
Изјава дечка верне муве.
Миле Будала је био мој најбољи друг.
Откад знам за себе, знам и за Милета. Куће су нам биле у истој улици, у којој смо ја и он, заједно са осталим дечацима из села, научили да играмо фудбал. Наравно, ја и Миле увек на истој страни. Звали смо га ''Миле Будала'' зато што је био мало ван бразде, па би често урадио нешто што представља VIP пропусницу за Лазу Лазаревића. Да ти на грудвању пласира по једну у коју је ставио камен и да ти раскрвари чело, за њега је било сасвим коректно, јебо га ћаћа луди! А само зато да би се мало смејао.
Кад смо већ код ћаће, причао ми ћале, кад ми је већ порасла маховина испод носа, а Киндер јаја постала мање важна од сопствених и кад сам већ научио да ћутим, да је Милетов отац једном отишао да оре њиву, а он му ор'о жену, и то баш негде кад би требало да је Миле скарабуџен.
Али, без обзира на чињеницу што је ћале можда и посејао, а не само ор'о и што ми је Миле можда брат, ја сам њега одувек тако гледао. И он мене исто. Био је мало крупније конституције од мене (читај: трипут крупније), па ме увек бранио од сеоских мангупа, а ја њему делио савете и клепао га када год би планирао да направи неко срање, а то се дешавало често. Сећам се да је у седмом разреду хтео да измаже хемичарки столицу говнима пре часа. Некако сам га спречио да то уради и тиме га спасио избацивања из школе, а хемичарку спасио полтронства, тј. седења на две столице.
Хехе... Луд је био Миле, јеб'о га миш да га јеб'о.
Завршисмо ја и он некако основну школу.
Било лепо матурско - мало играли, мало певали, мало штипкали другарице... Дивота. Миле се занео мало па хтео да силује Јовану у WC-у, срећа па сам наишао на време. А треб'о је, да вам право кажем. Мамила га одувек, врцала му репом, а овамо се зајебавала са њим. Курва.
Ја отидох у Паланку, у гимназију, Јована исто, а он остаде у селу да помаже оцу. Није га дао, каже: Где ће он, не уме он сам тамо, није то за њега.
Наљутио се био Миле, бежао од куће, али вратио се, шта ће. Кад огладни, беж' назад, зна и он за толико. Пуштали су га да долази код мене у град, да прошета мало, да се забави. Мада, више је он долазио због Јоване, него због мене. Волео је још кад смо били мали и никад је није прежалио.
Кренула она њега тад баш да навлачи и завлачи. Писала му писма, све оно украшена и миришљава, гарантујем да је, читајући их, барем по једном осеменио сваки грм у селу. Наиван он, верује у романтичне бајке.
А она их је имала колико човек може на прстима избројати. И то човек из Чернобиља, са пешеснајес' прстију на свакој руци.
Спремио се Миле да је проси. Будала, еј! Украо кући паре, дошао у Паланку и купио прстен. Није ми се ни јавио. Купио и ружу и кренуо код ње, хтео кобајаги да је изненади. Стигао до куће и кроз прозор видео како му је неко други проси. У дупе му је просио.
То ми је рекао када је, одмах после тога, долетео код мене. Рекао ми је само још и то да сам био његов најбољи пријатељ, једини који га никад није издао и после тога је отрчао низ улицу.
То ''био'' које ми је рекао је постало разлогом да одмах отрчим за њим. Наравно, нисам га стигао, брз је био к'о струја, јебем га луда.
Скочио с моста. Има од тога, ево, двадесет и три године.
Био је мој најбољи друг, Миле. Будала...
Vrlo efikasan način da umanjiš vrednost rečenice "Svi ste vi muškarci isti".
Непобитна изјава сваког српског потомка. Чињеница је да од 1389. године ратујемо на сваких двадесет и кусур година, те стога ова изјава губи драж у сваком дечачком дијалогу.
Мислим да је оно 1659. годиште паузирало... а, не, ипак није... покачише се они око Мораве са Турцима жестоко богами...
Retko neuspešan pokušaj da se izbegne subjektivnost.
Класична дечија компарација снаге у којој побеђује дете чија је фамилија бројнија, или побеђује дете које има више планета. Обично се завршава нерешеним исходом, јер деца не могу да наброје више од пет планета.
дете1: Е ајде не смарај сад ћу те пребити...
дете2: Ма како да не, кад ти зовнем брата, одлетећеш на Марс..
дете1: Ма, важи мој тата кад гурне твог брата, има да одлети на Јупитер!
дете1: Аха, ал' кад дође мој тата па гурне твог тату на....на.... Сатурн, а?!
дете2: Е, ајде мрш...
Koristeći ovu prostu računicu student će doći do osobe o čijem studiranju zna skoro sve. Razlog nije povjeravanje ljubavnika u pauzi od seksova, kao ni neobjašnjiva spona među blizancima.
Nosilac toga indeksa je osoba kojoj ste stajali iza leđa pri svakoj prozivci za ulazak na ispit, osoba koju ste slušali kako prije vas odgovara. Ime preko kojeg na spiskovima morate preći i čiji rezultat morate vidjeti.
Mijenjajući minus u plus, dobićeš indeks osobe koja ti bulji u dupe i diše za vrat.
Preksinoć sam vidio sto sedamdeset osmicu u gradu. Cura odlučnog dupenceta i čvrstog '' Tu sam! '' . Prilazim:
Ja ( nedefinisanog dupeta i drugačijeg (Tu sam!) kad se slušam nasnimljen) : E, ćao Majo. Svaka ti čast za ono međunarodno prekjuče. Baš si omunjila. Ja ću morati na popravni, pa ako si raspoložena da dodžeš do mene, da mi pomogneš malo. Mogli bismo učiti do kasno. Mogu ja dugo da izdržim.
Maja: Oprosti, znamo li se?
... nije lepo. A i, nije red.
Trenutak kada je humor najmanje potreban i kada se najmanje očekuje. O smehu da i ne govorim. Ali, stvarno. Ne šalim se. Postoje takve situacije. Ma, idi. Da ti suze pođu.
E! To je ono što jebe naše kokoške a nije pevac, pa nose onolka jajca. Tu je kvaka. To su takve situacije kada čoveku vilica otpada od smeha a oči ispadaju sa sve federi. Džaba da ti neko priča da ćutiš ili da prekineš, NE MOŽEŠ! Nema šanse. Ne možeš da izdržiš.
Mišići ti se grče, stomak treperi... biserne suze ti umivaju oči... krljanje u grlu... mašeš glavom levo desno... :neeeee, suzdrži se budalo:... 4, 3, 2... vazduh iz pluća dolazi do dušnika... 1... PATOS!
- Marajka, jel tu mal lebelu flu und tu ploc, kom ju narkoža end energhia.... dases lebeli marssazasajz, mulijahirija genzenopt?
- Ja, insilozunf luf...
- Ongologuuuuuu...
- Eskuzer...
Последњи вапај напаљеног тинејџера.
"Ај ми дај молим те!"
"Ма не могу, нисам спремна..."
"Ајде молим те, па теби то не значи ништа, ал мени то значи све!"
"Ма нећу, немој да си нападан толико!"
"А ајдеееее.... Твојих 30 секунди могу бити нечији живот!!!"
"Ајде бре чибе јадниче!!!"
Sms poruka koja ti pomaže da shvatiš da nemaš baš bistrog prijatelja.
Joj, Divi Gavajo ponovo! Pa šta ćeš koj moj više?
Skraćeno od "ete ga opet", više upotrebljavan u prepričavanju događaja nego u konkretnoj situaciji.
- Dam ti ja sviraču u Knezu pedeset kinti da mi otpeva miljacku. Kad je propev'o, samo što peglu ne bacih!
- Onom čupavom sa Karaburme?
- Jok, tebi! Zavija k'o keruša maltezera na kurac haskija, čim poče refren meni dojadi i odoh dalje. No, gle apsurda, taman stadoh da kupim sladžu, te ga pa, i dalje urla miljacku! Ladno me lik sve vreme pratio dok do kraja nije svršio sa pevanjem. Posle mu dadoh još jednog mokranjca, broj od bivše i rekoh mu da joj preko fona otpeva žal, oplak'o sam! Taman sam pred kraj stigao da pobegnem, da me ne juri više.
Izjava ponosnog Cige koji veruje svojoj sestri.
Izgovor koji koriste pripadnice lepšeg pola kada nemaju opravdanje za svoje nedolično ponašanje - ničim izazvano !
Ana - Je li , kako mi stoji ova nova haljina ?
Marko - Pa, lepo ljubavi ...
Ana - pa lepo, pa lepo ? plač ...
Reci lepo da misliš da sam debela stoka kojoj ništa ne stoji lepo, znam ja da si to hteo da kažeš, vidim ti u pogledu ... plač ...
Marko - Pa nije ljubavi, šta ti je...
Ana - Ćuti, izlazi napolje ne želim više nikada da te vidim...
Ti ćeš meni - Lepo ti stoji - mrš !
Crnac, astronaut izjavljuje ljubav devojci.
Prazan novčanik, prazan rezervoar, prazne priče, prazne glave, prazna duša, i pun kurac svega.
Onaj osećaj kad ima dovoljno trave za celo društvo.
Većina lako oduva glavnog. Kvantitet kara kvalitet. Jedan od animoziteta politike. Dokaz da tri budale mogu da nadglasaju dva pametna čoveka. Takođe, sa druge tačke gledišta i dobar izgovor kada vam preti da zaglavite avgust.
- Milosavljeviću, ajde da mi malo pevušiš petu deklinaciju.
- Nisam spreman, može sledeći čas?
- Ma znaš ti da to ne de tako... Zašto ne učiš?
- Pa latinski je mrtav jezik, šta će mi? Gde se on priča, u Latiniji?
- Ajde! To nije mrtav jezik Milosavljeviću, on se priča među inteletualnom elitom, tamo gde tvoja glava neće da zaviri nikad.
- Pa što onda da ga učim?
- Zato što je meni zadatak da od tebe probam da napravim barem polu čoveka, nešto što neće da bude bušno ko cigansko rešeto.
- Ma, ako vam treba materijal za te eksperimente imate još 29 zamorčeta, gde mene nađoste?
- Milosavljeviću, zašto to sebi radiš? Evo ide polugođe pa kraj, a i ti i ja znamo da ćeš da zaglaviš Avgust.
- Neću.
- Kako to misliš?
- Pa pokloniće mi na veću!
- Da li si ti informisan da ja predsedavam tim većem?
- Pa i moj ćale je predsednik kućnog saveta pa mu ne daju ključ od vešernice.
- Kakvo ti je sad to poređenje?
- Večina oduva glavnog za tili čas.
- Jelte?
- Pa da. Vidi se da slabo igrate strategije.
- Oooo barabo, mrš napolje!
- Salus.
Rečenica koja opisuje svu muku studenta pred oktobarski socjalni ispitni rok.
Odgovor žene pripadnika obezbjeđenja na pitanje gdje joj je muž.
Kada pitate dva čoveka o nečemu, dobićete više od dva mišljenja. Na toj osnovi je stvoren Vukajlija. Rečnik slenga i idioma.
Kompjuterska Biblioteka · 7. Maj 2009.