To je ono šta kažu na tvoj odričan odgovor kad te pitaju da li hoćeš cigaru.
Tetak: "Oćeš da zapališ sa tečom mali?"
Mali: "Neću, hvala. Ne pušim?"
Tetak: "I bolje ti je. Pametnije da trošiš pare na kontracepciju nego na ovo čudo što ti razvali pluća. Ja nisam bio pametan kao ti, pa eno dva konja odhranio u svojoj kući".Deda: "Sine, deder dovati dedi onu Moravu sa kredanca. Pa da ja i ti zapalimo po koju."
Unuk: "Evo deda. Ja ne pušim".
Deda: "I bolje ti je sine. Evo vidi mene. Sa 68 godina dok dotrčim do štale krava mi se oteli 3 puta i sve to zbog ovog duvana".Stric: "Ajde momčino da dunemo ja i ti po jedan ovaj Marlboro. Vidi fino pakovanje. Jes' vala skup, ali šta ćeš, najbolje trebe u kafani smuvam na cigaru".
Sinovac: "Ne mogu, ne pušim."
Stric: "Pametno ti je to, bolje ti je da ne pušiš. Džabe se truješ. A i ja kontam nešto, kažu ljudi da cigare skraćuju život upola. Znači da nisam pušio sad bi imao isto godina kao i ti".
Igra reči kojom opisujemo lokaciju velelepne nekretnine, koja se, silom prilika ili zahvaljujući urbanističkom planom nalazi bogu iza nogu. Komšiluk u kojem medved nosi poštu, a lokalni žitelji kada vide automobil iznose vodu da ga napoje.
- Brate, nemoj misliti da ne cenim to što si me pozvao u vikendicu povodom prvomajskog slavlja, ali zašto mi nisi rekao da se nalazi iza table ''Kraj sveta''? Nisam ništa rekao dok smo prelazili ona dva potoka. Pa čak mi ni prelaz preko planine nije bio težak. Ali kod činjenice da mi kažeš da je nužno da upalim baklju, uzmem štap u ruku i napunim džepove kamenjem zbog eventualnog napada medveda moram podvući crtu. Ovde bi jebeni Ber Grils umro, a Legija stranaca područje proglasila prerizičnim za obuku regruta. Ne kapiram vas buržuje, niti vašu ekstravaganciju. Koji kurac gradite kuće na mestima gde se vukovi pare? Daleko ti tvoja lepa kuća, al' ja se sad vraćam, ako budem srećan možda naletim na nekog divljeg konja pa da me odbaci do grada.
Jedan sasvim lep poklon namenjen pripadnicama lepšeg pola koji kod istih izaziva bujicu neobjašnjivih i neočekivanih osećanja, bilo da same primaju taj dar, ili da su se našle u situaciji da gledaju kako druga 'srećnica' dobija isti. Ovakvo ponašanje i reakcije su prisutne gotovo čitave godine, izuzeci su jedino kalendarski njima važni datumi, kao što su: 8.mart, 14.februar, rodjendan i godišnjice.
Jelena: 'Markooo.... Jel znaš da je Mariji danas Miloš kupio cveće? I to bez IKAKVOG POVODA ? Zašto ti nisi nikad tako romantičan?! Kad si mi zadnji put nešto poklonio?! Ne mogu da verujem za kakvog sam se konja ja udala, lepo mi je majka govorila..........'
Marija: ' Oooo... Za mene?! Stvarno dušo? Otkud to tako odjednom? Nije nam ni godišnjica... Kako je lep! Ne, stvarno, odgovori mi, zašto si mi kupio tako odjednom? Jel nešto kriješ od mene? Šta si uradio?! Jel me varaš!? Tačno sam znala, ne mogu da verujem... Ko je ona? Reci mi KO JE ONA?! Nemoj da me lažeš, djubre jedno! A ja se obradovah kad sam videla da se napokon setio da mi kupi nešto, a znala sam da nešto stoji iza toga.........'
Negde se u fazi tvoga razvoja nešto pošteno sjebalo, pa ne primaš novine kao većina neobogaljenih jedinki.
Osamnaesti je rođendan. Ulaziš, čestitaš slavnjenici. Saleću te štule u dopičnjacima, jer se, jelte, niste videle mesecima, a one su tako htele da se jave, ali, eto, nisu stigle pošto su tražile princa na belom konju. Jahale su par konja, ali belog nigde. Ali čekaj... Šta sam to ja obukla?! Kako li sam mogla da se pojavim u farkama ili, ne-daj-ti-bože, patikama? Prilazim Milici, čini mi se da prepoznajem pesmu, pa rekoh da pitam, a ona će meni: "Jebote, pa što nisi naučila? Ja sam dve nedelje uzastopno puštala sve hit pesme, pa sad sve znam. E, ne daj mi da pušim posle, molim te. Ti me jedina čuvaš." Dva minuta kasnije, vidiš je kako pije neidentifikovanu mešavinu, a u mešavini pepeo. Uzimam, bacam, odlazim i čujem: "Jebo mamu, šta ti je?! Budi malo in."
Situacija je takva da među tvojim prefinjenim fb prijateljicama postoji jedna koja ti je zapala za oko, ali je ona malo sofisticiranija od većine tvojih zenskih obožavalaca. Šta se sad dešava? Pošto tvoja priča " Dodji u Kotež na vinjak, pa da mi ližeš skramu sa kare" nije prošla kod gorepomenute gospođice , čak se može reći i da je na nju to delovalo prilično odbojno, vreme je da pređes na plan B.
Plan se sastoji u tome da nikako, ali nikako pred tom devojkom ne smeš pokazati svoju primitivno - šovinisticku stranu, jer ona će te brzo sa gnušanjem odbiti i otići kod nekog džentlmena koga je upoznala u Strahinjića Bana i lizati njemu skrotum i gorepomenutu skramu i to samo iz razloga zato što je on bio suptilniji od tebe. Znači, katkad je fora i u suptilnosti, a ne u suvom primitivizmu.
Javi jos se kulturno i uredno na četu, predstavljajući sebe kao vrsnog ljubitelja i poznavaoca Rokoko umetnosti, i dok ona uspe da izglugla šta je to, već si joj 50% svršio u oko. Verovao ili ne, ribe vole umetnost.
Posle lagane priče o umetnosti pređi na životne probleme. E sad, tu je caka, ne smes sebe predstavljati kao klošara iz Koteža, već kao dobrostojećeg dečka iz prigradskog naselja sa širokim pogledom na svet. Znači, ne kukaš na kladionicu, ne kukaš na rulet, trke pasa, konja, morskih puževa itd. već pricas o tome kako ti misliš da za svoj posao (koji volšebno obavljaš) nisi adekvatno plaćen, te da zbog neizmirenih računa za struju, vodu, komunalije (pomažes roditeljima kao svako normalno dete) jedva skrpis sebi mesečno da kupiš dvoje pari patika, par košulja i džemper (nikako u NewYorkeru). Kad joj tako zaviješ pricu u slatku oblandicu, pozovi je na prijateljski sastanak negde u srcu Dorćola (kad te na Dorćolu pita šta znači to Alcatraz na zidu, ti se pravi lud i reci da je to studentski izraz za Prirodno matematički fakultet). Piće se ispija u finom, opuštenom lokalu, ne naručuju se napadna pića (Red Bul, Xenia, Heineken...) ali ni ona socijalna (Jelen, kisela voda, Golf od jabuke...) već uzmi rutinski Koka kolu ili eventualno Šveps (ovo je ako planiraš da joj sodomizuješ anus).
Kad sve te stvari spojiš, ona je tvoja do koske ( usput jos negde ubaci u priču da obožavaš porodicu i da si najsrećniji na svetu kad ti dodju maloletna braća iz Mionice pa ih ti vodiš u Zoološki vrt i na Kalemegdan) i neće moći da odoli iskušenju da tvoja maljava jaja proguta sve sa kobajom.
Bicin muž. Pejdžerov otac, ali ne biološki mada on to još uvek ne zna.
Rođen je u naselju Marinkova Bara i još kao mali bio je često tučen od strane oca, teškog alkoholičara pa je vrlo brzo pobegao od kuće i krenuo da se snalazi po velegradu.
Ubrzo je upao u loše društvo i krenuo je da krade i džepari po ulicama grada. Policija ga posle nekoliko meseci hapsi i odlazi u popravni dom. Tamo ostaje nekoliko godina i tu prvi put počinje da pokazuje svoju preku narav.
Po izlasku iz doma beži u Italiju gde organizuje decu da prose i džepare za njega, i tako zarađuje pare da otvori svoj luna park.
U Italiji postaje dobar sa Đoganijem i zajedno sa njim se vraća u Srbiju gde za četiri gajbe piva i dve flaše vinjaka kupuje svoju buduću ženu Bicu, ali Đango nije znao da je ona potajno zaljubljena u Envera i ostavlja je u Srbiji, dok je on išao da sređuje poslove u Italiji.
Međutim jedne noći Enver i Bica obnavljaju staru ljubav i začinju Pejdžera. za koga Đango misli da je njegovo dete.
Đasmin: Rekoh ti ja Ajete. Bio sam tu noć u faveli. Video sam Enverovog konja Zorana ispred Bicine kuće i odjednom se čuo Šaban. A znaš kada se on čuje, mora da je neka romantika na delu. Onda sam ga video posle pola sata kako izlazi i devet meseci kasnije rodio se Pejđer.
Ajet: U majku mu, pa jesi rek'o Gazdi?
Đasmin: Jesam, čim sam doš'o rek'o sam mu al' Gazda kaže da nisam dobro vid'o.
Ajet: PU bre! A da mi okupamo Pejđera pa da vidimo na koga liči? Pejđer dođi 'vamo da te pitam nešto.
Pejdžer Šta je čika Ajet?
Ajet: Aj ulazi u lavor da te iskupamo.
Pejdžer: Pa što bre čika Ajet, pa nisam ništa skrivio? Tatko rek'o da ne moram da se kupam ako sam dobar.
Đasmin: More ulaz' u lavor da te neizbijemo.
Pejdžer: Dobro bre, evo.2 sata kasnije.
Đasmin: Vi'š šta sam ti rek'o. Isti Enver. Ima i one njegove oći zelene. Ni Đ od Đanga nema.
Ajet: U bre, Gazda će načisto da podilkani. Ubiće Envera k'o grom malinu.
Đasmin: Gazdo, Gazdooooo!
Đango: Šta je bre? Šta se dereš?
Đasmin: Okupali smo Pejđera.
Đango: Šta je napravio?
Đasmin: Ništa Gazdo, nego smo ga okupali jer smo nešto sumnjali. Pogledaj ga.
Đango: On.....on.....on....on je isti Enver.
Đasmin: Da Gazdo pa rekoh ti da sam ga ono veče vid'o kod vas kući.
Ajet: A Gazdo, našli smo i onu Armani majicu što volite ispod trećeg sloja blata.
Đango: Ovo samo krv može da spere i to po starim ciganskim običajima. Đasmine. Ideš za Beograd i ubićeš Envera s leđa iz tetku. Sa kurvom ću se ja obračunati.
Ajet: A Gazdo. Načuo sam da se održava neka Parada Romulanaca i da je Enver organizator, čak i da će je predvoditi.
Đango: Kade?
Ajet: Za tri dana Gazdo.
Đango: Odlično. Ubićeš ga tad Đasmine. U sred njegovog najvećeg životnog dela.
Đasmin: Razumem Gazdo. Ajete, dok nisam tu ti voziš ringišpil.
(N.B. - Dobrodošli i bolje vas naš'o. Pred vama je novi serijal ili, barem, pilot pokušaj istog, koji ima za svoj cilj očuvanje srpskog jezika i izraza koji ga krase. U ovo moderno doba, kada smo sa svih strana okruženi anglikansko-američkim uticajem i na dnevnoj bazi bombardovani njihovim najpodmuklijim dželatom engleskim jezikom, potreba za ovako nečim, naime, nikad nije bila MANJA. Bitka je, dragi moji, već odavno u svom jeku i bojim se da izveštaji koji pristižu sa bojnog polja i nemaju neku naročito pozitivnu statistiku što se tiče nas. Ipak, dokle god u tim nama tinja makar i najslabija vatrica ponosa zbog porekla koje imamo i nosimo, ta bitka će i dalje trajati. Ostaje nada da ćemo u njoj izdržati dok se ne desi to naseljavanje galaksije Andromeda a koje nam je Svevišnji namenio i ostavio u amanet...
I da - izvinjavam se zbog naslova. Autor.)
Ne bojati se. Koristiti sva moguća i nemoguća sredstva radi postizanja određenog cilja. Krčiti put do željenog uspeha bez i najmanjeg straha od sopstvene ili, pak, tuđe savesti. Nemati obzira u sopstvenoj nameri. Biti beskrupulozan. Biti đubre.
Najčešće generisana ljudskom ambicijom, kao i ovako čestim izvorom zla na svetu, pomenuta pojava je neobično redovna u svakodnevnom životu. Homo-sapiens se gura u toj piramidi vlasti, grabi i nogama i rukama, gazi, grize, grebe (tzv. 3G fazon) a neretko na tom putu i sâm najebe, jerbo u toj svojoj ideji i nije toliko usamljen koliko je prvobitno mislio. Ako u njoj, najposle, i uspe - a, Bogu hvala, imamo primeraka i primeraka koji će to potvrditi - kosmička pravda će se kad-tad pobrinuti da dugovi, da se tako finansijski izrazim, budu izmireni. Čak i ako pomenuti ne veruje u Hindu jebeni...
- ...a ovo je suma koju nudimo vama i vašoj porodici da odete odavde. Mislim da ćete naći da je vrlo zadovoljavajuća...
- Slušaj sad šta ću reći, ti korporativni vole! Ako si mislio da mo'š da dođeš ovamo i tim svojim usranim nulama kupiš ono što sam ja sa ovi' deset prstiju napravio, grdno si se prevario! Moja zemlja i moja kuća će ostati da stoje ovde dok sam ja živ a i posle toga, a vi se sa svojom trovačkom industrijom terajte u tri pičke materine, ščuo!!
- Gospodine Ozrene, nema potrebe za takvim vokabularom, uveravam vas. Kompanija Biotek nije vaš neprijatelj. Baš naprotiv. Eto, vidim da imate puno krava i svinja, priličan broj živine, petanestak konja, je l' tako? Bila bi ogromna šteta - a siguran sam da ćete se složiti sa mnom - ukoliko bi sve te životinje uginule, zar ne? Mislim - šta se sve danas neće naći u običnoj vodi kojom ih pojite...
Lik koji vazda opominje da će se desiti neko sranje, ali ga obično niko ne sluša. Krik očaja koji se odbija od betoniranih ušiju okoline. Kada se ispostavi da je ipak u pravu, tada je već kasno za sve.
- Brate, mojne da mešaš tekilu i špricer, ne valja to!
- 'Ajde, tišina, ti ćeš da me učiš, ja sam popio više alkohola nego ti vode!
Epilog: Buđenje u zagrljaju baba sere.
__________________________________________________________________________
- Braćo Atlantiđani, zemlja nekako čudno podrhtava ovih dana. Da se pakujemo na brodove, pa da begamo?
- Dosta bre, smaraču, večito ti nešto filozofiraš! Zemljotres k'o zemljotres, nije ni prvi ni poslednji.
Epilog: Ispostavilo se da je za njih ipak poslednji.
_________________________________________________________________________
- Trojanci, ne verujte Danajcima ni kad vam darove donose! Spalite ovo čudovište!
- Zaveži bre, Laokoone, ti baš o svemu moraš da imaš mišljenje! Zar da spalimo ovako lepog drvenog konja? Danajci su već uveliko na pučini. Otvaraj kapiju!
Epilog: "Ovde je nekad bio grad Troja. Otkopajte ga jednom prilikom!"
_________________________________________________________________________
- Sadame, čoveče, daj Amerima naftu, jebala ih nafta! Bar će nam ostati glave na ramenima.
- Streljajte ovog defetistu i izdajnika!
Epilog: Još se ne nazire, al' dobro biti neće.
Pendrečenje na otvorenom. Kada sam bio mali, verovao sam da se radi o građanima koji se okupe da protestvojuju, pa ih zle vlasti namlate za primer. Sada sam siguran da zle vlasti prvo organizuju veću gomilu ljudi, pa onda aktiviraju svoje huligane, pa svoju miliciju i namlate narod za primer.
Postoje dva osnovna oblika: Politički skupovi (miting) i prećenje sportskih događaja
Pošto se prećenje sportskih događaja desi svaka 3 meseca, kao istoriski primer ostaje stadion maksimir 91.
Istoriski primeri velike berbe ušiju na političkim skupovima su 68, grand hotel, žuta greda i 9. mart.
TAKTIKE:
Prva i osnovna taktika je da se postavi kordon kako bi se narod orjentisa u pravcu. Ovaj oblik potiče iz antike gde su se vojne jedinice organizovale u falange, radi orjentacije neprijatelja. Postavi se od jednog do 3 sloja milicajaca u oklopu, sa štitovima iz kojih vire pendreci okrenutih prema masi. Taj pendrek obično završi na grudima prvog građanina koji se nađe napred i koji kasnije svojom snagom potiskuje masu u nazad. Dosta dobra taktika za čuvanje naroda.
Druga tahtička formacija predstavlja opkoljavanje, koje se sastoji od izvljačenja jedong okvira šireg, koji se postalja iza prvog kordona koji drži masu. U tri sloja milicajaca koji okružuju čistinu čeka se prvi napad huligana. Kada se huliganima izazove pucanje prvog kordona, građani se upuštaju u čistinu gde mogu da se zalete. Potom se izvodi skupljanje obruča uz pendrečenje, gde se navodi prvi red građana da potrči da beži. Kada milicajac u ovoj formi pokuša da udari huligana, on obično zbog dužine pendreka zakači još tri čoveka po glavama i dokači huligana po leđima. Građani koji gube svest usled traume od udarca, padaju i lupaju glavom o ivicnjak i ginu, a sve to zato što su krenuli u veliku berbu ušiju bez kacige.
Treća faza se izvodi sa odmornim snagama na građanima koji se povlače ili beže. Na televiziji se vidi kako huligani sa majcama na glavama gađaju bakljama i komadima betona miliciju, u suštini do 4 reda milicajaca od po 3 čoveka u sloju napreduje i gazi narod koji beži. Prvi red ide polako, dok četvrti red praktično trči da bi stigao da upotrebi pendrek. U ovoj fazi Milicija koristi kombinacije suzavca, gumenog metka, vatrogasnih i oklopnih vozila i oklopljenih konja sa ergele Ljubičevo.
Saće za pendrečenje. Pošto je narod razbijen, milicajci sa isukanim pendrecima u desnoj i motorolama u levoj šetaju među masom. Izdvajaju se tako da na jednakoj udaljenosti uvek imate po 6 milicajaca, koji se prave da pričaju u motorolu. Kada spaze usamljenog građanina ili se neko od građana previse približi jednom od milicajaca, on smatra da je to napad na službeno lice. Kada ostalih 5 iz formacije shvate da im je kolega napadnut oni priskoče u pomoć. Njih 6 slažu pedrek na građanina, kao da gase plamen na njemu, sve dok ne priđe marica da odveze izazivača sukoba u pritvor.
Tragična priča o dvoje mladih, Rajku i Jovanki, koji se zaljubiše i živote položiše za svoju ljubav. Bilo je to u selu Veselu, Jovanka je bila iz porodice kočijaša, špeditera, a Rajko iz čobansko- stočarske, farmer. Zbog obostranog prezira njihovih roditelja prema ovim zanimanjima, njima je mržnja bila urođena od malih nogu za ovo drugo. Jednog dana sretnu se na seoskom drumu, Jovanka na konjskim kolima, vozila sjeno, a Rajko sa stadom ovaca. Kako se nisu mogli dogovoriti oko prvenstva prolaza poče opšte pičkaranje. Ciknu Jovanka:“Sklanjaj se s puta, jebem ti pičku na materi, nemoj da konje narenem na tebe!“Ne osta' ni Rajko dužan:“ Slušaj mala. Ako ti tljanem jednu uz uši, mislićeš da te pogodio tomahavk iz ruku Vinetua lično, sve će ti čibe otpasti sa lica“.“ Ehaaaa, Cvijane“, zagrmi Jovanka na konja, „sad da mu jebem nediljicu njegovu, kome će on šamar lupiti“. Srećom uleti pop Lazo pa rastavi: Nemojte djeco danas , na Vratolomije, man'te se ćorava posla“, jedva iskopa Rajka ispod kola.
Nedugo zatim, na zboru kod zarduge, sretoše se ponovo, ignorisali su se neko vrijeme, al' kad Jovanka viđe kako Rajko vodi bećarac sve joj nešto zaigra u stomaku. Vidio i Rajko kako ga gleda pa potresa basom, sve se zemlja trese, potom, nađoše se u jednoj štali, obori je Rajko u naviljak sjena, surduknu joj, i izgubiše se u strasti k'o u nek'voj mećavi. Skontaše da stanu na put ovoj mržnji njihovih porodica i da sve ispričaju. Bolje da nisu. Jovanka je završila sa kopčom na glavi, i tri slomljne rebra uz riječi: „Samo još jednom probaj sa tim brašnavim malim, razapeću te na čengele“. Nije ni Rajko mnogo bolje prošao. Vraćajući se sa prela naletiše on i kuma- Markan, na Todora, nesuđenog zagondžiju i muža Jovankinog. Odape Todor sikiru klinaru na Rajka, al' se kum ispriječi, ubi ga ko srndaća, drž- ne daj, nekako se Rajko dokopa sikire i pravo todoru međ oči. Znao je on da nema šta tražiti u selu, Todor je iimao štele u zadruzi, morade u ajduke.
Kad je Julija čula tragičnu vijest, i još tragičniju, da će joj muž biti ona ćosava mrcina Petar, riješi da iscenira smrt, pop Lazoispriča svima da se Cvitko zaobad'o i da je satr'o, i sakri je u trap ispod kokošinjca. Lazina vijest stiže do Rajka, te on u žalosti riješi da ukrasi rastić k'o za Badnje veče, uze ular i objesi se. Kad je Jovanka , na drugoj strani, na vijest o Rajkovoj žrtvi Jovanka uze ćaćinu kuburu i ubi se. U tom dolaze i očevi zaraćenih porodica, kad viđeše kakvu su pizdariju napravili, u glas povikaše : „Ko im jebe mater glupu,ionako srpska porodica ima u prosjeku 30 članova, neće se ni osjetiti na njivi, nego da mi naš rat prenesemo za zeleni astal“
Alotropska modifikacija fosfora (P), poznata po tome što je samozapaljiva u dodiru sa vazduhom (čuva se pod vodom).
Zbog svojih fizičkih i hemijskih osobina ušao je u vojnu industriju kao neophodan sastojak za pravljenje zapaljivih avio-bombi, a u žargon da opiše najviši stepen primarijusa, paljevine ili prženice
Tip 1 (sreće ortaka u gradu): Ej, otkud ti?
Tip 2: Ma čekam onu malu Tijanu, obećala mi da ćemo da se vidimo
Tip 1: Ona? Ta nije dala ni boljima od tebe, šta se bakćeš?
Tip 2: Ej, jebi se, znaš? Kompleksašu jedan ljubomorni. Ja je pitao juče da se vidimo, ona je rekla "Pa možemo nekad"...
Tip 1: I ti si to shvatio za ozbiljno? Kakva si ti paljevina
Tip 2: A, pa ni sam ni ja mutav. Odmah sam tražio broj i zvao danas, rekla da ćemo da se nađemo kod konja, evo čekam već dvajes' minuta...ček' stigla mi neka poruka. Hm...ne može večeras, ipak neki drugi put? Škk?
Tip 1: Hahahaha, brate, taman sam hteo da ti kažem da se pališ k'o hepo kocka, ali ti si beli fosfor brate...to je ono što samo od sebe gori...trk da skačeš u Savu, biće ti odma' bolje veruj!
Razlike izmedju današnjih crtanih filmova i crtanih filmova iz osamdesetih i devedesetih godina su ogormne.Deca danas neće da gledaju crtani ako u njemu nema nekih bauka, aždaja i ako se ne prolije bar trideset litara krvi.A glavna pouka današnjih filmova da moramo pobiti sve svoje neprijatelje,dok su filmovi ranijih godina imali i svoje mane bili su edukativniji i učili su nas još nečemu osim tuči.
Glavni likovi nekada:
Muški glavni likovi bili su pametni i izuzetno dobri,uvek su se trudili da pomognu svima oko sebe a i kada dodje do nekog sukoba nikada se nisu videle scene udaraca a i ako nekoga ubiju uvek je delovalo kao da je sam kriv(krenuo je na glavnog lika a onda se sapleo i upao u neku provaliju kojoj se dno ne vidi)
Ženski glavni likovi su uglavnom bili naivni i dobri.Glavni lik sada:
Muški glavni likovi danas moraju samo biti nagruvani do granice eksplodiranja imati neku moć i naravno glavni uslov je da poubijaju minimum 50 ljudi po epizodi.Naučna fantastika nekada:
Vrhunac naučne fantastike crtaća ranijeg doba bio je Alfred Džonotan Kvak, patak koji živi u cipeli i ćale mu je krtica.Naučna fantastika danas:
Primer današnje naučne fantastike ja jako teško navesti, pošto je današnjoj deci potpuno normalno da nekome poraste glava iz noge.Potresna scene nekad:
Ove scene su se svodile na smrt srne u požaru, gubljenje pingvina u magli i kada nekoj ribi zver otme ćaleta.Potresna scena sada:
Današnji crtaći sadrže više klanja i krvi nego antologija filmova Silvestera Stalonea tako da ih je teško potresti ali mogu se izdvojiti scene u kojima neko glavnog junaka izudara kao konja pa ovaj leži u lokvi krvi neko vreme.
1) Ulica, koju još uvek proganjaju duhovi prošlosti.
2) Ulica, koja demonstrantima pruža sigurno utočište.
3) Slavna 50ica važi za takozvani "seljObus".
1) Pre par nedelja odbegli konj, u Ustaničkoj ulici, a sasvim slučajno se kraj naziva Konjarnik, povredi bakicu i dekicu na pešačkom prelazu. Inače, bakica je bežeći od odbeglog, pomahnitalog konja, zadobila lakše povrede.
2) Sa namerom dođeš u veliki grad i onda putari-demonstranti baš slučajno blokiraju gore navedenu ulicu, tako da je nemoguće vratiti se domu svojem.
3) U 50ici možete naići na različite profile ljudi. Baba sa loncem čiji poklopac preti da svakim naglim kočenjem autobusa, a to se kao slučajno često dešava, napusti svoje mesto boravka i na taj način ugrozi, svojim mrsnim sadržajem, studenta koji se konačno okupao i presvukao, zatim, serijskog ubicu koji studira bogosloviju (ili je budući pop ili serial killer), zatim, dedu koji za svaki autobus ima otkucanu kartu pa onda praznim papirom ponovo otkucava i proverava u svojoj pozamašnoj kolekciji koja će mu karta biti validna, itd.
Verovatno jedini grad na svetu u kom bi kritikovali pesme a ne izgled Bokija 13, kod nas se od psovki ne mogu ni čuti reči njegovih pesama, a možda je i bolje što ne mogu….
Srbija, Beograd, Tv Pink
“Poljubi me u lilihip, aha, ljubav to je samo trip, aha, budi moj Kaligula…”
-Jebem li mu mater pedersku
-Ja ne znam ko ga više pušta na tv, ne skida se, svinjčina jedna…
-Ovo treba nataknuti na kolac, vidi ga, obuo cipele na štikle
-Mrš u Makedoniju vepru jedanTajland, Bangkok, neka tamo televizija
“Poljubi me u lilihip, aha, ljubav to je samo trip, aha, budi moj Kaligula…”
-Poljubi me u lilihip? A on ga tako zove
-Bože, kako glupa pesma, pa čekaj, Kaligula je onaj vladar što je svog konja postavio u Senat?
-Da, ne vidim kakve on ima veze sa lilihipom
“Ave, ave, Cezare, Cezare…”
-Sad i Cezar, pa ovo nema blage veze sa životom
-Glupost čista, ali haljinica mu je lepa a cipelice su mu mast hev
-Da, baš su divne, gde li nabavlja on broj 47, moram bratu od strica jedne da nabavim
Zemljoradnički pandan izreci sa konja na magarca. To ti je, brašo moj, propadanje seljaka u financijskom, a bo’me i u svakom drugom smislu. Im’o pa nem’o. Da ga jebeš.
Kren’o si da radiš zemlju, što si od babe svoga nasledio, još kao klinac, jer je, Bog da mu dušu prosti, umro rano, tek mu je četeres’ i dve bilo. Babo ti je verovao da je bogatstvo u deci a ne u novcima, pa vas je bilo šurnajs braće i sestara (što je preživelo do desete godine), tako da nisi nasledio baš puno zemlje, a i to što si nasledio je bila slatina, jeb’o joj pas majku neplodnu. Prov’o si celi vek na njivu, lagano od jednog jutra zemlje napravio dva, od lanca napravio maksim i po, eeej! Postao si neko u svom selu, domaćin čo’ek: kupio dva traktora i sve priključne mašine što idu uz njih, kupio elevator, napravio dve šupe, četr’ kotarke i veliki svinjac. Sa svoje dve ruke si svaku venčanicu na šupama, svinjcu i kući sam postavio, jer si tako naučio. Neće ti niko pokloniti, moraš sam stvoriti. Skućio si se, i obezbedio svom sinu jedincu sve što ti nisi imao kad si bio dete. Bio si strog prema njemu, ali pravičan, samo ga je tvoja žena, jeb’o je lebac mekani, dok nisi gled’o, razmazila. Držala mu stranu, i branila ga od tvoje teške (ali pravične) ruke, makar ona dobila šljagu za vrat i spavala u svinjcu te noći (to je samo jednom bilo, jer si taj dan pio zašećerene rakije). Držala mu je stranu, dok ti nije dosadilo da se natežeš sa njom, i pustio je da ga vaspitava ona, i onako za nju se zna da mu je majka, a ti si mu možda samo hranitelj. Vrag će ga znati ko ti je ženu obrađiv’o, dok si ti u njivama crnčio.
I razmazila ga, jeb’o je otac blesavi (onaj od kojeg si je ukrao šeset treće, krišom, kroz pendžer). Umesto u čoveka, izrastao je u bećara. Raspikuću. Probisveta jednog. Sve je rasprodao da isplati dugove u birtiji, spisk’o novce na namiguše-poleguše i kockarske noći. Najviše te zabolelo kad ti je onog starog Zetor-a prod’o, i kupio ti motokultivator, da imaš sa čime da radiš tu bašticu zemlje što ti ostalo. Više nemaš ni snage ti da radiš, samo čekaš da te šes’ ašova prekrije, da ne gledaš tu bruku što si je napravio.
Kako došlo, tako i otišlo. On je dobio sve na tacni, bez muke, i isto tako je sve bacio sa lakoćom. Ti si se znojao i krvario za svaki pedalj zemlje što si stvorio, a pustio suzu dok ti duša krvarila za svakim koji je on prodao, dok ti se u glavi vrtela jedna stara, tužna pesma...
Ovako se kuća teče
u kafani svako večeHajde, nek’ ide,
lanac i po livade...
Haos.
Imali smo samo dva komada autobusa koji su razvozili zalutale putnike u 00:10 i u 01:10.
Ne znam više da li je ovo definicija ili nostalgija.
Laktanje, nogatanje, ruketanje su bili osnovni pribor za ulazak u onaj prvi bas koji je
ispred Konja polazio u 00:10. Ako nisi Spartanac, i ako kojim slučajem ne uđeš, čekaš onaj drugi bus u 01:10. Tad se lepo namikeri (odmeri gde će se jedna od troje vrata otvoriti) i upadaj brzinom svetlosti. Ne zanima te da li ćeš sesti, važno je da si uspeo da uđeš. Bitno je da si in.
Oni koji nisu uspeli, vraćaju se kući peške.
U većini slučajeva sam ja bio taj. Uvek sam bio polupijan, ili pijan, pa sam često morao da pešaka šipčim od Trga do Zvezdare.
Uzgred, nije bilo kontrole, jer nijedan kontrolor, makar bio tanak kao igla, nije mogao da se provuče.
Vaspitno - pedagoško pomagalo vrhunskog kvaliteta i još boljih rezultata. Kožni remen širok kao manja šaka, postoji u dve nijanse braon boje. Standardni deo vojničke uniforme u bivšoj Jugi (odatle i naziv). Prenosi se sa oca na sina, kao inicijacija u svet odraslih muškaraca. Može da se koristi i za držanje pantalona, ali češće služi za "dranje" kože sa zadnjice.
Otac: Prekini da se ljuljaš na toj stolici, zadnji put ti kažem!
Sin od 6 godina ( ne registruje očevo urlanje): Điha, điha, điha...
Otac (vadi opasač iz pantalona): E, dođi sad ovamo, majčin sine...
.......................
Otac: Šta je ovo?! Čije su ovo cigare?!
Sin od 12 godina: Od druga ostale kod mene, ne sme on kući da nosi da mu ne nađu...
Otac: A ti smeš?! Donesider ti onaj opasač.
Sin: Nemoj, molim te! Jesu moje, al neću više, majke mi!
Otac: Normalno da nećeš. A sad poteci po šta te poslah da ja ne ustajem, bolje ti je.
...................
Otac: Donesider onaj opasač sine.
Sin od 20-ak godina sa refleksnom panikom u glasu: Šta je sad!? Što će ti?
Otac: Šta se treseš, neću valjda tolikog konja da bijem? Donesi da ti ga taćo svečano uruči da ga ti na svome sinu trošiš.
........................
Otac (pređašnji sin): Prekini da se ljuljaš na toj stolici, zadnji put ti govorim!
Olimpijska verzija naše narodne "spolja gladac, a iznutra... khm, da kažemo jadac".
Naime, neko ko površno prati Olimpijadu, pomislio bi da je zlatna medalja jelte, zlatna. Međutim, istina je da starlete imaju više botoksa na napućenim usnama nego što u tom odličju ima zlata. Da budemo precizniji, "zlatna" medalja od pola kilograma ima samo 1,2% zlata - sve ostalo je srebro.
Ovaj pojam ima smisla upotrebiti kada je nešto i dalje pristojno, ali ipak ne ispunjava potpuno očekivanja koja smo formirali prilikom prvih opservacija.
- Kako ti je u novom stanu? Znam da si ga nahvalio ko penzioneri našeg poglavara, pa rekoh da vidim je li i dalje tako.
- Pazi ovako - stan jeste i lep i sve, ali brate ne reče mi stari gazda da je gradska deponija na sto metara... Još vetar kad nanese miomirise ovamo insekticidi i rodenticidi mi ni ne trebaju, živuljke padaju k'o pokošene! Da nemam ovaj osveživač, verovatno bih i ja završio na deponiji. Mada, ovako se ne žalim.
- Šta ćeš, svaki gazda svoga konja hvali... Znaš onu - zlatna medalja - srebro obloženo zlatom da se ne vidi da je srebro. Jbg.
- To ti je.
__________________________________- Kako je bilo sinoć?
- Brate panj da sam postavio na krevet bilo bi uzbudljivije, da se ne lažemo. Al' to ne menja činjenicu da je ona riba i po i da imam privilegiju da sam na njoj skinuo mrak hehe
- Debitovao i osvojio zlato, dobar mali!
Zdravo. Verujem da ti je neobično što razgovaraš sa jednim božanstvom, ali znaj da se nemaš čega bojati, bez obzira što te ona gospođa na hodniku upozorava da mi je prošlo 23 časa od prethodnog Klozapina, ma šta god joj to značilo. Sledeću rečenicu ću ti izgovoriti glasom Dragana Nikolića u reklami za "Reno"... Da, ja sam Svetovid! Hmm, po tvom izrazu lica bih rekao da si čuo za mene, ali da ipak ne znaš puno. Pre nego što ti kažem nešto više o sebi, želim da zanemariš to zemaljsko ime koje piše na tabli zakačenoj za moj krevet. I da, znam šta je F20, ali kao što vidiš, govorim razumne stvari, držim spojene prste i veoma sam staložen.
Možda ne izgledam tako u ovoj formi, ali ja sam, pridrži se za stolicu - srpski vrhovni bog. Da, dobro si me čuo i vidim da sam s pravom bio siguran da to ne znaš. U svom izvornom obliku sam u oblacima i imam četiri lica, a sve to kako bih u bilo kom momentu sa neba mogao istovremeno posmatrati sve četiri strane sveta, ne toliko da bih video sever i jug, koliko da bih istovremeno bio okrenut i prema zapadu i prema istoku. Ne prekidaj me. Pitaš se zašto sam ovde, na zemlji? Neke stvari koje Srbi misle o meni mi smetaju, da ne kažem nerviraju. Ne mnogo, samo malčice iritiraju... i sada ću ti ispričati o tome.
Krenuću od Vidovdana, najvećeg srpskog praznika. Verujem da misliš kako znaš sve o Vidovdanu, da je to praznik koji proističe iz istorijskih događaja kao što su ona bitka kod Kosova Polja i Vidovdanski ustav. E pa nije! Nije, jesi li me čuo!?! Miran sam, miran, dobro mi je... Znaš, Vidovdan je slavljenje, pogađaš - MENE, boga obilja i rata. Tvoji su me preci slavili i mnogo pre tih događaja baš na tadašnji 15. jun svake godine, sve dok nisu greškom uvideli kako je prihvatanjem Hrišćanstva bolje da se ograde od paganskog božanstva. Ej, paganskog?!? Mrzim tu reč, MRZIM!
Nisam nervozan, kaiševi za vezivanje su tu zbog nekoga ko je pre mene boravio ovde. Kad smo već stigli do reči koje mrzim, nastaviću šta me dalje nervira. Lingvisti! Ponoviću ako treba - LINGVISTI! Pa oni se decenijama spore oko tumačenja porekla i značenja mog imena, te uzmu da razlažu "svet" i "vid" i onda to analiziraju. Ispadoh tako po nekim tumačenjima svetac-konjanik. Reci ti meni gde si video boga, osim u onim mejnstrim mitologijama da jašu konja? Svašta! Neki su išli dotle da su protumačili kako je "sveto" od staroslovenskog "svitanje", a ovo "vid" su čak nekom čudnom logikom povezali sa korenom iz indijskog jezika gde bi značilo "duvanje". Svetovid - jutarnji povetarac? Pa nećemo tako, drugovi! Moje je ime zapravo jedan najobičniji strajizam! Sveto-vid, tj. vidim čitav svet jer istovremeno gledam na sve četiri strane ove ploče na kojoj živimo... živite, jer već rekoh da imam četiri glave. Odnosno četiri lica. Uh, samo se iznerviram!
I moram ti reći za kraj šta me najviše nervira! Ko viče? Ne vičem! Dakle, nervira me onaj pederasti svetac Sveti Vid! Neki kultisti ga proguraše da ga slave na moj dan! MOJ PRAZNIK! Veruješ li to?!?! MOJ PRAAAZNIK! Čuj, Sveti Vid na Vidovdan?!? I šta me gledaš ti iz hodnika dok pričam s čovekom?!? Kakva nova doza Klozapina!?! Tišina tamo! Ček, evo dok ne dođu iz obezbeđenja oni bezbožnici sa istetoviranim krstačama da me vezuju, da ti kažem da ne ideš u očnu kliniku "Sveti Vid" nikada, jer je to sekta jedna obična, NA SVETOVIDOV KUMIR IZ ZBRUČA IH NATAKNEM BAŠ!
Moj tata je radio u rudniku dijamanata u Južnoj Africi i jednoč je našao dijamant od tri kile i devesta dvaes' grama. Bio je nebrušen s jedne ali obrušen s druge strane, valjda ga je dokačio svrdlom kad je kopao. Moj tata je inače pošten čovek i prepolovio je dijamant rukama i uzeo je sebi samo petsto grama. Tad je napustio rudnik i vratio se u Bosnu iako je počeo rat. Prodao je dijamant i kupio puškomitraljez, a ostalo mu je para i za dve vreće brašna koje smo dali u crveni krst pošto smo više voleli kuvane koprive da jedemo. Tata je uzeo mitraljez i pošto nije bilo dovoljno metaka istopio je eksere na vatri i od njih je pravio metke. Krenuo je tada da brani nas i ostale komšije. Jednom je popio kavu koju je skuvao Ratko Mladić, a Karadžića nije hteo ni da pozdravi. Bio je na ratištu kod Sarajeva i kaže da je jednom ušao u Sarajevo i da su svi muslimani bili pobegli, ali da niko nije hteo da zauzme zajedno s njim Sarajevo. I dan danas tvrdi da je mogao da zauzme i Mostar samo da je imao makar motor pošto su ovi baš bili pobegli. Pošto nije niko hteo da ide s njim on je ušao u prodavnicu i uzeo paket sa tristo autića s kojim sam se ja igrao kad se on vratio. Moja mama je bila dobra žena koja je je lečila komšije kad tate nije bilo. Kad se rat završio ja sam već išao u sedmi razred i imao sam sve petice osim iz matematike i srpskog pošto me nastavnici nisu voleli zato što sam znao bolje od njih. Prvi put sam se poljubio se devojkom tada u sedmom razredu. Ona je išla četvrti srednje i tražila je od mene da je jebem ali ja nisam hteo pošto nisam imao kondom jer je bila kriza za kondome posle rata. Molila me da mi popuši pošto sam joj pokazao koliki kurac imam iako još nisam bio očupavio. Znao sam da sviram klavir tada ali sam posle zaboravio. Baš sam rasturao Šopena i Mocarta, a Betovena sam svirao malo slabije ali daleko najbolje u gradu. Prvi put sam na utakmici Zvezde bio Zvezda Selta kada mi je Mihajlo Pjanović lično dao dres koji sam posle poklonio jednom drugu, ne znate ga vi. Posle sam završio faklutet i vojsku istovremeno. Ispit iz Makroekonomije sam naučioo dok sam bio na straži. Baš tada me probao napasti međed kojeg sam oterao tako što sam pustio na telefonu melodiju Nokia Tune i on se baš prepao. Kad sam došao iz vojske počeo sam da radim kao šef u jednoj firmi za preradu i prodaju. Imao sam platu dve hiljade evra, ali nisam hteo dugo da radim pošto je gazda maltretirao ostale radnike, naravno mene nije smeo, ali me pogađala nepravda. Kad sam dao otkaz odmah sam sebi kupio Mercedesa okonju 230 konja brate turbodizel, ide 280, a graviran je 260, ali sam merio na autoputu i kazaljka je prešla na nulu ponovo. Pošto nisam radio počeo sam da igram kladionicu i redovno skidam prelaze i od toga brate živim.
Eh da zaboravio sam da kažem. Mogu da popijem četiri litre rakije i dve gajbe piva da se ne napijem.
