Osoba bez stava ili sa nakaradnim stavom, koja raznim metodama podstiče neistomišljenike na burnu reakciju e da bi iz toga izvukla neku satisfakciju, počev od najblaže, lične - uživanja u tuđem nerviranju, do veoma ozbiljnih, opasnih po život.
Davne 2000. godine, nekako u ovo doba, tadašnji režim je upao u opozicionu televiziju Studio B. Narod se pobunio, izašao na ulice i kao malo demonstrirao. Policija, naravno, izašla na ulicu, ali, uprkos velikog gneva, nema sukoba policije i demonstranata.
Tada policijski kordon malo pogura narod, čisto da zagreje atmosferu, a zatim na scenu stupa ON. Iza leđa mase, baci kamen na kordon, pa krene da pali masu "Ajmo, ajmo!!!", pa se sa drugim kamenom kao fol zatrči ka kordonu a drugom rukom maše i poziva druge da mu se priključe, a kad napaljeni klinci polete za njim, on uspori, propusti ih i čeka da dobiju batine. Ko izbegne batine, on ga pamti i svojim kolegama u civilu pokaže koga da hapse i vode u 29-ti na večernje ćaskanje. Kada se sve završi, ode kući miran i zadovoljan, popije po koju, pretuče dete i pojebe ženu (u ekstremnim slučajevima uradi obrnuto) i kao jagnje zaspi snom pravednika.
Pošteni građanin, dosledan u svojim stavovima ("Ko ne voli karanfile, ne treba da živi"), pravedan i premudar, profesionalac ("Ja samo radim svoj posao"), sve u svemu govedo.
Ko misli da danas nema takvih, na raznim mestima i sa raznim ovlašćenjima, neka mu je sa srećom.
Izraz se koristi kada djevojka/žena u svoj grudnjak natrpa neki odjevni predmet (najčešće čarape) , tako da bi joj grudi izgledale veće.
Lik 1: DiVi onu, k'o da je iz Fukušime izašla, jedna sisa veća nego druga!
Lik 2: Ma vidiš li da su joj to punjene paprike, u jednu natrpala manje, a u drugu više. Kakav danak neiskustvu!
Cir na faci.
Smrt u ogledalu.
Bol na dusi.
Udri po puderu!
Majonezara, u narodu poznata kao i vel'ka bela, ima tri stupnja razvoja:
1.Stupanj potkoza: javlja se mali do srednji stepen bola, jos uvek nista fizicki nije primetno. Pocetak molitve za spas od poslednjeg stupnja.
2.Stupanj crvenila: bore brige i kapljice znoja pri pogledu u ogledalo. Da, primeti se ,iako ce vam svi reci da buncate. Ta mala crvenkasta prokletinja je tamo i smeska ti se. Ona je mocna. Ona ce te unistiti. A bas tada imas taj i taj sastanak....a bas tada ces njega/nju sresti...a bas tada ides na razgovor za posao. Puder. Mamin, sestrin, tvoj. Ali pazljivo! Ponekad neumereno koriscenje istog moze da pogorsa problem vise nego da ga ublazi. Pocinjes da klecis i molis: samo ne ono poslednje, samo ne to... zrtvovacu prvorodjeno dete, samo ne to!!!
Medjutim...
3.Stupanj VIDITE ME!!! : Ustajes, pisas, peres ruke (nadam se), nesmotreno bacas pogled ka ogledalu....O NE BOG TE JEBO STA JE OVO KOJI KURAC!!!!! Pa to nije bilo tu juce!!!!!!!!!!!!!!
Vel'ka bela napast je izasla na povrsinu. I sepuri se u svoj svojoj velicini. Boli dovoljno da ne mozes da je iscedis, a ukoliko uspes da istrpis, za dva dana javice se jos tri podmukle cerke zeljne osvete. Pa se ti usudi ako smes. U najboljem slucaju, do sutradan je sazrela i spremana da poljubi vase veste prste. U najgorem slucaju, ostavlja dubok trag na dusi. A ako bas nemate srece, i na licu.
Rečenica kojom ti riba stavlja do znanja da ne samo da joj se ne sviđaš, nego da si joj toliko odbojan da ne želi nikad više ni reč da progovori s tobom.
- Jelena... znaš, sviđaš mi se... da li bi nekad izašla na piće sa mnom?
- Jaaaaaaooo... znaš, ti si meni baš sladak, ali ja tebe gledam drugačijim očima... hajde da budemo prijatelji!
Veruje se da ovo delo nije bajka, već da je nastajalo u jednom realnom vremenu. Satkana od tananih niti srca i najiskrenijih osećanja, duševno - mekih i seksualno - divljačkih, ova ljubavna drama je zabranjivana, skrivana, cenzurisana, spaljivana..Priča o dva mlada heroja, neshvaćenih u njihovom vremenu, koja se popišala i na film Broukdik mauntin. Ljudi su zbog nje gubili glave jer, šta ćete, inkvizicije, konzervativci, komunisti, socijalisti..N isu uspevali da se izbore sa puritanstvom, a kamoli sa nečim što su nazvali homoseksualizmom rane mladosti. No, pogodan ambient je ipak nastao, i istina je izašla na videlo.
Sluteći da okruženje nije spremno na ovakvu ljubav, autor ovog životnog zapleta prenesenog na papir, domišljat u svoj svojoj mudrosti, izmenio je priču na vreme a detalje pažljivo posakrivao, promenio pol jednog lika, ubacio vešticu i ovo delo preinačio u moralno - ugodno (što original zaista nije). A što se originala pak tiče, strogo se čuva u papskoj državi vatikan, gde se pažljivo proučava (postoje glasine da je delo iskopirano i da ga čuvaju crkve širom sveta, gde je jedno od popularnijih štiva). Ko zna.
No, predjimo na priču.
- Ivica je bio fino vaspitani mladić iz dobrostojeće porodice, koji je rano primetio da je drugačiji od ostalih vršnjaka : drkao je pred ogledalom, a svrbelo ga je jedno drugo mesto. Takodje, prezirao je ukus piva koje bi derani prokrijumčarili, a nerviranje zbog devojčica nije bila njegova stvar - nije ga zanimalo. Bio je lepo odgojen, obrazovan, mrzeo je uštogljenost njegovog porodičnog ambijenta a voleo da sedi u krilu drvosečama i kovačima koji bi poslom svraćali. No, to nije bilo to. Želeo je nešto drugo, nešto više, nešto divlje..Pubertet je počeo da čini svoje.
No, nošenje haljina (krišom) nije bila jedina zajednička crta njega i devojčica. Ložio se, kao i svako dobro čeljade u tim godinama, na male barabe i propalice. Na buntovnike. Na frajere. Jednom rečju, na Čmaricu, koji je još ranijih dana izrazio želju da ga spenkuje po guzovima, ne krvnički kao učitelj, već strasno kao latinski ljubavnik. Ljubav se rodila kada ga je Ivica u školi na fizičkom, video kako urinira iz svog petožilnog kabla, što mu natera sinu na usta.
Čmarica je bio dete koje su deca ostalih majaka i sama izbegavala, shvatajući značenje termina loše društvo. Opališe se on i Ivica krišom, u slami, i rešišoše da pobegnu daleko, od sela i seljaka, konzervatizma, zaostalosti..Rešili su da potraže novi, za njih ugodniji i bolji svet. Rešili su da odu u holivud!
Pošto za holivud nisu imali sredstava a ni godina, a porno industrija je tek bila u povoju i nije bila zainteresovana za njihovu priču (a i ko bi tu skaradu uopšte gledao), otisnuli su se preko stepe do reke, preko reke do obale pa u šumu, gde je madam Drizel držala bordel za putnike namernike i one koji su tamo usput svraćali. Činilo se divno, no - Drizela, koja se ložila samo na žene i kuglu od naslona na svom spavaćem krevetu, gadila se muškaraca i svega u vezi sa njima. Pošto su joj trebale sluge, reši da ovu dvojicu ostavi i vidi šta joj je sa njima činiti.
Jadni, shvativši da nemaju kud jer su bez novca a nazad ne mogu, Ivica i Čmarica pretrpeše goleme i mnoge torture na svom duhu i telu : na stranu što su morali da ribaju, kuvaju, peru, vuku vodu i cepaju drva, bili su terani i na sledeće kobi:
- morali su da drže ogledala golim prostitutkama dok se ove šminkaju,
- da ih stišću za sise,
- da gledaju za njih protivprirodan blud kada bi opštile sa šumarima i kamiondžijama (pardon kočijašima) i, što je prevršilo meru :
- morali su, obučeni u kožu da ih pred publikom bičuju.Uteha su im bili jedino zagrljaji u gluvoj noći kada bi poobavljali sve poslove i nada da će jednom biti bolje.
No jedne noći, matora kurvetina Drizela se trgnu u snu, i obesna, požele manikir. Otide do Ivičine i Čmaričine sobe, odškrinu vrata i gle! Zateče ih u divljoj orgiji gde se mlate bičem za predstave! Oduze im ovo hladno oružje seksualnih bitaka i izdeveta obojicu po turu. Ivica,u suzama, shvati da za njih tu sreće nema. Željan osvete, pobeže nazad kući i prodade seljanima priču kako ih je šumska veštica otela i mučila. Ovu su na javnom mestu živu spalili, sa svim njenoim radnicama (koje da dodam, nisu imale beneficirano), i tako se usraše u život svih onih koji su u bordel navraćali na partijade.
Priča ima srećan kraj : Ivica i Čmarica su nekoliko godina živeli srećno, ne u holivudu ali ipak u Milanu, gde su uzeli italijanska imena i osnovali šik modnu kompaniju pod nazivom Dolce&Gabbana. Danas su u zavadi, no s vremena na vreme organizuju zajedničko trpanje, jer niko ne puni ko Čmarica, a niko ne viče hajde kučko ko Ivica (kaže priča).
O ovome bih mogao još mnoooogo toga da ispričam, kada bih naravno smeo..Kaža o Ivici i Čmarici nije završena.
Vrlo interesantan, i reklo bi se možda i magičan vremenski interval. U gradaciji dužina, prvi ozbiljniji period veći od jedne godine.
- U prosjeku toliko traje svaki ozbiljniji rat.
- Toliki je mandat vlade / predsjednika / gradonačelnika, u većini država.
- Toliko prođe između dvije Olimpijade, odnosno između dva Mundijala.
- Nakon četiri godine rada u jednoj firmi, možeš reći ili da si postao tamo "stara kuka" već, ili da ti je vrijeme da mijenjaš firmu.
- Četiri godine traju: niži razredi osnovne, viši razredi osnovne; srednja, fakultet... pa čak i neke specijalizacije traju baš 4 godine.
- Četiri godine je period između dva "halving-a" bitkoina (vrijeme kad se prepolove nagrade majnerima, što obično dovodi do cikličnog eksplozivnog porasta cijena, nakon kojeg slijedi krah...)Ukratko četiri godine su jedan čitav ciklus. Al opet, u životu, kad pogledaš, in big scheme of things, 4 godine se čine dosta kratak period. Pusti sad pjesmu koja je izašla prije 4 godine, i čini ti se nova, kao da je juče izašla...
Stil oblačenja, vrlo prepoznatljiv i originalan. Moguće su najraznoraznije kreacije i varijacije, počevši od sparivanja svih duginih boja, po sistemu sve mi boje lepo stoje, pa sve do kombinovanja sandala i čarapa.
Mina: Ae u grad večeras?
Tina: Može, dugo nisam izašla. Jel ćemo na štikle?? Farke ili suknju da obučem?
Mina: Štikle svakako. A obuči sta hoćeš, samo nemoj kao rasparanda da dodjes.
U narodu popularno nazvana MILF,dobro držeća generacija,iskusna, sa više milionskih pređenih kilometara uzduž i popreko. Generacija kojoj samo menjaš ulje i vodu a voziš ceo život.
-Juuu matori pogledaj ovog mercedesa bruka bre
:Auuu čoveče pa to je 124 generacija,izašla osamdesetih godina prošlog veka.
-Sve to stoji ali mama se dobro drži,to možeš da voziš a da menjaš samo ulje i vodu.
Da, dame i gospodo.
Ovo je VEOMA dobro. Kao ovakav, ti si individua, osoba svesna sveta oko sebe i podložna sopstvenom ukusu i zdravom razumu. Oči su ti širom otvorene, nozdrve raširene, ti vidiš trulež, ti osećaš smrad.
"Ali čekaj", reći će neko, "ovakvi su depresivni, imaju probleme i blabla tralalala".
Da, jeste, depresija i sveopšta, jel', sjebanost su minus, ali iskreno, mala cena za otvorene oči, za svest o svetu oko tebe, o ovom našem jadnom društvu. Društvu ogrezlom u dekadenciji, dosadi i sveopštoj nezainteresovanosti za sve. Zar ne vidite da smo postali čudovišta? Pohlepna stoka koja samo na jebačinu misli, ljudi pokušavaju da žive jebeni Američki san. Gde god da se okrenem, vidim to. Amerika. Klinkice cirka pet dina mlađe od mene glume ribe, puće se i sviraju kožnu frulu, dečurlija koja još nije ni iz nanulica izašla glumi mafiju, a izgleda da 80 % populacije pati od alkoholizma... Globalnu kleptomaniju i otimačinu da ne pominjem. Eklektični lopovi vladaju, bogate se, a siromašni postaju, o bede još siromašniji. Ali, ovo neće da napravi promenu. Ovo je samo jedan mali tekst, ideja...
...Ali vas, baš briga za to, zar ne?
Nadam se da će Melki jednoga dana postati naš lični diktator... E onda ćete da vidite...
Udariti svom snagom.
- Gledam na dnevniku da hoće debelo da kažnjavaju roditelje koji tuku svoju djecu.
- Ih, kako je mene moj ćaća znao da udara... Jednom mi cijepali drva, a ja nikako da razbijem jedan kladić i opsujem Boga. Dragi si moj Bože, kad ja pogleda u njega, on se smrk'o k'o nebo pred oluju. Zgrabi za onu jednu cjepanicu, baci je na mene, ja se sagnem, a ona pravac u prozor. Ode staklo u tiftike... Nisam se ja ni okrenuo, on se već stvorio preda mnom. Kad mi je zaždio šamar, izbrisao mi se treći razred osnovne... I neka me je udarao, bar sam post'o čo'jk.
- Jes' vala, batina je iz raja izašla.
Raditi nešto bez mere, biti željan svega, navaljivati.
"Izašla sam sa njim, cimao me dva meseca, i ja rekoh ajde, i seli, popili piće, on navalio da me poljubi, ja okrećem glavu, on opet i tako sto puta. Smorio me, navalio na mene ko partizani na kačamak".
Džepovi kod bogatuna koje su velike cicije. Pošto svaku sekundu proveravaju i kalkulišu koliko im je novca ostalo u šteku, džepovi im se s vremenom izližu i oštete se.
- I? Kakav je onaj Aleksa što si ga pronašla na onom sajtu?
- Ma ćuti. Izlizani džepovi. Svakih pet minuta on proverava koliko mu je novca ostalo. Na kraju sam platila svojim parama i izašla.
Ritual posle kojeg tvoje lice izgleda jos gore .
Keva : Marko , sine , kakva ti je to rana na licu ? Kad smo rucali malopre , nisi imao nista !
Marko : Ma izasla mi cibuljka , pa sam je iscedio .
Keva : Pogogu sine sta uradi !
Pastuv među jebačima. Tip kojeg spopadaju i babe i devojke. Od gejeva ne može da živi, a rodbine mora da se kloni.
- Gde ti je Sandra, brate?
- Ma, izašla s drugom da se dogovore oko kolokvijuma, nešto.
- Da nije možda s Maretom?
- Jeste, što?
- Ti nisi normalan, keve mi. Pa, taj kad jebe zamišlja da drka! Al' sad je kasno, jebiga...
Čovek izraženih jezičkih sposobnosti.
"Jeco,pa ti nisi normalna bre! Sa Ciceronom si izašla?!"
"Znam, voli dečko da priča mnogo, ali je zato i u krevetu opravdao nadimak, ako me razumeš.
Neispravno napisano uzrok i posledica, aludirajući na izvrnutu logiku u izjavi.
- Ne vredi, udario sam se čekićem po glavi i opet mi izašla čvoruga.
Lekar: Zašto si došao, već si se dva puta vakcinisao?
Pacijent: Pa još nisam dobio kovid.- Volim te iako si mi sestra.
Najcesce se koristi za imena muskih macaka ili kao nadimak muskom medjunoznom alatu. Kada se spomene navedeno ime u recenici moze da zbuni sagovornika i to:
- Jel si video mog Djoleta?
- Jaoooo sto mi je debeo Djole!
- Djole mi se svakog dana sve vise i vise lize . . .
- Danas je mom Djoletu izasla neka izrazlina na glavi.
Filuje. Ne vadi ga. Nema rikverca.
- Izašla sam sinoć sa Miletom prangijom. Nije uopšte seljačina koliko se priča po kasabi.
- Sti krštena? Ima da te napumpa k'o jedan puta jedan. Njegove živuljke i kroz gumu prolaze. Taj ga ne vadi.
- Ne brinem se. Spav'o me je u dupe.
Rečenica koju kažemo osobi koja drži dijetu ali joj to baš i ne polazi za rukom.
Maj mesec
-Za dva meseca idem na more, treba da skinem još 10 kila i biću spremna za plažu.
-Da se primetiti, evo već sam primetio da si izgubila jedno 700 grama otkako si izašla iz WC-a..
Popularna južnjačka izreka koja govori o tome kako predostrožnost i Ilija Čvorović lajfstalj nisu uvek na odmet. Po principu poklop'eno mleko mačka ne dira, dragi nam seljaci stavljaju do znanja da nije loše biti na oprezu. Jer kad čovek shvati da je prevaren, uvek će sebe da mrzi zato što ranije nije bio oprezniji. No, posle jebanje nema kajanje, tako da bratiću, trebao si ranije da obratiš pažnju. A sad na potkivanje, i da ti skrate malo rogove.
- Jel stvarno ona copina Miloš pratio Miru celo veče kolima kad je izašla sa onim njenim bratom iz Kragujevca u grad?
- Da bre, ljakse no. 1 u gradu. Ali šta ga znaš, tom niko neće nož da fikne odpozadi. Stra' lojze čuva!
