Cure koje se u transu (po difoltu) penju na stolove po ''klubovima'' čim počne neka pesma u rasponu od Nade Topčagić i Zorice Brunclik pa sve do Seke Aleksić ili Dare Bubamare, a i dalje u krajnost beskonačnosti(?).
Inače, nekada vrlo popularan softver koji je krasio donje uglove mnogih Win98 operativnih sistema.
Igraj mala na colove, daću konja i volove! OPA! Fatal Error...
Nešto što možeš čuti samo u Srbiji, najveća umobolnost koja postoji u Univerzumu posle Gatuza. Ajde što će ćale da te ubije ko konja, nego još i moraš da ideš da biraš prut sa kojim će da te leši. Naravno, ovo roditelji govore svojoj deci dok su još patuljci od 5 godina, pa ih ova čak i slušaju jer nemaju gde da beže. Kasnije te lemaju klagijom, peglom, kaišom, gađaju telefonom, razni su instrumeni kojima vrše turturu, ali nema tog deteta koje nije išlo po prut, jer mu je ćale toliko lenj da ni alat ne može sam da uzme sam.
-Tataaaaa, vidi šta sam uradio sa tvojim novim štapom za pecanje! :grok:
-Idi uberi prut za sebe...
-Maaaamaaaa!!! :kmee:
-Ajde, polako. Neće mama da ti pomogne, ništa je ne zovi.
Veoma inteligentna i pametna životinja.Pogrešno ubačena u uvrede tipa "konju jedan" i slično.
Moj pokojni deda je imao konja koji znao sam da stane pokraj kafane ne slušajući dedine komande.Normalno deda bi poslušao sugestiju "cvetka" te bi otišao u kafanu na "koju".Ako se kojim slučajem deda odluči na koju više i zadrži se u kafani,Cvetko bi sam krenuo i otišao kući.Redovno bi deda uspeo da se posle koje više popne na kola i legne,tada bi ga cvetko odveo kući.Naravno moja baba bi vikala i na Cvetka i na dedu,jer zna da je Cvetko kriv za sve.
Kic-covek. Poseduje belu kucu, sa grckim stubovima. Cela ograda je ispunjena figurama lavova, orlova, konja i kojekakvog drugog zverinja. Nosi karirane kosulje i siljaste cipele. Ako na sebi nema vise od cetiri boja ne izlazi iz kuce. Ima satelitsku antenu, mini-liniju, i najnoviji tosiba video rekorder. Obozava da se krece po svadbama i vasarima. Svoje racune placa iskljucivo u devizama. Muzika koju slusa se ne moze cuti ni na radio-stanicama vukojebina. Glavni cilj u zivotu mu je da sinu napravi najvecu svadbu u selu i da mu kuca bude veca od komsijskih makar mu sused ziveo u empire state building-u. Deo vrste je izumreo u blizoj proslosti, a deo mutirao i evoluirao u kvo ti ne.
On je ludo hrabri vitez na 65 konja pežovog motora. Juri 120km/h gde niko ne sme ni 30 jer prolaze deca. Iako mu svi govore da je konjina, on ne prestaje. Svakog dana odlazi na dalek put oko sela da provoza svoje lude mašine. One ga prosto mole da ogule koji milimetar gume o seoski asfalt.
Kombinacija vozača i šmekera doprinela je dizajnu njegovog motocikla, pa je tako došao na sjajnu ideju da iznad zadnjeg točka stavi elegantan natpis "kog vozim tog jebem"
Ponekad napravi poster o svojim ludorijama na Vukajliji jer hoće da bar još neko zna da tamo negde KOLEGA IVAN svoj život stavlja na kocku, vozeći na ivici između kretena i smrti.
AKO ME JEDNOG DANA UBIJE BRZINA NEMOJTE PLAKATI JER JA SAM SE SMEJAO.
http://vukajlija.com/zabava/posteri/750446
Dede i babe, barem ovi moji, su bili ljudi na samoj granici ekstremne vidovitosti. Gotovo uvek su nas čekali na kapiji kada naš “kec” pun kao autobus pridje njihovoj kući. A možda i nisu bili vidoviti nego su nas tamo čekali satima dok ne stignemo. Svejedno, oni su čekali na kapiji, a mi smo konačno stigli. Onda bi usledilo 4-5 dana urnebesnog provoda koji bi započeo vožnjom prastarog Opel kadeta po dvorištu na užas svega što je pernato. Izazivali smo takvu paniku medju kokoškama i ćurkama da je panika posle zemljotresa u Kobeu prava zajebancija u odnosu na ovo. Usledilo bi jahanje prasića, kupanje u blatu, branje ISKLJUČIVO ZELENOG paradajza i utvrdjivanje da li je Sava Savanović još uvek u ambaru ili se siroma negde preselio. Ni danas ne mogu da odgovorim sebi zbog čega je branje crvenog paradjza tako dosadno i neprivlačno.
Dok je naš pir trajao baka je servirala na stotine djakonija, poslastica i starinskih kulinarskih čudesa za koje, i dan danas, tvrdim da vrede milione dolara. Vatromet boja, ukusa i mirisa. Jeli smo do pred samu granicu pucanja naših malih stomaka. Ni danas mi nije jasno kako preživesmo to prežderavanje.
Mali popodnevni predah, dan u smiraju, pa pošto je deda završio ozbiljne razgovore sa matorcima, započinjao je sve one istinite i izmišljene priče namenjene nama. Nije da je dedina priča bila nezanimljiva, ali posle onog jurcanja i one hrane, neko odozgo sa nebesa je sišao i uzeo naše male mozgove i odložio ih negde na 14-16 sati, a posle toga nam ih tiho i uredno vratio kako ništa ne bi smo primetili kad se probudimo. Spavali smo i ništa nismo sanjali. Svaki sledeći dan se ponavljao već opisanim sledom dogadjaja, ali je uvek bilo podjednako zanimljivo kao da se prvi put dešava, sve do povratka u moj mali provincijski grad.
Kad sam pre nekog vremena prolazio tim putem nisam baš očekivao da me na kapiji čekaju baba i deda jer su oboje odavno mrtvi ali se jesam nadao da ću videti istu onu kuću i dvorište sa nekim drugim starim parom. Sigurno bih svratio kod njih da popričam o uspomenama i da mi dozvole da mi budu baba i deda bar na jedan dan, ali ništa od toga. Čak sam imao problem da tačno lociram mesto gde sam provodio sve te lepe trenutke. Kada sam konačno uspeo da se dobro i precizno orjentišem shvatio sam da je na mestu gde smo jurili kokoške i ćurke sada benzinska pumpa. E do kurca, pomislih i dodadoh gas.
A Sava Savanović se definitivno negde premestio i sada nikako ne možemo da mu udjemo u trag. Nije valjda lud da sedi u rezervoaru za eurodizel.
Ako je verovati našim čestitim piljarima i piljarkama, standardna veličina voća i povrća koje danas možete pazariti na srpskim pijacama. Naime, kako je normativni izraz "k'o pesnica" odavno prestao da bude od koristi u svakodnevnom mučeništvu jednog pijačnog prodavca, logičan je i ovaj pomalo apsurdan marketinški apgrejd, uz već postojeće bastione istog u vidu futoškog kupusa, ivanjičkog krompira i kukuruza-šećerca iz jebene Rume.
Elem, bilo da je u pitanju već pomenuti krompir, paradajz, karfiol, luk ili jebena ribizla - srpski preprodavac će vas sa facijalnom ekspresijom najponosnijeg inžinjera NASA-e koji je upravo izradio raketu sa pogonom na zemlju uveriti da je to najveća, najukusnija, najzdravija i najpovoljnija roba koju možete nabaviti odavde pa sve do Grčke ( odakle je, uostalom, najverovatnije i potekla ). Ako ste se, pak, odlučili da kupite jaja ili sir, nemojte uopšte sumnjati da su pomenuta domaća a pomenuti sjenički, neslan i bez laktoze. Kubikaža se, naravno, podrazumeva...
- Navaaali narodeee, još malo pa nestalo! Izvol'te, izvol'te, gospođo, samo uzmite kesu...A pogle'jte kakav tek kupus imam...Ih, pa taki nema niko ovde, ja Vi garantujem!...Jes', jes' - iz Futoga, razume se...I krompir je iz Ivanjicu, samo da se zna!...Izvol'te, izvol'te, dame i gospođe, jagode velike k'o ljudska glava, nisu iz staklenika, dece mi moje...
Onaj ciganin što hvali svog konja sigurno se, siromah, prevrće u grobu.
Eee, tih 18 godina. Kad si bio mlađan junak želeo si da dobiješ automobil koji ima sličnu težinu i kubikažu, tj. konjažu. Maštao si o nekom opakom japancu od 330 konjskih snaga. Uspavljivao se uz zvuke Imprece ili Micubiši Evolušna, razmišljao kako će pičetina da vlaži kad proletiš pored škole, a ortaci iz razreda da padaju u nesvest.
Sad si mator. Tražiš nekog koji malo troši, a pritom je starog vlasnika udario šlog, pa je sa njime prešao samo nekoliko 'iljada kilometara. Juriš samo one sa servisnom knjižicom i prvom bojom, a da pritom nemaju više od 90 konja. Da se lepo izrazim, pouzdan, a da troši kao upaljač. Prdn'o si u čabar, što kaže naš narod.
-Kume, da te pitam nešto... je l' si ovo ti stavio da prodaješ Audi A6 3.0 s line? Čini mi se da je ovo tvoj.
-Jesam, kumašine, tražim neko slabije, možda Škoda Yeti i doplata.
-Eee, kume moj. Taman znam šta da ti kupim za sledeći rođendan.
-Ne razumem, kakve sad to veze ima?
-Pa, ima... stižu te godine, kume moj. Dobijaš domine i bajke iz celog sveta za sledeći rođendan.
-šupičku materinu!!!
Poslednji bastion čija se zastava vekovima viorila sa sloganom "Ona da rađa on da brani" dok jedno popodne nije prepizdela Sanja Pavlović dok je igrala bilijar ispod Vuka jer joj lice koje nije poznato redakciji reklo "Zamisli žena general, izbije rat i ona u sred onog haosa treba neki potez brzo da povuče, a ovamo joj treba tri sata da odluči šta će da obuče".
Tog trenutka se predstavnici ženskog autonomnog centra javio Dajmonion koga je iskulirala i nazvala ženomrscem što je usledilo regrupisanjem feminističke vojske i svih pripadnika kod kojih je Anima izražena u nesvesnom. Brzo dolaze do strategije kako da osvoje ovu vekovima neosvojivu tvrđavu i napraviše Trojanskog konja sa glavom Vulina. Pade zastava.
- Generale generale napadaju nas neprijatelji sa levog krila!
- Mrzi me da ustajem danas sam dobila.
Fenomen rasta materijalne i emotivne vrednosti predmeta proporcionalan vremenu kišeljenja u zemlji. U nedostatku pravih i velikih otkrića važnost se pridaje najtrivijalnijim predmetima poput trule daske iz rimske javne kenjare ili turpije za nokte triperične prostituke iz Pompeje. Među kolekcionarima vlada suluda jagma za posedovanjem galskog opanka čije raspadanje će se dovršiti na zidu salona, indukujući pohotna i setna maštanja tipa „ah čija li je rutava noga ovo nosila pre nego što ju je Cezar svojeručno čereknuo od ostatka rutavog tela“. Međutim, najvažnija je priča. Ona je najcenjenija. Predmeti sa pričom mogu lako preskočiti vekove na berzanskoj top listi. U nedostatku istinitih priča poseže se za halucinogenim rekonstrukcijama i pukom izmišljanju, jer priča je ta koja prodaje. Na kraju, koji će vam kurac zarđale mamuze teksaškog kauboja ako nije opljačkao nijednu banku i nije skončao u revolveraškom dvoboju sa rupom u stomaku, nego se čitav život jebavao kravama i poginuo tako što je mrtav trezan pao sa ćopavog konja.
Kissy Archipussica je mladi arheolog i obučena je u tradicionalni safari kostim. Odabrana je prošlog meseca kada je popušila producentu jednog globalnog kanala koji se pali na asistentkinje odevene u safari šešir i mučenje replikom Indijaninog biča. Njen šef je profesor Ballman Ruinskull, bradati čikica u kabinetskom, zagorela tatlija kariranom, puloveru i hiljadama kilometara od mesta događaja.
Enigma Kissyne ekspedicije dobija zaplet kada je konjskodlakom četkicom, šatro slučajno, otkrila kamaru isprepletanih i polomljenih ljudskih kostiju. Veći deo vremena kamera zumira hotano Kissyno međunožje u kratkim pantalonicama i njenu četkicu kako žustro sa kostiju skida par milimetara malo pre nabacane prašine. Kada govori, u prvom planu je poprsje silikonski softanih duda što se u muci rađaju iz procepa safari košulje. Ona priča o misteriji pronađene masovne grobnice, grotesknoj kamenoj statui žene i kamenoj ploči sa tekstom na nepoznatom jeziku.
Kissy: Ovo je veliko otkriće. Ovde su pripadnici plemena Čamičonga umrli strašnom smrću u međusobnom ili okršaju sa plemenom Ondonga. Oh kako bi bilo znati da li su Čamičongama Ondonge prvo drobile lobanje pa tek onda cevanice ili obrnuto i zašto su Čamičonge ukrale statuu Device samoregenerišućeg himena? Misteriju će nam razrešiti profesor Ballman dešifrovanjem teksta sa kamene ploče.
Kissy: Profesore Ballman, spepelismo se od nestrpljenja da svakim čulom osetimo odjeke ovog epskog okršaja i jauke romantičnih ratnika...
Prof. Ballman: Odronila se staza i strmeknula se cela banda pravo u provaliju sa sve ukradenom statuom od pola tone. Nije bilo okršaja.
Kissy: Ha, ha, ha. Mora da se šalite. Pa ne može tako. A borba, a žrtvovanje, a sakaćenje, a moja emisija, a što sam pušila onom perverznjaku...
Prof. Ballman: Spičkali se bre niz vododerinu i šta tu nije jasno. Ajde gasi kamere! Ne može čovek niz stepenice da se sjebe a da ga posle sto godina ne iskopa neka budala i stavi u staklenu vitrinu. Nego, pričao mi onaj producent kako ti šešir lepo stoji ... znaš ... istorija je lepa ... ali je sadašnjost neprocenjiva ... možda bi mogli i neku priču o Čamičonga bandi da napravimo ...
Nirvana je "One with The Force " osećaj koji mogu da dostignu samo američke kamiondžije.
Debeli rednek, pustinja Nevada, stotine kilometara puta bez krivine, MACK kamion sa milion konja, otvoren prozor, ruka kroz isti, čačkalica u zubima, na radiju ACDC - Highway to hell. Nirvana.
Covek iz Alabame bez koga rock i pop ne bi ni postojao, a sa tim i cela pop kultura (disco, punk, metal...). Kakav kurac Elvis, Bitlsi, Chuck Berry, Stonsi... tata. Ima ga i u GTA San Andreas na stanici KRose sa pesmom Hey Good Lookin'. Pevao i kaubojske balade koje mogu da nagnaju suze na oci (Cool Water - razgovor coveka i konja po imenu Den u pustinji). Obradjuju ga svi zivi> Nora Dzons, pok.Dzoni Kes (dobro ovaj nije ziv), sin mu Hank Williams Jr, unuk mu Hank Williams III, Nick Cave, zatim kojekakve rok i pop grupice cijih imena ne zelim da se setim a koje vecina gej posetilaca ovog sajta verovatno voli...
I'm so lonesome i could cry, Cold Cold Heart, Lovesick Blues, I saw the light, Hey Good Lookin', Calling You, No no Joe, Kawliga, Lonesome Highway...
Pitanje koje se postavlja ortaku kada neće s vama da loče, da se bije, ili da sprovede bilo kakvu genijalnu ideju, da ne kažem glupost, koja je vama pala na pamet. Naravno, svestan da bi za tebe i metak primio, samo malo sutra.
Ortak: E brate što sam nabavio dobru stvar! Hoćeš jednu lajnu?!
Ja: Neću bre, beži!
Ortak: Što da nisi bolestan?!--------------------------------------------------------------------------------------------
Ortak: E brate, idemo večeras u Konobu? Ajde, teramo konja iz plićaka, ja častim!
Ja: Ma torima, nema šanse, drugi put...
Ortak: Š'o, da nisi bolestan?!
Ja: Da se nosiš u tri lepe, znaš! Prošli put sam morao da se makljam sa onom dilejom što si mu gasio pikavce po ćeli! Murš bre!
Skracena verzija izraza "Na njega/nju". Koristi se u narodnoj literaturi.
I onda on brže bolje skoči na nj (na primer konja).
Ovaj izraz, poput mnogih koji su naprasno aktivno ušli u srpski jezik i tamo ostavili dubok trag, prost narod uglavnom koristi onako kako mu odgovara i tumači ga na način koji je prikladan za situaciju u kojoj se nalaze. Pored toga što malo ko zna šta on zaista znači (uvek se može improvizovati neki smisao), sam izraz zvuči prilično žestoko, pa sagovornik tako sebi povećava vrednost u očima onoga ko ga sluša i deluje intelektualno nenadjebivo.
Ipak, postoje neka pravila: otuđenost se najčešće vezuje za "PC mladež"; gradacijom, unazad - za ljude bez televizora; za narod koji je prestao da ide na mobe i prela; ljude koji nisu imali tranzistor; one koji nisu imali telefon, kola, konja; oboleli od kuge, lepre i sl.
- Zamisli, Slavka, moj sin mi je juče priznao da je upoznao devojku preko Emesena (to mu je valjda neki prijatelj sa interneta) i da su pre neki dan otišli na kafu..... moj mali hoće da ima devojku, a tek mu je sedamnaest..... ne znam šta da radim.....
- Ćuti, Živka, moja ćera svaki drugi dan ide na kampovanje sa tim nekim ljudima koji bre nisu stvarni uopšte, sve ih je na internetu našla, deca su danas tako otuđena.....
- Jeste, Slavka moja, mi smo ranije umeli da se družimo... sećaš se radnih akcija? To su bila vremena.....
Dokaz da priroda ponekad ima čudan smisao za humor.
Koja je razlika između konja i Goge Sekulić?
Konj je plemenita životinja.
Mladi američki košarkaš. Rođen u preriji, tamo negde u pički materini, država Misuri ili Misisipi ne zna se, u nekom vigvamu plemena Sijuksa, od oca Crvenog Ludog Konja i majke Jevrosime emigrantkinje iz Čuruga.
Nije mu se svidelo da jaše konje tamo i da pali vatru i pobeg'o jedne noći na istok.
U kanti za đubre, dok je tražio da jede, naš'o neku basketaru i krenuo da dominira na onom strit basketu. Videli ga skauti i ni više ni manje doš'o Tomo u Atlanta Havkse. Da li je to zbog prezimena ili slučajno, nemam pojma.
Bio mali pa zaigr'o pleja. Kažu da su on i Vajdumi Racku bili jedan od najboljih tandema koje je američka košarka i NBA liga ikada imala. Šut za 3 mu fazon 90%, bacanja ne može da promaši, svaka druga tekma ima tripl dabl. Na kladionicama granica za poene mu 35.5 uvek. Al' peder neće da uzima steroide pa neće da ga zovu u reprezentaciju Amerike....
Boli ga kurac. Ode kad je Svecko tamo u preriju kući, kupio svima po jedan televizor tamo, gleda kako se Ameri muče protiv Srbije dok mu one Indijanke puše kurac jedna po jedna. Ćaleta, Crvenog Ludog Konja ne može još uvek da nauči šta su slobodna bacanja, evo već 3 godine pokušava.
Neki Indijanac Sijuks tamo bio mnogo ljubomoran na njega i ubio ga na spavanju. Zakl'o ga nožem. I tako mlada nada Amerikanaca propade i sad kuca sa Svetim Petrom.
- Čiko, daj mi tomahavk!
- Izgubio sam ga Zagore, ne znam gde je....
- Jedi govna!
Genetski inženjering koji se oteo kontroli.
Kentaur - kombinacija čovjeka i konja.
Himera - sprijeda lav, u sredini koza i odzada zmaj.
Sfinga - tijelo lava i čovječja glava.
Napraviti neko opako sranje.
- I tako se, deco, Kaligula upisao u istoriju kao prvi rimski imperator koji je konja proglasio senatorom i konzulom...
Prva reakcija na neodoljive čari domaće rakije.
- Aj kume da popijemo.
- Aj... Njihhahahaha
- Jaka, a?
- Daj još jednu kad si već doveo konja na pojilo.
