Specifična podvrsta ljudi koji se odlučuju da maksumim svoje energije, finansijske moći i vremena ulože u naizgled potpuno nebitnu stvar. Neretko se posvećuju nekoj davno izumrloj spotrskoj disciplini, pogotovo su zastupljeni sakupljači koječega, od plastičnih flaša od kojih će izgraditi repliku Ajfilove kule do špenadli iz različitih vremenskih epoha. Ovaj tip ljudi često se prepliće sa Suvoserom i Ultimativna štekaraom. Po prirodi su tihi i ne vole naročito žene, jer one sve kvare.
Ono što važi za sve tihe šampione je sledeće:
1. Vreme u kome žive jednostavno nije njihovo vreme i u njemu se apsolutno ne uklapaju i ne pokušavaju da se uklope, čak su neretko asocijlni.
2. Ne žale pare na svoj šampionski poduhvat i pri tome za njih potrebe žene, dece i bilo kakvi drugi izvori troškova predstavljaju samo balast, te ih zato ignorišu.
3. Ne postoji hobi, zanimacija, ili bilo kakvo ljudsko delanje za koje tihi šampioni nisu čuli i iz koga ne znaju tihe šampione.
4. Najfascinajtnije televizijske emisije za tihe šampione su emisije o kosmosu, istoriji, antikvitetima, a kralj kanala je Art kanal.
5. Tihi šampioni generalno ne vole Histori kanal, o Diskaveriju da i ne govorimo, prevashodno zato što znaju istoriju mnogo bolje od svih zaposlenih na ovim kanalima, a i zato što poznaju verziju istorije (pravu istinu) za koju niko osim njih ne zna.
6. Fizički su uvek besprekorno pedantni, neretko i opsesivno-kompulzivni.
7.Omiljeni sport-šah, životinja-kanarinac ili ribica.

Neuspio pokušaj pravljenja frizure a la Ronaldo nanošenjem raznoraznih preparata, gelova i voska na kosu, sve sa ciljem kako bi se privukla pažnja ženskog roda. Završava se privlačenjem i skupljanjem velikog broja raznorodnih insekata.

Jedan od najvećih čeških svetitelja.
Slave ga kao zaštitinika svih gradova na vodi i mučenika.
Kako istorija kaže, poginuo je zbog svoje tvrdoglavosti i pravičnosti.
Naime, radio je na dvoru Češkog kralja Vaclava IV kao vikar i savetnik.
Kod njega se često ispovedala kraljica o njenim mukama u braku sa kraljem koju je Jan brižno savetovao da toleriše i prašta.
To njegovo savetovanje posle nekog vremena je zainteresovalo kralja koji je želeo znati šta to njegova supruga govori za vreme ispovesti.
Jan mu to,kako kaže predanje, nije hteo reći jer bi time prekršio pravila svoje svešteničke službe.
Kralj je zatim pribegao radikalnim načinima ispitivanja i bacio ga u tamnicu gde ga je mučio do njegove smrti jer ovaj nije hteo pa makar i po cenu života da oda tajnu ispovesti kraljice.
Nakon smrti, zapaljeno je njegovo teli i svezano za točak sa kojim je kasnije bačeno u Vltavu.

Jan Nepomuk, po modernim shvatanjima je naziv za onog lika koji je frendzoner ili samo dobar drug* (čitaj peder) tvoje ribe što joj večito nešto savetuje i pametari u vezi tebe.
Na kraju svake priče najebe zbog svog guranja nosa gde mu nije mesto jer je uvek treći igrač što je i previše za tango u dvoje.
U retkim slučajevima raspleta priče prođe samo sa šamarom preko labrnje i to u najmanju ruku pod uslovom da imaš male ruke.

Svetac te štiti i brani. Rogati reponja svaki dan postavlja pred tebe razna iskušenja, i bez svečeve pomoći bi upao u još veća sranja nego što su ova u kojima si. Za to ne traži mnogo zauzvrat, samo da ga poštuješ i da ne radiš na njegov praznik. A kako je čovek nezahvalna životinja, vrlo često se oglušuje o dobronamerna upozorenja da ne radi na crveno slovo. Posle se pita šta ga snađe.

Malene cave, godište 98+, zbog kojih se ide na robiju.

Znam da ste rekli šovinizma bez, ali - SMRDLJIVI ŠPANSKI CIGAN. Mutavi, nabildovani lemur iz Majorke koji bi, da ne igra tenis, danas najverovatnije iznajmljivao ležaljke i suncobrane debelo-znojavim nemačkim turistima pridošlim u ovo turističko mesto i s vremena na vreme uzaludno tražio povišicu od svog strica Tonija, inače verovatnog vlasnika jebenog štanda sa istim. Svojim pičkastim i sa mošnicama, logično, nimalo povezanim glasićem, pomenutim mušterijama iz Švabije bi odgovarao sa "Senkju veri mać" i "Dec fajv juros, plis" a nadimci mu skoro definitivno ne bi bili Rafa, Kralj Šljake i El Matador već bi mu se malobrojni ortaci-drugovi obraćali ili sa Šljaker, ili El Tumbonar (šp. "tumbona" = ležaljka).

Jer, ako postoji ili je ikada postojao jedan vrhunski sportista koji je veća sirovinčina, antipatičniji fizikalac u sportskoj areni i praznija ljudska ljuštura od narečenog dupočešača sa Iberijskog poluostrva, molim vas da mi javite, ja sam u fazonu možda eventualno ovaj lik...ali on baš i nije neki "vrhunski sportista", jebiga. Ustvari, najveća prednost dopingovanog govnara iz Španije u odnosu na eventualne protiv-kandidate u izboru za "Najiritantnijeg Sportistu Sadašnjice" ne potiče ni od njegove antipatičnosti, na kurac idućih tikova (izleči se, bre, više, skotino jedna, mamu ti drogiranu jebem u pičku, stvarno), ili od iritantnog načina na koji proslavlja teško osvojene poene, mečeve, titule, pičke materine. On je, jednostavno, ON - lik koji, realno, jedino zna da bije onu jadnu lopticu k'o Sveti Ilija, trči po terenu k'o veverica na kreku i pri svemu tome stenje k'o Ejža Karera u sendviču između dve čamuge. Uf, eno ga, osvoji ovo govno, čak i plače iritantno, jeb'o ga kurac...

Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.

Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.

A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.

Uvjerenje Hegelijanaca da je Hegel izvan svake kategorije po svojem umijeću i dominaciji nad ostalim filozofima.

Veliki značaj ove pojave dolazi do izražaja ukoliko vam je sjebana pakla pljuga.
Radi se o pljugi koja predstavlja nikotinsku rezervu i nalazi se isključivo iza ušne školjke,jer se tu oseća najsigurnije. Kod nikotinskog zavisnika, stvara osećaj ogromnog oduševljenja i ponosa zbog sopstvene dovitljivosti i spretnosti.

Dama sa izraženom potrebom da bude jedinstvena, voljena od svih i pre svega da vodi igru.

Covek koji obozava toliko da bi pustio da ga njegov idol jebe....

Nevjerovatna stvar. U nama budi neko osjećanje ponosa, čini da se naša koža naježi, čak i ako je napolju 30 stepeni, tjera nas da se sjetimo naših predaka, i naše slavne srpske istorije. Čak i oni koji su potpuno apolitični, i na neki način egoistični, ne mogu da ostanu ravnodušni prilikom slušanja tih riječi koje su uvijene u neki plašt svetosti, hrabrosti i mučeništva. Mnoge unaprijed izgubljene bitke su dobijene zahvaljujući ovim govorima, mnogi je neprijatelj pao pred Srbinom koga vodi misao o Carstvu Nebeskom i o otadžbini, i mnogi je mladi život pao u odbranu te iste otadžbine, da bi se sačuvalo Srpstvo i rodna gruda.

Oblik komunikacije koji je popularan na fejsbuku.Poznata je po mnogobrojnim smajlijima i nekontrolisanom smehu,uglavnom kada se komentarisu slike,statusi,dogadjaji,rikvestovi i ostale pizdarije...

Apsolutni, neprikosnoveni, kralj ispijanja piva. Urbani Bog alkoholnih pića. Stari, proćelavi(ako ne i skroz ćelavi) simpatični čičica sa kačketićem, dugim žutosmeđim brkovima, krmeljavih, svijetlih očiju, u šarenom džemperu preko kojeg obavezno ide plava radnička jakna iz Titinog vremena, i starim ofucanim pantalonama.Svoje, već i onako poslijednje dane, provodi u ispijanju piva (nekad i rakije ili vinjaka ako je dan dobar) . Već duže vrijeme je bez žene, ako ju je ikada i imao, ostavljen od strane familije, bez igdje ikoga, ali opet, uvijek pozitivan i sa smješkom na licu. Ako je kada i radio negdje, sve pare od penzije troši na cugu, pa se nakon kraćeg vremena žica kod omladine ispred dragstora koja ga sa oduševljenjem prihvata,a češće, čak i poziva u svoje društvo. Od ranog jutra, već uveliko ušikan od alkohola, u stanju opšte prosvjećenosti iznosi svoje teorije smisla života i svojim pričama zapanjuje i izaziva opšti smijeh svih prisutnih slušalaca. Redovno razvaljen od cuge, pijan ko krokodil, sa miomirisom hekrolitara piva koje je prethodno stukao, jednostavno vas svojom pojavom poziva da mu kupite makar klipaču Jelena, koja za vas neće značiti ništa a njemu će uljepšati dan. Nakon što mu se lice ozari i nakon što je uzeo dobar cug, on će vam se iskreno zahvaliti i pozelice vam sve najbolje u životu davajući vam komplimente kako ste dobar momčić i kako vas Bog čuva.
Svaki kvart mora imati jednog...

Naročito korišćena stilska figura u pesmama Šabana i Šabaneza. U čitavoj pesmi u trajanju od 10 minuta ( od kojih se 5 minuta potroši na rastezanje krajnjih vokala - ooo, aaa, eee, uuuu, iiiii) zapazićete obilje genitivnih metafora koje predstavljaju surogat prave metaforičnosti, iliti samo njen pokušaj. I sve to u cilju da tekst pesme zvuči "lirskije" i emotivno i intelektualno uzvišenije. Elem, što neobičnije i nerazumljivije za izvodjača, to bolje.

Sinonim za ispadanje.

Opaska kojom hocete da podsetite sagovornika da je san ipak samo san, i da koliko god mocan bio, ma sta on tamo jebao ili vozio- i time se dicio, surova realnost je ipak ta koja je iskljucivo bitna i merodavna. A uglavnom i potpuno suprotna od sna doticnog.

Dve japanske reči - jedna, ne obavezno japanska, budala. Samoubica sa mikrofonom, često i iz baš vašeg socijalnog kruga, koji je par trenutaka ranije i okuražen sa 4-5 na eks popijenih piva konačno pomislio dume da peva i tako prijatno veče uz omiljenu zabavu nacije iz "Zemlje Izlazećeg Sunca" pretvorio u incidentnu situaciju sa upaljačima, pepeljarama, kriglama i, uostalom, svime ostalim što se u datom trenutku prisutnim žrtvama moglo naći pri ruci.

Jer sigurno ste se i vi, dragi moji čitaoci, barem jednom našli u prilici da, ako ne učestvujete u njemu, onda makar prisustvujete pomenutom hepeningu i pevačkim blamovima (čast izuzecima) koji su, prirodno, sastavni deo istog. No, to je fun deo čitave priče, pogotovo ako je tu prisutno neko žensko čeljade kojem je bitnija vaša namera nego tonalitet. Razume se, ima i onih debila koji su tu došli da pokažu svoje glasovne sposobnosti (šta god to značilo) i koji će se kasnije kući ponosno uputiti sa zasluženo osvojenom majicom Caffe Danguba - Kralj/Kraljica Karaoka i kuponom za 2 domaća piva, idemo na na 3, ali ne govorim ja ni o njima. Govorim, naime, o onim teškim antisluhistima međ' rasom nas homo-sapiensa kojima su najviši vokalni dometi bili vrištanje za sisom iz perioda kad su bili bebe, odnosno horsko urlanje glasovite numere "Pjano daj gol" na utakmici izmeđe Čukaričkog i Zvezde pre sto sezona. Bilo 2:1 za Čuku, bajdvej.

Elem - izopštiti iz društva. Barem kada su karaoke u pitanju...

Slomi ih do kraja, bez milosti, nateraj ih da se sakriju u bubašvabinu rupu iskopanu unutar mišje.

Nas glumac,stariji covek,koji zbog svog imena (pomalo smesno deluje kada se izgovori sa upitnim znacenjem) se moze naci u bilo kojoj ulozi na svetu i da zameni bilo kog glumca. Moze da bude detektiv Horejso Kejn,Silvester Stalone,Kijanu Rivs,Al Pacino,Brus Vilis,Borat,Hoze Manuel Rodrigez... itd. Isto tako to je dobar odgovor na glupa pitanja keve/drugara/caleta....