Diler kome više prođe kroz nos nego kroz ruke.

Još uvijek neopjevana, tangirajuća, pojava sportskih dešavanja. Teško nabijeđeni, uber nemač pojma koji je spletom još nerazriješenih okolnosti našao svoje mjesto
u koordinatnom sistemu konfuzije seoskog igrališta.

Uglavnom isfrustrirani, često gistro povučeni profi fudbaler u ranim četrdesetim, koji je ponikao u lokalnom klubu. Karijeru gradio kroz nižerazredne klubove kukuruz liga sve do prinudnog povlačenja, uzrokovanog povredom koljena, u 22. godini.

Služi potrebi ispunjenja nužne kvote igrača al' iz tima ga je nemoguće izbaciti jer je stariji od ostatka za pola vijeka i ima najveći autoritet. Tu je da podbada, prigovara, gestikulira, glumi Karagunisa ali ne i da doprinese igri tima. Odlikuje ga uber lucidnost Đenara Gatuza u mlađim danima, fer plej Džoi Bartona, još neprikosnovena fudbalska inteligencija starijeg Šćepovića i rutinska realizacija Niklas Bentnera.

Ovo je izjava koja se veoma često može čuti od svih onih osoba koje nisu dovoljno elokventne i u stanju da objasne drugima da su prizemni,ograniceni i da ih treba izbegavati kao kugu.
Šta to uopšte vole mladi?
Mladi vole ono sto im smišljaju timovi matoraca po različitim kompanijama i to im plasiraju kao nešto novo i originalno!
To ide toliko daleko ,da čak i u glupim tinejdz serijama i filmovima ,glume likovi od 25-30 godina,proizvode za tinedzerke dizajniraju tetke preko 40 godina i slušaju muziku koju produciraju likovi koji nisu uspeli da ostvare karijeru šezdesetih i sedamdesetih godina,kada je muzika vredela i zato su odlučili da se osvete čovečanstvu i zato guraju različite pederčiće i kurve na male ekrane i prave idole mladih od njih!

*akcenat u reči: "završi" je na drugom slogu

Ultimativna fraza koju najčešće ponavljaju svi ograničeni i primitivni dođoši koji zapravo ništa ne znaju o obrazovanju. Prosti ljudi sa neobjektivnom ambicijom (koju prenose na decu), da postanu neko i nešto, ali šta to ne znaju.

Američka glumica i zabavljačica nemačkog porekla, koja se proslavila tumačenjem lika Lole Lole. Omiljena je bila zbog svog dubokog i neobično zavodljivog glasa, kao i izbegavanja uloga smernih, običnih i svakodnevnih žena. Bila je vamp ikona i oličenje glamura tog vremena. Zahvaljujući njenom ponašanju i odvažnosti, za nju su se vezivali skandali i kontraverze kroz celu karijeru. Marlene je bila veoma duhovita, mrzela je trivijalnost i jednostavan način života.
Pred kraj života se bavila pevanjem, a svojim akcentovanim izgovorom engleskog jezika hipnotisala muška srca.Ono po čemu je ostala upamćena i nezaobilazna su svakako njene noge, stil koji je primetan čak i u današnjim kreacijama, sofisticiranost, ležernost i samostalnost u svakoj situaciji. Njene najpoznatije uloge su bile u filmovima: "Plavi anđeo", "Plava venera", "Ranč prokletih", "Svedok optužbe"(triler po romanu Agate Kristi) i mnogi drugi. Umrla je u 91-oj godini 1992. u Parizu.

Poslednja opomena seljaka, žuti karton petlu koji preskače iz kokošarnika napolje i kurči se po dvorištu.

Ukoliko mislite na mlade nade švedske filmske industrije oskudno odevene u SMB krpice sa švajcarskim noževima kako proučavaju mahovinu i količinu padavina uzimajući uzorke blata u kome će se svakoga časa povaljati, grdno se varate.

Izviđačice su vrsta pred izumiranjem. Većina izgleda kao da bi svakoga trenutka mogla da završi životnu karijeru, ali nekim čudom još uvek su tu. Iako ste nebrojano mnogo puta poželeli da ih nema, i da ih nikada nije ni bilo.

One znaju sve. Kada ste otišli u grad, kada ste se vratili. Koji automobil ste kupili, koliko troši, i kako je išao prvi automobil koji je vaš deda pre Drugog svetskog rata kupio, znate onaj kome je otpao karburator u Glavnoj ulici. Znaju vaše porodično stablo bolje nego vi sami, ma koliko poricali da vam je luda Milisava neka tetka po babinoj liniji. Znaju, na žalost, i koliko vam je ispita ostalo, ponekad bolje nego vi sami, a u svakom slučaju mnogo bolje nego vaši roditelji, za čije zdravlje je bolje da ne saznaju validnost vaših ocena.

Žive u osmatračnicama, u vidu prozora sa muškatlama i zavesama uštirkanim 1973., u zimskim mesecima, a ispred zgrada na hoklicama prekrivenim krparama u letnjim mesecima. Iako vam se na prvi pogled čini da su te stare bakute veoma bliske sa svojim nemačkim prijateljem Alchajmerom i zaokupljene veoma posvećenim radom na dvadeset drugom Titovom goblenu, ne verujte im. Lažu.
One vide sve i čuju sve.

Stara iskusna muzicarka ciji najveci podhvati broje i borbu za siromasne i gladne u Svajcarskoj,kao i triologija filmova matriks koji su njena biografija.
Nerijetko skromna i blage naravni,Anvil ne voli pominjati da je radila muziku i tekst ne samo sebi za sve svoje albume vec i poznatom Bob Dylanu,Bob Marleyu i ostalim diletantima danasnje muzicke estrade,a njen rad je prepoznat i ocijenjen kao "Sve sto bi umjetnost trebala biti",ako je vjerovati pisanoj rijeci britanskog "Time"a i srpskog "Groma".
Trenutno je na proputovanju kroz Afriku sa Bonom Voxom s kojim radi na njihovom singl duetu "We cannot live like this" gdje ce se socijalizovati sa narodom afrike koji i ne zivi toliko lose.
Anvil ima i pozamasnu glumacku karijeru,navesti samo njene role u filmovima SkaterBoi,GrillFiend,Love is sex,i mnogi drugi.

Jadan neki čovek. Taman sedne da ljudski odmori, ovaj ga zove na pejdžer da mu namesti koščicu na plećki i izmasira quadriceps femoris. Namučen lik, večito umoran i iskorišćen. Uvek spreman za akciju jer ko zna, možda Delpo loše stane pri ustajanju iz kreveta i sjebe kos' u stopalu.

Inače, Huan Martin del Potro je poznati argetinski teniser, osvajač US Opena 2009. godine. Ono što ga je kroz karijeru pratilo i još uvek prati, jesu česte povrede kojima je podložan kao Jašar Ahmedovski za reakcije. Trenutno ga jebe ručni zglob leve ruke zbog čega odsustvuje sa terena od 2013. Nešto kratko se vratio, na turniru u Majamiju, al' kurac: sudbina zove.

Često pojačanje domaćih fudbalskih klubova. Domaći fudbalski sleng za isluženog igrača koji se ceo život smucao po raznoraznim fudbalskim nedođijama, a koga pod stare dane više niko ne želi.

Britanski rock muzičar, poznat kao frontmen bendova Deep Purple i Whitesnake; dok mu jedni zameraju da je bio slaba zamena za Gillana, neuspešno pokušavao da bude drugi Robert Plant (što će kulminirati saradnjom sa Jimmyjem Pageom) i neinventivnost kada je reč o tekstovima ("seven seas", "don't break my heart" i druge sintagme veoma su česte u njegovim tekstovima), drugi smatraju da je gotovo sam spasao bluesy hard rock u godinama panka i kasnije N.W.O.B.H.M-a - no i jedni i drugi se slažu da je reč o pevaču izuzetnih vokalnih sposobnosti. Karijeru je započeo u bendu Deep Purple, u koji je došao kao zamena za Iana Gillana. Snimivši sa Deep Purpleom tri albuma (Burn, Stormbringer i Come Taste The Band), započinje solo karijeru. Nakon dva solo albuma osniva bend Whitesnake u kojem će se naći i dve petine najslavnije postave Deep Purplea; do današnjeg dana Coverdale će ostati jedini stalni član Whitesnakea. Nakon nekoliko relativno uspešnih blues rock/hard rock albuma, Whitesnake će se album Slide It In okrenuti nešto komercijalnijem zvuku, a planetarnu (čitaj: i u Americi) slavu doživeće album Whitesnake iz 1987, koji je u potpunosti označio zaokret ka glam metalu. Drugi album u sličnom maniru, Slip Of The Tongue je prošao nešto manje zapaženo, ali se glam metal era ionako ubrzo završila. Posle brojnih promena postava, raspuštanja i okupljanja benda, 85. najveći hard rock bend svih vremena (po VH1-u) i dalje gura predvođen svojim osnivačem, verno praćen od svojih fanovima, među kojima je, treba li reći, i zavidan broj Srba.

Od samog početka svoje karijere Coverdale je bio otelotvorenje izraza "seks simbol" poznat po svom "Do You Think I'm Sexy" stavu (koliko je samo frontmena hard rock bendova koji se trude da svakim svojim pokretom podsećaju na Davida - među njima i nekadašnji frontman Generacije 5, Đorđe David Nikolić - ovo David je Đorđe dodao svom imenu, čik pogodite zašto). Neko bi pomislio da publiku Whitesnakea čine uglavnom cure (ili da su je činile 80-ih kada je metal bio "seksi" i "kul"), no to je zabluda. U prvim redovima na koncertima benda stoje momci koji, otvorenih usta, kao hipnotisani, prate svaki Daveov pokret.

Nekad davno, cipele u kojima si došao iz vojske su bile posljednje upozorenje za ženidbu. Dok one traju ima nade da ćeš se oženiti. Kad se na njima pojavi kakva falinka, odlijepi se đon ili šta drugo, to ti je, bato, drugi žuti.

Takvo vrijeme bilo, ženio se čovjek za rana, da se izrode čeljad, skući kuća , uveća imanje, nabave košnice. A ne ko danas, te hoće karijeru, te dobru platu, te stan na gotovo, te mnoge druge pičke materine, nema vojske nisu ni cipele što su bile, a lakše se i oženiti, nema više tih pravila, imaš DUGA TV SAT i BN MUSIC pa šalji poruke dok ne nađeš štogod... Nekad do tridesete pola tuceta djece ispiliš, što svoje što komšijine, patiš se dok ne stasaju,al' da vidiš onda kako kuća cvjeta. Neki se ženili prije vojske, neki poslije. A ovi što su poslije imali su rok. Dok ne poderu te iste cipele, inače ostaše stari momci, a oni mahom završavaju čekajući prilike od zbora do zbora, od kosidbe do kosidbe, i rijetko im važi stara izreka „ko čeka taj dočeka...

Poštovani gospodine Gutiérrez,

Redovno pratim sva sportska dešavanja, pa tako i ove izbore novog Generalnog sekretara. Moram Vam reći da je kvota na Vaš izbor bila neopravdano visoka s obzirom na činjenicu da ste Vi ipak fudbaler svetske klase.

Vaše igre u Majorki i Deportivu, sa posebnim osvrtom na izuzetnu karijeru u Njukaslu, a naročito izuzetne partije pružene za nacionalni tim Argentine su bile garant Vašeg uspeha na ovom takmičenju za Generalnog sekretara.

Mislim, ko bi pri zdravoj pameti izabrao nekog debelog političara kad može izabrati fudbalskog maga dvadesetprvog veka? Naročito ako se zna da je Njukasl klub koji igra u crno-belim dresovima kao naš uvek popularni klub iz prestonice.

Još jednom Vam čestitam na predstojećoj funkciji i preuzimanju odgovornosti za ceo svet i nadam se odličnim partijama koje ćete pružiti na zelenim površinama.

S poštovanjem,
novinar sportske redakcije "Glasa Komune"

Pol Tibets (Paul Tibbets) je čovjek koji je bacio atomsku bombu na Hirošimu i time usmrtio oko 140.000 ljudi. Znao je u kakvu se misiju upušta, svjesno je odlučio u njoj da učestvuje. Nikada nije izrazio žaljenje, čak se osjećao ponosnim zbog svog čina i rekao je da kada bi se ponovo našao u istim uslovima, opet bi bacio bombu. Ne samo da nije optužen niti osuđen za bilo kakve ratne zločine, nego je dobio mnoga odlikovanja američke vojske. Nastavio je vojnu karijeru do kasnih osamdesetih, a 1976. je čak na izložbi (valjda neki aeromiting, šta li) na nekoj pustari u Teksasu, pred brojnim gledaocima, iz istog (remontovanog) aviona detonirao atomsku bombu (na bezbednoj udaljenosti od publike). To je planirao učiniti i 1995. na 50-u godišnjicu bombardovanja Hirošime, ali pošto su mnogi smatrali da je to velika uvreda za Japan i za protivnike nuklearnog oružja od toga se odustalo. Umro je 2007. zbog srčanih problema u 92. godini života.

Čarls Suini (Charles Sweeney) je bacio atomsku bombu na Nagasaki, izazvavši smrt oko 80.000 ljudi. Ni on nije izrazio žaljenje zbog toga, a kao i njegov kolega Pol Tibets, i on je nastavio vojnu karijeru i dobio određena odlikovanja. Napisao je i knjigu "War's End: An Eyewitness Account of America's Last Atomic Mission" (Kraj rata: Priča očevica poslijednje američke atomske misije) u kojoj opravdava bacanje bombe. U svojim kasnijim godinama je učestvovao u brojnim aeromitinzima gdje je izvodio kojekakve manevre i ostale kerefeke kojima je impresionirao publiku. Umro je 2004. godine u 84. godini života.

Ovoj dvojici bi trebalo pridružiti i glavnog naredbodavca ovih monstruoznih ubistava, američkog predsjednika Harija Trumana koji, takođe nije izrazio žaljenje zbog ovoga, a i on je umro u dubokoj starosti, sa navršenih 88 godina života. Trumanova logika je bila da je upotreba nuklearnog oružja spriječila stvaranje još većeg broja žrtava zbog eventualne kopnene invazije na Japan. Taman i da ta logika drži vodu, ovo samo pokazuje kako hladan razum može biti bezdušan i svirep pri ostvarivanju svojih ciljeva.

Izvori: en.wikipedia.org/wiki/Paul_Tibbets ; en.wikipedia.org/wiki/Charles_Sweeney

Zarko je glumac koji je za kratko vreme ostavio veliki trag u ex-Yu kinematografiji i da jos uvek glumi,sigurno bi bio vodeci srpski glumac.Svoj veliki talenat je pokazao u puno filmova,ali je ,nazalost, karijeru morao da prekine zbog dvostrukog ubistva u Podgorici.Zasto je glumcu bio potreban pistolj,zasto ga je upotrebio,zasto tim pistoljem nije pucao u vazduh,meni nije poznato,ali da je sebi upropastio zivot je cinjenica!
Trenutno je u Americi,gde se bavio svime i svacime,samo ne svojim poslom u kome je maestralan,gde ceka izrucenje u Srbiju,gde ga ceka jos puno godina robije.
Iskreno,voleo bih da mu smanje ili ukinu kaznu,ali mislim da to ne bi bilo pravedno,jer ,ipak,je ubio dva coveka,a to sto je dobar glumac,nije razlog da mu se oprosti najteze krivicno delo.

Ime tajne akcije super tajne srpske službe koja je izvedena u leto 1988. na jadranskoj obali. Ime je dobila po zvuku koji je nastao kada je agent sa šifrovanim imenom Damjanov Zelenko nehotice razdevičio mladu Kolindu, a u stvari je meta bila u to vreme funkcioner Omladinske organizacije Hrvatske drugarica Vlaisavljević Jadranka, udata Kosor. Uzalud se Zelenko pravdao da je stvarno pogrešio i da nije hteo dva puta o državnom trošku, surovo je kažnjen smanjenjem plate od 10%. Zelenko se kasnije hvalio da je u stvari vizionar, i da će jednog dana svima plate da budu smanjene 10%. Drugarica Vlaisavljević je posle iskustva sa Zelenkom počela profesionalno da se bavi politikom da bi dokazala da laže bolje nego Srbi, kao i mlada Kolinda.

Naravoučenije:

Sex sa Srbima je patriotski čin i obećava mladim Hrvaticama uspešnu političku karijeru. Zelenko, patka ti se grešna osušila ...

U mladosti je mnogo želela i malo probala.

Kasnije se posvetila deci (razvozila, odlazila na roditeljske sastanke, birala literauru koju im je nenametljivo plasirala, tragala za njihovim skrivenim talentima); mužu (on je hteo karijeru pa je ona preuzela i njegov deo kućnih obaveza), kući (skockala je sve do perfekcije), svojoj karijeri (nije ni do kraja iskoristila sve šanse, ali je uvek dava sve od sebe) i roditeljima (svojim i njegovim, kako su starili, tako su se obaveze uvećavale).

Iznenada se osvestila jer se našla na brisanom prostoru. Deca guraju sama kroz život, muž je vazdan na putu, kućna pomoćnica održava kuću, roditelji su pomrli.

Počela je da obraća pažnju na laskanje i komplimente; ohrabrila se u suknjama "iznad kolena" i nabola se na štikle; promenila je frizera posle dvadesetak godina; ne preskače svoje termine u fites centru i više ne nosi jednodelne kupaće kostime.

Konačno je shvatila : nema više vremena da ostvari sve svoje želje.

Najtraženiji lik u odeljenju u vreme pismenih zadataka iz srpskog,i domaćih zadataka(naročito kad su u pitanju kritički osvrti na lektiru).Lik zahvaljujući čijoj ljubavi prema knjigama ostatak odeljenja preživljava dosadne i smaratorske dane obrade dela za koje je trebalo izgubiti dosta vremena,a i živaca.Najčešće ga prati veseo karakter i spremnost da drugima učini uslugu i naškraba im nešto kako bi prošli pismeni bez mnogo muke.Nekada se desi da u odeljenju ima više ovakvih pisača,mada je to retkost.Pošto voli da piše,u istoj meri kao što voli i da čita,pisanje sa različitih aspekata i gledišta donosi mu nova nadahnuća;ono što je drugima muka njemu je razonoda.
Uglavnom mu i profesori i učenici predvidjaju blistavu karijeru na polju književnosti i novinarstva.Medjutim,povučen nekim drugim stvarima i interesovanjima obično završi na nekom drugom fakultetu.Tamo zaokupljen materijom koja se čisto štreberiše ili gomilom naučnih istraživanja prestaje da piše.Sve dok jednog dana ne otkrije mesto na kome može da se vrati nekadašnjoj ljubavi.

Manifest socijalno-ptološke pojave, karakteristične za "slojevita društvena uređenja" u kojem "marva" iz jednog čabra želi na instant način da se prešalta u čabar "odabranih" neveštim metodama samoemancipacije (vokabularno i estetski).

Generalizacija je jedna jako opasna stvar. Ume da izda svog korisnika brže nego što ovaj stigne da izgovori "Sva su jaja ist...", pružajući mu isto toliko izuzetaka od pravila koliko ima i potvrda istih. No, naši su moderi očito veoma neustrašivi oblici života te nam zadaše temu koja nas prosto tera da etiketiramo, stereotipujemo i, na sve ostale načine, subjektivno kategorizujemo nesluteća rebra diljem ove naše sluteće planete. Hoću da kažem - do jaja.

Elem, ima takvih pojava međ' ženskom čeljadi koje će na različite načine, pozitivno ili negativno, suštinski ili prolazno, fizički ili metafizički, uticati na nas muške više nego bilo šta drugo u našim životima, tu uključujući i lake&teške droge, vizije Isusa kako drži Sveti Gral i naše sirote majke, ne obavezno tim redosledom. Jedan će zbog određene ili više žena spoznati šta je to ljubav, strast, ljubomora, mržnja, drugi će upisati faks, treći ga završiti (četvrti, pak, završiti u zatvoru)...peti će konačno raširiti krila i odleteti iz toplog roditeljskog doma, šesti će razjebati onaj sopstveni, sedmi će se skinuti sa rendom poroka, osmi će zapatiti sve redom...a neki tamo 69-ti će korepetirati u jebenoj baletskoj školi "Lujo Davičo" za 300 dindži po satu i jedan osmeh koji mu je tada značio više od svih para na svetu. Doduše - umela je i graciozno da podigne nogu, noga, dakle, u množini akuzativa.

Ali ja nisam želeo da pišem ni o njoj, ni o njenoj nozi, niti o njenoj branši liberalnih erotskih shvatanja i poza...iako bih sa neobičnim zadovoljstvom rado evocirao uspomene sa pomenutih i vazda naelektrisanih, proba. Ne. Ja želim da pišem o jednoj drugoj kategoriji, onoj koja je pomalo i moj posao, i moj hobi, i moja strast, i moj krst i u kojoj sam dosad imao (i imam) daleko više uspeha u karijeri...ili barem što se tih, jelte, nogu tiče. E sad, mnogi od vas će sigurno reći "Vidi lika, 'oće tu nešto da kenja o operskim pevačicama a meni ortakinja/sestra od tetke uči solo-pevanje u "Manojloviću", 'nači, znam sve o tome!". E pa, ja ne govorim o njima, brate...a ne govorim ni o onoj tvojoj bigotskoj predstavi o jednoj operskoj pevaljci kao debelo-sisatoj krmači koja na sceni urla visoko Ce dok ti jebeno "zaječarsko" ne eksplodira u ruci kojom drkaš. Mada si delimično i u pravu, da znaš.

Ja, elem, moju opersku pevačicu viđam skoro svaki dan, još od svoje 16 godine. Jebiga - tako mi se zalomilo. Navukao sam se na njih u Srednjoj, šmrčem ih i dan-danas. Jednu sam i oženio, da imam za svaki dan. Možda sam išao linijom manjeg otpora, šaznam. Tek - vazda su bile starije od mene i, da budem sasvim iskren, daleko zanimljivije od devojaka mojih godina te su moje klinačke fore kroz interakciju sa njima sazrevale k'o zelen paradajz na julskom Suncu, a kroz njih i ja, mali zeleni u tom nepoznatom svetu rajskih stvorenja. Razume se da ja tada ni najmanje pažnje nisam poklanjao njihovom pevanju, tehnici, interpretaciji i ostalim dosadnim stvarima koje se tiču muzičke umetnosti (phahahaha "muzičke umetnosti", phahaha), već sam se uz smešno udaranje razloženih akorada u klavirskoj pratnji nepodeljeno divio njihovoj ženstvenosti, besprekornom izgledu i jedrosti, inače Svetom Trojstvu jebozovnosti kod kvlt rebara.

Ta jebozovnost je, između ostalog, i jedna od generalnih karakteristika svih profesionalnih "operačica", da se pozovem na prvi pasus ovog, svakako, traktata. Drugi stereotip je - a kako se Svevišnji često voli šaliti sa takvim stvarima - ogromna kontra-teža narečenoj jebozovnosti i često nerešiva sila gravitacije za tvoj polni ud. Sujeta. OP su jezivo sujetni oblici života i, uz bolesnu ambiciju kao Stereotip no.3, spremne su da zamrze, ubiju i šarmiraju sveže oženjenog mladog komšu da iseče i zakopa mrtvo telo onoga ko im se nađe tj. našao na putu ka zacrtanom cilju. Mene je jedna, primerice, gađala štiklom kada sam joj napomenuo da je promašila tonalitet u ariji, a druga mi je slala preteće poruke kada sam joj rekao da je "bolje da rodi bebu nego da abortira tonove" (prevod sa nemačkog). Tu, zapravo, dolazimo i do još jednog fun fact momenta u celoj ovoj studiji; naime, na pitanje "Da li želite da imate decu?", na uzorku od 100 operskih pevaljki, svih 100 će vam reći "Možda, jednom...nekad...meni je, znate, karijera na prvom mestu!", a potom će vam se na vašu primedbu da trudnoća čini glas lepšim i bogatijim tako slatko ismejati...da ćete ih sledeći put videti sa stomačinom, zuba do. Bogu hvala da ova moja već ima takav glas da bi eventualna beba od nje učinila jednog solidnog baritona...