Jedno vreme kod ljudi omiljeni osveživač prostorija.
Staviš na TA peć...i onda ti to kao miriše...
Obično mekan,svež i primamljiv, obično biva pojeden pre nego što glavno jelo uopšte i stigne i obično se onda glavno jelo uopšte ne pojede.
Društvo u restoranu:
"Daćete nam pet porcija ćevapa,sušeni vrat,karađorđevu šniclu,pohovane paprike,duvan ćevape i može dve porcije sira i kajmaka."
(konobar odlazi,stiže hleb,društvo naravno gladno,prvo polako počnu da grickaju,a onda potom i navale sve dok ne ostane nijedno parče,a do tad se naravno već obžderu i zasite.Ako u međuvremenu stigne i neko meze,tim gore). U tom trenutku dolazi konobar noseći gozbu koja bi nahranila peti pešadijski puk: "Evo momci,uživajte!" A "momci" samo skrenu pogled.
I to je statistički potvrđeno.
Ili su muškarci grešniji,
ili žene imaju neki ugovor sa đavolom...
Drugačije ovo ne mogu objasniti...
Sinonim za dobru kupovinu.
Prva milina: nisu skupe;
Druga milina: iako su od Kineza, ne odaju svoje poreklo (karakteristicnim miomirisima, natpisima tipa Prrada, Niki, isl.);
Treca milina: nisu ni tol'ko ruzne, a purke u dezenu tigrove koze mozes i da iseces;
Cetvrta milina: premda jeftine i od Kineza, djon je prilicno savitljiv i ima izgleda da ces pregurati zimu u njima pre nego se raspadnu;
Peta milina: dok koracas, ne ispustaju nikakve zvuke, i zuljaju te samo malo sa strane;
Sesta milina: tvoju sestru zuljaju sa svih strana, tako da ti ih ona sigurno nece nositi;
Sedma milina: mozes da zmickas prstima u njima cak i kad obujes tri para carapa i grilonke
Dodavati, puniti priču nepotrebnim detaljima kako bi sveopšti utisak kod slušalaca bio zadovoljavajući a priča dobila na suštini i sočnosti. Služi da istakne fabulu dogadjaja i podstakne žrtve nepresušnog monologa da se zadovolje urinom govornika. Može biti odličan šlagort na torti štreberu da na testu pokaže i pored osnovnog znanja "nešto više". Momčadima služi da dosole priču oko seksačine sa pičkom, dočaraju situaciju trljanja glave o klitoris na prihvatljiv način.
Žare: O madafakeru, ša ima? Kako bilo na ispitu, jes' im jebo kevu kao i obično?
Mile: Glupo pitanje druže, znaš me jebem mu gnezdo. Izvuko ja pitanja kad ono finansijiska analiza. Počeo da pričam al' imadoh neku inspiraciju, nikad nisam bio tolko nadahnut jel mi veruješ, valjda je sve to zbog one Andjele, ispraznila me ko konja noć pred ispit. I odgovaram ja tako kad ono profa otvorio usta i ne mož' da veruje kolko znam. To me još podstaklo brate da kenjam i dosoljavam neke detalje o ekonomiji Nemačke što sam informativno našao na netu. Na po' puta prekide me da me pita odakle mi sve to. Nisam znao šta da kažem, samo sam skromno slegnuo ramenima. Dao mi 10 ko iz pičke.
Žare: Dao si mu ga po znanju, a? Dobar si mali, i jebač i intelektualac. Nego, šta je bilo sa tom Andjelom, nisi mi se pohvalio?
Mile: Ma ne pitaj. Znaš kako blou- dzoubuje mala.. Karao sam je jedno dvaes minuta po sred bulje, posle toga izvadio i pušila mi još tolko. Trese guzicom ko da je buti šejk u pitanju. Znači uživao sam u plodovima mašte razjarene seksualne bombe..
Žare: Idi jee, ja običino kad je dobar fiš u pitanju završim za deset, najviše petnaest minuta..
Suvo 'leba.
Ništa umakanje, namazi, natapanje; mesa, salate, čorbice bez.
Pustinjački režim. Isposnički.
Žeđ i agonija.
Duhovnost uneta na usta. Pribrana glad. Stojičko držanje.
Kazna.
- Šta ima za ručak?
- Ništa.
- Kako ništa bre, ceo dan se klatim na skeli ženo Božija!
- Baš zato što smo mi Božiji ljudi treba da se posti. Evo beskvasni hleb.
- Suvo leba da jedem? Ti si ženo sadista!
- Otac Hristivoje je rekao ...
- Opet si bila kod popa, Bog te mazo!
- Eto ja sam pomazana a ti si kažnjen. Jedi i ćuti.- Draško sine, dodaj mi onaj kondir iz ćoška, luk, slaninu i oštar nož pa da vidi šta je Bog i pomazanje.
beznadežna situacija u kojoj se nadaš da će neko da ti pomogne...
a njega zabole...
sa' će Rus da pošalje S-300
Primarne životne namirnice, ono bez čega se ne može. Osnova potrošačke korpe.
Takođe i sinonim za sitnice bez kojih ne možemo da funkcionišemo normalno.
- Ustaj sine došla milicija da te vodi! Diž' se stoko prošlo tri popodne!
- Beži bre majmune, jesam ti rekao da me ne budiš tim šabanskim forama. Šta je bilo koji kurac sabajle?
- Sabajle? Nije tebi lako, samo se izležavaš i trošiš bogu dane uzalud. Ajde mrdni se zvala nas Mira da pomognemo njoj i cimerki da se usele u novi stan.
- U redu je kevo, idi kupi mi hleb i mleko dok se ja priberem i istuširam. Evo ti pare.
- Pljuge i fuka znači?
- Crveni Winston i Doncafe od sto grama, Grand nije zakurac više. A i Brena može samo da mi obliže muricu.
Specijaliteti koji se prave samo u pekari Trpković.
Devojčice od 13 do 16 godina, koje se svaki vikend "ubiju" od dve đus-vodke i jednog piva i onda tako "pijane" kruže po diskoteci da bi ih što više ljudi videlo, pozdravljaju se sa svima koje poznaju, a neretko i sa onima koje ne poznaju, igraju u kavezima i 'vataju sa svakim dečkom koji im priđe. Čim dođu kući (dakle, oko 1h jer dotad su ih roditelji pustili u grad), na fejsbuk stavljaju status: "xaxa suoer je bilp wechrs", a sutradan, za svaki slučaj (ako neko nije shvatio da su se one "napile"): "Suntze me pr0budil0, a u glawi lo0dil0... Definitiwno wishe ne pijem!"
Svedska verzija naseg "Sava" hleba...razlika je u tome sto je nas vazdusast, a nji'ov krckav, suv i bode nepce. Mada je dobar sa nutelom.
Prava stvar za pranje poda, ima da pokupi i poslednju kap... (volim Skandinaviju, ali ovo im bas i nije najbolji proizvod)
Nasuprot dugačkim, lažljivim lopovskim prstima, radnički su izmučeni, skupljeni od rada. Odišu poštenjem i pod noktima kriju mrvice hleba sa sedam kora. Sve je to stekao sa svojih deset prstiju, misli se na ovakve radničke prste radnog i vrednog vlasnika.
Radnički prsti se lako prepoznaju na čoveku. I čovek u pravom smislu te reči se prepoznaje ako poseduje radničke prste.
A: Sine, vidiš li ti ovu kuću?
B: Vidim, ćale.
A: Jel vidiš ove moje prste?
B: Vidim, ćale.
A: E, na ovom prstu mi je bio dijamantski prsten pre nego što sam ga prodao i kupio kuću za te pare.
Prema nekim šatro istraživanjima perioda pomišljanja na seks kod prosečnog mužjaka. Zaista teško za poverovati, jer ispada da maltene u svakoj mentalnoj rečenici treba da zastupiš neko parenje. Dobro, nekad je to neminovno, na primer kad sisata kelnerica spušta kafu na snizak stočić, pa dve zarobljene jedre sfere zaosciluju razmenjujući impuls i logično da zamisliš kako ti boban izigrava unproforca među njima, aksijalnim kretanjem popunjavajući jaz između suprostavljenih belutaka. Ili kad ti se mlađana oniža guzata frizerka pripije u pokušaju da makazama dohvati plavi čuperak, pa kreneš da se znojiš i zamišljaš kako oslobađaš ruke ispod plahte i snažnim volejem poduhvataš raspolućenu mega-breskvu. Dobro to, to je drugo, isforsirano, Pavlovljev refleks koji je hardkodiran ispod svih onih id, ego, superego slojeva.
Nego, posle toliko godina evolucije, majka mu stara, valjda je čovek nadrastao majmuna koji samo šamara majmuna? Takoreći autorefleksivno metamajmuniše. Ima tih ozbiljnih stvari, intelektualnih, koje stameno levitiraju iznad proste telesne interakcije! Na primer, arhitektura. Projektuješ lepo zgradu tržnog centra, modernog dizajna, pa predviđaš lepo mesta za parking, pa u prizemlju supermarket… He, sad se setih kad je pre neki dan izvesna glupača otvorila naglo flašu kisele vode, pa je isprskalo po majici, videlo se sve ispod. A još na odeljenju za delikates, mislim se: “E, najbolje su te malo priglupe, a telo ko avion, one bi…” Uf, šta ono bi? A da, ozbiljne delatnosti. Evo pilot. Zavise bre stotine ljudi o njemu, ne sme taj da se zeza. Mada, opet, kapiram, kada uključi autopilota, ‘ladno može da se šetka. I gde uopšte nestaju stjuardese ono malo pre nego što krenu sa služenjem osveženja? Turbulencije možda i nisu turbulencije, nego… Hm..
Uglavnom, ono što tvrdim je da preteruju ti naučnici mnogo, sad oni pa znaju na koliko sekundi šta. Bolje bi im bilo da mu ga malo daju po nekim drugim eksperimentima, ako me razumete.
Kada ove reci dodju od babe, obavezno poneti papir i olovku, jer kada stignete do vrati, ta lista se poveca na jedno petnaest stvari.
Baba: Idi kupi mi hleb i mleko
Unuk (nervozan): Evo, samo da se obujem
Baba: Jel ces da zapises?
Unuk: Ma jok
//Obuo se i stigao do vrati
Baba: E, sine, kad vec ides u prodavnicu, kupi i neki jogurt i prasak za pecivo
Unuk (jos nervozniji): Dobro, odoh!
Baba: Sad sam se setila, treba mi i brasno, nemam vise...i kupi neko meso
Unuk: Kakvo meso!?
Baba: Pa neko, da napravi baba gulas...I kupi neku salatu!
//Zvuk zalupljenih vrati
Kada osoba predje odredjene godine, a obično kada ode u penziju, javlja se čudna potreba, da apsolutno sve kupljeno, ili planirano za kupovinu, uporedjuje, preračunava i meri, kroz srazmernu količinu hleba.
Takvo razmišljanje u većini slučajeva ( ne računajući one koji čitavog života letuju na Kopaoniku i zimuju u Budvi ), proizilazi iz mnogo godina, punih mučenja i rada. A kada posle svih tih godina, dodje mizerna penzija, nedostojna živog bića, čovek se jednostavno preorijentiše na najneophodnije stvari, poput hleba. A sve ostalo što je "nebitno" odbacuje sa gnušanjem.
-Deda daj mi 300 dinara, treba da idem sa ortacima na bazen...
- Molim? 300 dinara za pranje dupeta u ladnoj vodi? Neće da može sinko, da si mi tražio za hleba ili da popiješ nešto pa ajde, ali za to nema šanse. Za to luksuziranje imaš oca i majku. Ja bre za 300 dinara imam 6 komada hleba, imam da jedem 6 dana!_____________________________________________________________________
- Baba, vidi šta mi je moj Miša kupio... Srce moje, zlatni lančić i privezak, napred izgraviran stih naše omiljene pesme, a pozadi datum kada smo se upoznali.
- A koliko to košta?
- Ne znam baba, za poklon se ne pita.
- E pa ja ću da ti kažem ćero koliko to košta! Košta taman toliko da se neko prehrani 3 meseca. Znaš li ti koliko je hleba bačeno u tu gvoždjuriju? Ne znaš naravno. Umesto što te kiti tim gvoždjem, mogao je da iznajmi jedan stan, pa da kako dolikuje, živite zajedno.
5 godina on tebe zamajava nekim drangulijama i ništa. Da je barem prsten kupio pa da kažem ,ajde skupo, ali vredi. A ovo??? More miči mi to s očiju samo mi dižeš pritisak!
osnovni sastojci svake farbe, šampona, losiona za kosu i kreme za ruke i lice.
"Novi *** sa 3 hranljiva ulja - maslina, karite i avokado"
"Novi *** sa Q10, sadrži sokove eukaliptusa i ekstrakt bisera"
Bajkovit prikaz sofre za pokojnu baku od njene jedine naslednice.
Onako domaćinski, kakvu je samo ona zaslužila. Kupiti stoku, voziti ih traktorom do kuće, zaklati, nabiti na ražanj, ispeći... Ma, i slona bi natakla na ražnjić da je ona samo to stavila u testament. Takvoj ženi dići i spomenik je malo.
Nek svi vide kuj voleo babu najviše na svetu.
Zauvek ćeš biti u našim srcima...
... negde u stratosferi...
- E, ljubi je baba, sama sve ispekla... pa koštalo je jedno šestosedamsto evra... Kako sam radosna. E, ne žalim što sam umrla, evo jebeš mi sve. Sreća moja mala! ... IJUUUUU! Vučko, zašto ti je tolko nabreknut i crven boban?
- Pa ti gledaj gde letiš, bem te ćorava, ubi me sa ta krila. A i znaš da sam ti se ložio na unuku, hehe.
Dupe od hleba. Dok biraju hleb u prodavnici, penzioneri ih sa istom strašću kebaju kao i onomad dupeta omladinki na radnim akcijama.
Komentar pripadnika muškog pola kada njegova izabranica pljune 300 dinara više za farbu za kosu sa maslinovim uljem, vitaminima B3, B6 i B12 i bez amonijaka.
