Bosanski izraz za brdskog konja, ragu. Takođe označava i čovjeka od 120 kg i više, dimenzija 2 sa 2 i manirima kao u neodgojenog orangutana.

Osoba koja šlajm i ostale sadržaje usne šupljine izbacuje iz sebe ne birajući mesto i vreme. Na ulici, kroz prozor kola, pa i u zatvorenom prostoru ako mu "nadođe".
Pored pljuvanja, voli i da se usekne tako što palcem pritisne jednu nozdrvu, a onda kroz drugu snažnim duvanjem istrese slinu na trotoar.

najnoviji brend rieliti šoa od sada u ponudi kao franšiza za naše neinventivne, nesamostalno misleće televizije. nakon velikog uspeha u adaptaciji šatorskih Svadbi od 10 dana, tromesečnih akademija sa Operacijom od veze sa mozgom, Preživljavanja na budzetu prosečne potrošačke korpe ili beznoga Pepeljuga Plesom do snova o drvenoj nozi, pravo osveženje je sodomitska opera koja traje taman toliko da budući učesnici budu disciplinovani. tokom 120 dana, najuspešniji na kastingu, susreće se sa samim kremom televizijskih SM kvizova. gospodarica Sandra Lalatović postrojavaće ih svakog jutra tražeći odgovore na najteža pitanja. 'dok pukne bič' je vreme potrebno za odgovor, a ako je on netačan slede najstrašnija verbalna iživljavanja i ponižavanja, dok je nagrada za pobednika masaža Sandrinom štiklom ili komad intimnog lateksa sa njenim autogramom. markiz de Zeljković će najhrabrije izlagati pritisku svoje rastuće kilaže i slatkom mučenju neizvesnosti poznatijem kao blok reklama. zečice Danijela i ona druga sa velikim ustima iz Slagalice se pojavljuju kao voditeljke prelaska na sledeći nivo samosvesti o niskoj vrednosti učesnikovog morala. supervizor je 'svevideće oko' 'svi znamo već ko' 'nije potrebno da o tome mnogo pričamo'.

Примадона, вечито намацкана фенсерка која ни у wc не иде без тоне шминке. Увек тип - топ, скоцкана и украшена ко божићна јелка. Самим тим, таква, потпуно недостижна свим просецима овог света, који бацају чежњиве погледе ка њој, у узалудној нади да ће јебати.

gaće koje daju guzicu osobama koje je nemaju
seksipilna odjeća
slično pušap grudnjacima
engleski: push up panties (čita se: pušap pentis)
nastalo od engleske rijeći "push up", što znači "diži gore", dakle dizanje guza ili sise
inovacija u svijetu donjeg rublja, najčešće crne ili bež boje
često se prave od satina, likre, poliestera što im daje sjaj, udobnost, seksipilnost

Zvezda vodilja svakog stranca koji dođe u Srbiju.
Bilo da su u napadu na naše žene, bilo na sport, bilo na ekonomiju.
I zato ćemo da ih obeščastimo. Ako već jesu, obeščastićemo ih u rč.
E, ako i to jesu, nema druge nego da se postavimo kao vajolentne pro patriote.
Znači, agresija.

Naš jezik ima jedan od najljepših i najrazvijenijih akcenatskih sistema na svijetu. Kod nas su akcenti razvijeniji nego kod Italijana, čiji je jezik poznat po melodičnosti. Imamo 4 akcenta: kratkosilazni, kratkouzlazni, dugosilazni i dugouzlazni, plus postakcenatske dužine.

Kao što im i ime kaže postakcenatske dužine su duže izgovoreni slogovi koji se nalaze nakon akcentovanog sloga u riječi. Nekada nakon akcentovanog sloga može da se javi i više postakcenatskih dužina, npr.
poLIcaajaacaa, oMLAdiinaacaa, djeVOjaakaa.

Karakteristično je da su se na ekavskom području postakcenatske dužine skoro sasvim izgubile. To daje poseban šmek beogradskom govoru koji tako djeluje brz i urban. Međutim to nije ispravno. Ipak, ne izjednačavam ispravnost sa ljepotom i tvrdim da mi beogradski govor jako lijepo zvuči pod uslovom da nije "ufuran".

S druge strane na ijekavskom području su se postakcenatske dužine očuvale, ali takav govor mnogima u Srbiji para uši, iako je potpuno ispravan. Oni takav govor nazivaju otezanjem.

Ali, postakcenatske dužine su nekada neophodne da bi se razlikovale pojedine riječi:

KAmen - napravljen od kamena
KAmeeeen - mali komad stijene, ili vrsta građe

Je mega glamurozni društveni događaj (urbano rečeno hepening), koji traje 10ak dana na kome napoznatiji, mladi nadobudni talentovani kreatori predstavljaju svoje kretenske kolekcije odeće, donjeg vesa, cipela, šešira itd. Na tim revijama možeš videti ultra giga moderne bunde od 350 lisica sa 27 razlicitih boja i 3 lica, šešire koji zaklanjaju oči da onaj koji ih nosi ne vidi belu mačku, čizme od kombinacije perje-aluminijum, koje inače ne mogu da se nose (osim na fashion week-u), i ostale modele odeće u koje ne možeš da uđeš ukoliko iza sebe nemaš nekoliko godina anoreksije i bulimije, a da jedan takav komad gaderobe košta više od tri prosečne plate.
Uvek je propraćen ličnostima iz javnog života tipa: JK, Sani Armani, Vendi, Željko Joksimović i sličnim koji obavezno sede u prvom redu i zaineresovano prate i mrtve kokoške na glavama manekenki sa izrazom lica wow-kako-je-ovo-super-kul.
Posle toga uglanom sledi after party na kojoj se sva gamad sa revije i posmatrači skupe, uzmu po času beslpatnog alkohola, obraćaju se jedni drugima sa najodvartnijim šlihtarskim kezovima na faci i diskutuju o narednim modnim trendovima.

Ko kaže da se mora ceo dan spremati za goste? Sada kupite humusa i nakrkate leba i krastavaca i svako sebi maže. Nema više masnog posuđa da se trlja da se bude komšije i da budi žena muža kad leže kad je ovaj odma lego kad se najeo. Svako namaže si humusa na leba i gricka komad krastavca. Od aperitiva može jogurt i kefir ili kiselo vrhnje. Za specijalnu atmosferu pobrinula se kompanija Droga Kolinska ponudom širokog izbora pikantnijih humusa sa maslinama i sa leskovačku papriku. Može i da se priključi toster na sto pa da se jede topo leb a za serviranje se preporučaju bele ćase za potaž i plitki tanjuri za hleb. Jedna porcija je dve šnite belog hleba to je 100 kalorija a na 100 gr 163 kcal, 78kl. Sastav leblebije, biljno ulje, češnjak, bob. Jedna doza je dovoljna da se zadovolji jedna trećina potreba odraslog čoveka. Proizvod je slobodan od gmo i pet free sa pristupom za invalidska kolica i pusenje je strogo zanranjeno.

Odnos između gosta i pečenja na Srpskim slavama.

Engleski FAIL. Sve prihvacenija i cesce upotrebljavana rec, uglavnom medju omladinom, koja opisuje sarkasticno/ironicno/komican neuspeh ili nesrecu. Pandan izrazu WIN. Razlog zbog koga je ta rec toliko dobila na popularnosti, pored uticaja gomile ownage/pwnage/epicfail/demotivational slika i klipova, je i cinjenica da mi u nasem jeziku nemamo adekvatnu rec da se podjebavacki opise trenutak necijeg "fejla". Zamislite da vidite ortaka kako pada niz stepenice i kazete mu: "ahhaha brate kakav neuspeh"? Gradacija "fejla" se sastoji iz Fail->Epic Fail->Fail so big its allmost a win (iliti fejl koji ce vas dugo ostaviti zapitanim kako je pojedinac uopste to izveo). Takodje postoji jasna razlika izmedju klasicnog neuspeha i "fejl-a"

Akcija koja garantuje da će vam upropastiti dva dana u godini. Ako si posudu za uzorak stolice kupio dan ranije u apoteci (a nisi), potrebno je da:

- poraniš, verovatno neispavan,
- iskenjaš se na silu, jer ti se po Marfiju ne sere baš onda kada ti stvarno treba,
- onda onom kašikicom sa poklopca zavatiš komad fekalije
- guraš se nekoliko stanica sa penzionerima u gradskom kako bi stigao do higijenskog
- tamo čekaš na red jedan školski čas, stojeći jer mesta za sedenje su popunjena
- istrpiš krajnju neljubaznost u sobi za prijem stranaka
- na šalteru se odrekneš 1300 dinara
- u sobi broj 1 ti gledaju nokte i šake
- u sobi broj 2 proveravaju da li si im platio
- u sobi broj 3 ti dugačkim štapićima kopaju po grlu i nosu.
- kada sve to posle sat i po vremena obaviš, ostaje ti još samo da nakon nedelju dana dodješ po sanitarnu (naravno čekaš).

Posle svega ovoga, kada izmučen i izdrkan dodjem kući (ponovno guranje u autobusu sa penzionerima nekoliko stanica, samo u drugom smeru), dan ne može da mi popravi ni seks sa dve zanosne crnkinje koje će mi nakon orgija skuvati ručak, srediti stan i ispeći palačinke.

Lubenica. Spada u red povrća i isuviše velika(u zadnje vreme i skupa) da bi je čovek sam pojeo.

To je voćkica (može i povrćkica) koju kupiš jer ti je lepa na oko, miriše kao duša, sa flekicama ili bez, savršena ili ne, tebi je lepa i izgleda baš ukusno. Psihički si se već spremio za tu gozbicu. ALI kada je doneseš kući, spremiš na sebi svojstven način (sa ili bez rituala) i zagrizes, sledi razočarenje. Ukusa- nema, nema i nema.
Gotovo da se zapita čovek da ga ne prodaju odvojeno.
Ili ga ima, ali bolje da ga nema- kao kog gorkih krastavaca.
Pokušavaš ti nekako da je jedeš, tražiš neku aromu, istraješ kao junak par zalogaja, ali sve vreme kao da žvaćeš komad stiropora, pa je zavrljačiš u kantu, i kreneš da isprobavaš sledeću i tako se zanimaš dok ne nađeš jednu koja ima iole ukusa.
Do ovoga dolazi kada je voće došlo na pijacu nedozrelo, kada je upilo previše vode, jer su obilno padale kiše, ili nije imalo dovoljno sunca. Onda, zbog ''steroida'' za biljčice i ostale hemije.
Prosto da se čovek zapita, kako bilo šta danas ima ukusa ?
Dodatni poeni za stres se dobijaju ako ti je to omiljeno voće, ili ga nisi odavno jeo.

Kurči se. Izigrava facu i zapodeva kavgu.

Misli da je neko mudo a zapravo nije ni go kurac. U ogledalu vidi sebe kao čoveka veličine trokrilnog šifonjera, u stvari mu samo kompleksi krive odraz u istom. Ni to, što je u životu popio više batina nego vode, nije ga nateralo da malo preispita sebe.

Prosto i jednostavno, moli da dobije po tintari. A šta će na planinu bez opreme? Što bre čačka mečku sa prstom u oko?

Kulminacija razgovora babe i unučeta za vreme klope.

Igra koje smo se igrali kao mali "ulicari" koji bi sve dali za svoju ulicu i drugare iz iste. Prezirali smo druge "ulicare", a oni su nam uzvracali istom merom. Imali smo svoje vodje, one nesto starije, ali opet klince, koje smo gledali kao idole.

Rat izmedju dve ulice se, po nepisanom pravilu objavljivao svakog letnjeg raspusta. Koliko je tu tacno "rata" bilo, niko nije siguran, ali najbolji deo cele igre, bilo je prikupljanje oruzja. Pretrazivali su se parkovi, skolska dvorista, svaki komad okoline koji nije bio zabetoniran, svaki stap/motka, bio je od velike koristi. Pravile su se pracke(vodja je uvek imao najlepsu i najraznoboniju pracku, iako je njihovo destruktivno dejstvo dovodjeno u pitanje), skupljalo se kamenje(iako se nikada nije koristilo, valjda da bi zaplasilo protivnike). Vodje se nisu bavile tim fizikalijama, nego su smisljali taktiku... Kao mali Napoleoni, postavljali su svoje najbolje borce na udarna mesta i time dizali njihov ugled u drustvu. Ovi sitniji su imali svoje mesto u zadnjoj liniji i balone sa vodom u rukama, i pucali su od ponosa sto su deo ekipe i tog epohalnog ratovanja. Svaka grupa bi imala neko svoje "tajno skloniste", uglavnom ispod nekog drveta sa krosnjom do zemlje, gde bi se zavukli i ostavljali svoje oruzje, uvek sa vecitim strahom da ce protivnici otkriti taj tajni stek i na nedostojanstven nacin izgubiti rat.

Sam okrsaj je maglovit u secanju koje je, izgleda, napravilo svoj scenario bitke. Iskrsavaju slike pocepanih majica, mokre kose, ponegde raskrvavljenih kolena i pusta ulica prepuna stapova i pocepanih balona. Ni mnogo godina kasnije, autor teksta nije siguran da li se to sve zaista i dogodilo.

Drevna vještina stara koliko i sama perverzija u ljudskom rodu.
Primjenjuje se u svim situacijama gdje napaljenik ima priliku da dodirne ili bar vidi obrise svetog grala kojim je opsjednut od kada zna za sebe.
Prvi koraci u usavršavanju ove nimalo lake vještine počinju čim dotična osoba usavrši par osnovnih komandi puzanja.
Tu dobijamo nestašnu bebu koja se neprestano zapetljava u međunožje tetki,ujni,strini ili bilo kog stranog objekta u kući koji posjeduje rezervoar za mlijeko i komad tkanine koji koji rijetko kada prelazi ispod predijela koljenice.
Do osnovne škole već imamo razigranog dječaka koji umjesto lopte i klikera ganja djevojčice po dvorištu,spreman na lomljenje svih kičmenih prošljenova i par rebara u nadi da će otkriti koje su boje gaćice kod Sanje iz prve klupe ili da li je dupe ponovo pjelo gaće od učiteljice.
Kroz život ih srećemo na svim mjestima gdje postoji minimalna šansa da nahrane svoju napaćenu želju za gledanjem komada tkanine koji skriva blago koje rijetko koji dobije u životu. Od nezaobilaznog šteka u javnom prevozu do avanturista po crkvama,stepeništima u tržnim centrima itd.

Čestitka novokupljenog predmeta.

Kurbla je komad železa okvirno oblika slova "Z", slično ključu za kotač, koja je nekada zauzimala važno mesto u opremi svakog vozača (osim hulahopki, čekića, šrafcigera i izolir-trake).

njegova primarna namena bila je da se s pomoću nje automobil može ručno upaliti. Stariji modeli automobila (Ami 8, Dijana, Lada, Reno 4) imali su rupu dole na sredini na prednjem braniku kroz koju se ubacivala kurbla, i gde bi se spojila sa "izdankom" bregaste osovine. auto se stavio pod čok, u ler, i kurbla se LAGANO okrenula (UVEK u smeru kazaljke na satu!!!) četvrt okretaja, a ona brzo "drmnula" prema gore, paleći automobil. trebalo je samo paziti da je palac na istoj strani gde i ostali prsti, jer su ljudi kurblanjem znali i da slome prste i ruke.

naravno, ona je ispunjavala i druge važne namene: taksisti (a i obični vozači) mnogo su je voleli jer je bila efikasno ladno oružje, a niko nije postavljao pitanje šta radi u kolima. ako nastane gužva dobro je znati da nikada niste baš praznih ruku...
za neke modele se i preferirao.

Danas se kurbla spominje kada oće da se naglasi starost nekog (često elektronskog) uređaja, kao kompjutora ili mobitela: