ovde se vidi da uopšte nije čudno što je Brejvik Norvežanin, a ne Žabar ili Papuanac).

A onda je jednog dana njihov pevač pronađen kako leži u kući usred šume, izgledajući samo malo mrtviji nego što je inače izgledao. Kliknuli ste na link, je l' da? Vidite sliku? Znate, slika postoji, pošto je prva stvar koja je pala na pamet njegovom kolegi iz benda kada ga je video sa prosutim mozgom bila da trkne do radnje, kupi fotoaparat i slika ga. To se kasnije pokazalo veoma korisnim, jer im je '95. ponestalo ideja za omotnice albuma, pa su stavili sliku svog mrtvog jarana. Što da ne. Tu se bendu priključuje novi basista, i tu dolazimo do najepohalnije ličnosti ovog muzičkog pravca.

VARG VIKERNES!!!

Zanimanje: pevač, gitarista, bubnjar, pisac, palikuća, ubica, serator.
Rođen kao(o, ironije) Kristijan Vikernes, ovaj momak je oduvek pokazivao sklonost ka paljenju crkava i drvljenju kurca u dugačkim raspravama. I jedno i drugo su veoma uticale na njegovu karijeru.
Varg Vikernes je, pošto njegov bend, Burzum, koji se sastojao od Varga Vikernesa kao glavnog pevača, Varga Vikernesa na gitari, basiste Varga Vikernesa i perspektivnog bubnjara Varga Vikernesa, nije bio preterano uspešan, smislio drugi način da privuče pažnju na sebe. Počeo je da pali crkve i diže bune, ali nije računao da će Norvežane boleti patka za par crkava, pa se odlučio na radikalniji potez.
Godine 1993. izbo je svog kolegu iz benda Euronymousa dvajes' tri puta nožem u leđa i osuđen je na 20 i kusur godina zatvora. Tamo je, konačno srećan zbog sve pažnje koju su mu posvećivali, uzeo sintisajzer i napisao 10 puta više muzike nego za sve vreme dok nije bio u zatvoru. Inovativne melodije poput CE-CE-CE-CE-CE-CE-CIS, GE-GE-GE-GE-GE-GE-GIS su mu obezbedile mesto u aleji velikana norveškog blek metala, pošto niko do tada nije pisao tako kompleksne i zanimljive melodije. Kad je posle 16 godina pušten na uslovnu, postao je diplomirani serator i profesionalni komentator svega što se dešava u društvu, i do dana današnjeg je ostao jedan od najpriznatijih norveških besednika i ljudi čije se mišljenje najviše ceni.(ovde se vidi da su Norvežani šmrkali previše one nafte što su u međuvremenu otkrili, pa im je udarila u glavu.)
Uz uvek veselog Varga dolaze i drugi interesantni momci ove muzičke scene, interesantni po svemu osim po muzici:

MAGNUS NEKAKO!!
Osuđen na doživotni zatvor jer je iz čista mira ubio nekog flafičastog lika na ulici,

GAAHL!!!
Poznat je jer je peder, a izgleda ovako

I ostali genijalci.

Često čujemo ovaj izraz jer se još od 90-ih vuče po novinama i TV-u. Aj ko ga jebe, niti čitam novine, niti gledam vijesti na TV-u. Ali kad krene da se vuče i po internetu, a tek privatnom životu(ako ga neko ima), onda je to već problem.