Zemlja u kojoj ako imas pare,lopov si
ako imas mozga,streber si
ako imas dobru ribu,sponzor si
ako radis,seljak si
ako se napijes,klosar si
ako imas dobar posao,tatin sin si
ako gluvaris i duvas,cool si
a ako na kraju pobegnes iz svog ovog sranj* u potrazi za boljim zivotom,izdajnik si!
-Brate Marko je pun kao brod!
-Ma lopov ko lopov!-E znas da je Ivan doktorirao?
-Ma znam,zesca strebercina!-A brate vidi ga kakvu ribu seta!
-Ma sponzor,cim nadje boljeg otkacice ga!-E brate nasao sam neku sljaku,na selu!
-Seljacino!-Sinoc se napijemo,bilo extra drustvo,nas deset!
-E klosarcino jedna!-E Jovan nasao extra posao u nekoj firmi!
-Tatin sin,tatica je tu uleteo!!!-A sine kako sam se sinoc naduvao!
-Cool,tebra,sto nisi zavao jbt?-E brate gde si ti sada?
-Ma evo me u Londonu sljakam...
-A pi*ko izdajnicka,ja ovde nemam `leba,a ti tamo uzivas!
Mi Srbi smo poznati po frazama koje samo mi upotrebljavamo i niko drugi na svetu...
Razgovor dva ortaka pred izlazak:
Marko: Brate ja sam spreman čekam te da dođeš po mene
Ivan: Brate nema ništa od izlaska, ćale mi neda auto
Marko: E do kurca
-------------------------------------------------------------------
Krenuo si sa ribom na večeru i negde na pola puta do restorana pukne ti prednja leva izlaziš iz auta:
-E do kurca
-------------------------------------------------------------------
Vraćaš se iz diskoteke ti i tvoja 3 ortaka mrtvi pijani, jedva si se sabrao da sedneš za volan i na prvoj raskrsnici izlazi pandur vadi crvenu palicu i naravno samo sto ovog puta svi uglas:
-E do kurca...
Stihovi iz ove stare pesme govore o euforiji koja je pratila svadbe u srećna vremena. Tad si bio iskreno srećan da se ženiš, da praviš svadbu, da te neko pozove za kuma.
Danas, usled finansijke krize koja zahvata veći deo Srbije, stanje je malo drugačije.
-Halo? Ko je to?
-Heeej gde si druže moj stari ehehehe?
-Ma ko je to?
-Pa kako ko, tvoj drug iz klupe iz srednje, Ivan ehehe.
-E gde si Ivo sunce ti žarano jebem?
-Evo me brt, slušaj, ženim se u junu, pozivam te da mi budeš kum, druže mooooj stari heee.
-Aaaa hvala brt, pristajem naravno, pa kumstvo se ne odbija. E u frci sam zovem te kasnije.Ooooo majku ti gušaljsku jebem. O sve ti na svetu jebem što imaš. Jebem ti kumovanje, kupi košulju, pantalone, časti muziku, kupi burme govnarima, ode 500 evra ko iz pičke.
-Dušo, ma znaš šta, dok ja platim lokal, muziku, jelo piće, to je ihahaj. I odakle nam za učešće za stan? Ma ajde molim te. Pozovemo kumove, venčamo se u opštini, posle napravimo ručak za familiju da nam donesu pare i eto. Prođemo ko bogovi.
-Ma i to što kažeš.
„Buđenje ranog proljeća i blagi bol u grudima...“ Sve je tako i bilo ona dva- tri mjeseca dok sam čekao da se pogonska spremnost kuće podigne na nivo mogućnosti obitavanja u njoj.
Vrijeme za polazak je označio dolazak lastavica i njihovo svijanje gnijezda pod rogovima naše štale.
Došla rodbina da nas prati... Nisam ni znao da ih ovoliko ima dok nismo bili spremni za polazak. Prilaze jedni po jedni, ljube, grle, žele najljepše, a ja gledam kroz njih i već k'o Ivan Gavrilović 200 na sat jurim kući. Neki nam i žele da se ubrzo ponovo vidimo, a ja, shvatajući njihove najbolje namjere, sa knedlom u grlu samo klimnem glavom, i olovnim osmjehom zamjenim riječi :“ Fala vam na svemu, ako je riječ dovoljna, a sad se ćerajte u pičku materinu i ne razvlačite, ja bih kući.“
Čini mi se da se i Lada sama od sebe opravila i spremno odgovorila na prvi kontakt ključem. Nikad nije brže išla nego u povratku kući, iako mi se činilo da su krivine duge kao noge Sneki Babić, ona ih je sa lakoćom savladala.
Približavali smo se rodnom mjestu, igra živaca već uveliko je trajala... A onda, osjenčeno proljećnim zalaskom sunca ukazalo mi se nešto što ni izbliza nije ličilo na moju kasabu. Ruševine , tragovi gusjenica po putu, rupe od metaka oko prozora na kućama... Još uvijek je narod pristizao iz zbjega, svako je nekog dočekivao, svako nekom išao u zagrljaj, čak i oni koji nisu imali nikoga, grlili su mačke i kerove kao da su im najmiliji, samo nek' čovjek nije sam.
Stigli smo pred kuću. Sve je zakrpljeno, negdje prozor iz dva- tri dijela, na onim stranama koje ne gledaju na ulicu- najloni. Istrčao sam iz Lade i utrčao u dvorište k'o Šiptar u poslastičarnicu, kleknuo i krenuo da ljubim stepenice kad me stari ščepo za kapuru:
-Šta radiš, budalo?!
-Ljubim, poželio se , ovako je i did!
-Jeb'o te did, on došao pjan k'o metla pa posrn'o, kakvo ljubljenje, tud' krmci 'odali do prije mjesec dana, aj 'diž se.
Usljedilo je mnogo življe pozdravljanje od onog ujutro.
Malo kasnije sam odlučio da vidim ima li mi drugara, i kad sam se popeo na uzvišenje kod njegove kuće, osvrnem se, i vidim kako život kao vodenični kamen i dalje melje bez prestanka, sve je bilo sravnjeno sa zemljom, a danas niču novi krovovi, nove kuće, neke nalik na stare, neke ne, mnogo ljudi više nema i Lada im vec na koljenima salutira, a život samo melje...
Buđenje u kasno popodne, borba sa mamurlukom, glavobolja, proklinjanje promoterki koktela od 15 dinara i bezuspešni pokušaji da se prisetiš šta se zbilo prošle noći.
- Uf, što boli glava... Koliko je sati? 16:24. Šta je, bre, ovo?! Gde sam ja? PARKING MAKSIJA!? Ipak sam ja ugledan građanin, otkud ja ovde? Zašto ima ovoliko ljudi? Možda dele med i mleko za džabe? Evo ga neki letak, da vidimo šta piše. O neeee... "Rasprodaja brašna, ulja i praška za veš sa CD-om Zdravka Čolića. Specijalni gost Ivan Bosiljčić, dobićete autogram i fotografiju! Samo za dame!" Ima li još nešto? Možda...
- Mama, mama, zašto je ovaj čika go? I zašto ima nacrtanu pišu na stomaku?
Odgovor na ama bas svako pitanje novinara, od strane sportiste bilo koje vrste (fudbaler, kosarkas, bacac kladiva...) i profesije (predsednik kluba, sekretar, trener, fizioterapeut...).
Naravno, dalja konverzacija je tupo nabadanje najprostijih
izraza uz koriscenje neizostavnih termina - Forsiranje, Presing, Inicijativa, Imperativ, Respektabilno ...
Novinar: Jovane izgubili ste sa 6-0 od kojih su tvoja 2 auto-gola,Da li je situacija u klubu zaista toliko losa?
Jovan: Pa dobro lose je, to se odmah vidi,ali doci ce i taj cetvrtak...ovaj...videcemo...pobeda je nas imperativ...mlada je ekipa...
Novinar: Ivane, proslo je dva meseca, izbacen si bio iz kluba nakon pozitivnog doping testa. Pa jos i afera sa cerkom predsednika kluba,a s'obzirom da si polomio obe ruke u proslonedeljnoj saobracajnoj nesreci ne mozes ni da nastavis karijeru u tom klubu, ustvari ne mozes da nastavis uopste karijeru. Sta reci nakon svega?
Ivan:Pa dobro...
Oduzeo se u svakom smislu.
Propio se, ostao bez prebijene pare, deca ga se odrekla, žena ga napustila, a i pamet ga više uopšte ne služi. Potuca se po varoši i kao kakva avet nad grobljem bdi pred zatvorenim kafanskim vratima sve dok mu ne otvore ili ga ko od nadležnih ne pokupi.
Gotovo da ne jede, još ga samo gravitacija drži uspravno. Sve mu se izravnilo poprimajući finoću one simpatične cifre kojom se zaokružuje apsolut.
I baš poput nule koja kao cifra bez brojčane vrednosti sama ne znači ništa, tako i čovek sveden na nivo iste nije ni od kakve koristi ni sebi ni drugima.
- E, video sam Ivana juče.
- Stvarno, gde??
- Nećeš verovati...
- Pričaj! Bolje je, uspeo je, a?
- Ma kakvi... Bio je ispred fontane u centru. Jedva me je prepoznao.
- Ne pričaj! Kako da te ne prepozna, bili ste nerazdvojni?!
- Bili. Lepo kažeš. Kad sam ga video onakvog, neobrijanog i odrpanog kako vadi novčiće iz vode i trpa u džep, došlo mi je da zaplačem, veruj mi.
- Ivan sakuplja novac iz fontane??!
- Da! Ne pitaj me ništa. Sve bih dao da bude onaj stari, da nekako mogu da mu pomognem... Sve sam probao.
- Sveo se dakle na nulu!
- Na apsolutnu nulu.
Izraz koji se koristi kad opisujemo nešto, što i samom svojom asocijacijom izaziva nagon za povraćanje u nama, nešto što ne bismo spomenuli ni u ludilu, ali smo spletom okolnosti bili primorani da damo svoj sud u tome.
Da bismo naglasili ogromne količine negativnosti kod toga, upotrebljavamo neki vid preuveličavanja, govoreći da je to uvreda čak i za taj neki društveno određeni simbol za nešto loše.
- Jesi ti gledao onog Ivana Ivanovića? Pa reci, kakva je ono lešina, bokte? Nikad veće sranje od emisije nisam gledao.
- Brate, je l' ti sranje išta uradilo da ga vrijeđaš poredeći ga s tim?
- I to što kažeš..--------------------------------------------------------
- Imao sam ispit jutros kod Mirićke..
- Kako je prošlo? Mogu mislit', ja još osjećam posljedice..
- Nisam mogao da vjerujem koja je to kobila!
- Nadam se da si svjestan da vrijeđaš kobile time, ono se ne može riječima opisati..
Poređenje koje slikovito opisuje stepen nečije zagriženosti i posvećenosti nekoj stvari. Prizetko, jelte, kako mu i ime kaže, je nus pojava danšnjeg društva, i genetski kod mu je bliži ptičijem nego genetskom kodu sisara. Evolucija je jasna, sisari se razlikuju od ostalih vrsta jer su nam date mlečne žlezde. Nadležnosti su podeljene, ženkino je da doji i čuva decu, mužjakovo da stiče i brine se o potomstvu. Kod sorte prizetka je to izmenjeno, tako da sa pravom možemo ovo poređenje koristiti u negativnom kontekstu. Elem, dobro dođe u situacijama kada vam nečija posesivnost dirne u živac ili vas dovede u iskušenje da mu sunete jednu očinsku zaušku.
- Šta si se uvatio za taj daljinski ko prizetko za testament, leptijebem da ti jebem! Jebo te Ivan Ivanović, puštaj Sportklub, ostalo mi samo Olimpijakos protiv Himkija da dobije pa da izađem!
--------------
- Daj vamo više taj smoki! Privatio si se za njega ko prizetko za testament!
-------------
- Duguješ mi 500 rsd.
- Šta be?
- Sredili smo 3 grama od kojih si ti sam ispušio više nego pola. Privatio si se za džoint ko prizetko za testament, nisam mogo ni pištoljem da ti ga uzmem! A lepo sam ti reko da ne mešaš sa Stomaklijom i da ćeš da se odneseš ko magare!
Izraz kojim se definiše krajnji stepen seksualne sreće jedne devojke, vrhunac ispunjenosti i superlativ zadovoljstva ravan onom orgazmu koji je sinoć doživela grleći ovog doktora za oralno zadovoljavanje partnerki i prepuštajući se njegovom opojnom dodiru, maksimalno uživajući u nadljudskim čarima koje tako elegantno, uredno, s lakoćom, nežno ali ujedno i spartanski, nesebično pruža ovaj mladić za koga se priča da mu je svevišnji na rođenju rek'o da će ceo život lizati pičku, a on to shvatio kao zadatak koji sada ispunjava k'o šiptar kornet, dajući sve od sebe, na svu radost pomenutih vlažnica. Osećaj koji u njoj budi nostalgiju za mladošću i erotskim snovima u kojima je celu noć provela sa svojim tadašnjim idealom, nedostižnom pahuljom svoje mašte, Bred Pitom, tačnije ispod njega. Ali ne, sada joj to ne treba, želja za prošlim vremenima kompenzovana je neizmernom zahvalnošću bogu što je rođena na brdovitom Balkanu, što nikad i nije mogla upoznati tog glumca koji samo svojim postojanjem noću puni vlagom dušeke i krevete (pa i one bračne) širom planete, i tako propustiti ovu kurcem danu priliku. Jer, rodio se jedan ovakav dečko koji šarmom Džejms Bonda osvaja utvrđena ženska srca, jedan ovakav junoša koji upornošću ala Ivan Bosiljčić cedi baklavicu do poslednje kapi sokića, a jedinstvenim umećem, samo sebi svojstvenim, nenadjebivim, svakom muškarcu poželjnim ali nedostižnim, budi želju za revanšom u ženkama koje ovako odrađene obiluju kreotivnošću i nadahnućem, te je sad, u odnosu na njih, Lisa An na stupnju male mace koja čuči u šupi i sa strahom iščekuje ulazak gazde alkoholičara kojem je fetiš frljakanje malih čupavih životinja o klizavo kamenje seoskog potočića.
Posle njega, makar samo jedne noći provedene s ovim mesijom, izbaviteljem celog opusa pičaka ovoga sveta, one se ne osećaju iskorištenim, zajebanim. Naprotiv, u njihovoj je utrobi sada hiljadu leptirića koji se kreću kao da ih navodi božanski zvuk Orfejeve lire sa rasplavljene pučine Egejskog mora. One su u trenutnoj nemogućnosti pravljenja bilo kakvog čina, njihova osvežena baklavica je u ekstazi, blagostanju i boli-me-kurac fazi, ali čim se opet zapostavi, uporno će ga tražiti i svim silama boriće se za novi, još bolji indijski tretman, u želji za novim lizingom, u žudnji za još jačim kontrakcijama, u težnji za novim curenjem, u nastojanju da samo ona bude pobednica.
Eclipse: Dušo, 'oćeš da ti nacedim soka od ovih pomorandži, da ne propadnu?
debeli pacov: Može dušo, al' prvo ja tebi da pokažem umetničku obradu ceđenja sočnog nektara iz baklavice!
Eclipse: Hihihihi...
Pokušaj da se izvrda duže smaranje, o osobama koje nas ne zanimaju.
-E brate bio sam juče sa Ivanom jebačem u provodu, jel znaš ti njega?
-Valjda znam:
-A jel znaš ti kakav je on frajer, pa 10 pičoka se odmah oko nas skupilo?
-Pa valjda znam.
-A da vidiš kakva kola tera, nego jel znaš Milicu kuravu, što je Ivan opalio?
-Mislim da znam, valjda.
-....................?
-....................!
-E brate bio sam juče sa Jovanom u nekom noćnom klubu jel znaš ti njega?
-Znam valjda!
-Pa koji je tebi kurac, ti mene uopšte ne slušaš?!
-E puca mi i za tebe i za Ivana, Jovana, Peru, Milicu kurvu, tvoju kevu kurvu, tvoju sestru...!!!!!!!!
Primer tipične slave u Srbiji:
19-ti decembar, sneg navejao nekih 15 cm, ('ladno dete mu jebem) u kuci domaćina sve po propisu postavljen sto, na stolu kiseo kupus, turšija i sve ostalo sto ide uz rakiju staru 15 godina (racepila se) koju je tek natočio domaćin iz "ono" bure koje čuva za svadbu svoga sina. Naravno kao sto je i red sin slavi na spratu sa njegovim društvom ( da mogu na miru da jebu mamu "onoj" rakiji) a otac u prizemlju sa već učestalim gostima koji dolaze kod nas još od kad je Crvena Zvezda osvojila kup evropskih šampiona... Gosti se očekuju u 18h...
18:01h kuc kuc otvaraju se vrata ulazi kum sa ženom i dvoje male dece (tačan kao švajcarac, gde kum da zakasni)
Domaćin: oooooooooo kume a baš gledam na sat 18:01h, umalo te ne nazvah na mobilni da vidim što kasniš
Kum: Dobro veče dobro veče kume srećna slava, ma ova moja me zadrža ti znaš da ja nikad ne kasnim pogotovo kod tebe na slavu
Domaćica: Ajde ajde raskomotite se, sedite
(kum skida jaknu sedi, žena do njega a mali Lazar skida jaknu i pravac u uglu sobe drž' za vazu koju je majka kupila u Grčku kad su išli na more još 1981 godine)
Kuma: Lazo nee (trassss, puca vaza)
Domaćica: Jao Lazo sine jesi li se posekao? (a misli se: a sto nisi moj sve bi ti glavu lupala o frižider)
Kum: Kume jel' ovo ona rakija u ono bure do zid?
Domacin: Baš ta kume
Kum: Pa gde baš nju, znaš kad sam je zadnji put pio da sam udario u onu banderu ispred Slavkovu kuću, pola sela nije imalo struje 3 dana
Kuma (mrmlja): Vidi sad pa se opet oduzmi
Mali Laza već našao šrafciger i gura u trofaznu utičnicu, domaćica ugledavši to skoči sa stolice uzima detetu šrafciger iz ruku
Domaćin: Jao sva sreća pa sam juče isključio tu utičnicu ( briše znoj sa čela)
Kum: U bre kume pa deca su to... A Lazo Lazo jesmo se dogovorili da budeš dobar (nastavlja da ispija rakiju)
Na spratu kod sina već uveliko se pije druga flaša "one" rakije, tu je i Ivan sa svojom ribom koji pije kiselu vodu i sve mu neprijatno al' ne može zbog ribe, jedva je smuvao pre desetak dana posle x propijene noći zbog nje, i gde sad da ona vidi kako može da udari na ex litar belo i da ugasi sa pivo (takođe na ex).
Sa kompa već uveliko ide Đani (uživo) -Ja stalno pijem...
Domaćin mlađi: Daj brate Ivane koji ti je k...c nagriza ti jetru ta kisela, daj drmni makar jednu, nema smisla (nadovezuju se ostali drugari:
-Ajde brate samo jednu mojne da si sisa, vidiš Srećka drugi put ide da povraća al' nije sisica (Srećko nadahnut hvalom udara na ex još dve domaće)
Ivan: Ajde sipaj jednu, mada me nešto boli stomak ( grohot smeha u sobi svi znaju da je do ribe)
4 sata kasnije, ostali njih četvorica, Srećko (koji spava u sobi pored sa lavorom pored glave) , Ivan (koji je odvezao ribu kući i stigo za to vreme da se ubije ko mačka) , domaćin mlađi i još jedan drug koji pokušava u vrlo pripitom stanju da mobilnim telefonom upali klimu
Ivan: Brate nisam ja sisa neka hiiik..uf... pa da ne ispoštujem mog brata hiik...uff... idi brate donesi litar litar i budi Srećka ništa čovek ne popi...
Najveći zločin bez prosipanja krvi koji nekome možete da učinite. Pokazuje odsustvo empatije i sociopatsko ponašanje kod lopova. Adekvatna kazna još nije izmišljena ali meni prvo pada na pamet nabijanje na kolac. Lomača je možda bolja ideja, čisto radi ironije.
Padinjak, čeka se noćni. Vadim cigaru da se otresem osećaja da me neko gleda iz padinjačke tmuše i kapiram da mi nema upaljača. Uzela ga ona krava Ceca da zapali Kareliu Slims i nije vratila jebem li joj mater bangavu. Kucam poruku sledeće sadržine :
Ceco kurvo jedna jeftina što kradeš upaljače pričao mi Mare da saftaš kobas za medalju, zato sam te prošle nedelje i zvao na kafu. Ali onda si mi se smučila kad si počela da pričaš kako je Ivan Ivanović veoma duhovit, pravi šaljivdžija. Tu sam shvatio da nisi vredna ni za oral. Samo to sam hteo da ti kažem, nije u redu da ne znaš kakva si slina lopovska. A da svi znamo da gruvaš čarape u brus jer imaš male sise.
Izbeglički kampovi za one koji su imali rđava iskustva sa insektima.
Niko nije siguran!
Reci STOP nasilju!
Pauk Žota: E, drugari, aj dizbušimo sisu ovoj raspaloj i dumre.
Rovac Roki: Kolko je tebi dosadno, cc. Nema šta da radiš i samo bi da truješ ljude. Imaš li ti uopšte neki cilj u životu?
Stršljen Ivan: Mali, ne tučkaj ga. Nemoš da bodeš pa sad prodaješ muda za bubrezi. Pali! Ajmo momci!
Komarac Toma: Kolko si ti lud brate, hehehe. AE!
Rovac Roki: Šta je ono na nebu? Da li je ono ptica, da li je avion... Ne, ono je...
Osac Gile: Spremte se! Triii... četiriiii, našiljkaj sablju... polećemooooooooo...
...jato manijaka se ustremilo ka nedužnoj starici koja je presađivala difembahije...
Baka Ruža: UPOMOOOOOĆ!!!
:let se zaustavlja na 2 cm ispred obraza, pauk iskasapljen:
Atomski mrav: MUUURŠ ODAVDE, detevijebemupičku!!!
... osujećena armada je automatski promenila kurs i pobegla...
Baka Ruža: Oo, hvala ti junače! :cmok međ' antene:
Atomski mrav: Nema na čemu, nego :pogled ispod obrva: skidaj gaće, BABA!!!
Džaba škole, fakultetska diploma, džaba putovanja, kursevi i seminari, poznanstva sa poznatima, pun džep love i firmirana odeća, pozlaćen ručni sat, zlatna igla na kravati. Neke ljude i njihove navike ne može promeniti ni smak sveta.
- Sinoć sam bio kod Jokse na večeri, došao i njegov komšija Slava sa ženom i sinom Ivanom, sećaš ga se, otišao pre pet godina za Ameriku na specijalizaciju.
- Naravno da ga se sećam, mali Ivan, koliko smo samo puta išli svi na pecanje, pa na uranak! Ej, Amerika, mali je baš uspeo u životu!
- Pa, sad, sa neke strane i jeste, eno, parkiran Audi u njihovoj garaži, ali samo do pola...mala im garaža za onoliki auto...
- Kako to misliš sa neke strane, šta mu fali?
- Znaš kako kaže naš narod "magarac u Carigrad, magarac iz Carigrada"...sinoć ga gledam i ne mogu da poverujem, jede sarmu kao kad je bio klinac, u desnu ruku viljuška i kažiprstom leve ruke gura sarmu na viljušku!
Znak da si daleko dogurao ako si funkcioner u opštini, doktor ili nešto drugo.
Mare: Čovece sta si to radio sa nogom?
Ivan: Ništa, malo uganuo, išao sam kod ovog našeg lekara, on kaže da moram malo da mirujem, sutradan sam išao u Beograd kod nekog specijaliste na Banjici, gore sa sprata, rekao mi je da moram da nosim ovaj gips mesec dana...
Mare: Ma čim je taj sa sprata rekao da nosiš gips mesec dana onda ne brini....
Zoki: Jesi izvadio papire za pasoš?
Aca: Nisam, ne mogu da se izvade dole na šalteru, mora da se ide gore kod onog na sprat.
Zoki: U pa to su neki mnogo bitni papiri kad mora na sprat.
izraz koriste nasi sportisti kada postignu dobar rezultat na nekom takmicenju.
Novinar: kako ocenjujete igru u dosadasnjim kvalifikacijama?
Marko Pantelic: da nam je neko ponudio posle tri odigranih utakmica mogucnost da u zadnjoj utakmici izborimo plasman u baraz, narocito posle Djenove, sigurno bismo prihvatili.Novinar: ostvarili ste neverovatan uspeh, sta je bilo presudno za dobru igru nase reprezentacije.
Ivan Miljkovic: Uspeh koji smo ostvarili je vanserijski. Da nam je neko ponudio pre pocetka prvenstva ulazak u polufinale, uopste ne bi razmisljali da li da prihvatimo.Novinar: gospodine Ivkovicu, koji je glavni razlog slabe igre nase reprezentacije?
Duda: mislim da je u pitanju bila disciplina. Da nam je neko ponudio...... bolje necu o tome.
Štimac je veoma poželjan lik u društvu, nije nešto koristan, niti ume bilo šta da radi kako valja.
Ali sa njim je svaki posao lakši i uvek je tu za društvo, nije bitno u kolika govna treba da zapadne.
Vrelo avgustovsko popodne i cepanje drva
- Au život mu jebem jedva 4 metra nacepasmo, a ima jos 2 puta toliko.
- Ma beži, uključio amer HAARPA jebo nam majčinu.
- ALO ŽENO, DONESI OVAMO 3 LADNA ZAJEČARCA.
- Dobro si se setio posle 2 sata.
- Je li, gde je Štimac?
- Ko bre?
- Ivan budalo, znaš ga od 3. srednje.
- Ma daj gde ćeš njega ima da promaši ceo panj stopalo će da odseče.
- Ne treba nam da cepa, znaš prošli put kad smo igrali 3 na 3 u po gajbu, i gubili smo 7 koševa, pa kad je došao on da navija kako smo ih otesali.
- E jes pozitivan majku mu.
- Daj zovi ga uz njega ćemo čas da icepamo ostatak.
Svi su najverovatnije čuli da su naša prezimena nastala po imenu nekog od prvih u toj porodici odnosno začetnika te porodice iliti familije .Ukoliko vam je prezime nešto cudno znate ko je kriv....
U školi na času istorije pričamo o pomenutoj temi .....
Nastavnik-E pa deco kao što sam rekao vaša prezimena vuku korene još od najranijih ljudi koji su vam čukun čukun čukun ...dede!
Evo npr. Ivanoviću tebi se taj predak sigurno zvao Ivan ,onda tebi Milovanovićeva-Milovan ,tebi Miloradoviću-Milovan......
posle nekoliko trenutaka pita dečak koji se preziva Kenjić o poreklu svog prezimena odn. kako se zvao njegov predak....Profesor:E pa deco pisite naslov Borba protiv Turske najezde...,ko nije na času...
Iako nastavnik nije dao odgovor moguće varijante imena su KENJAC ,GOVNAD ,SMRAD.... ili je čovek imao problem sa čestim dugim nuždama.......
Izraz koji se koristi da bi se osobama koje hoće da se pokažu pametnijim nego što jesu ukaže na to da nisu uspele u svojoj nameri. Tj. smaraju slušaoca.
Koristi se u svim krajevima Srbije.
PRIMER 1
Darko: A brate 100 godina te čekam,gde si do sada ?
Meda: Nemoguće je da ti mene čekas toliko dugo, jer čovek u Srbiji prosečno živi 75.8 godina....A mi se znamo od tvoje 7. godine, a i tebi je tek 24. godina, a...
Darko: Medo ne tupi ga !
PRIMER 2
Marinko:Gladan sam, mogao bi vola da pojedem.
Ivan: Pa to nije fizički moguće jer volovi u proseku imaju od 300-900kg, a ima i onih koji guraju preko 1000kg, čak i kad se ispeče pa se dobije polovina njegove početne težine, što je opet minimum 150 kg, što i nije vo, nego tele, ali nebitno. Hoću da ti kažem da...
Marinko: Ma bre ne tupi ga !
