Umetnost predavanja leži u tome da lekcija iz beleški profesora, predje u beleške djaka bez prolazka kroz glavu ni kod profesora - jer su toliko puta ispredavali lekciju da ni ne razmišljaju o njoj dok je predaju, ni kod djaka - jer ih ne zanima. Zbrka nastaje prilikom učenja pred kontrolni/odgovaranje ili bilo koji drugi vid ocenjivanja.
"Kotangens je količnik pravog ugla sa naspramne dve kastanjete.." ček, ček, šta?!
Kad god možeš da biraš izmedju stajanja i sedenja, sedi.
Kad možeš da biraš izmedju sedenja i ležanja, lezi.
Jer, nema boljeg rada od nerada i nema bolje plate od penzije i nema bolje fiskulture od ležanja.
- Izvolite, slobodno se opustite, sedite...
- Ne, hvala... ipak bih da legnem.
Arhineprijatelj pešaka u zimskom periodu. Kada je temperatura iznad nule kroz svoj strašan otvor bljuje velike količine neke nepoznate tečnosti, ali ne lezi vraže, kada tečnost pređe u ono čije se ime ne sme spomenuti nastaju problemi u vidu preloma, iščašenja i padova.
Na eliminisanju ovog zastrašujućeg stvorenja osnovan je krizni štab, ali je njihov "rad" obustavljen zbog štrajka.
Posle dugog i obimnog istraživanja koju to retku halucinogenu južnoameričku biljku scenaristi ovih serija jedu ili puše kada pišu, te uspeju da svoj um dovedu u to, tako specifično stanje, shvatio sam da da tajna leži na sasvim drugom mestu.
Veoma je jednostavno, samo vam treba "Google translator", bilo kakvo delo klasične književnosti i imaćete potpuno nov scenario koji će rasplakati hiljade i hiljade baba širom Balkana, Latinske Amerike i ostalih sličnih područja sveta...
Primer, prevod "Ane Karenjine" sa španskog na spski:
Prvi deo predstavlja karakter kneza Stepana Arkadievitch Oblonski, službeno lice koje je nevjeran svojoj ženi Darja Aleksandrovna " Doli ". Stiva poziva svoje oženjen sestrom, Ana Karenjina, iz Sankt Peterburga da se Doli ubedi da ga ne napusti.
Kada dolaze u Moskvi, železnički radnik slučajno padne na voz pesama u očekivanju smrti fatalne Ane sebe. U međuvremenu, prijatelj iz detinjstva Stiva Konstantin Dmitrijevič Levin je stigao u Moskvu da predloži mlađa sestra Doli je, Ekaterina Aleksandrovna Shcherbatskaia ("Maca"). Mace na čekanju odbacuje ponudu braka oficir grof Aleksej Vronski Kirillovich. Ali, uprkos svoj interes u Kiti, da ne misle o oženi njom. Ubrzo se zaljubljuje u Ana nakon sastanka na železničkoj stanici u Moskvi i igrali Mazurka sa njom na zabavi.
Anna, iznenadio njegov odgovor na Vronski, vraća se odjednom u Sankt Peterburg. Vronski sledi isti voz. Levin se vraća na svoju njivu, napustivši bilo kakve nade za brak, a Ana se vraća sa suprugom Aleksej Aleksandrovič Karenin, državni funkcioner i njegov sin Seriozha.
U drugom delu, Karenin scolds Ana za razgovor previše Vronski, ali nakon nekog vremena, ona se vraća u svoju vezu sa Vronski i zatrudni od njega. Ana se prikazuje tužan kada Vronski spada u konjska trka, jasno i njegova osećanja za društvo i prisilili da prizna da joj muž. Kada je Maca saznaje da Ana željeni Vronski na njemu, on ide na odmor u Nemačku da se oporavi.
Treći deo se bavi životom Levin je u ruralnim farmi. Levin je Doli ispunjava i pokušava da ponovo doživeti svoje osećanja za Maca. Lutkica izgleda da su uspeli, ali je Levin na kraju shvata da je čak i dalje ih volim. Povratak u Sankt Petersburgu, Karenin odbija da deo sa Anna i pretio da će ga sprečiti da vide sina, ako on ostavlja Seriozha.
Međutim, Karenin nalazi situacija nepodnošljiva i počinje razmišljati o razvodu. Anna brat protivi i uverava Karenin taj prvi razgovor sa Doli. Opet, čini se Doli ne u zadatak, ali Karenin promenio svoje planove kada je otkrio da je Ana umire u toku porođaja. Pored nje, Karenin prašta Vronski ko pokuša samoubistvo kajanje. Međutim, Ana se oporavlja, što rodila ćerku koju je nazvao Ana ("ANA"). Vronski planira da ode u Taškent, ali menja svoje mišljenje u očima Ane, i idu u Evropu bez dobiti razvod. S druge strane, Stiva planiranja sastanka u kojem su usaglašena Levin i Kiti.
Sastanci, Levin. I Maca oženiti. Nekoliko meseci kasnije, Levin saznaje da je njegov brat Nikolaj umire. Par ide sa njim, i brine o Kiti je preminuo dok je ona shvata da je trudna.
Humanoidni alien koji strastveno lovi i ubija sve što diše i kreće se.
Jednom prilikom je udario na Švarca, ne znajući da su njegove sise otporne na metke nastradao je u borbi.
Malo poznata činjenica je da predatori direktno umeću fetuse u anus preko proširenog dela svog penisa. Nije poznato kada je u istoriji nastala ova morfološka promena,verovatno tajna leži u činjenici da nema ženki predatora.
-Toma Nikolić ima osmeh kao predator.
-Al ga je overio karabinom ko predator crnju.
Među muškom populacijom poznato je da kad te neko raspali nogom u jaja, najbolje rješenje je čučnuti jer tako bol najbrže prolazi. S tim u vezi, stvorena je igra za naše najmlađe koja na prvu nema veze s mozgom, no ne lezi vraže, zapravo predstavlja poruku i savjet koji ostaje u podsvijesti i koji se u kasnijim godinama pri odgovarajućem trenutku aktivira i šalje mozgu poruku kako da tijelo postupi ako te ko nezgodno žvajzne.
S druge strane, još nije otkriveno koj' kurac predstavlja ona debilna igra ''širi, širi, veseli peškiri, bosa ja bosa ti, okreni se (ime) ti''. Garant ima neke veze s gejevima, kontam...
<<I poslednja igra u večerašnjem izdanju Slagalice je završena.
Konačno rješenje je GEJ. ''Veseli'' ili ''srećni'' je na engleskom GAY, ''peškir'' je sleng za fićfirića, ''okreni se'' je eufemizam za ''daj mi malo guze'', a bosonogost je jasna asocijacija.>>
Očajnički vapaj mladog i neiskusnog alkoholičara, koji ne samo da nije uspeo neopaženo da prođe, već nije uspeo uopšte da prođe pored jednog, ili oba roditelja, po povratku iz pijančenja. Neuspešna završnica. Dok leži pred nogama roditelja, kao kažnjeni kmet za vreme feudalizma, pobeđen od strane tepiha i praga, sa ono malo svesti što ima, može da zaključi samo jedno - dalje od hodnika neće moći sam.
Mama: Crrrni, Nikola, šta uradi od sebe, pobogu?! I cipela ti fali! Bože, pogledaj ga!
Sin: ...ću povraćam... kevo... pomozi sinu svom!
Rečenica kojom počinje svaka psihoterapija.
Da li je to zato što psiholozi veruju da naše nezadovoljstvo lezi u tome što smo sa 4 godine bili jedini u društvu koji nema bicikl, a ne u tome što smo pre mesec dana ostali bez posla, ili su jednostavno svesni da im plaćamo sto jura po terapiji, pa nam prodaju muda za bubrege kako bismo što više terapija imali...
-Pričajte mi o svom detinjstvu.
-Jel vi to mene zajebavate?
-Molim?
-Pa ja sa ovde doš'o zato što imam amneziju!
(Prethodni delovi: 1, 2, 3, 4, 5, 6)
I, eto, prošlog puta stigoh sa ovom epopejom do dela kada je Srbija napokon oslobodila sve teritorije koje je smatrala svojim, i još se pripremala za ujedinjenje sa Crnom Gorom i svima koji to budu želeli. No, ne lezi vraže!
Srpska vlada nije bila blesava: kada vam neko duž granice gomila trupe, koje pritom povremeno pucaju po vašoj pograničnoj straži, normalno je da preti da izbije (još jedan) rat. Jedino što su Pašić i ekipa mogli da urade, jeste da ne daju nikakav povod. No, baš kao što ni na stadionu vođe navijača ne mogu da kontrolišu sve budale koje bi sudiju i protivničke igrače gađale novčićima, mobilnim i upaljačima (zbog čega voljeni klubovi moraju da plaćaju visoke kazne), tako ni srpska vlada nije mogla da kontroliše sve svoje građane. A naročito ne Srbe izvan Srbije.
Prvi svetski rat- 1. deo
Odmah nešto da razjasnim: "Mlada Bosna" nije bila srpska nacionalistička organizacija, kao što se priča danas. Bila je upravo pro-jugoslovenski orijentisana organizacija, u kojoj je bilo i Srba i Hrvata i Muslimana. E, sad, da onaj nesrećni Gavrilo Princip nije bio Srbin, ko zna da li bi se njegovi revolverski pucnji uopšte pretvorili u povod za ono što je usledilo. Inače, jedina veza koju je "Mlada Bosna" imala sa Srbijom, bila je upravo preko pro-jugoslovenske organizacije "Ujedinjenje ili smrt". No, austrijska istraga nije gledala ideologiju, već samo činjenice. Jebi ga. Bosanski Srbin je ubio austrijskog prestolonaslednika, a oružje i motivaciju je dobio od Srba u Srbiji.
Elem, jednog mirnog jutra, u Pašićevu kancelariju je iz Beča stigao ljubavni telegram, od koga čoveka strefi infarkt: ultimatum. Austrijska vlada je otvoreno optužila Srbiju da joj je koknula princa prestolonaslednika, i zahtevala neke stvari, od kojih bi se i Sijera Leone osetio poniženim, da mu ih zatraži Amerika. Da stvar bude interesantnija, Srbija je prihvatila sve zahteve osim jednog: onog koji je podrazumevao da austrijski istražitelji i sudije mogu neometano po Srbiji da hapse koga god žele. Odgovor je, tipično srpski, poslat u minut do 12, dok se austrijski ambasador već pakovao da krene.
No vratimo se na opšte mesto: ni svet nije bio blesav. Još pre nego što su balkanske zemlje sklopile savez, sličan pakt su napravili Nemci i Austrijanci, i on je podrazumevao da se napad na jednu od njih smatra na obe. Nanjušivši sranje, slično su postupili Francuzi, Englezi i Rusi, stvorivši savez Antante. Srbija nije pristupila ni jednom od ova dva saveza (furao se Koštunicin fazon: politička i vojna neutralnost). Ipak, Pašić i Karađorđevići su dobili garancije od ruskog cara da će Rusija objaviti rat Austro-Ugarskoj, ukoliko ova napadne Srbiju. Najinteresantnije od svega je, ipak, što su sve evropske dinastije bile u veoma bliskim rođačkim vezama, tako da se ono što će uslediti može posmatrati i kao neko malo porodično raskantavanje sa milionima žrtava.
Elem, kada je odgovor stigao u Beč, nije zadovoljio tamošnje vlasti. Ipak, pre konačne odluke, carev izaslanik je otišao u Berlin. Nemački car je dao mig. Srbiji je objavljen rat. Pokrenut je domino-efekat.
Za divno čudo, Rusija je ispoštovala obećano: ruski car (koji je možda još uvek osećao grižu savesti što svoje kumove Obrenoviće nije zaštitio od atentata) objavio je rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je momentalno objavila rat Rusiji. Francuska je objavila rat Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Dva dana kasnije, Velika Britanija je sledila Francusku. Telegrafija je činila svoje, pa su evropske sile o početku rata saznale pre nekih balkanskih, ali, čim je golub pismonoša stigao na Cetinje, kralj Nikola je postavio topove duž granice sa Hercegovinom, objavio rat Austro-Ugarskoj, i predstava je mogla da počne.
Narednih mesec dana, rat se uglavnom vodio međusobnim granatiranjima: austrijska artiljerija je gađala Beograd, a po prvi put, grad je bombardovan i iz aviona. Crnogorska artiljerija je gađala Hercegovinu. No, dok je na Balkanu, među zemljama koje su pokrenule sve, trajalo zajeb..., pardon, zahuktavanje, činjenica da su goleme borbe otpočele na istoku i na zapadu, svedočila je o pravim razlozima izbijanja Prvog svetskog rata: trebalo je da to bude sukob velikih sila, koji će okončati sve ratove. Nemačke trupe su prohujale kroz praznu Belgiju, i naletele na francusku vojsku. Rusi su formirali front širine stotine kilometara...
No, to nas ne interesuje. Mi se vraćamo na naš sporedni kolosek, sa koga je, jelte, ipak sve i pošlo. Elem, Austrijanci su posle mesec dana odlučili da pokrenu kopnenu ofanzivu. E, sad, način na koji su osmislili realizaciju dotične malo je zbunio i srpski generalštab. Umesto da pređu Savu i odmah osvoje Beograd, odlučili su da idu korak po korak, pa je ofanziva išla preko Drine. Ovaj genijalan plan ih je koštao kao ono kad je jednom `nomad Jamada ispao u prvom krugu Nindža ratnika, jer se previše osilio. Pripadnici Drinske divizije, a potom i celokupna Druga armija, posle nekoliko dana bitke na Ceru naterali su Austrijance u beg preko Drine (e, sad, neke budale su krenule za njima, pa su se podavile, jer nisu znali da plivaju). Dva meseca kasnije, ofanziva je krenula preko Drine, a onda i preko Save. Osvojeni su Beograd, ali i još neki gradovi. Činilo se da je Srbija gotova.
Ali, kurac! Sva srpska vojska koja je mogla da se sakupi, otpočela je ofanzivu na frontu koji je išao duž reke Kolubare. Čak je i kralj Petar uzeo pušku i učestvovao u borbama, štaviše, vojnik sa njegove desne strane je ubijen, a sa leve ranjen, dok samom kralju nije falilo ništa. Front je probijen, a Austrijanci su pobegli. Beograd je oslobođen.
Gotovo godinu dana, Srbija je imala priliku da sklopi mir. Štaviše, Austrijanci i Nemci su ponudili Nikoli Pašiću da potpiše separatni mir (odnosno, sama, bez obzira na druge saveznike)- Srbija nikada nije pristupila Antanti, što bi značilo da ne mora da vezuje svoju sudbinu za Francusku, Rusiju, ili druge. Ono što je usledilo, nije mi sasvim jasno: bez trenutka razmišljanja, Pašić je to odbio, tvrdeći da će nas Austrijanci i Nemci prevariti. Štaviše, u isto vreme, srpska vlada prvi put zvanično donosi odluku o neophodnosti ujedinjenja svih južnih Slovena- iako su se mnogi od njih borili protiv Srbije (izuzetak su Crnogorci, koji su u to vreme imali jedan izlet u Hercegovinu, i planirali su da zauzmu Sarajevo. Bezuspešno). Srbiju je morio još jedan problem- epidemija pegavog tifusa, koji su, navodno, preneli mađarski vojnici. E, sad, nisam baš nešto siguran otkud ta ideja- mislim, po čemu su mađarske vaške opasnije od srpskih. Mislim, logično je da je najveće žarište bilo Valjevo (jer se tu blizu vodila bitka), ali drugo najveće žarište je bio Bitolj, na krajnjem jugu zemlje (ne zaboravite šta je sve obuhvatala Srbija u tom trenutku), a otkud tamo Mađari, to stvarno ne znam.
Elem, posle 3 godine ratovanja (računajući i Balkanske ratove), Srbija je bila slomljena. Granatiranja pograničnih gradova su se nastavila, pegavac je ostavio traga, a Austrijancima su se na balkanskom frontu pridružili Nemci. Vlada i vrhovna komanda su doneli odluku da se izvrši povlačenje do Grčke, koja je prihvatila da ponudi utočište Srbima, iako je formalno bila neutralna. Taman se otpočelo sa time, kad su u rat ponovo ušli i Bugari, koji su sada uzeli celu Makedoniju za sebe. Još jednom velikom ironijom slučaja, Srbi su sada mogli da se povuku samo kroz jednu zemlju, protiv čijeg formiranja su bili, a zahvaljujući čijoj neutralnosti su bili bezbedni- kroz Albaniju. Crnogorci su u bici kod Mojkovca usporili austrijsko napredovanje, ali su ubrzo kapitulirali. Posle više meseci epskog povlačenja preko albanskih gudura, Srbi su stigli do obala Jadranskog mora. Bez ijednog broda na vidiku. Ruski car Nikolaj, ponovo se pokazao, nažalost, poslednji put: zapretio je povlačenjem Rusije iz rata, ako saveznici ne pošalju transport za iznurene Srbe.*
Posle nešto više od jednog veka obnavljanja nezavisnosti i teritorijalnog širenja, Srbija je faktički nestala sa svetske karte za svega nešto više od godinu dana. Tačnije, morala je da otpočne sa izgradnjom sopstvene budućnosti na grčkom ostrvu Krf. Ali kakvu su budućnost izabrali, u sledećem nastavku.
Čudnovati sprej sa magičnim učinkom saniranja povreda kod sportista, najveću primjenu ima u fudbalu. Liječi sve moguće rane od izganuća zgloba do preloma kostiju. Fudbaler koji bude žrtva žestokog starta, jadnik ko pokošen leži sve dok ne dođe doca sa svetim sprejem, jednim kružnim pokretom pošprica po rani tom vanzemaljskom materijom, poslije kojeg sportista ustaje ko preporođen spreman za nove poduhvate.
Napunio se i sada ga boli kurac. Počeo je prije svih, u vrijeme kada je stvar još uvijek bila vruća, uzeo je i pare i slavu a onima koji dolaze kasnije ostavio samo mrvice. Rizik košta, ali se i isplati. Pitanje je samo da li je sve to dovoljno da zaliječi duševne rane koje uspjeh za sobom ostavlja. Bilo kako bilo, čovjek je uvijek na istom, u grob još niko ništa ponio nije.
- O, kolega, nismo se odavno vidjeli. Pa kako ste mi?
- Nije loše, kolega, kako ste Vi? Vidim, proljepšali ste se, ide dobro?
- Nije loše, ne valja se žaliti. Kao što znate, ja sam odavno u ovom poslu, sada i nađem pet minuta da potrošim na sebe. A Vaših pet minuta je upravo stiglo, jel' tako, kolega?
- Više bih volio da tih pet minuta prepustim nekom drugom ali šta je, tu je, mora se živjeti.
- Sve najbolje, kolega.
Onaj koji bari isključivo grobove, iz svojih perverznih pobuda ili dobre volje, ili pak oba. Nije robijao, nema problem sa samopouzdanjem, a svaka strvina mu je trofej kojim se diči zadivljujuće ponosito. Bilo šta valjano mu se gadi ili ga jednostavno ne zanima. Fetiš, istraživanje podsvesti, ko će ga znati, lože se ljudi i na vunu i zidove. U svakom slučaju pravi mali Crveni krst od čoveka.
-Vidi onu malu, prava za tebe!
-Ma jok, vidi ONU malu, e TA je za mene, mrmljac.
-Čuj "mala"... A da, izvini, zaboravio sam da si ti stari strvinar. Javi nam se ako izbauljaš živ iz tog pejsaža.
-Mogla je da bude tvoja matori, sad je prekasno! Ljubim ruke mlada damo, vi mi izgledate kao žena koja jede kilo 'leba dnevno hjohjo.
-NA TI ME, VITEŽE!
Na svetu ne postoji kuhinja koja može da se meri sa američkom, po pitanju činjenice što tehnički nju čine recepti iz svih ostalih svetskih kuhinja gde su Amerikanci u cilju barem neke originalsnosti sve napunili majonezom, šečerima, cimetom i najrazličitijim sosovima.
Dokaz za to leži u tome što skoro svaki put kad naš čovek se vrati iz Amerike jedna od žalbi je njihova kuhinja :
Vi : I kako je bilo u Americi ?
Prijatelj koji je bio u Americi : Ma ono lepo je krasno, ali brate ne možeš pošteno da se najedeš. Jedino sam u onim njihovim avionima najeo, al' kad su mi spremili one njihove sendviče koji imaju više salame i neku tanku krišku hleba. Ni po jada, a ono tamo u Americi sve spremaju neke salate u kojima cede litre majoneza, ono da nije da je to problem al' nigde ne možeš naći pošteno sirće, mislim čoveče njihova salata je najobičniji dodatak majonezu koji ti nasipaju u činiju. E, a oni njihovi Mekdonaldsi, tu bre brate idu samo narkomani, više sam para potošio da ima dajem pare nego što sam platio one njihove proklete šake jada koje nazivaju hamburgerima, od kojih se ne možeš najesti. A onda se tu i neke njihove krofne, mislim brate, oni dobru krofnu u životu videli nisu, kod njih je krofna samo grumuljasta skupina masti i šećera, ne znam bre kako svu tu mast oni to jedu. A jedinu domaćinsku pljeskavicu koju sam uspeo da nađem su mi ispekli kao neku poluživu stvarčicu, koju sam morao da žvaćem pola sata da bih je mogao pošteno svariti. Probao sam neku kinesku piletinu, al' samo što to nije uopšte piletina već najobičnija pohovana gomila masti koju lažno serviraju kao neku piletinu. Nije ni čudo što su svi tako debeli i gojazni tamo, kad samo žderu neke masne krofne bez ukusa ili piletinu bez mesa...
Sleng za kombinaciju đusa i vodke.
Poreklo slenga leži u činjenici da su u italijanskom jeziku odvijač (šrafciger) i vrsta koktela (u kojem dominiraju đus i vodka) homonimi - Cacciavite (na italijanskom odvijač).
Verovatno da je ovaj izraz isprva prihvaćen u Hrvatskoj (Dalmacija ili Istra), gde se češće upotrebljava termin odvijač, umesto šrafciger. U Srbiji, većinu slenga ovog tipa promovišu hiphop autori poput Prti Bee Gee, Bad Copy etc.+
'cirkam sad odvijač,
slede viski i kola,
karma koma, Lacio i Roma,
ne znam jesam upecao šarana il' soma'pokojni Mos-kri
Takozvani šmeker koji na Fejsbuku gleda listu prijatelja i traži što više pički koje bi mogao eventualno da pozove na piće, a na ostalim društvenim sajtovima pokušava da smuva ribu tako što će reći da ima Yuga Floridu sa ugrađenim zlatnim alu felnama, grejačima bulje u sedištu da bi pička bila toplija za koji sat da može lakše da uđe.
Taj lik se po fizičkom izgledu ne razlikuje od Popaja samo što ima mišiće i u najboljem slučaju može da smuva onaj grob Olivu.
To je položaj kad vam se prikenja, naravno ne lezi vraže, niste kod svoje kuće, pa morate tu umnu radnju da obavite na nekom nemilom i stranom mestu, koje naravno nema rezu na vratima, pa sedite u položaju koji najmanje odgovara vašim crevima, a ruku ste ispružili pravo ispred sebe da bi držali vrata, da vam neki subjekat sa sličnim problemima ne uleti unutra izbezumljen i sa već skinutim gaćama do kolena, da ne časi ni časa...
Zensko ljudsko bice, polno sazrelo, neudato. Sinonimi u slengu: riba, cava, sova, vuna, treba, rava. Devojke koje nemoralnim delanjem (sve cesci slucaj danasnjice) 'etiketiraju' samu sebe, dobijaju 'pamflet' (pogrdne) nazive: cavulja, spermulja, jebulja, dronfulja, cevulja, droksa... Za devojke slabijih fizickih karakteristika - losijeg izgleda, neuk i nevaspitan narod dodeljuje mnostvo razlicitih naziva: gabor, grob, stangla, daska, rosa, grbalj, grbavica, ne-pipam-te-ni-bluetoothom-devojka... Moj personalni favorit, smerne, pametne, skolovane i fizicki prolazne/zadovoljavajuce devojke nemaju nikakav poseban naziv, osim kada ima ljubavnog partnera (jednog) pa je nazivaju - njegova devojka!!!
Petar: "Vidi ravu, matori, udavio bih se u njoj!!!"
Cile: Ma ne primecujem je bre od ove grbavice sto mi zaklanja i Sunce ovde!!!"
Rema: "E, je l' ste videli Somijevu devojku..? Ozenio bih, keve mi!"
Svaki čovek koji smatra da nista nije sigurno, stalno je budan i večito na oprezu. On ZNA da je mnogo uzbudljivije kada ne zna u kom grmu lezi zec, nego da se ponaša kao da zna sve. Takođe, FRUND uvek mora znati gde mu je peškir, jer ako malo bolje razmislite peškir je višenamenski predmet koji Vam može pomoći u mnogim situacijama.
Đols se obraća trećem licu govoreći o Shock-u (i obrnuto):
- Shock, e to ti je FRUND koji uvek ZNA gde mu je peškir...
Mega lenština.
Lik koga mrzi i da živi, i ubio bi se već odavno da ga drugi nisu terali da živi.
Bole ga kurčina za sve živo, radi samo ono što apsolutno mora. Nema čak ni volje da obavlja fiziološke potrebe k'o čo'ek, već mora da izvodi. Neretko je elegantno popunjen. Samo bi da leži u krevetu, gleda štreberske sajfaj serije i lapće grickalice k'o Džena Džejmson crnačku karinu.
-Brate, ae napolje..
-A mrzi meee..
-Mojne se proseravaš tu, nego izlazi.
-A znaš kako mi lepo, evo narezo mi Mare Dosije Iks na dividijeve i sad gledam po ceo dan. Još mi keva spremila 'naš kak'e lazanje.. I ono, idem u klonju samo ako moram. Ble'a!
-Sti prso? Ne kapiram te uopšte. Ti i pišaš sedeći, moržu jedan učvareli.
