Izraz koji se koristi da kad naiđe neprijatna tema, skrene razgovor u drugom smeru. Svrha i jeste u tome da se prisutni zamisle kako je Robinson Kruso, lik iz kultnog Defoovog romana solio hranu punih 27 godina, i po mogućstvu zaborave na napetost koju je stvarala prethodna tema. Naravno, taj izraz lako može da povede u drugu prepirku.
Porodični ručak, prisutni su: svekrva, njen sin, snajka, unuk i unuka, i deda, koji zajedno žive.
unuk: Mmmm! Kako su lepe baklave!
baba: To meni mili, da se zahvališ, ja sam i' pravila.
snajka: Isitna. Ali u mojoj rerni.
svekrva: Tako je, ali po mom receptu i u mom plehu!
unuka: Supice još!
snajka: Evo mila, uzmi! Mama pravila.
svekrva: Na mojoj ringli!
otac. Ovaj... kako je Robinson Kruso solio hranu?
snajka: Pa svekrva, nemojte biti ljuti, to je zbog vaše amnezije, hoću reći male zaboravnosti...
svekrva: O snajkice, pa ja nisam zaboravna!
deda: Gh, ghgh---
snajka: Molim? Pa vi ste deki zaboravili da promenite bocu sa kiseonikom!
svekrva: Heheh to sam ja tebi rekla da uradiš, a ti si po običaju zaborav'la!
deda: Ghgahagh, ghghg, gghhhhh...
otac: Zovite hitnu, jebote...
kasnije u hitnoj:
snajka: Baš me zanima kako bi deda preživeo da mu ja nisam dala veštačko disanje?
svekrva: Jeste, ali na mom laminatu, na mom tepihu...
otac. ZA IME BOŽJE, LJUDI, KAKO JE ROBINSON SOLIO HRANU?
svekrva: Solju koju je dobio prokuvavanjem morske vode.
snajka: Pa ima jedna morska školjka, koja kad se prokuva...
Ono kad ti nešto u životu ne ide, možda si i sam kriv zbog toga ali bolje kriviti sudbinu nego sebe.
Budeš nežan i romantičan. Kupuješ poklone. Pamtiš datume. Šalješ poruke za laku noć. Bombarduješ komplimentima kad je u pms-u, hraniš je slatkišima i radiš sve što hoće.
Posle izvesnog vremena:
Izmišljanje izgovora da se ne viđate često, kuliranje poruka i izbegavanje društvenih mreža zbog navodnih i nepostojećih obaveza.
Drugarice postaju bitnije i viđanje sa njima je na prvom mestu.
Kad je pitaš kao čovek šta se dešava krene sa izlivima emocija i svega i svačega da bi ti shvatio da je baš briga za tebe, ona ima svoj život, čita ljubavne savete iz novina a ti je čekaj pa kad te se seti, seti se.
E majko, i to sutra dan da mi mesi kolač za Sv. Nikolu?Kurva sudbina.
Pokušaj vraćanja entuzijazma ili da se postidi i ućutka sagovornik koji se nešto žali davanjem primera kako "ima i gore". Pokušaj motivacije nečim što, realno, ubija u pojam.
- Bem ti ove rupe na putu!
- Šta se buniš, šta misliš kako je onima u Africi što ni asfalt nemaju? Pa ni kola, a jure ih i lavovi!
........
- Nije ti loš auto.
- Ma, 20 godina staro!
- Ne kukaj, na Kubi voze kola iz pedesetih godina prošlog veka i uživaju!
.......
- Moram da na'vatam i potplatim nekog akušera, bliži se ženi porođaj.
- Ne seri, pre 200 godina se porađale bez lekara i šta falilo i njima i deci?
.......
- U, al' otišle cene u vis!
- A kod Slobe kao bilo bolje, a?
.......
- Koliko me odrali za porez, k'o Turci!
- Ćuti, da su Turci, još bi te i na kolac nabili!A što se jednom ne ugledate na bolje?
Jako fin i suptilan način da izbegnemo poljubac od osobe koja nam se gadi ili jednostavno nilkako ne želimo da nas poljubi.
( nailazi devojka koju znamo još iz osnovne škole ali joj lice izgleda kao da su se patuljci igrali rata, sve neki krateri, izgleda da su čirevi ostavili posledice i blago naginje glavu dovoljno da omaši usta ali da zakuca tri poena u obraz )
- Ooooo Nenade, pa dal' je moguće? Nismo se videli sto godina. Kako si izrastao, baš se radujem što te vidim.
( prilazimo lagano ali hodajući uspravno kao da imamo kolac u leđima koristeći deset santimetara kojih smo visočiji u nadi da neće ni pokušati da se propne na prste i naravno samo pružamo ruku )
- Ćao Jelena, i meni je jako drago što te vidim, nećemo da se ljubimo imam groznicu pa da ti ne prenesem. Prolepšala si se mogu ti reći. E jako žurim, ajde čućemo se neki dan da idemo na kafu...
Poštovani Sveti Petre, nadam se da ti ne pišem u nevreme. Ovde, u paklu, nemamo baš neki pojam o vremenu. Zore nam ne sviću, pa ne možemo da odredimo ni koji je dan, a kamoli koje je vreme dana. Kad malo bolje razmislim, to računanje vremena nam ništa ne bi ni značilo. Svaki dan je isti i svodi se samo na čistu patnju. Ili gorimo u večnim plamenovima pakla ili smo posluženi kao hrana Kerberu, iz čijeg izmeta ponovo vaskrsavamo i sve ponavljamo u nedogled.
Elem, ne pišem ti ovo da bih ti izjadao sve svoje muke. Znam ja da si ti zauzet. Umire narod u zadnje vreme ko blesav. Sve je to od ovih Amerikanaca. Hoće da unište svet sa onim uranijumom i onim antenama što menjaju vreme. Skrenuh ja sa teme. Hteo sam, dobri moj Pero, da te priupitam šta sam ja uradio da bih završio ovde u ovoj gužvi? Ceo život sam radio teško i pošteno da bih prehranio decu i ženu. Nikad nisam pogledao drugu ženu pored one moje. Ruku nisam podigao ni na šta živo, a kamoli da ubijem neko jadno stvorenje. I opet evo me ovde. Zajedno sa najvećim šljamom čovečanstva se guram po ovoj rupčagi.
Razmišljao sam dugo, dobri moj Pero, da se nisam nešto zamerio onom bradonji gore al' ne mogu ništa da izvučem iz ove lude glave. Ispoštovao sam svaki praznik i svako crveno slovo. Obilazio sam crkve, istina većinu po saborima al' sam ipak ispoštovao sve. Prvi bih stigao ujutru, odstojao celu službu i zadnji ostao pod šatrom dok se ne rasturi narod. Tri sam slave slavio, seko kolač i na Božić i na Vaskrs, svako slavu ispoštovao i bio gost. Istina, voleo sam i da pojedem dobro i da popijem dobro. Znalo se da kad ja zasednem sve mora da ide po redu. Rakija jedna, druga, predjelo, treća, sarma, vino, pečenje i kolači. Šta ću... Rodio sam se kao dete iz siromašne kuće postigao nešto al' je uvek ostao taj strah od gladi. Mislio sam božija je volja...
Znam da ovo moje pismo neće stići do tebe ali isto tako znam da i kad bi stiglo ne bi mnogo promenilo. Opet je lakše kad se skrenu misli sa ovih muka nego samo gledati patnju. Veliki pozdrav od Milana iz trećeg kruga pakla!
Isterivanje fegetskih navika iz nekad normalne osobe.
- Na krsnu slavu si obukao taj roze džemper?! Ooo, Sveti Trifune, zaštitniku ovog nekad časnog doma, vidiš li kakav bilmez treba sutra da seče slavski kolač mesto mene? Da li su muška deca u tvoje vreme vozila rolere po Adi? Ni vojska više nije obavezna, pa što me stavljaš na takve muke da mi se deda Stanojlo, na koga pola Krfa liči, u grobu prevrće. Ooo Sveti Trifune, ti što isceli ludu Gordijanu, deder propusti ovog mog malog kroz šake. Ja ne smem od njegove blesave majke, ona ga je i napravila na vakvog šmokljana kad ga je čuvala ko da je od šećera. A i nju bi mogo malo da disciplinuješ kad si već na nogama...
Noćna mora svakog oženjenog i neizbežna sudbina sveže verenog muškarca.
Mda, to su strele iz njenih očiju. One zajebane čiji je vrh natopljen otrovom
buksus-šimšira, one kojima Paris pogađa, ne u petu, nego posred čelenke između očiju. Takozvane, "ljudi nas gledaju, idiote" strele.
Njihov ubod se poredi sa pogotkom u centar mete sa udaljenosti od 100 m., a ubojitost kao kada "Bik koji sedi", pri konjskom galopu, pogodi gaddemit bledoliko pseto... Ima ih uvek i svuda. Jedino, za sada, sigurno utočište od njih predstavlja kafana ili kladionica... kao poslednja oaza muške samovolje...
Sveti Aranđel, bračni par kod kuma na slavi...
ON: :sipa treću čašu vina:
ONA: :prvi talas strela: (tiho, volume 1) -"Alo sirovino, lakše malo sa tim vinom, popio si dve litre..."
ON: :uspeva dizignoriše, uzima parče pečenja:
ONA: :ponovo šapatom uz "katana" pogled: -"Smanji malo to masno, ubiće te holesterol. To ti je peto parče dosad..."
KUM: "Šta kažeš kumo...?"
ONA: "Mhm, ovaaaaj ništa kume, kažem Miloju kako nam komšija radi za "MOSAD"..."
ON: :prevrće očima uz dubok uzdah: :uzima bajaderu:
ONA: :talas strela kao iz američkog građanskog rata: -"Opet kolač...?"
ON: -"Dobro bre, jes' ti normalna??? Ne smem mali prst da pomerim a da me ne zabodu neprekidne strele iz tvojih očiju. Idi bre, tamo kod Ljilje pa me ogovaraj, pusti me da dišem..."
ONA: :poluglasno: -"A tako, jel...? E pa znaš kad ćeš sledeći put ti da zabodeš strelu...? :kreće ka Ljilji:
ON: "Vala i to me zabole... Dodaj mi tu pikslu."
ONA: "vagon strela:
kaže se za osobu, toliko smotanu, ružnu, glupu ili u bilo kom smislu defektnu, da se ozbiljno sumnja da je takav škart napravljen kao ostali ljudi, vaginalnim snošajem.
A: Opet izgubili oni naši slepci?
B: Ma ni ne gledam više, ne mogu se nerviram, vidiš da ne mogu nikome go jedan da uvaljaju, k'o da ih je tata sve petom u dupe pravio.
...........................
A: Brate, šta se sinoć desilo, meni samo crne rupe ostale?
B: Bolje što se ne sećaš, traume su to. Celu noć si se povatavao u separeu sa nekom matorom, kakva je, ni na banderu ne prijanja, k'o da ju je otac petom u dupe žmureći pravio.
.................................
Baka: Šta se to oseća, jel nešto gori?!
Unuka: Pravim kolač!
Baka: Joj, kuku, crna!! Aj što stavi blato u tepsiju, al' što podloži sa plastičnim štipaljkama, bog te poživio tako blesavu. Tebe k'o da je tata petom u dupe gradio, sva si naopaka.
Budak,koji je u pauzi izmedju drkanja i gledanja Survivora naleteo na TV debatu izmedju Miroslava Lazanskog i jos nekog analitičara analitičke analize,i od tada ,nakon popijena 3 piva počinje da serenda o geopolitičkim prilikama u proteklih 600 godina.Na čas istorije ušao je 2 puta - jednom da pozajmi sundjer,a drugi put jer je pogrešio učionicu/kabinet. Iritantnost njegovog objašnjavanja,poredi se sa postojanjem prezimena Stanivuk.
- Brate,znam da su ti čukun-čukun dedu Turci na kolac,ali mi smo krivi.Ljudi su samo hteli da napadnu Beč a mi se tu kao nesto isprečili.Zato nam i jeste ovako.
- Brate,znam da ti je pradeda prešao preko Albanije i negde uz put skapao,ali mi smo krivi.Šta nam je trebalo da ubijemo onog njihovog precednika?Zato nam i jeste ovako.
- Brate,znam da su ti dedu streljali Nemci a babu silovali Bugari,ali sami smo krivi.Hitler je samo hteo da prodje do Grčke.A i šta bi nam falilo da smo sad u Nemačkoj?
- Brate,znam da ti je ćale poginuo na Kosovu,ali...PLJAS,PLJAS,PLJAS
Međ višnjama i flašama, što krmača što litarskih, u samom centru vukojebine za koju, da ti mene nije, nikada ni čuo ne bi, nalazi se stecište lokalnih boema, preldžija, te zagovornika alkohola kao načina ćivota.
Na tronožcu do frižidera uočićemo čudnu starinu, žuto belih mustaća i ponekom čekinjom koja hrabro izvire iz razdrljene, karirane košulje kako rutinskim pokretima signalizira da mu se dopuni čokanj, nastavljajući priču o životu i priključenijama. Nedaleko od njega u iščupanom sedištu automobila tipa stojadin, obitava stari majstor bravarskog zanata, pleneći svojim osmehom nalik verglanju severovog čekićara prve serije.
Na drugoj strani boemskog koloseuma, zatičemo plavokosog deliju u dresu slavnog Dragana Stojkovića, on nije ni bravar ni mator, ali se može pohvaliti veštim govorom Drevnog svahili jezika. Naravno, nakon oborene gajbe apatinskog i po litra loze. On je težak svega pedes kila, red zuba, red nepaca, izuzetno prgav u prisustvu najvećeg neprijatelja, bivšeg zavodnika, ploda laste i skočimiša ćaleta.
U nedostatku povoda za makljanje, često upućuje ćaletu pitanje: "Kime oca ti da jebeš"?, nakon čega sledi udarac dlanom među oči pa masovna tuča.
Starac sa početka se nakon desetak minuta doteturao ne bi li zautavio krvoproliće, zausti, ali ga preko usta preklopi bekhend, u narodu poznatog kao Arkan pedeskilaša odozgo i posla starinu pod višnju amarelu podno dućana.
Piksi je, što na srpskom, što na jeziku države Trinidad i Tobago, urlao da prekinu dok se majstor bravar osmehivao imajući u očima sasvim drugu sliku od realnog dešavanja...
Moralo se završiti prirodnim putem, što se i dogodi za bezmalo 5 minuta, bakalničar viknu turu i kavgadžije posedaše kao prvaci nakon školskog zvona.
Dvadeset dva su časa, dućan je prazan, jedino stari pop koji dolazi posle svih, ispija poslednji deci ljute šljive, dok mu je pas oštrim zubima cepao nogavicu, telesna motorika je zamrla, fizički obračun sa psom bio je neizvodljiv, moć govora takođe, tako da je "Marš" Nemoguća misija.
Doseti se stara baraba, pusti vreo mlaz urina delom tela sa iole kontrole i ogadi psu i kolač i Božić, osmehnuvši se zadovoljno.
Na počinak treba poći, bakalničara jutrom dočekati, vatrenom vodom smiriti ruke i spremiti se za novu dućansku avanturu.
Poznati pevač plačipičkastih pesama, bugarskog porekla na kog žene i metorseksualci puštaju vlagu.
Odlikuje ga vrlo lep i melodičan glas, mrvicu hrapav taman toliko da bi se razlikovao od neke pevačice, jer kada bi se slušale samo reči pesme, prosečan čovek bi došao do zaključka da pesmu peva neka lezbejka.
Poseban fetiš su mu spotovi koje obično radi Dejan Milićević, a podeljeni su na dva segmenta, crno beli, gde plače na nekoj steni, poljani, parkiću ili u svom fensi stanu i kolor gde đuska zavodljivo i anđeoski se smeši.
Tematika je uvek ista, riba ga je ostavila jer je bio đubre, mada i dalje mi nije jasno šta je on tako pičkast mogao da uradi loše, osim ako nije možda propustio da usisa kuću ili izbaci smeće, zato što je hteo da pogleda ko je prošao dalje u "Ja imam talenat". Dobro, možda se okretao i za suknjama, al' u Škotskoj ili tako nešto slično.
Inače poznat je i po tome da ne jebe, već vodi ljubav na laticama ruža, nikad ne penetrirajući skroz, nikada ne traži da joj oskrnavi dvojku i nikada to ne ide bez njegove muzike u pozadini ili muzike nekog Željka.
Inače, u svim anketama za najpoželjnijeg geja pobeđuje uvek za dva koplja ispred svih, a na bilo kakvo pitanje vezano za bilo šta, on će odgovoriti kako ga motiviše ljubav.
- Što ti nisi više kao Željko Georgijev?
- Ko?
- Ovaj na TV-u.
- Ovaj peško?
- Nije peško, samo je osećajan. Juče je ženu dočekao tako što je doneo hiljadu balona, svuda ih okačio po kući, na svakom je pisalo "Volim te", a na stolu je bio kolač u obliku srca i šlagom ispisano po njemu "Vodi ljubav sa mnom". Ahhhh.
- Slušaj, da ti ja kažem nešto sada. Nešto nisam primetio da ti se ne sviđa moj hard kor sistem presretanja odmah sa vrata, cepanja garderobe i uzimanja kao plen, a ako ti se baš sviđa ovaj peškirić, idi ga startuj i slobodno vodi ljubav sa njim.
- Možda i hoću da znaš.
- Odlično. To čak i ne mogu da podvedem pod prevaru. Kao neki lezbejski seks bi mi izgledalo. Kada bi vas zatekao na gajbi izjeb'o bi vas oboje jer bi od njega tripovao da si dovela neku drugaricu na trojku.
Vrhunac dečije radosti i euforija ravna pronalaženju sličice Paola Maldinija za album Svetskog Prvensta iz 1998. godine. Događaj ređi od prolaska Halejeve komete i svakojakih apokalipsi koje se danas spominju.
Sin : Tata, šta to radite?
Ćale : Ništa sine, evo malo mezimo i pijemo. Ajde ti u krevet.
Gost : Boga ti Zdravko, jel to tvoj mlađi?
Ćale : Jest.
Gost : Odi vamo mali. De i ti jednu drmni, jebem mu kolač.
Ćale : Nemoj ga Milane nutkat. Jest maleno ali bi zmiji otrova isisalo.
Gost : Ma neka ga jednu da ga zvizne malo.----------------------------
- Čiko, šta to radite?
- Evo sinko vatam zjale za 10e na dan. Usput i kopam ovaj kanal.
- Jel mogu ja malo da kopam?
- Pa da je do mene ... nego jel pušiš ti?
- Ne. Mama kaže da se od toga može da umre.
- Šta mama zna? Ona vole druge cigare. De zapali jednu.
- Daj.
- E tako. Povuci, povuci. Jebem mu život i ti jednu da izdumangijaš.
(narodna sa Kosmeta, iz okoline Prizrena)
- Ajde sad (sa kasetofona bojni poklič Muse Arbanase) do re re la si la do la la ajde svi:
odjekuje osnovna škola Radomir Putnik:
- Ušćim paštrik peljoja grm grm peljooooja
Ušćim patrik peljoja grm grm peljoooooja
(izašala sam na brdo lele na brdo
izašla sam na brdo lele na brdo)
- Ferbote in maljćundan šuš šuš Oligarh
Ferbote in maljćundan šuš šuš Oligarh
(dole jezdi Tači zmija Tači komandant!
dole jezdi Tači zmija znači komandant!)
Deonica sa bubnjem, jezovitim bubnjem
(BAM-BAM-BAM BAAAAM BAM-BAM-BAM BAAAAM
- Nastavnice mene ova pesma plašiiiii ko da će Radeta Šerbedžiju da nabijaju na kolac!
- Ćuti tamo! ajde idemo dalje (treska frenetično po klaviru)
- Oooo Pëja eeeee Ljujmi
oooo forlan eeeee kokan
oooo Šormaza krljaj Čičolja!
(on ide i puši cigaretu bezbrižno o ovcama snevajući
a srpski zlotvor ga uzeo na snjaper, prokletnik)
Vrhunac pesme: orgazam pirka sa Prokletija:
- SVELJEM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEELJEEEM LJUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
- SVELJEM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEELJEEEM LJUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
Jedno dete pada u trans i traži hašiša: svima hašiša dok se epileptično trza dole na podu niko ga ne primećuje: pesma se mora nastaviti dalje, kraj će biti tužan:
- A voljimta epl tač skrin e tablet okapi...
a voljimta epl tač skrin e tablet okapi...
Fonteš Erika, e Fonteš Erika!
(i milujem vranu kosu mrtvog Tačiiijaaa,
i milujem vranu kosu mrtvog Tačiiiijjaaa
komandata našeg, voljenoga komandanta)
- SVELEJM LJULJO SVELJEM LJULJO SVEEEEELJEEEEM LJUUUUULJOOOO
(čupkam gusku čupkam gusku čuuuupkaaaam guuuuuskuuuu)
- Aaaaa nastavnice buaaaa pa ko je ubio našeg komandanta Tačija, jel Radomir Puntik? Aaaaa žao nam Tačija, froljante Radomir, frljante Radomir! Frljante bistä na Radomir u Crni Drim!
Unë shkoj në shkollë dhe unë jam nxënës i mirë - Konkurrenca II
(Ja u školu idem i dobar sam đak - takmičenje II)
Izreka za one koje su se zajebali kopirajući druge. Ne stoji im ma koliko puta pokušavali. Ne ide i tačka. Nije žvaka za seljaka.
Na slavi:
Ja: Vidi dedu, krka one crvene punjene paprike. Sigurno su dobre.
Baba: Normalno da jesu kad ih je on pravio. I kum ih jede kao gladne godine
Ja: E to moram da probam. (sva srećna ubacila sam papriku u tanjir, isekla za poveći zalogaj, uzela i počela da žvaćem. Sekund kasnije sva ljutina predivne li dedine paprike mi je obuzela telo, postalo mi je nepodnošljivo vruće i u licu sam postala crvena kao bulka, ispljunula sam sadržaj u salvetu i zaklela se da više nikada neću probati ono što je deda skuvao, zatim sam počela da nenormalno jedem hleb i slavski kolač gaseći ljutinu i nadajući se da će me crvenilo, što od ljutine što od blama, proći)
Baba: I, kakva je paprika?
Ja: Ljuta k'o otrov. Donesi mi vode.
Kum: Videla žaba da se konj potkiva pa i ona digla nogu. Hahahaha! (zatim svi prasnuše u smeh)
Kaže se kada neko spremi mnogo ukusno jelo, kolačiće ili slično, toliko dobro i prijatno za čula da želimo svim kvržicama jezika osetiti što više, i da, naravno najveći deo pojedemo sami. Jelo baš onako po ukusu, meraklijski.
-Hm, šta je ovo, ima pomalo čudan ukus?
-Pa, da, to su malo jači kolači, nije baš za svakoga, ima dosta karanfilića i, verovala ili ne i aleo-paprike, pa za nekoga je možda previše agresivno za kolač.
-Ne znam, meni strašno sviđa zato što je čudno, da poželim da su mi usta veća.
____________________________________________________________________
-Stigla porudžbina! Nadam se da vam se sviđa!
-Uuu, ovo je jako dobro!
-Haha, trebalo bi da probaš supu mog tate sa tajnim sastojkom. On... Zapravo zna tajni sastojak.
-Šta pričaš, ovo je odlično! Želeo bih da su mi usta veća.
...
-Sine, mislim da je trenutak da ti kažem nešto što je trebalo da ti poverim još odavno.
-U redu...
-Tajni sastojak moje tajne supe.
-A, to...
-Pazi ovamo.... Tajni sastojak je.... Ništa!
-Molim?! Ne dodaješ nikakav sos ili nešto?
-Čuo si me. Ništa. Da bi nešto učinio posebnim, dovoljno je da veruješ da je posebno.
Istine koje nikad nisu bile dobro utvrđene...toliko svog korisnog vremena za gledanje TV-a ili sedenje pred kompom provedeš učeći nepoznate i nedovoljno istražene stvari. Zaista, ko može da ti potvrdi da se to baš tako desilo i da se nešto sumnjivo nije zataškalo?
Jedna od gorkih istina
Lep dan u našoj zemljici Srbiji u ono davno, istorijsko doba...održava se sastanak Narodne skupštine koja će odlučiti o važnim pitanjima kao što su s kim ćemo da sarađujemo,kakve ćemo zakone da donesemo ili možda od koga ćemo otkupiti oružje. Pošto je Karađorđe malo zauzet gledanjem sebe u ogledalu, ostali članovi, popovi i kneževi i slična boranija vode kolo, tj. proslavljaju novokupljeno oružje iz Austrije uz dosta dobre rakije i neku travuljagu, dobro plaćenu kod baba-veštice. Prilično pripit, iguman Pajsije potura svoju ideju o tome da im Austrija namerno prodaje loše oružje, a ostatak vesele družine se kladi s njim da, kad već tako misli, proveri kako puške rade na sebi. Već podosta pijan, ali i primamljen dobrim novcem koji bi ućario za slučaj da dobije opkladu, Pajsije se prosilio i rešio da baš to i uradi.
Pošto su sakrili telo pod krevet, popovi, kneževi i drugi lideri ondašnje Srbije rešili su da bi najbolje bilo da se napiše da je Pajsije ubijen od strane Turaka, nabijanjem na kolac.
Ultimativni apgrejd imenice bolest i, sasvim logično, svih interpretacija iste u savremenom slengu. Ipak, skromno je mišljenje pisca ovih redova da je primena naslovnog termina u svakodnevnoj komunikaciji između dve ili više jedinki ipak nešto negativnije konotacije, da ne kažem, bukvalnije.
Doduše, nećete čuti jednog sektaša iz JAZASA-a kako se služi pomenutim izrazom. To će pre svih učiniti vaša majka ili bakutaner.
- E, kevo, šta ima da se jede?
- Prvo se kaže Zdravo, mama. Kako si mama? Je l' si dobro, mama?...Isti si, bre, onaj tvoj otac što ne zna da se javi kad uđe u kuću!
- Dobro, bre, kevo, nemoj odma' da me smaraš s tim sranjima, znaš da se to sve podrazumeva...Nego, šta ima za has? Umirem od gladi, fazon...
- Imaš šnicle i krompir u rerni, a salata ti je u frižid...Aman, operi prvo te ruke, idiote jedan alavi, samo mi još fali da mi u kuću doneseš neku boleštinu iz tih tvojih igraonica, ščuo!------------------------------------------------------------------------------------------
- Sinko, dođider ovamo da te baba priupita štogod...
- Šta je, baba, reci...?
- Je li, sinko...Koristiš li ti zaštitu kad sa devojkom radiš one stvari??
- Hahaha, baba, koji 'sti lik, jebote, hahaha...
- Nemoj da se smeješ, sinko. Znaš, u moje vreme nije bilo tih...kako se zovu...polno nosivih...ma, tih BOLEŠTINA, džaba ih bilo, a danas ne mož' čovek ni jedno tarabljenje dobavi bez da mu otpa'ne ona stvar!-------------------------------------------------------------------------------------------
- Au, brate, znaš to sam vid'o klip na Jutjubu, 'nači, 'naš koja boleština, jebote...
- Ma, ljudi kače sve i svja, i nije neko čudo...Nego, što si stao, bre??
- U, izvini...:glp, glp, glp, glp:
Dežurni lajavac na tradicionalnim slavljima. On sve zna, i šta, i kako. U sve se razumje kao da je lično vaspostavio običaj. Jedino... Pa, niko ga ne jebe ni 5%, dok ne počne žestoko da smara. Tad ga jebu 100%.
- Krštava se sluga božiji Milutin u ime Oca...
- Stop! Stani! Ne dozvoljavam!
- Š-šta ti bi?
- Kum nije izgovorio Simbol vjere.
- Kum je nepismen.
- Neki red mora da se zna. U moje vrijeme...
- Sačekaj me ispred crkve dok završim. Onda ću da skinem mantiju pa da te malo ja dokrstim kako valja i trebuje.
----------------------------------------------------------------------------------------
- Časnijeh kolača, časnijeh lomača, 380 bogonosnih otaca među nas!
- 318!
- Tišina tamo. Časnijeh kolača, časnijeh lomača...
- Kolač se okreće na drugu stranu, a ne tako kako radite.
- Mhm... Ajde da se prekrstimo pa da popijemo za srećne slave.
- Ne krsti se tako!
(Ono jes'... Domaćin se prije trougli nego što se krsti, al' đe'š mu to reći...)
- Rođače Vojo, jeste da mi je slava i jeste da si mi rod rođeni, al' ako progovoriš još jednu, ovoga mi krsta...
- Misliš - ovoga mi trougla?
- AAAAAARGHHH!!!
Sekundarna ili tercijarna delatnost na sajtovima čija je prevasodna namena neke druge prirode. Multi čet se razlikuje od običnog prajvat četa po tome što se ovde svi članovi, đuture, po principu rulje lepo izrazgovaraju i razmene mišljenja o gorućim pitanjima.
član 10: odoh, keva me zove na ručak.
član 9: idem i ja, zove me ćale da sečemo drva
član 8: pozz
član7: pozz drugari
član 6: 'de ste pičke?
član 5: ćao, siso?
član 4 (noob): ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari?
član 3(riba na koju drka pola sajta): pozz, šečeri.
član 8: eeeeeeeeeee, ćao Majo, kako je :DDDDD?
član 7: Majo, imaš poruku na profilu.
član 6: Jeb'o bih te.
mod 1: član 6 banovan.
član 5: jebote al pada kiša. Majo, dobra ti nova slika na profilu. daj mi broj?
član 3: heheheh, ljubim vas šećeri, slatki ste.
član 4: ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari? Mene u školi zovu Klempa, da li to znači da ću još dugo biti nevin?
član 2: ( kači sliku Ruške Jakić u čije međunožje DR Feelgood zabija glogov kolac )
član 1: hahahhaha, tooooooo, matori
član 3: fuj
član 8: bljak
član 7: je l to Boris Tadić?
član 5: umetnost. Majo, daj onaj broj.
član 4: ćao, ja sam Dušan, imam 17 godina, da li biste hteli da budete moji novi drugari? Mene u školi zovu Klempa, da li to znači da ću još dugo biti nevin? Pomozite mi, pliz.
član 8: nubaro, da se nosiš u pičku lepu materinu, ne smaraj.
mod 2: banovani članovi 2 i 8.
član 1: ( kači sliku Roka Zifredija sa tojagom u erekciji )
član 7: Je l to Boris Tadić?
član 5: fejk
član 4: e, drugari, hvala za divno druženje, idem da se igram sa bakinim sisama.
član 3: moj dečko ima veći, hihihi.
mod 1: član 1 banovan
član 5: Majo, daj broj mamu ti jebem!!
mod 2: član 5 banovan
član 7: Majo, jesi li ti Boris Tadić? ( kači njegovu sliku )
član 3: hihihi, kresnula bih se s njim. Modovi, je l mogu da okačim svoju provokativnu sliku al da me ne banujete?
mod 1: da
član 3: ( kači svoju sliku u toplesu )
član 7: je l to Boris Tadić?
mod 2: član 3 je banovana
mod 1: al smo je navukli :)
član 7: BORISE, USTAŠO!!!
mod 1: član 7 banovan
mod 2: ostadosmo sami. šta sad?*svaka sličnost sa nekim dobro poznatim sajtom je sasvim slučajna...ili sasvim namerna.
Česta poštapalica u dolini Velike Morave.
- Dobro Miroslave,sinko moj.Poslao sam te u crkvu da odneseš slavski kolač,kao što je i red.Ovo je tvoja slava,kao što je ovo tvoja kuća.Ti uskoro treba da postaneš domaćin.A tebe nema iz crkve celog dana.Kumovi nam stigli iz Krušara,tetka ti je došla iz Supske,a tebe nema pa nema.Ručak ne može da počne zbog tebe.Ja crvenim od bruke,a oni i ne pitaju gde si i zašto ne dolaziš.Svi znaju da si se zapio u kafani.
- Pa nije tata,nego kad je pop završio službu,mi se malo zapričasmo ispred crkve.Ovaj kaže ovo,onaj kaže ono,pa tako jedno,drugo...Malo smo se zadržali.
- Jedno,drugo?Nije bilo jedno,drugo,nego dva'es' jedno drugo,al' pivo u kafani.
