U ovakav tip ljudi spadaju one osobe koje, d' izvinite, zabole trepavica da odrade nešto što ne spada u njihov reon dužnosti. Takvim osobama je potpuno nebitno i da od tog nekog posla zavisi čitava budućnost čovečanstva, oni ga neće uraditi jer to nije njihov posao, a i nisu plaćeni za isti.
Nije u pitanju tu lenjost, niti crveno slovo u kalendaru, nije da ne mogu da odrade to, ne - oni to jednostavno ne žele da urade. Mrsko im je čak da počiste i svoja sranja za sobom, jer nije njihovo da čiste (zaboga miloga, pa šta će čistačice da rade onda?).
Ne, nigde njima nije napisano da oni moraju d' odrade i neke sitne posliće u duhu dobre kolegijalnosti i radnog druženja i njima je potpuno nebitno da li drugi to rade. Ako im to na najbenigniji način pomenete, onako izokola, sve se uvijajući i brinući kako će njihovi mozgići to primiti, oni će i tada na to reagovati kao da ste rekli da biste im opštili sa nekim veoma bliskim ženske rodbinske strane.
Izjava dečka verne muve.
Mile Budala je bio moj najbolji drug.
Otkad znam za sebe, znam i za Mileta. Kuće su nam bile u istoj ulici, u kojoj smo ja i on, zajedno sa ostalim dečacima iz sela, naučili da igramo fudbal. Naravno, ja i Mile uvek na istoj strani. Zvali smo ga ''Mile Budala'' zato što je bio malo van brazde, pa bi često uradio nešto što predstavlja VIP propusnicu za Lazu Lazarevića. Da ti na grudvanju plasira po jednu u koju je stavio kamen i da ti raskrvari čelo, za njega je bilo sasvim korektno, jebo ga ćaća ludi! A samo zato da bi se malo smejao.
Kad smo već kod ćaće, pričao mi ćale, kad mi je već porasla mahovina ispod nosa, a Kinder jaja postala manje važna od sopstvenih i kad sam već naučio da ćutim, da je Miletov otac jednom otišao da ore njivu, a on mu or'o ženu, i to baš negde kad bi trebalo da je Mile skarabudžen.
Ali, bez obzira na činjenicu što je ćale možda i posejao, a ne samo or'o i što mi je Mile možda brat, ja sam njega oduvek tako gledao. I on mene isto. Bio je malo krupnije konstitucije od mene (čitaj: triput krupnije), pa me uvek branio od seoskih mangupa, a ja njemu delio savete i klepao ga kada god bi planirao da napravi neko sranje, a to se dešavalo često. Sećam se da je u sedmom razredu hteo da izmaže hemičarki stolicu govnima pre časa. Nekako sam ga sprečio da to uradi i time ga spasio izbacivanja iz škole, a hemičarku spasio poltronstva, tj. sedenja na dve stolice.
Hehe... Lud je bio Mile, jeb'o ga miš da ga jeb'o.
Završismo ja i on nekako osnovnu školu.
Bilo lepo matursko - malo igrali, malo pevali, malo štipkali drugarice... Divota. Mile se zaneo malo pa hteo da siluje Jovanu u WC-u, sreća pa sam naišao na vreme. A treb'o je, da vam pravo kažem. Mamila ga oduvek, vrcala mu repom, a ovamo se zajebavala sa njim. Kurva.
Ja otidoh u Palanku, u gimnaziju, Jovana isto, a on ostade u selu da pomaže ocu. Nije ga dao, kaže: Gde će on, ne ume on sam tamo, nije to za njega.
Naljutio se bio Mile, bežao od kuće, ali vratio se, šta će. Kad ogladni, bež' nazad, zna i on za toliko. Puštali su ga da dolazi kod mene u grad, da prošeta malo, da se zabavi. Mada, više je on dolazio zbog Jovane, nego zbog mene. Voleo je još kad smo bili mali i nikad je nije prežalio.
Krenula ona njega tad baš da navlači i zavlači. Pisala mu pisma, sve ono ukrašena i mirišljava, garantujem da je, čitajući ih, barem po jednom osemenio svaki grm u selu. Naivan on, veruje u romantične bajke.
A ona ih je imala koliko čovek može na prstima izbrojati. I to čovek iz Černobilja, sa pešesnajes' prstiju na svakoj ruci.
Spremio se Mile da je prosi. Budala, ej! Ukrao kući pare, došao u Palanku i kupio prsten. Nije mi se ni javio. Kupio i ružu i krenuo kod nje, hteo kobajagi da je iznenadi. Stigao do kuće i kroz prozor video kako mu je neko drugi prosi. U dupe mu je prosio.
To mi je rekao kada je, odmah posle toga, doleteo kod mene. Rekao mi je samo još i to da sam bio njegov najbolji prijatelj, jedini koji ga nikad nije izdao i posle toga je otrčao niz ulicu.
To ''bio'' koje mi je rekao je postalo razlogom da odmah otrčim za njim. Naravno, nisam ga stigao, brz je bio k'o struja, jebem ga luda.
Skočio s mosta. Ima od toga, evo, dvadeset i tri godine.
Bio je moj najbolji drug, Mile. Budala...
Vrlo efikasan način da umanjiš vrednost rečenice "Svi ste vi muškarci isti".
Nepobitna izjava svakog srpskog potomka. Činjenica je da od 1389. godine ratujemo na svakih dvadeset i kusur godina, te stoga ova izjava gubi draž u svakom dečačkom dijalogu.
Mislim da je ono 1659. godište pauziralo... a, ne, ipak nije... pokačiše se oni oko Morave sa Turcima žestoko bogami...
Retko neuspešan pokušaj da se izbegne subjektivnost.
Klasična dečija komparacija snage u kojoj pobeđuje dete čija je familija brojnija, ili pobeđuje dete koje ima više planeta. Obično se završava nerešenim ishodom, jer deca ne mogu da nabroje više od pet planeta.
dete1: E ajde ne smaraj sad ću te prebiti...
dete2: Ma kako da ne, kad ti zovnem brata, odletećeš na Mars..
dete1: Ma, važi moj tata kad gurne tvog brata, ima da odleti na Jupiter!
dete1: Aha, al' kad dođe moj tata pa gurne tvog tatu na....na.... Saturn, a?!
dete2: E, ajde mrš...
Koristeći ovu prostu računicu student će doći do osobe o čijem studiranju zna skoro sve. Razlog nije povjeravanje ljubavnika u pauzi od seksova, kao ni neobjašnjiva spona među blizancima.
Nosilac toga indeksa je osoba kojoj ste stajali iza leđa pri svakoj prozivci za ulazak na ispit, osoba koju ste slušali kako prije vas odgovara. Ime preko kojeg na spiskovima morate preći i čiji rezultat morate vidjeti.
Mijenjajući minus u plus, dobićeš indeks osobe koja ti bulji u dupe i diše za vrat.
Preksinoć sam vidio sto sedamdeset osmicu u gradu. Cura odlučnog dupenceta i čvrstog '' Tu sam! '' . Prilazim:
Ja ( nedefinisanog dupeta i drugačijeg (Tu sam!) kad se slušam nasnimljen) : E, ćao Majo. Svaka ti čast za ono međunarodno prekjuče. Baš si omunjila. Ja ću morati na popravni, pa ako si raspoložena da dodžeš do mene, da mi pomogneš malo. Mogli bismo učiti do kasno. Mogu ja dugo da izdržim.
Maja: Oprosti, znamo li se?
... nije lepo. A i, nije red.
Trenutak kada je humor najmanje potreban i kada se najmanje očekuje. O smehu da i ne govorim. Ali, stvarno. Ne šalim se. Postoje takve situacije. Ma, idi. Da ti suze pođu.
E! To je ono što jebe naše kokoške a nije pevac, pa nose onolka jajca. Tu je kvaka. To su takve situacije kada čoveku vilica otpada od smeha a oči ispadaju sa sve federi. Džaba da ti neko priča da ćutiš ili da prekineš, NE MOŽEŠ! Nema šanse. Ne možeš da izdržiš.
Mišići ti se grče, stomak treperi... biserne suze ti umivaju oči... krljanje u grlu... mašeš glavom levo desno... :neeeee, suzdrži se budalo:... 4, 3, 2... vazduh iz pluća dolazi do dušnika... 1... PATOS!
- Marajka, jel tu mal lebelu flu und tu ploc, kom ju narkoža end energhia.... dases lebeli marssazasajz, mulijahirija genzenopt?
- Ja, insilozunf luf...
- Ongologuuuuuu...
- Eskuzer...
Poslednji vapaj napaljenog tinejdžera.
"Aj mi daj molim te!"
"Ma ne mogu, nisam spremna..."
"Ajde molim te, pa tebi to ne znači ništa, al meni to znači sve!"
"Ma neću, nemoj da si napadan toliko!"
"A ajdeeeee.... Tvojih 30 sekundi mogu biti nečiji život!!!"
"Ajde bre čibe jadniče!!!"
Sms poruka koja ti pomaže da shvatiš da nemaš baš bistrog prijatelja.
Joj, Divi Gavajo ponovo! Pa šta ćeš koj moj više?
Skraćeno od "ete ga opet", više upotrebljavan u prepričavanju događaja nego u konkretnoj situaciji.
- Dam ti ja sviraču u Knezu pedeset kinti da mi otpeva miljacku. Kad je propev'o, samo što peglu ne bacih!
- Onom čupavom sa Karaburme?
- Jok, tebi! Zavija k'o keruša maltezera na kurac haskija, čim poče refren meni dojadi i odoh dalje. No, gle apsurda, taman stadoh da kupim sladžu, te ga pa, i dalje urla miljacku! Ladno me lik sve vreme pratio dok do kraja nije svršio sa pevanjem. Posle mu dadoh još jednog mokranjca, broj od bivše i rekoh mu da joj preko fona otpeva žal, oplak'o sam! Taman sam pred kraj stigao da pobegnem, da me ne juri više.
Osnovni moto porno - glumaca.
Izjava ponosnog Cige koji veruje svojoj sestri.
Izgovor koji koriste pripadnice lepšeg pola kada nemaju opravdanje za svoje nedolično ponašanje - ničim izazvano !
Ana - Je li , kako mi stoji ova nova haljina ?
Marko - Pa, lepo ljubavi ...
Ana - pa lepo, pa lepo ? plač ...
Reci lepo da misliš da sam debela stoka kojoj ništa ne stoji lepo, znam ja da si to hteo da kažeš, vidim ti u pogledu ... plač ...
Marko - Pa nije ljubavi, šta ti je...
Ana - Ćuti, izlazi napolje ne želim više nikada da te vidim...
Ti ćeš meni - Lepo ti stoji - mrš !
Crnac, astronaut izjavljuje ljubav devojci.
Prazan novčanik, prazan rezervoar, prazne priče, prazne glave, prazna duša, i pun kurac svega.
Onaj osećaj kad ima dovoljno trave za celo društvo.
Većina lako oduva glavnog. Kvantitet kara kvalitet. Jedan od animoziteta politike. Dokaz da tri budale mogu da nadglasaju dva pametna čoveka. Takođe, sa druge tačke gledišta i dobar izgovor kada vam preti da zaglavite avgust.
- Milosavljeviću, ajde da mi malo pevušiš petu deklinaciju.
- Nisam spreman, može sledeći čas?
- Ma znaš ti da to ne de tako... Zašto ne učiš?
- Pa latinski je mrtav jezik, šta će mi? Gde se on priča, u Latiniji?
- Ajde! To nije mrtav jezik Milosavljeviću, on se priča među inteletualnom elitom, tamo gde tvoja glava neće da zaviri nikad.
- Pa što onda da ga učim?
- Zato što je meni zadatak da od tebe probam da napravim barem polu čoveka, nešto što neće da bude bušno ko cigansko rešeto.
- Ma, ako vam treba materijal za te eksperimente imate još 29 zamorčeta, gde mene nađoste?
- Milosavljeviću, zašto to sebi radiš? Evo ide polugođe pa kraj, a i ti i ja znamo da ćeš da zaglaviš Avgust.
- Neću.
- Kako to misliš?
- Pa pokloniće mi na veću!
- Da li si ti informisan da ja predsedavam tim većem?
- Pa i moj ćale je predsednik kućnog saveta pa mu ne daju ključ od vešernice.
- Kakvo ti je sad to poređenje?
- Večina oduva glavnog za tili čas.
- Jelte?
- Pa da. Vidi se da slabo igrate strategije.
- Oooo barabo, mrš napolje!
- Salus.
Rečenica koja opisuje svu muku studenta pred oktobarski socjalni ispitni rok.
