Pripadnik vojske koji razume.

Kad je nešto još jeftinije od džabe.

Rečenica koja opisuje nečiji smisao za trgovinu.

Nešto što ne možete dobiti dok ste u gostima.

Autoodgovor osobe koja postavlja pitanje - Hoćeš? , ako ona ustvari ne želi da ti hoćeš to što ti nudi.

Veoma korisna rečenica kada u gustim trenucima kada neko treba da ti kaže iskreno šta misli o tebi, nečemu što si ga pitao...

Odlicna vockica,prijatnog i osvezavajuceg ukusa
Deli se na dve vrste: breskve sa macu i breskve bez macu

Poslednji stepen gradacije kada se nesto podrazumeva i iz aviona.

Poređenje za uredjaj ili bilo kakav proizvod vrlo lošeg kvaliteta koji je uz to sklon čestim kvarovima.

Океј, испалио си енормну глупост, не може ни Дунав да те опере, а камоли коментар било ког од нас. Само ћути молим те, ништа више немој да говориш. Само ћути.

Izraz koji se koristi kada nekoj osobi hoćeš da kažeš da nema vajde od toga što on radi.

Jedina mogućnost bega od monotonije u intimnoj vezi sa desankom na putu ka zadovoljenju koji nam otrkiva na indirektan način još u, ne tako davnim, devedesetim Snežana Babić Sneki.

Nesto sto radi vecina devojaka i sto nervira vecinu muskaraca, koji to ne vole da rade...

Imaginarna linija koju niko nikada nije video ali svi znaju gde je. Prelazak iste , kada je ona zamišljeno postavljena, nagoveštava nešto burno!

Osim toga sto mu je ime, tj. prezime tol'ko slatko da bi' ga poj'o uslast koso rezanog, je i prvi vampir koji šljašti.

1. Unutrašnjost, periferija, veoma udaljeno mesto;
2. Pomoćni izraz za građenje superlativa prideva;
3. Česta destinacija vojnih jedinica, uglavnom pešadije;
4. Sintagma za izražavanje čuđenja, neslaganja ili nemoći;
5. U upitnom obliku (dodavanjem rečce "li") iskazuje neprijatna osećanja prema sagovorniku.

Opus magnum najnemačkijeg od svih nemačkih pisaca, Johana Volfganga Getea, i delo koje ga je svojevremeno etabliralo u creme de la creme germanske ali i svetske književne branše. Glavni junak, Verter, je klasičan romantičeskni pederko koji usled svoje preosetljive prirode beži od ljudi ali ne uspeva da pobegne i od okova koje mu nameće društvo njegovog doba. Tu je i neka nesrećna ljubavna priča (ne uspeva dumoči u izvesnu Loti) i on se, ultimativno turoban i razočaran u život uopšte, na kraju letalno samoranjava pucnjem u čontru, nakon čega umire 12 sati kasnije. Taj njegov poslednji čin, zapravo, treba posebno naglasati u čitavoj ovoj istoriji (a što je glavni motiv i iza ovog teksta) jer je od svih drugih delova romana iz naslova, naime, imao ponajviše efekta na svojevremene čitaoce istog. One muške, razume se, prepoznateljne. Roman je neko vreme čak bio i zabranjivan za štampanje a usled efekta koji je izazivao međ' sentimentalnom nemačkoj mladeži, a par Geteovih savremenika je pokušalo i da "preradi" njegov epilog u nekakav ziljavi hepi-end, ali uspeha bez.

Bilo kako bilo, "Jadi mladog Vertera" do dan-danas ostaju jedina knjiga koja je u čitavoj istoriji ljudske civilizacije inspirisala svoje poklonike da (po njenom čitanju) izvrše samoubistvo. Pored Kurana, tojest...

Ljudska subjektivnost, pojava koja ne bi postojala da ne postojimo i mi. Uvek mislis da ga imaš dovoljno al' ipak se sjebeš i ne uradiš većinu stvari koje si želeo, možda zbog nedostatka istog ili zbog nedostatka hrabrosti.
U tim nekim užasnim trenucima kada konačno uvidiš da nisi večan i da ga ipak nemaš dovoljno, osetiš svoj puls i strujanje krvi i shvatiš šta sve imaš, i koliko malo šansi imaš da ispuniš sve što si želeo. Ne propuštaj pucanj pištolja koji najavljuje početak trke, jer kada se nađeš u zaostatku, bićeš usamljen, tvoje plavo nebo biće prekriveno dimom paljenih snova i želja, sve što si nekada želeo nećeš moći ispuniti. Počuj taj zvuk života i seti se sebe kao onda kada si bio klinac, kada ti je bilo svejedno, kada nisi video groznu i odvratnu stranu života. Snovi koje si nekada stresao sa svoje kose opet počni da sanjaš, jer nikada nije kasno.

Emisija o...jebemliga čemu na Studiu B koju vodi kulji brat Majkla iz Nikite, a koji se odaziva na ime Aleksandar Gajšek. Gosti se vrte po cikličnom algoritmu: Vladeta Jerotić, pop predsednik RRA, neki car što jebe kevu kako poznaje astronomiju i Petar Kralj. Uglavnom, ko god da je gost u emisiji, pričaće tako da vam trebaju titlovi. Eventualno, kad je Pera gost, onda je malo opuštenija atmosfera jer on često pomene kako se prošlog vikenda opio kao bulja u Tri šešira.

Ako ste imali tu ziljavu sreću da se krajem prošlog veka okotite na prostorima bivše Juge a vaši roditelji iz nekog nepoznatog razloga ostali u istoj (iako su mogli da zapale za Kanadu, Australiju, Saturn), onda ste imali i nesreću da vas još od malih nogu u tvrd i nadasve socijalan san uspavljuje neka od fekalnih izlučevina iz pera gospodina Siniše Pavića. Tu pre svih (izlučevina) mislim na "Bolji Život"...jer je onaj u Kanadi, jelte, gori.

I ako mi sa današnje distance pomenuta serija deluje kao balega u izmaglici, rečenicu iz naslova pamtim kao prvi liz ženske bradaje u tinejdž danima, dom za učenice, Krunska, Beograd. Pamtim ne zato što je ta bradaja imala ukus Aranđelovca ili alkohola u mojim ustima već zato što vazda osetim, kao i tada što sam osetio polno zadovoljstvo pobede...ne obavezno tim redosledom.

Jer naslovnu rečenicu u toj čuvenoj osmomartovskoj epizodi izgovara tipično nebeski vozač JKP-a dok šmrk njegovog tipično nebeskog kolege, osim ulice, prska i visokoštujuću gđu Hadživuković koja, eto, iziđe da na veliki ženski praznik prošeta svog kera, Arona.

Hoću da kažem - i Pavić nekad zrno ubode.