Ne verujem da uopšte neko i zna kako to izgleda, ali verujem da je to u stvari ogromna manipulacija građana, i pretpostavljam da to izgleda kao i u primeru (možda malo preterano, ali verujem da nisam daleko od istine).

Život nikome ne ostaje dužan, kad tad ti ili uzme ono što ti je dao ili ti vrati za ono što si negde prošao glatko.
Nikada nemoj da misliš da si se izvukao kod gospođe karme. Uteraće ti ona samo tako, kad se najmanje nadaš.

Reče on i pola svoje teško zarađene crkavice stavi na crveno, a drugu polovinu na crno. Točak se zavrti i kuglica pade na... zeleno! Vidi ti to - dupla nula. Ko bi rek'o?

Ubojita mantra svih onih koji daju previše oduška svojim ne tako sitnim nastranostima. Ne, nisu seksualne nastranosti tipa ti beginga, već hedonističke nastranosti - kupovina sasvim nepotrebnih ili nekorisnih stvari koje popunjavaju rupe u duši. Prividno, dakako i kratkotrajno pride, jer se rupe nikada ne popune već se na volšeban način još više rašire. Đavolja rabota, cenim.

"Štednja za crne dane? Čemu to, kada je današnji dan toliko dobar za živeti?"
"Kako Cigani mogu tako svakog dana, celog svog života?"

Lako batice, jer im je kičma savitljiva, a leđa su vremenom navikla na batinjanje, pa im je bez istih mnogo teže. Njihovo je uho tugom skrhano ako im neko barem dvaput dnevno ne opsuje sve po spisku, od Đeljane do Avatara.

Nije to tvoja liga bato, slab si ti za to. Ne mo'š se tako opustiti i glumiti boema kada konstantno praviš duplu, a o koracima da i ne pričamo. 'De si ti video da Frodo ide na O'Nila? Nema toga sa ove strane Morave, nema. Jedi ti deset dana zaredom gurmansku sa svim prilozima (i to onim koji se plaćaju) - pitaću te šta ćeš ostalih dvadeset dana da stavljaš u kljun. Dupli Šetač puta 3? Ako sine, ako! Pešači posle do kuće 5 kilometara na minus 25, jerbo si opak baja. Znaj samo da em nećeš spolovilom opštiti, em nećeš rukobluditi, jer si zbog neplaćenih računa ostao bez internet konekcije.

U doba kada ste morali da pročitate i po neki pravilnik i priručnik pre polaganja testova za vozački ispit, mogli ste tu pročitati da je neophodno da, ukoliko se kolona pešaka kreće po noći, zadnji u koloni mora da nosi fenjer sa sobom kako bi vozači mogli na vreme da ih opaze. Isto je važilo i za poljoprivredna vozila sa prikolicama koja su to morala na zadnjem kraju da nose. Naravno da pravilnik nije dugo bio apdejtovan i da su se u međuvremenu pojavila čuda tehnike poput baterijske lampe, ali pisci su svoju lenjost pravdali time da je poenta da zadnji u liniji bude osvetljen i da se to ne menja.
Stoga, izraz je ostao da označi nekoga ko je na samom kraju reda ili kolone. Nedvosmisleno poslednji.

Trenutno-spuštajući odgovor nekome tko misli da može kupiti ili nabaviti visokokvalitetni proizvod za izrazito nisku cijenu.

to je klub,koji da ne postoji,ucinio bi nase prvenstvo izuzetno uzbudljivim,a euro ligu,neverovatno dosadnim takmicenjem.

Bez namere da uvredim navijace suprotnih tabora,dacu par primera.

Zakulisnim radnjama unapred završiti unosan posao i javno staviti svima do znanja da više ne pomišljaju na istu stvar. Na vreme izabrati ono što jasno i glasno želiš, tako da kasnije ne bude zabune kada sama finalizacija radnje bude na dnevnom redu, a ti ostaneš jedini kome je stalo do toga.

To je nešto što svi mi posedujemo, samo niko nije dovoljno uporan ili mu jednostavno puca kurac da to neguje i jednog dana, ko zna, njegov potencijal ispliva na površinu i pretvori se u letećeg zmaja iz Naruta bogte. Ima čak i nekih koji sve rade da pokažu taj potencijal ali ga jednostavno nemaju u sebi... U tome je valjda i ironija, jer oni koji stvarno mogu da uspeju, radije će se pogladiti po stojku.
A ako ste mislili na onaj potencijal tipa ,,Afrička šljiva'' ili ,,Vulkan'' pa pobogu, i sami ste skontali da je to sve marketinški trik i da se od tih pilula može zaraditi rak krvi.

Kad bi neki moderni V. S. Karadžić počeo da zapisuje po kladionicama sve izraze koji su tamo nastali i upotrebi su, ako ništa drugo - dijalekt bi nam bio znatno bogatiji. :)
Kladioničarski izrazi nastaju pod uticajem isključivo nekoliko osnovnih vidova raspoloženja: radosti zbog dobrog kretanja rezultata, koji obećavaju potencijalni dobitak; tuge zbog propalog velikog uloga; besa, koji se uglavnom javlja zbog pada na poslednji tip, mada je kod nekih igrača vidan i kod pada na prvoj utakmici sa tiketa. Uzroka i vidova je mnogo, ali neosporna je i dosetljivost, kreativnost, humor, i druge pozitivne osobine kladioničara.
U svakom slučaju vredi ih čuti, a evo nekih od njih:

1. Izaš'o sam, al na vrata!
2. Oni ispadaju, ja ih vadim!
3. Kom je još crnac doneo sreću?!
4. Trepni, b'e! Trepni!
5. - Je l' ima šta za večeras? Da se vadimo malo.
- Ima. "Indijanci i kaobojci!"

(Ko zna koliko ovakvih izraza ima, i njihovih kobinacija. Skoro u svakom delu grada, pa cak i u svakoj kladionici ponaosob, zastupljeni su i prepoznatljivi neki drugi. Ja sam se sada prisetio samo njih pet; racunam da ce me dopuniti mnogi).

Neko je jednom rekao Zna se šta se jebe, a šta se ženi. Bio je u pravu. Debelo je bio u pravu. Tačnost njegove misli ne izražava se u procentima, jer bi daleko premašila fascinantnu granicu od 100 %. To opet ne znači da mi ne smemo ili ne bi trebali imati seksualne odnose sa osobom kojoj ćemo reći Da pred matičarem, masom ljudi koji tapšu na ta dva slova, eventualno popom, ukoliko želimo da posle dvadeset godina kročimo u crkvu da vidimo jel se renoviralo nešto i osetimo blagodet te svete građevine.
Ženu, svoju ženu, oženjenu ženu, treba puniti, to nije sporno, ali samo kada želiš da svoju porodicu proširiš za jednog člana koji će život započeti u tvom domu. To je jedini pravi razlog za ulaženje u dragog partnera. Pa pobogu, žena služi da se voli, pazi, mazi, da joj kupiš cveće, da joj skuvaš ručak, opereš sudove, da je oteraš nekad u tri pizde materine ako ti nešto krene zvocati kad počne Liga Šampiona ili bitan meč s tvog tiketa koji bi ti džep učinio neuporedivo težim.
Zna se, za sve ostalo, tu su okolne fundare koje upravo i služe za seksualne egzibicije i isprobavanje poze do koje si stigao u Kamasutra udžbeniku. Ne možeš njoj reći volim te, ti si mi sve na svetu. To kažeš ženi, svojoj ženi. Ova druga služi samo za ubijanje dosade i nekog zadovoljstva koje ne želiš da podeliš sa svojom ženom, jer znaš da ona to teško podnosi. Pa kako bi tebi bilo da ti neko nabije palamar od 30 santima u rč ili u neko drugo mesto koje ti ne poseduješ, a verovatno i ne bi želeo da ga poseduješ? Pa zajebano, naravno. Nećeš ti da ona doživi te neprijatnosti, daleko bilo. Samo, kad bi ovo rekli svojim ženama, ne verujem da bi išta shvatile na način kako muškarci to shvataju.
Bilo kako bilo, žena se čuva, a ostale su tu da bi se muški rod ispraznio u svakom smislu.

Jedan od obaveznih klubova beton lige. Pitanje je kako su se i našli tamo, jer pre bi samoubica preživeo skok sa vrha Ajfelove kule nego što bi ovi mogli normalnu akciju da izvedu.

Ekipa se sastoji od 11 igrača, koji su majstori fife '99, ali osim toga ne znaju ništa, čak ni da je zemlja okrugla. Često većina ih ni ne dođe na meč, pa onda ishod meča zavisi od vetra koji uvek njima duva u lice.

Ekipa je dobila naziv po tome što je puna grešaka u igri, čak bi i onaj hrast od 800 godina iz reprezentacije drage nam Srbije mogao da prođe peške glat sve igrače iz ovog dotičnog fudbalskog kluba i da da golmanu go kroz uši, šutirajući kao kada ubacuješ crnu kuglu u rupu na bilijaru, koja je na palac razdaljine od rupe, pa ti polako, da ne skrečuješ slučajno, jel'te.

Formacija tima - nema tu šta da se priča! Svako igra gde mu sine, neretko i faulirajući se među sobom. Ali oni su emocionalno jači od svih timova: trener iz Barse bi zaplakao posle pet primljenih golova na meču, a ovima je i pedeset komada samo pišanje uz vetar.

Trener im je takođe opušten lik, po njemu igrači igraju sjajno uvek, treninzi su redovni k'o srpska železnica, a obično na treninzima popiju koje pivo, da im se pivski stomak ne izgubi, jer je njima to zaštitni znak...

Iz ovih razloga su jako popularni u narodu, a i specifičnost kod njih je to što ih ima na stotine, možeš ih naći i na urbanom zemunskom asfaltu i na vrhu Besne Kobile.

Bilo je to leta gospodnjeg dve 'iljade sedmog, još uvek sam visio po kraju sa studentskom bagrom iako sam, realno, batalio faks. Blejaž na gajbi, svako veče nova priča, lepa vremena. Klasična priča za studenstske okolnosti, sve pare se trošile na vops, gudru i kladžu. Mali stan na Krstu, dva cimera i ja, svet nije imao šanse protiv nas. Moto: Sledeće godine u ovo vreme bićemo na budžetu!
Naravno da taj famozni budžet neće da isfinansira dva džoka pred spavanje i fuka sa Željanom iz Trebinja. Neće ni da ispoštuje iz keca u dvojku na Parmu svako kolo. Za rebalans budžeta je bio zadužen Pesve (PSV - Prva Sisa Valjeva) sa svojim fiks idejama. Tako smo valjali Tepsiji pola keta po ceni jednog da bi mi rivali na ler. Tako sam radio debelu Gocu iz Maksija za vops na crtu. Tako je Šomi ukrao akumulator iz keca...
Ali jedan događaj mi posebno ostaje u sećanju. Bilo je govnjivo decemabarsko predvačerje vraćao sam se sa faksa, noge su mi bile mokre od bljuzgavice jer sam nove patike popušio a cipele prokockao. Nazvao me je Šomi i rekao da Pesve ima opasnu ideju - da uplatimo loto. Zamisli tebra, loto, pa nas trojca smo toliki luzeri da i kada bi dobili milion jura il' bi nas Japaci izrokali nuklearkama ili Šiptari podavili na spavanju, uglavnom sutra ne bi bilo. I ništa, slep kod učiju kakav jesam, umesto da si kupim jedini obrok taj dan, bonžitu i pola litre mleka, odem do trafike i uzmem jedan random tiket.
Gladan i žedan u stanu ispeglirah dve kašike ubuđalog ajvara koji sam dobio u kontigentu prve studenske pomoći negde u septembru. Zapalismo džok i pustismo tekmu, naša omiljena Jupiler liga i 2+pp ekipe - Go Ahed Igls vs Viljem Treći. Vreme je sporo proticalo uz kvalitetan napadački fudbal, pa smo pozvali neke cupike. Rekle su da će doći pa smo kupilii kokišku i čips, ispalile su, nema veze, bar se Šomi otvorio za has. Pesve i Šomi su zakuntali pred teveom a ja sam blejao na netu i onda je dobauljao Pesve do mene i rekao mi da proverim loto.
Ne mogu da kažem da me nije pecnula nada u tom trenutku ali mene je pecnula nada i kad mi je Željana rekla "ćao", priznajem bio sam optimistična budala. Našao sam sajt i počeo da diktiram brojeve:

Pitanje koje dva iskusnija ispijača rakije postavljaju sebi međusobno dok gledaju utakmicu.

Сада већ древна игра са сличицама, само једна у низу коју "данашњи клинци никад неће искусити". Врхунац ове игре био је од 1998. до 2006. када је сваки клинац имао пуне џепове шпилова сличица разних фудбалера, од Serie C2 до свјетског првенства. На тржишту се знало која сличица колико вриједи. Имати Роберта Карлоса или Моријентеса је кaо данас кад у кафићу извадиш ајфон са све кључевима бемвеа песто триес де.
Пељање се игра тако што један клиња држи сличицу док је други удара другом и каже: Пола или цијело (слике или бијело). "Пола" је када једна карта падне на земљу лицем а друга позадином а цијело обје или лицем или позадином. Кад постанеш зависник па те смара да освајаш једну-двије карте, стављаш као улог читав шпил тј. баца се у ваздух 50-100 сличица и процјењујеш оће ли их више пасти лицем или позадином. Побједник купи све. Из шпила извадиш наравно најбоље карте, јер један Едгар ДавиЦ вриједи ко 10 шабана из Јанг Бојса.
Пропадање пељања почиње 2006. када се за свјетско првенство појављују сличице са карикатурама које убијају сваку вољу за скупљањем и лијепљењем у албум (за који се раније добијала лопта "изњемачке" када га попуниш)

Kada posle nekog dužeg vremenskog perioda(otprilike 2-3 meseca) odlučis da gledaš neku dobru utakmicu npr. lige šampiona. Kupiš ti lepo sebi dve dvolitre, semenke, kikiriki, idnijski orah, arapske pistaće i sve ostale gluposti da bi napokon odgledao neku dobru utakmicu na miru pošto si duže vreme bio u frci sa poslom il školom. Sedaš kući sam, pališ tv i prebaciš na utakmicu Čelsi-Bajern liga šampiona, kontaš biće bruka utakmica sav si kul, sve je do jaja i sudija prvi put dune zviždaljku. Meč uveliko traje nema golova, a što je najgore ni šansi već si pojeo glupave arapske pistaće i popio celu dvolitru, a od fudbala ni slova "f"!! Počinje drugo poluvreme nadaš se nekoj boljoj igri, al od toga nema ništa! Već si popizdeo na sve igrače, upravu i navijače obe ekipe pojeo si sve mrtve grickalice i popio i drugu dvolitru! Ideš u 88 minutu u toalet da obaviš nuždu zbog piva,kreneš da pišaš kad ono BAAAAAM gol pao jebote! Pokušavaš da zaustaviš pišanje, izlećeš iz toaleta (ne pereš ruke) dolaziš do tv-a kad ono prošla repriza gola! Pizdiš, vraćaš se u toalet da opereš ruke, završiš sa tim i čekaš na kraju da prikažu gol. Završava se meč, kreće snimak od gola kad ono jebote nestane slika sa jebenog sport kluba zbog jebene kablovske televizije! U tom trenutku gađaš daljinskim tv, daljinac se raspada što te još više iznervira, a još ti na vrata ulazi sestra na koju moraš da iskališ bes. Naravno posvađaš se sa sestrom pored svih ovih gluposti i ideš u svoju sobu na spavanje gunđajući u sebi demoralisan skroz.

svaki film(pa makar dobio i 10 oskara) koji gledate u drustvu devojke(momka)sa kojom(kojim) ste u vezi manje od 3-4 meseca...

Nemilice trošiti novac, najčešće nezarađeni

Transfer Miloša Krasića u Juventus. Sa venčanjem Kejt i Vilijama su nas smarali desetak dana, a ovo je trajalo dobrih 8-9 meseci. Svako ko je u tom periodu redovno čitao novine a naročito pratio vesti na našim sportskim internet stranicama zna o čemu pričam, tj pišem. Sve je počelo pred prošlozesonki januarski prelazni rok kada je procurela informacija da je Juve zainteresovan za Krasu, i trajalo je negde do avgusta kada je konačno prešao u Juventus. Sam Krasić tu ništa nije kriv već naši novinari koji se uhvate neke teme ko pijan plota.

Životni i sportski aksiom. Dok se ostali cimaju igrajući kvalifikacije i baraže, trenirajući preko ljeta, gušeći se u znoju lica svoga, najbolji 'lade jaja i zezaju se s ribama, čekajući da odvale one koji su preskočili ostalu žgadiju i izašli na megdan znajući unaprijed da će da izginu k'o '41-e. Status najboljeg se teško gubi, još teže dobija. Postiže se samo jednim načinom - manus inter okuli.

Po slovenskoj mitologiji, tačnije mitologiji Baltičkih Slovena, Triglav je bio troglavo božanstvo i veruje se da je bio bog rata ili vegetacije. Što će reći, ozbiljan mudonja koji kad reši da je vreme za prolivanje krvi, onda ona teče u potocima. Međutim, ono što se manje zna jeste činjenica da je Triglav očigledno bio bulja od božanstva, odnosno tek druga liga i da je bio teška pičkica. Tačnije više bog vegetacije nego rata, očigledno se više ložio na okopavanje bašte, a ne na oštrenje mača.
Ispostavilo se da su nam ga uvalili Stari Grci pošto su već imali Aresa. A pored takvog boga rata kome je uopšte potreban rezervni igrač, pa je Zevs od Triglava napravio glavnu zvezdu prelaznog roka koja je mogla da ide bez obeštećenja. Stari Grci su iskoristili Stare Slovene i uvalili im Triglava, pošto im je taman trebao bog rata. Sigurno se sad pitate odakle Sloveni u vreme antičkih Grka. Nemam ja pojma, moraćete da pitate Jovana Deretića, on kaže da su bili tamo.
U svakom slučaju, Triglav nije zadovoljio ni nove poslodavce koji su ga brže bolje prosledili na pozajmicu sa pravom otkupa i to kod svojih rođaka Baltičkih Slovena. Za divno čudo, pičkasti bog rata koji se loži na hortikulturu konačno je bio svoj na svome, pa je najzad mogao da bude glavni u selu kad je već popušio u gradu.
Na ovim prostorima ostao je samo planinski vrh koji nosi njegovo ime i to zbog toga što su ga preko tog vrha oni Deretićevi Sloveni iz vremena antičkih Grčka oterali u tri pičke materine i zahvaljivali se Svarogu na činjenici da je Triglav došao kao slobodan igrač, pa ih ništa nije koštao. Među Grcima, nema nikakvih tragova Triglava. Eto kolika je bulja bio na Olimpu.