Sistem u kojem poslove vojske i odbrane preuzima policija.
ali...
Kod nas je taj sistem odavno uveden. Imamo mi vojsku, ali mislim da ipak policija preuzima sve funkcije, iako je odavno u ovoj zemlji poslednja reč policije.
"bili jednom jedan Ivica, i imao je Maricu. Volio je Ivica svoju Maricu kao sestru, a možda i više od toga. Jednog dana Ivica odluči da pošalje Maricu kod zle veštice, onako, čisto da vidi kada je veštica zadnji puta platila porez, i da li je njena kuća legalizovana kao kuća ili kao tvornica slatkiša. Nije bilo poznato i da li je veštica tačno prijavila svoje imovinsko stanje:
Marica je pokucala na slatku kuću i Veštica se pojavila na vratima.
Marica: Dobar dan veštice! Ličnu kartu i neka dokumenta da utvrdimo vlasništvo ove kuće!
Veštica: Sinko moj, ček samo da okrenem jedan broj telefona.
Veštica uze telefon i okrenu neki broj: Alo, Ivice! Pa koji mi šalješ inkviziciju na kućna vrata? Uplaćeno je sve! Dobro, reću im za one rudare. Ajde, i u ponedeljak da se nacrtaš kod mene za slavu. Pa jeste, Sv. Alimpije Stolpnik, aha, povedi i Batu Pinokija.Veštica: Eto Marice, reko mi Ivica da odeš dva hrasta napred, pa onda levo, i kod krive jaruge, tamo gde raste krivi grab, kad vranac stane, e tu živi neka Snežana sa sedam patuljaka. Em je u nelegalnom braku, i živi promiskulitetno, em vara ove patuljke sa nekim princom, a patuljci drže rudnik dijamanata. Tako pa sad vi idite tamo i srećan rad.
Marica: Mi se stvarno izvinjavamo na smetnji, i ostajte mi dobri u ovoj fabrici, pardon, slatkoj kući. Uuuuu baš su vam slatka ova dečica. Jesu to sve vaša deca?
Veštica: Ma neki robovi, pardon, deca iz sirotišta, eto kod mene se igraju.Dan kasnije, svetovna televizija:
U šumi na jugu proplanka, pohapšeni su S.S. stara 20 godina i sedam malih patuljaka neutvrđene starosti kojima nije utvrđen identitet, a isti su posedovali rudnik zlata nelegalno. Zanimljivo je da su se patuljci koristili godinama šifrovanim imenima tipa: Srećko, Mrgud i slično. Marica zahvaljuje na pomoći savesnih građana koji su uputili istu na pravu adresu."
Recenica koja momentalno prekida bilo kakvu diskusiju u pogledu velicanja zapadne tehnologije ili naoruzanja. Pretezno je izgovaraju stariji likovi, koji su to isto culi od nekog ko je ekspert.
Krsna slava u selu podno Radan planine...
1: auuuu, sto sam gledao na televizoru juce, neki americki satelit...
2: auuuuuuuuu, jeeees...onaj sto moze da sprzi lanserom (misleci na laser) bilo koju tacku na zemlji...
3: ma ajde breee, sta to pricate, Rus ima tenk sto obara americke satelite...
1,2: ne pricaj.
3: ma nego, reko mi Ivica, on zna.
Kulturnija verzija izraza „za to bih dao da me jebe ceo stadion”. Može se reći da je to i nešto blaža verzija istog izraza, bez obzira što i po jednom i po drugom ostajete razvaljenog šupka, priznaćete manje je gadno da vas neko natakari na ražanj jednom i obrće preko vatre dok se ne ispečete nego da vas naguzi u najboljem slučaju, gledajući JSL utakmice, minimum 1000 isfrustriranih navijača a u najgorem slučaju i do 60-70 soma pijanih i debelih Nemaca, Engleza ili ne dao ti Bog Francuza i Italijana koji bi u tome verovatno i uživali. Ono što je sigurno bar ćete biti mrtvi posle ražnja a iz ove druge varijante možda i preživite što nikako ne bi bilo dobro.
Samim tim što bi za nešto menjali prvo svoj šupak a onda i svoj život i to na krajnje brutalan način izgubljen, znači da je to nešto neizmerno vredno. Nešto neponovljivo i za vas nedostižno. Nenadjebivo, vrhunski, nešto što možete samo da sanjate pa otud za to i nudite da vas kao prakca za prvi maj neko obrne sve zauzvrat da to nešto dobijete, pipnete, samo ugledate ili pak najčešće jebete. Vrhunac uživanja, merak nad meracima. Kraj, posle toga jednostavno možete da umrete i neće vas biti briga ni najmanje jer ste svesni da je to vrhunac ovozemaljskog uživanja.
2025. godina
Apsolutni vladar Srbije, predsednik i premijer u jednom, Ivica Dačić nakon uspostavljanja reda i mira u Srbiji i nakon hapšenja svih političkih konkurenata od Vučića, Tome Grobara, Đitlera pa sve do Čede Jovanovića kreće u službenu posetu Tanzaniji. U ličnoj pratnji su mu Mrka i naravno Dinkić, jebeš vlast bez njega.Dačić: Dobar dan dobri narode Tanzanije, vi kao naši veliki prijatelji u ovim teškim vremenima ste zaslužili da vas mi posetimo i uputimo vam reči podrške.
Ogundu Undungaga: Hrana?!
Dačić: Nema hrane nažalost, teška su vremena ali prijateljstvo danas znači mnogo više od hrane a mi smo upravo to, prijatelji.
Ogundu Undungaga: Ako nema hrana onda topla dobrodošlica!:okreće se svojima:
Opa Đomla šta sam ti reko, saće neki pečeni gnuovi, zebre, nojevi i ostale pizdarije.
:okreće se rulji:
Hvala vam prijatelji naši što ste nam spremili toplu dobrodošlicu! Najlepše vam hvala ali pre nego što prionemo na gozbu moram da vam kažem da se divim vašim prirodnim lepotama. Ovo je zaista sjajno i prava je šteta što mi u Srbiji nemamo ovo, prelepe plaže, jezera i sve ove lepe životinje. Pa slobodno mogu reći da bih za ovo dao da me peku na ražnju samo da moja Srbija ima isto!
Ogundu Undungaga: Ražanj?! Hm, mi više bila za kazan ne jela kuvano dosta dugo ali ako to bila želja naša prijatelja onda neka bude ražanj.
Dačić: Može i čorba, kisela neka ali bez ražnja nije gozba hehe.:okreće se Dinkiću:
Esam ti reko Đomla da spremaju i pečenje, idi po onu prepečenicu neomašćenu odma sada odma. Nadam se da imaju špricer neki, ne ide pečenje bez toga.
Ogundu Undungaga: Naša prijatelj biti u pravu, ne biti gozba ako nema ražnja!
Rulja: RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ! RAŽANJ!
Ogundu Undungaga: Debelog staviti na ražanj a ova druga dva u kazan, pa tako imati i kuvano!
Rulja: Uraaaaaaaaaaaa!
Izraz koji se razlikuje od klasičnog "ko ga jebe" u tome što ovo više ima značenje "ko me jebe što nisam mislio", "šta da se radi" ili jednostavno "jebi ga". Neka vrsta miksa tih izraza.
Kratko i jasno: uzrečica kojom izražavamo naše mirenje sa situacijom, koja nije baš povoljna po nas.
- 'Oćeš 2 hiljade odma' ili ćeš da pričekaš prvi? Dobićeš duplo.
- Daj te dve hiljade, ko ga jebe...
----------------------------------------------------------------------------
- Trudna sam. Što ne koristiš kondom kad znaš da smo sirotinja?
- Ko ga jebe... Neće biti baš k'o Dačić, al' othranićemo ga nekako.
----------------------------------------------------------------------------
- Glas za nas je glas za spas!
- Onda ću glasati za ove druge, ko ga jebe.
Ovaj stil izgleda ovako:
Gosti i domaćin svi sednu samo uz jednu ivicu stola (jednu od dve duže), a eventualno neko sedne uz susednu manju ivicu.
Poreklo imena:
Komisije za ocenjivanja studenata, kandidata za razne disertacije i bilo koje komisije uopšte, na primer oni likovi što sede na izbornim kutijama, uvek sede uz jednu ivicu stola, a nasuprot njih sedi kandidat ili neko drugo živinče.
Najčešća upotreba:
U filmovima i serijama, gde kamera zahteva da se scene sa stolom snimaju tako, da bi se videla lica svih glumaca. Žešće retardirani način raspoređivanja ljudi na sceni koji malo veze sa životom ima.
Sličnost:
Ovako se u filmovima sedi i za kaučem i u dnevnim boravcima, i tamo niko ne pokazuje leđa kameri.
Primer iz života:
Kad se na nekoj slavi isprazni cela ivica stola, pa onda najčešće domaćin sedinja na jedno od ispražnjenih mesta, da se ne bi stvorila ispitna atmosfera u kojoj se naredni gost stavlja u nelagodnu situaciju studenta na ispitu. Ipak, dok ne dođe taj neki gost, domaćin preuzima ulogu studenta, al njemu nije nelagodno, on je i onako puko pare za proslavu.
Stepen više od superlativa u hrvatskom jeziku, koji se često koristi u svakodnevnom životu.
- Danas je Ivica Kostelić u spustu bio fenomenalan devetnaesti!
- Nakon odlične igre i totalne dominacije na terenu i potpune kontrole lopte naši su izgubili samo 5:0
- Od ostalih vijesti možemo reći da je Novak Đoković osvojio turnir Australian Open, ali je mnogo važnije za istaći da mu je naš sokol Ivan Dodig jedini uspio oduzeti jedan set, tako da je trofej nepravedno otišao u ruke Đokovića!!
Naravno da jeste, samo se ograđujem.
Koristi se često na početku filmova parodijskog sadržaja kojim jebete majku stanju i postojanju nekih sfera života, ali se tužba od strane govana izbegava opravdanjem da izražavate svoj umetnički stav.
"Sadržaj ovog filma je izražavanje umetničkog stava. Film nema za cilj da vređa ikoga, a svaka sličnost sa stvarnim ličnostima je nenamerna."
Grobar: "Vat ar ju duin, bejbi?"
Jela Kera: "Pa snimam novu pesmu koja ima... ovaj, tako... seskualnost i još seskualnosti i govori o ljubavi, ralnosti i u spotu po mene doleće moja ljubav koja je makenen na duzi koja ide iz oblak i spusti se, a ja ga mazim i pazim, dok mi leva usmina mog seskualnog organ viri iz gaćica Dolče Vagina nove kolekcije leto-samr 2012-13."
Ivica Paščić: "Vi'te š'o imam novo biciklo!"
Ivanko Bosiljak: "Molim Vas, ne obraćajte se dami bez poštovanja, ja sam došao avionom da zaštitim njenu čast i propustim koji lep ton njenom srcu iz najdubljih delova moje duše!"BZIIIING
Ajs Nigrutin:
"Iz budućnosti doš'o da vam jebem mater,
sa'ranjujem zilj k'o građane šalter!
Vadim dematerijalizator da jebem vas u pedu,
Kad opletem po vama, biće sve u redu!"BENG!!!
Ajs zastaje, iza njega se kroz rupu u njegovom stomaku vidi sačmara koja se puši u rukama zaštitnika životinja i najboljeg kuvara za sarme od pandi - Vuka Pojovića, koji, pod punom švarcenegerskom ratnom opremom izgovara: "Ja. Životinje. Štitim."
Jedan od najoriginalnijih i najsmešnijih skećeva u istoriji srpske televizije. Ovo je bila lutkarska predstava i glavnu ulogu su imali srpski politićari. Uglavnom se svodilo na to da se u epizodi ista fora ponavlja 500 puta, samo drugi ljudi izgovaraju, a da se Labus nervira. Međutim, iako ovo zvuci u teoriji glupo, u praksi je ispalo fenomenalno!
Koštunica: Halo... Ah, pa to je opet onaj gospodin... Pa, nosim sivo odelo... Molim...? Ah, bele su boje, ali nisu tesne. Pobogu, pa vi teško dišete...
Dačić: Od toga se suši kičma!
Labus: Šta vi lupetate?! Pa vidite da je to neki...
Dačić: Suši se kicma i kovrdža se kosa!
Labus: (Koštunici) Aman, čoveče, prekinite, vidite da je to...
Dačić: Suši se kicma, kovrdža se kosa, krive se zubi i deci raste rep!
Koštunica: Ah, veza se prekinula... A ja nisam shvatio zašto gospodin zove...Vuk: Gospodine Labus!
Labus: Marš bre u p***u lepu materinu!
Vuk: Pobogu, ne znam da li ste tu ili niste...
Labus: Sad sam nabavio ovaj teleportator, mogu njime da vas pošaljem u... Gde god oću! A vi me samo za*ebavajte, pa ću vas pošaljem u p***u lepu materinu, pa će se vratite na kukovo leto! (upire teleportator u Vuka i ovaj nestaje)
Koštunica: Ah... Dobar dan...
Vuk: (stvori se) Dobar dan.
Koštunica: Ah, kako ste se vi stvorili?
Vuk: Gospodin Labus me je teleportovao u drugu galaksiju.
Koštunica: A je li gospodin Labus tu?
Vuk: Ne znam, nije hteo da mi odgovori.
Dačić: (iz kabine) Stvarno nije u redu, gospodine Labus, što vas svaki put kad vas vide pitaju da li ste tu, jer kako da im odgovorite ako niste tu?
Labus: A kako bi bilo da se vi malo nosite u p***u lepu materinu?!Šešelj: Ne znam šta znaci ovo, daju mi papire na Hrvatskom!
Prevod: Vojislav Šešelj, ne znaem što znaci ovo, daju mi papire na Krvatskom.
Milošević: Sad ću ja da pitam... Tuto, šta znaci rec "milokliz"?
Prevod: Tuto, što znaci riječ "milokliz"?
Tuta: (pušta vodu) Ostav'te me bar ovde na miru idite u p**** lepu m*******!
Prevod: Tuta, ostav'te me bar ovdje na miru, ote u pizdu lijepu materinu.Kaseta: Olovka je na stolu. The pencil is on the table.
Velja: Kako je znao, majku mu j***m!?
Vuk: Vidiš, Veljo, tehnika je opet napredovala.
Velja: E, pun mi je k***c tehnike! (podiže olovku)
Kaseta: Olovka je iznad stola. The pencil is above the table.
Velja: Jesi čuo ovo, Vuče!?
Vuk: Veljo, ovo je sumnjivo. Ponovo nas posmatraju...
Velja: Ma mogu da mi p(piiiiip)c ti sto nas posmatraju u paketu sa (piiiiiip piiiiiip)!
Vuk: Hoće da nas prevedu žedne preko reke. Ju vont tu translejt as trsti akros d voter!
Kaseta: Lekcija 25, u kozmetičkom salonu. (Velja i Vuk se hvataju za glavu) At a beauty center.
Vuk: Veljo, znaju i za kozmetičara!Velja: Izvol'te, šta ćete popijete, idi u p***u lepu materinu!
Koštunica: Pa... Nešto osvezavajuće...
Velja: Osvezavajuće?! Šta ste vi, bre, neka baba Simana? Popijte jedno pravo piće, koji k***c! (sipa im piće, oni popiju i padnu u nesvest)
Velja: Drma, a? Pa to je domaća, majku ti j***m! Kad sam je pekao cela ulica je halucinirala od isparenja. Četr'es ljudi prijavilo da je videlo boginju Šivu!
Crv koji se odnekud pojavi i raste i raste i počinje da vas truje, budi iz spokojnih snova i razmišljanja, uzrokuje konflikte sa sobom i okolinom... a sve bez ikakvog opravdanog razloga, jer 'to' nešto je jednostavno domen fantastike. A, ipak, plašimo se...
Prijem, recimo kod Karađorđevića, i vi nekim čudom uspete da se nađete među elitom. Tu se dobro provodite, klopate, cirkate, razmenjujete broje telefona (ne i same telefone - to bi već bilo...), na prevaru kresnete neku starletu, i kao vrhunac svega Toma i Ivica vas pozovu na dimić uz koji se do jaja raspričate o muzici, filmovima, filosofiji, duhovnosti i vi, hteli to ili ne, skontate da su oni, zapravo, sve vreme bili i ostali nenadjebivi kuleri!
Stigao si pred cilj. Fali ti još jedan korak do njegovog ostvarenja. Onaj najteži korak kao iz sna dok bežiš od nečega a postaje sve teži i teži dok te želja za begom guši sve više.
Lava pakla koji si preživeo u minulom periodu pokušava da sagori poslednje atome istrajnosti. Umoran si. Pomešana su ti osećanja. Pitaš se da li to sve više ima smisla. Sve ti češće u glavi odzvanja Neki kažu da je borba samo predigra za propast.....
Pogledaš se u ogledalu i upitaš “Zašto baš ja? Zašto se uvek od mene očekuje da istrajem? Zašto se na mene oslanjaju?”. Ali ne brini, nisi jedini. Oko tebe su primeri smrknutog lica i bledog pogleda u daljinu koji nisu ni pokušali, za koje je vidikova linija ivica koja deli Zemlju od svemira. Zar ćeš da budeš kao oni?
Klupko je umotano onoliko koliko je mačka nespretna. Kada znaš gde je zlatna žica, lako ćeš kopati. Ali nemaš detektor metala, cvrc, šta sada? Ne paniči, saberi se. Prekopao si dosta, ostalo ti je još malo. Ni Rim nije sagrađen za jedan dan. Seti se šta si sebi rekao na početku. I Tim Robins je morao kroz govna da izađe napolje ali je na ista zaboravio kada je ugledao polje.
A onda kažeš sebi .....Imam serum protiv toga, formula je volja! Je l' si tri meseca gulio stolicu da bi se sada dva dana pred ispit olešio od alkohola i sve upropastio? Je l' si dva meseca gulio palčeve pišući sms-ove i izigravao bolesnog majmuna pred njom a da je sada oteraš u pičku materinu jer te je ispalila zbog drugarica? Udahni duboko. Izbroj. Izviči se u jastuk. I zadaj poslednji udarac.
Iz pesimizma u optimizam, i tako u krug. Nešto poput kružnog saobraćaja. Jer živimo u zemlji gde ni kancer ne moš' dobiti za džabe, dobar dan nije ispod 50 eura, a ni pop se više ne krsti tri put' - mrzi ga.
Citiram: "Svi oni Koji su manipulisali narodom da bi rušili Jugoslaviju Biće uhapšeni."- Reče Sloba i ode u Hag... Tad je valjda sve i počelo da ide niz brdo, ali baš niz brdo!
Ima jedna, ne tako stara izreka, koja kaže: "Sve je isto samo njega nema". Tako nekako, sjaši kurta da uzjaše murta. Jedan lopov ode a drugi dođe...
Recimo da sad živimo u jednom mraku demokratije, kako li sam se već jednom prilikom lepo izrazio, gde svako ponaosob može da iskaže svoje mišljenje i pri tom strogo odgovara za isto jer je u većini slučajeva protiv vladajućih interesa. A taj interes jesu pare, pare, pare, pare i samo pare. Koga u današnje vreme boli patka što Srbija nema izlaz na more, što se državom kreće 500.000 neprijavljenih kineza, i što se Adam i Steva javno jebavaju u parkićima. Jebe se njima za to, bitno da je lova do krova, da se voze nova kola, i veselite Bože...
- Ženo đe daljinski...?
- Nemam pojma dragi.
- Kako nemaš pojma, jesi malopre gledala Sulejmana? :Jebo te Sulejman da te jebo: Vid sranja, šta će u frižideru? Eto da ne odoh po pivo, osto bi i bez ovog...
:klik:
...Veš mašina živi duže uz kalgon; Šta rade Petrovići, Izbor je uvek vaš - Vojvođanska Banka Srbije......Izvinite zbog prekida programa.
- A ja misl'la, AJAOOOO, AAJJAAOOOOO...
- Veki u programu smo!
- Aghm, hmm.. Dobar dan poštovani gledaoci, ja sam Vesna Božović, a vi gledate najvažnije vesti:- U selu Babin Venac kod Zabrdnjih Tolaca odmah iznad Mrke Čangovije silovane dve devojke po zanimanju prostitutke. Policija obustavila istragu odmah nakon poziva premijera Ivice Dačića; Evro ojačao naspram dinara za 0.4%; Ministar odbrane i prvi potpredsednik vlade Aleksandar Vučić najavio je novo investiranje u Srbiji, Azerbejdžanske kompanije "Kalah" koja se bavi proizvodnjom radioaktivnih kalašnjikova; Na granici Horgoš uhapšen T.V. pripadnik klana Pendrek Siti, zbog nelegalne proizvodnje narkotika. Ivica Dačić sprečio hapšenje telefonom; Evro ojačao naspram domaće valute za 1.3%; Penzije se neće isplaćivati do daljnjeg, Krkobabić tvrdi suprotno; Navijači Crvene zvezde opet pojeli govno, dok su navijači Partizana dobili po njonji, Evro ojačao za 0.6%; Vreme mestimično oblačno sa povremenim pljuskovima, pritisak izbad normale, temperatura 23 S.
- Gledali ste najvažnije vesti. Prijatno i hvala na poverenju!
- Koji kurac palim tv kad je uvek isto, mere biti samo gore a boljitak samo da sanjamo,... Ženo kad počinje Sulejman!?
Iliti kako je naš narod odmila zove- Ceca. Jeste, to je ona gospodja što je navodno bila zatvorena u kuću mesecima zbog pronevera nekih, šta ti ja znam, ali je ipak nekim čudom za to vreme bila vidjena van svoje "zatvorske ćelije" i to u društvu premijera Praseta.
Gde nastaje problem? Problem je u tome što je ovaj narod, mnogo, iz nekog razloga, voli, i pada u trans čim se pomene to "Ceca", i automatski tim stavljaju do znanja da ovde nema mesta za Karleušu. I što je još gore i oni koji je ne vole baš nešto preterano, moraju da odu na jebeni koncert, samo da bi posle stavili status na fejsu tipa "Kako je bili, sinotj ludo na Ceci, extra provod, ijao! Volim ukus tvog djona cak i kad na njemu donosis mi nju :ispod link pesme:". Klasično pomodarstvo.
Povrh svega, razni menadžeri, piarovi, i ostala muda, su uvidela kako mogu da uzmu koju kintu više, te je krenula turneja po svakom gradu, na po barem 2-3 mesta. Grad oblepljen nekim plakatima, na kom su informacije o koncertu, onda bilbordi, reklame na kolima i tako dalje. I sve to obično mora da se održi na lokalnom fudbalskom stadionu, jer gde ćeš bagru nego na stadion. Ali, na stadionu, po difoltu, mora da bude bar neki problem i da se na dotičnom nešto sjebe, i sada ti gorepomenuti piarovi nas uveravaju kako će sve proći u najboljem redu, i da će šteta, ako je bude, biti minimalna, po njihovim rečima, 0,0001%. Mo'š misliti.
I kao šlag na torti- njene pesme. Prvo što ja pola reči ne razumem u pesmama, možda sam nagluv, nemam pojma, ali drugo je da su pesme čiste nebuloze, kontradikcija, paradoksi i ostale zajebane reči koje imaju veze sa tim. A kako sam bio primoran da poslušam nekoliko pesama sa novog albuma, sve nešto vuče na špansku seriju.
"... a od sebe sam bila starijaaaaaaaa..."
Au, Ceco brate, pa ovo ni u španskoj seriji nema.Definicija je napisana za mizantrophy
Izraz koji najbolje opisuje stanje muskaraca u ranom tinejdzerskom periodu (period ranog masturbizma), koji tada u sklopu budjenja hormona u organizmu, koji prati i rast dlaka, pocinju da lete okolo pipkajuci sve svoje vrsnjakinje, koje mahom nemaju razumevanja za njihovu boljku...
Pracenje misli jednog hormona u patikama:
Ivica: "Sto je dobar ovaj eurokrem, pitam se kako je dobro mazati eurokrem po zeni, mmmm, sigurno je dobro pipnuti zenu, hmmm, da li cu ja ikad pipnuti zenu?ma hocu sigurno, valjda, mozda, nekad, ma da... Opa vidi Minu, danas je prvi put obukla brus, to mora da vidim, ma mogao bih i da pipnem... ma idem to da pipnem, uf jebemti glupi eurokrem sav sam se umazao..."
Godine kojih se u Srbiji sve manje ljudi seća, ali to ne smeta evropejskim strankama da Srbe podsete. Pred izbore. Svi mediji svojski pomognu, da Srbi više nikad ne posrnu. Inače, veoma rastegljiv pojam, koji važi samo za one koji nisu Tadiću i ostalim "evropejcima" u milosti.
Trenutno srpski evropejac veruje da je "devedesetih" samo Šešelj bio na vlasti, a Koštunjavi mu je bio omiljeni opozicionar ("jedina stranka čija su saoštenja išla na RTS-u"). Dačić je i onda bio za politiku Mira, kao i Milutinović koji se nije mešao u svoj posao, ali ga nešto prozivaju u Hagu. Sloba... ko to beše? Onaj radikal što nije hteo dobrovoljno da se uhapsi, pa umalo da ostanemo bez 100 miliona baksi američke pomoći?!
Tehnika graviranja pokorne površine, kao što je drvo ili linoleum. U procesu se prvo stvara crtež na običnom papiru. Zatim se crtez lijepi na medijum, i kopira na nj uz pomoć indigo papira. Kada su linoleum, drvo, ili ljudska koža iscrtani, rezovi mogu da počnu. Dleto se zabada u jednu od ivica i pocinje da je prati. Istanjena metalna noga dleta se izvlači iz jedne brazde i zariva u drugu kao testera dok pravi rovove i jarkove u materijalu. U toku ovog procesa, prvi viškovi originalnog materijala se zgrušavaju na površini, i odbacuju kao zgomilana prašina. Nakon što su konture djela izorane, na red dolazi obrada unutrašnjih djelova cjelokupne slike. U duborezu, krajnja primjena izrezbarenog linoleuma, ljudske kože, ili drveta, je stvaranje maske od istih, koja će moći u više navrata da se koristi za presliakvanje i štampu željenog crteža umjetnika. Da bi se ovo postiglo, sve površine koje se žele preslikati, ostavljaju se netaknute, dok se šuplje površine izdubljuju. Tako na primjer - izdubićemo oči, ali ćemo nos ostaviti netaknutim. Udubljenja moraju biti duboko razrivena, da bi se izbjeglo njihovo slučajno preštampavanje. Naravno, mora se voditi računa da se površina linoleuma i drveta, dakle čovjeka, ne probije dok bušite po njemu kako bi stvorili svoju sliku. Površina mora ostati živa i funkcionalna, kako bi bila upotrebljiva za stvaranje ovih jednostavnih, ali dopadljivih, i nadasve jeftinih umjetničkih uradaka. Na kraju, tako dobijene izrazite površine se premazuju bojom, recimo tušem, i metodom utiskivanja preslikavaju na nove podloge, uglavnom na čisti debeli papir. Ovako dobijeni posteri se prodaju po cijenama pristupačnim i osobama slabije platežne moći koji osjećaju ljubav prema umjetnosti i ljubav uopšte.
Nakon duže upotrebe, recimo od hiljadu primjeraka, medijum propada. Za pravilno odlaganje, prije potpunog odbacivanja sipati jedinjenje na bazi soli u sve otvorene pore, radi brže razgradnje štetnih maziva.
Produkt nastao uticajem globalne političke situacije i umetničko-estradnih programa na prosečnog seljaka u Srbiji. Ogleda se u davanju imena poznatih političara i umetnika domaćim životinjama.
A ovaj crni jarac deda?
To je Barak Obama, crn a vlada dvorištem.
A ova crna i bela koza?
Ova crna je Kondoliza a bela Karleuša, vidiš kolke sise ima!!
A ovaj šarplaninac?
To je Ivica. Pravi plicajac. Čuva dvorište. Niko ne mož preko tarabe da uviđe...
A ove kokoške?
E to su ti brale radikalke. Opozicija.Po ceo dan nešto kokodaču a niko ih u avliji ne ferma. Eto ona deblja je Vjerica, a ove dve mršavije su Jovanovićka i Pop -Lazićka...
Nešto što je uvek bilo lepše i zanimljivije od samih igračaka.
Baš kao u stripovima slike na kutijama od igračaka su uvek bile “realnije” ne samo od igračaka nego i od same realnosti. Boje su lepše i življe, oružje svetlucavije, vatra iz motora borbenih aviona je prava vulkanska erupcija, junaci su mišićaviji, rane su bez krvi, govor lica i tela potenciran do granice da već na prvi pogled “glasno čujete” šta junak poručuje. Bitke koje su se u stvarnosti dešavale na desetine kvadratnih kilometra znalački su “sabijene” na karton dimenzija 30x30 cm sa jasno vidljivim vođom koji energično i strogo poziva u napad i još mnogo toga što i sami znate.
Nažalost, sve ovo otkrijete kad otvorite kutiju i iz nje izvučete gomilu dvobojne plastike neprijatnog mirisa, oštrih i nedovoljno obrađenih ivica, neanatomski malog broja osakaćenih zglobova, lako lomljivih okrajaka i ukočenog lica i pogleda.
Kao i uvek, lepota je najlepša i najzanimljivija dok je još skrivena.
Sharon Stone i Michael Douglas su nam to najbolje pokazali. Ili možda nisu?
Overiti suparnika u igri žmurke.
Overiti suparnicu.
- Vanja, iza drveta si, Vanja vidim te! Pu Vanja! Pu Vanja!
- Brate, već dve nedelje spremaš ispit sa Marinom. Beše li nešto? Gukni!
- Gde nije, zapljuvao sam je još pre tri dana.- Mile, šta rade ovi tvoji ludaci iz računovodstva, da ne igraju žmurke možda?
- Kakve bre žmurke, odakle ti to? Pauza je, čitaju novine.
- Jbg, malopre sam čuo kako neko viče: "Pu Aca, pu Ivica, pu Ana..."
- Polupao si lončiće!
Zadnji vezni šank linije. Vezivno tkivo koje od prčvare pravi kafanu, od bircuza bistro, od lokala sa šankom i stolovima mesto koje ima dušu - ona, a ne neka druga. Nije to zanimanje, ili profesija, ili nadimak - to je status.
Znaju da budu i čovek, i žena, ali ređe. Odavno su ušli u popis inventara svog omiljenog bara. Stolica, ili čaša i pepeljara mogu da fale, ali barske mušice ne - uvek su tu. Konobar i ne pita, nego nosi. Često imaju i svoju teku u kojoj su stotine recki neplaćenih pića. Ipak, ko je sad taj gazda da postavlja pitanje kad je on šesti vlasnik u poslednijh 20 godina, a barska mušica pamti vreme dok se zidao lokal. Voli da popije, ali ne uvek. Za partiju domina je tu, šah, karte, samo reci.
Krenuo je jednog dana kao student možda u biblioteku, i navratio. Otad, svakog dana je išao u biblioteku i navraćao, sve dok nije prestao da ide u biblioteku i dolazio samo na svoje omiljeno mesto. Posle mu je bibliotekar donosio knjige tamo...
Sedi gospodin je sedio za šankom. Ispred njega je bila čašica vinjaka, rubinovog! Glatke sveže obrijane brade, ali naboranog lica, sa tamnosivim perfektno čistim odelom ispod kojeg se nazirala blistavo bela košulja, očiju uperenih u ugao šanka, oštrim pogledom je cenio da li se ivica oštetila tamo u ćošku - juče nije bilo tako.
- Piće od gospodina za vas.
- Kog gospodina?
- Onog tamo za stolom.Uzeo je svoj vinjak i nazdravio. Čovek je ustao od svog stola i zauzeo mesto pored sedog gospodina.
- Izvinite, već par dana dolazim ovde i svaki dan ste tu. Da niste možda vlasnik?
- Ha, ha...ne, ali upoznao sam ih nekoliko u zadnje četiri decenije.
- Dugo dolazite ovde.
- Prilično.
- Mora da ste štošta doživeli ovde.
- Kad bih ti pričao, ne bi mi verovao.
- Imam predavanja tek za tri sata.
- Znaš li ti da je ovde, u ovoj kafani, tamo kod onog stola, počela priča o svrgavanju Miloševićevog režima?
- Svašta? Stvarno?
- A je l' ti iko rekao da je ovde za ovim šankom dogovorena titula prvaka one godine kad je Obilić osvojio?...Priče su se smenjivale jedna za drugom. Student je pažljivo slušao i naručivao vinjak za vinjakom. Tri sata su stala u minut.
- Jao, moram da idem.
- Samo idi, i ja ću brzo. Ni zdravlje me ne služi k'o nekad.
- Šta je?
- Ko će ga znati?Razgovor je završio. Student je došao i sutradan, ali sedog gospodina nije bilo. Dolazio je par dana, ali gospodin se nije pojavljivao. I konobarima je bilo čudo zašto ga nema. Posle mesec dana, toplog majskog jutra ušao je u bar i seo na ono mesto gde je sedio sedi gospodin.
- Jedan vinjak molim vas!
Barska mušica je rođena.
Ulitimat domaćica, sa svim pečevima, DLC-ovima i ekspanzijama. Ne samo da mesi sitne, srednje kolače i torte, uključujući i Vasinu, suče kore za pitu i puni paprike, siri sir i kiseli mleko, nego i mesi pravi pravcati domaći hleb, pečen na drva koji zamiriše po celoj kući, sa zlatnom korom koja se lomi uz prijatno krckanje dok se još puši.
Jedno je sigurno, ako ovo priženiš, nećeš ići gladan, ustvari sigurno ćeš malo da se uprasiš, ustvari uprasićeš se da te se ni Ivica i Bajatović ne bi postideli.
Ume da radi sve što je radila i tvoja baba, ali je baba u svoje vreme, vrlo moguće, bila pička i po za nju. Možda i bog nije bio takav sadista kad je delio genetski materijal, ali je ona umesto depiliranja, lickanja i mackanja vreme provodila pored šporeta ili sa oklagijom, u bašti, u polju i cepajući drva kod kuće.
Odgajana na svežem vazduhu, na zdravoj hrani i još zdravijim aktivnostima, sa svojih sto kila, ručerdama i facijalnim dlakama koje ti nisi imao do dvadesete, fizičke vrline se završavaju otprilike tu da je eventualno mož' ispaljuješ iz trebušeta na neki zamak, ko u Stronghold-u.
Uostalom ne ženiš je zbog lepote. Stomak će ti biti pun, gaće čiste, zakrpljene i u dovoljnom broju, stolica redovna. Baška si bezbrižan da l' te vara, sve i da joj tako nešto padne na pamet. Niti će da ti zvoca mnogo, pošto misli da je forhend ono što dobije od oca ili starijeg brata kada protivreči.
Stara škola ženskadije, na veliku žalost muškaraca, retko dolazi u lepom pakovanju, mislim ima izuzetaka, ali realno, nisi ti te sreće. Tako da razmisli dobro: il' oćeš da jebeš nešto dobro, il' oćeš da jedeš dobro.
-A be, ono li je Aki mali?
-A-ha.
-Al se uprasio, i koja je ono mečka Božana s njim?
-To mu žena, našo je u nekom selu kad je radio veštačenje pre dve godine. Svratio čovek na ručak kod budućeg tasta, njegova ćerka kuvala taj dan, i Aki se oduševio.
-Znači kuvana hrana, gužvana gibanica, kiseo kupus, kolači, torte, sve po redu?
-I domaći mešen leba.
-Auuuuu, pa nije ni čudo. E, mogla bi ti veče...
-Samo se ti nadaj.
