Hard kor hejt. Netrpeljivost poput one koja vlada između Junajted forsovaca i pripadnika gej populacije, između Šekija i haških pvevavanata, između Srba i raspalih NATO agresora crkli daboga. Mržnja kao ona upućena Olji Bećković od strane prosečne srpske domaćice kada konačno dobije priliku da prozbori pokoju pametnu u Utisku, dok joj veza biva prekinuta u pola druge rečeni...

Dok zavaljeni u fotelje gledamo prenos SP u atletici, Duško Korać uživo na medijskom javnom servisu evropske Srbije, sa ogromnim zadovoljstvom moram naglasiti, opšti po svim segmentima srpskog klupskog i reprezentativnog fudbala. Nije baš eksplicitan kao navijači (Tole lopove, Spasi Srbiju i, Sudiće vam više sudije), ali mora se priznati da je odabrao dobar momenat za omalovažavanje sporta koji je u Srbiji odavno u komi i na aparatima, ali i koji oko bolničkog kreveta ima impozantan broj ljudi koji ga štite da slučajno neko ne isključi te iste aparate iz struje.

Drndajući močugu na svoju plavooku miljenicu Jelenu Isinbajevu i svršavajući za 9,58 sekundi koliko iznosi rekord na 100 metara sprint ''nekada malog siromašnog dečaka koji je živeo u jadu i bedi, a sada višestrukog svetskog prvaka, momka za primer kakvog bi svaka majka poželela za zeta'', Juseina Bolta (Jusi za njega, verovatno su zajedno uzgajali travu na Jamajci), Duško (ne)zasluženo pljuje po fubalerčićima koji trčkaraju ovdašnjim stadionskim pašnjacima, po kvazi rukovodiocima i kvazi trenerima, kao i po čitavom fudbalskom 'sistemu' ove države. Njegovo kraljevsko visočanstvo Fudbal odavno je mrtav, samo se veštački održava u životu. Ako već nema ko, onda bi on rado bio taj koji bi izvukao kabl iz utičnice, pa makar po cenu da ga udari struja. Ili verovatnije, štangla od vernih tifoza. Ili bi ga, još verovatnije, u nekoj mračnoj ulici stigao metak nekog fudbalskog moćnika. Nikad se ne zna...

Prava donkihotovka borba protiv krpenjača.

Romska deca, uglavnom muškog pola, koja po gradskim trgovima i baštama kafića žicaju siću od ljudi. Nadimak su dobili zato što svakoga oslovljavaju sa "kume" ili "kumo" praćeno sa nastavkom "daj neki dinar". U ovu kategoriju spadaju oni koji kod vas pokušavaju da izazovu simpatiju, a ne sažaljenje, što rezultira boljim "prilivom keša". Za sumu od "basnoslovnih" 50 dinara spremni su da urade skoro sve što vam padne na pamet. Inače su realni pokazatelj inflacije, pošto je pre bilo "daj dinar", onda "pet dinara" dok je sada "neki dinar". Kada nam budu tražili 20 dinara to će značiti da nam je ekonomija otišla skroz na skroz.

Tipičan ludak-Omiljeno oružije mu je Machine gun.Voli da se kreće kroz mapu ne prestajući da puca unaokolo,i troši svih 100 metka pa tek onda puni,ukoliko ga nisu ubili pre nego što uopšte pokuša.Stalno se žali kako mu miš ili tastatura ne radi dobro i često lupa po kućištu ili pak po ekranu svog kompa.

Botina- Igrač koji već duže vreme igra kanter ali bez ikakvog uspeha.Često ga ubijaju i amteri,ali često gine i prilikom pada sa visine.

Profesionalac- Najčešće koristi Emku ili Kalaš.Dok igra CS najčečće skroz skoncentrisan,bez naglih pokreta i bez nerviranja.

Hvalisavac- Njemu je omiljeno oružije Deasert Eagle.Stalno na čatu kuca:''Aaa odraću te'' i slično ali se na kraju po skoru vidi da on uopšte i ne zna da igra.Posle igre obično izjavi :''Ma neće miš lepo da mi radi'' i slično.

Štedljivi-Obično kupuje bombe i samo napuni svoj pištolj koji je dobio na početku igre,u nadi da će pušku da pokupi usput tako što če da upotrebi dimnu bombu i ubije protivnika pištoljem.

Svestran-On obično menja puške,u nadi da nadje onu pravu,koja će da mu baš odgovara.Često zna solidno da igra,ali ima i primera koji samo šetaju unaokolo i traže puške koje su na zemlji pored mrtvih igrača.

Radoznao-Često voli da istražuje mape i koristi različite puške.Često se može sresti na stazi Italy kako ubija kokoške.

Snajperista-Najčešće koristi awp,ali ima primera koji koriste druge snajpere.Gađa neprijatelja sa velike udaljenosti i vrlo često pogađa,ali ga zbog toga često nazivaju pičkom.

Amater - Obično kupuje puške na B3 ,uopšte ne zna da igra kanter,a često u toku igre pravi nagle pokrete,nije smiren i pokušava da se stvarno unese u igru,savijajući glavu ne bi li izbegao metak,i slično.

Čiter- On koristi sve puške i naravno čit.Često je izbacivan sa raznih servera.Voli samo sa čitom da igra jer bi bez njega bio botina.

Nož pro-Igrač koji zna samo nožem da igra i često se može videti na stazi nož ultra.Često izaziva svoje protivnike na nož,ali ukoliko ga odbiju on ih naziva pičkama.

Ovaj izraz koristimo za osobe koje su lake na riječima,tj. kunu se u ono njima najsvetije čak i kada je njihova laž i više nego očigledna.

Šta god da je u pitanju, polugoli frajeri uvek moraju biti tu. Kakva god da je tematika, iako nema veze sa pesmom.

Najiritantniji deo skoro svakog akcionog filma, smornije od scene gde neka rendom plavuša pokazuje dojku jer to tako treba i to tako ide.
Glavni baja, možda malo ćelav, puši marlboro crveni meko pakovanje ili laki isto meko prakovanje, nosi siledžijku ispod izgužvane šulje, roka viski otkako se probudi, nosi obavezno revolver kalibar 38. oko članka na nozi, odiše kuloćom ali ipak nekako ne zna da kad ima tristapedesosam krvožendih razbojnika za pobiti treba da uzme jebeni mitraljez a ne pištoljče sa polupraznim šaržerom.

Najupečatljivije objašnjenje zelenašu da jednostavno nemaš novac koji si mu dužan.
Stoga,koristiš poslednje atome sebe,nudivši mu dupe.
Kako u Srbiji pedera nema,moliš se Bogu da te ovaj put baram pogleda i odloži tvoj neminovni kraj.

Ne zna se tačno šta se dešava u glavi pesnika-početnika, ali je sasvim zasigurno da je tu razum rekao doviđenja svome korisniku. Pritisnut nemaštinom, bedom, tugom, jadom, čemerom, a najčešće neuzvraćenom ljubavi on traži spas u pisanju poezije. Njegovo stvaralaštvo najčešće ne liči ni na šta, skup bezvrednih, patetičnih baljezgarija nabacanih da čine stihove, ali ako počneš da se podsmevaš ''stvaralaštvu'' pesnika-početnika najebao si iz momenta. To ti nikada neće oprostiti!!!

Gde ti živiš? Totalno si neinformisan.

Popularna rima koja prilično jasno oslikava čupanje iz nekog njesra u poslednjem trenutku, tačnije u pet do dvanaest.

Situacija u kojoj ti pada na pamet enorman broj šta-ti-je-činiti koraka i isto toliko zašto-to-ne-činiti opravdanja. Jednostavno shvatiš da tvoja dilema nosi još jednu lemu, što je čini trilemom koja prerasta u tetralemu i sve tako do jedne zadrigle, debelguze n-leme. Kad se nađeš u pomenutoj, mali milion vrištavih glasova počne da ti skiči u glavi, i svaki je u pravu.

Odjevni predmeti geek-a: naočale popularno zvane "tegle", karirana košulja koja je zakopčana do posljednjeg dumića, neka maramica sa cvjetićima u džepu košulje, smeđe kratke pantalone - vehabijski stil oblačenja, crni kožni kaiš koji je omotan četiri puta oko njegovog struka, neki swatch sat na lijevoj ruci, olovka iza uha i terminatorski zubi - aparatić

Fizičke karakteristike geek-a: 56 kg iako ima 17 godina, noge debljine mog penisa, dugi i deformisani prsti od pisanja i korištenja tastature, blijedo lice tako da Kasper izgleda kao Obama u poredjenju s njim, bagavi prsti sa bradavicama zbog prekomjernog stimulisanja spolnog organa, šlaufasti stomak, špicasto lice, veliki kukasti nos, buljave crne oči, tanke obrve kojim bi mnoge djevojke zavidjele, plava kosa koja liči na hrpu nepravilno složene slame, prekratko odsjeceni nokti, upali ubrazi, "guzičasta" brada (brada prepolovljena jednom borom, najbolje dolazi do izražaja kada se ta osoba smije)

Govor tijela klasičnog geek-a:
Mahanje rukama - uzbuđenost
Brzo treptanje - prisjećanje davno zaboravljene definicije
Oblizivanje oko usta - potpuna pozornost prema temi o kojoj se trenutno diskutuje
Pomjeranje usana - ponavljanje gradiva u sebi sve dok ne zapamti
Diranje genitalija - borba protiv animalizma u sebi
Isprazno udaranje prstima od stol - automatska radnja direktno povezana sa kuckanjem tastature do besvijesti
Cupkanje nogom - nervoza zbog ispita, strah od "loše" ocjene iako u 99% slučajeva dobije najbolju ocjenu
Čišćenje stakala na naočalima - to vam dođe kao predah, bjeg iz realnosti/materijalnog svijeta jer tada ne vidi ništa, gubi se, ne prati konverzaciju sve dok ne stavi naočale na svoju jajastu glavu; a vi naravno morate čekati dok ne obavi svoj maleni ritual
Gledanje direktno u oči - neki kažu da je to mit ali zaista geekovi nekada gledaju u oči dok razgovaraju sa vama, to je dokaz da mu/njoj beskrajno značite i da bez dlake na jeziku mogu reći sve ono što misle, pa čak i opsovati u vašem prisustvu
Trljanje nosa dlanom - kada geek pokušava da govori neistinu trlja nos - pinokijev sindrom
Glađenje obrve kažiprstom - duboko razmišljanje
Dlanovi spušteni na stol - potpuna sigurnost u sebe, "sve znam i ne može mi niko ništa" izgled
Prekrštene noge - spremnost da se usvoji još x stvari koje mu/joj u životu neće trebati, ali da bi bio najbolji u razredu, mora znati sve što profesor predaje
Smiješak - "jebi me ako ne budem znao" ponašanje
Čopkanje nosa - razmišljanje o djetinstvu i dogodovštinama koje su mu se dogodile
Iznenadni uzvik "Yes" - dešava se kada geek nadjebe sam sebe; uglavnom to je odgovor ili riješenje nekog problema koje je prethodno profesor zadao - i naravno niko osim njega nije uradio zadatak
Dlanovi okrenuti jedan prema drugome - molitva upućena Bogu prije ispita jer čak i ako je pritajeni ateista, mora biti siguran da mu neka "veća" sila neće stajati na putu da dobije najbolju ocjenu i po Bog-zna-koji-put dokaže kako je pametniji od ostalih

Odnos geek-a prema društvu i obrnuto:

Tačnije, socijala na alternativno/sub-kulturni način. Radi se o priči osoba koje svoj vituelni stil (način oblačenja) i stanje svesti (moralno/nemoralni životni stavovi) dovode u totalnu konfuziju.

Naime, svaki "alternativac" "običnom" čoveku (osobi koja nije u svim tim podelama, barem ne po stilu oblačenja) deluje kao skup kontradiktornosti i to najviše zbog svog "socijala" stava i nametanja mišljenja da je on (taj neki alternativac) najjadniji među najjadnijima i da on, jadan, ne zna šta će biti sutra.

A stvari stoje ovako:
1) Hip-Hop/Rap socijalac: Osoba koja je fino obučena, tu i tamo neki deo garderobice je kupljen na pijaci ili kod Kineza, ali većinom je to markirana garderobica. Dosta konte izdvaja za dobru muzičku oremu (ako ima "bend" ili ako to radi rekreativno). To nikako nije "zločin", ali, problem nastaje kada ta persona visi u "kraju" sa svojim ortacima, puši "Drinu" (iako ima za Winston) i to da bi naglasio da je socijalno ugrožen. OK, neki vole "Drinu", ali... Priče se svode na teme "raspadanje", "smor", "socijala", "treba mi kinta", "nemam kinte" i td. Umesto da batali foliranje, da bude ono što jeste, on (ili ona) se uživi u stereotip "socijala hopera" i pokušava da bude u nekom kvazi-fazonu koji je isprazan.

2) Metal socijalac: Takve osobe možete videti na "trgu Republike" u BG-u (barem većinu njih). Od mase metalaca i metalki, ova podvrsta se izdvaja po tome što ima ganc novi kožni mantil, nove marinke, vojne pantalone iz "Army" ili "Urban" shop-a, majicu ili duks naručenu od oficijalnog merchendise online shop-a, i verovatno sa gomilom nekih metalnih lančića i ostalih džidža-bidža. Nije ni to "zločin". Promblem je u tome što je sva ta garderoba plaćena velikom količinom novca koji im sigurno ne manja (barem ne njihovim roditeljima). Oni, umesto da budu ono što jesu odlučuju da ostatak svog džeparca potroše na dvolitarke, "otpadajući" na trgu )ili gde već "otpadaju") a onda da svakog poznatog (i nepoznatog) smaraju za deset ili dva'es' dinđži sa sve pričom o nemanju para, socijali, smoru, pa opt o ocijali i tako bez prestanka.

3) Rock/Punk socijalac: Slično kao i kod prethodne dve kategorije, rockeri i punkeri su u nekom socijala/nemam para tripu. Nije Punk ono što je bio, ideja je ista ali druge su godine. Veliki broj pankera i dalje tera "odrpani" stil, "musav" stav ili kako god da se to nazove. Nije da nemaju da se obuku, ali oni namerno teraju priču koja više ne predstavlja bund već samo eho minulih vremena. OK čirokana, to i "futbaleri" nose sada kao extra modni detalj, ali svo to smaranje svega živog svojim "ja sam socijala" fazonom i čekanjem nekog dinara (kao da su najgori cigani koji prose po ulici) od poznanka i napoznanika je zaista jedno teško sranje. Rockeri nisu toliko "socijala attitude" istripovani, ali nisi socijala ako možeš da kupiš Skvajera a ne "limited edition" Fender.

Definicija nije generalizovanje pomenutih sub-kulturnih grupa. Ovo je samo pogled iz jednog ugla na određene pripadnike pomenutih grupacija. To je nešto slično onim ljudima (svako zna ponekog takvog) koji se stalno žale kako nemaju para, a inače im nikada ništa ne manjka. To su osobe koje se žale čak i kada ih ništa ne pitate.

Često kritikujemo naše izvođače zbog debilnih tekstova u pesmama koje nam serviraju iz dana u dan, međutim ni njihove kolege iz inostranstva nisu ništa bolje ali zbog pevljivih melodija ne obraća se velika pažnja na tekst.

Dobro jutro.
Nije jutro, još nije svanulo. Četiri su sata.
Kako misliš nije svanulo, sunce je tu?
Sanjaš, srce. Brzo, uštini me.
Aaaaaaaaaa, ne toliko jako, debilu.
Stvarnost je ipak. Bol je prisutan.
U liftu smo, na kom smo spratu, da ne kažem nivou.
Četvrti.
Treći.
Četvrti, pogledaj dugme.
Ipak treći.
Idemo gore, ne idemo dole. Šta se ovo dešava.
Gore ipak idemo, stairway to heaven... lift to heaven he he.
Nije vreme za šale, pogledaj, vrata od lifta su otvorena. Bol izlazi iz onih ljudi, materijalan je i crven.
Ljudi lete, vidiš li ti to.
Ne lete, sede.
Ljubavi moja, idi kod očnog. Gigović je onaj dobar, malo je skup ali nema veze.
Dobro, nema veze. Ćuti i vozi se.
Pogledaj ovu tamu, mora da smo se spusitli u podrum.
Na vrhu smo, vidiš ovaj izlazak sunca. Zora je konačno. Zoki Zoro Zorule.
Ti si lud srce, na čemu si jutros.
MDMA, ti draga?
Strejt. Kajisija jutros na gladan stomak.
Uh.
Da.
Vidi, stvarno smo gore.
Pa to ti pričam.
Hoćemo li dočekati zoru, nismo baš odavno. Lep je pogled?
Hoćemo, ako opet ne nestaneš.
Pa ja ne nestajem, nikad i nisam. Uvek sam tu uz tebe.
Nisi, i sada već blediš.
Ali ja sam tu, deo sam tebe. Kako to ne shvataš. Uvek ću biti tu.
Umri.
Neću, ne možeš bez mene.
Umri.
Ako ja umrem, umrećeš i ti. Ja sam ti, ti si ja. Mi smo mi. Kapiraš?
Vlado Georgijev.
Šta?
Ništa, hajde, nestani, nije problem da i ja odmah za tobom pođem.
Dobro dragi, idem.
Eto i mene.
Hoćemo oficirski, po metak?
Da bude ko na fajt klabu?
Aha, znaš da ga volim.
Hajde, ja ću prva.
Čuje se hitac, mrtvo telo kovrdžave devojke pada pored momka, krvi nema - zašto ne znamo
AAAA KURVO, ZAJEBO SAM TE. ŽIV SAM A TEBE KONAČNO NEMA... ŠTAAAAAAAAAA...
:Pada mrtav:

-Opet ga baca?
-Izgleda.
-Sad će boca za tebe Markovićka, samo se smiri.
-A vidi jeee, hoće da se oslobodi, pa ručice su ti vezane srećice. Znaš li gde si?
-JEBAĆU VAM MATER.
-Ubrizgavaj.
-Lepo spavaj srce.

Drugar koji svaki svoj virtuelni neuspeh pravda rečenicom ,,Laže igra'', uz konstataciju da je kriv kompjuter, a ne on.

Priče koje krasi totalno odustvo smisla i osećaja za realnost, sve u cilju veličanja samog sebe. U ovim pričama koje se izmišljaju u trenutku, obično prepričavanim pred širokim auditorijumom i sam lovac često zaboravi šta je pričao i gde je stao.

Vec je dosta receno na ovu temu,al evo nekoliko motiva koji su meni zapali za oko:

Slučaj zamene indetiteta....
Često korišćen u mlađim danima kada smo se igrali žmurke, pa onaj ko žmuri "zapljune" nekog, a ispadne da je to neko potpuno drugi. Onda bi sva dečurlija poiskakala iz skrovišta i vikala "Pobrkani lončići, šerpe i poklončići".
Ali je samo prvi deo ostao da opiše situaciju u kojoj je došlo do brkanja i zamene pojmova ili ljudi.

Flaša rakije na stolu. Odriješeni jezici u društvu koje se sastoji od dvojice staraca koji su preživjeli 2 svjetska rata, majstor Ljube, lovca Raleta i njegovog sina koji najmanje priča, ali pomno prati šta ovi pričaju. Glavno je nadmašivanje u životnom iskustvu. Kad sisata konobarica donese sledeću flašu obavezno uslijedjuje dobacivanje ili čak pipkanje, ali šta će jadna to joj je posao.