Lik koji, uvek kao posmatrač, nikad kao učesnik, prisustvuje svim tučama u gradu, i sutradan ih prepričava sa tendencijom da preuveliča pojedine delove.
- Srdžbu mi, boginjo, pevaj Đoleta, Dobrivojeva sina,
Pogubnu, kojano zada braći Petrović hiljadu jada,
Snažne je duše mnogih junaka ona k Ambulanti,
Poslala, njih same učinila da prebijeni budu
Deci i štreberima zajebancija, a Zevsova se vršaše volja
Otkad se bijehu onomad razdvojili posle svađe
Petrovića sin, junacima kralj i divni Đole.
- 'Ajde, Homere ne seri, nego pričaj k'o normalan čovek, što su se Đole i Petrovići pobili?
Pohlepa, alavost, udar slave u glavu su samo od nekih posledica. Jednog uobičajnog dana, sedaš za komp, pišeš po tebi prosečnu defku... Nedugo potom, uviđaš neuobičajan skor, kometare poznatih autora, i misliš se :"e fala kurcu, da i ja ubodem nešto."
Odlaziš do faxa, pokazuješ svoje ostvarenje istomišljenicima. Lep osećaj, nema šta....Dolaziš kući, sjeban od obaveza i sveopšteg sivila, bržebolje na Vuku, i onda...
"Jebote, ovo nije moj profil, kad sam se pomako za ovoliko mesta, šta sam beše..." ,
otvoriš defke i uočiš njega...taj plavi znak, hteo bi da tu radost podeliš sa celim svetom, ali dzaba...Nevukjalije bi se smorile, čale i keva bi se pogledali međusobno i samo preksrtili....ništa od toga. Javiš samo najbližim ortacima.
Pun si sebe, proveravaš skor non-stop, ali kad pentranje uz lestvicu uspori, apetiti rastu. Zapitaš se , što je penjanje usporilo, proklinješ hejtere.
Smoren buljenjem u svoj profil, povremenim osvežavanjem stranice, ležeš da spavaš, i počinješ da snuješ.
Kako ti Ivan Ivanović krade fore, svi te tapšu po leđima, i govore kako si ti kralj, a on običan plagijator. Ti se na sve to samo smeškaš, i odgovaraš posterom sa njegovom slikom, i ispod komentar "Moje si fore došo da kradeš", odma pluseva ko šaše, komentara sa 5 strana sveta...I onda se trgneš i u sebi misliš"Čovek ti da prst, a ti oćeš ruku." Samo legneš na drugu stranu, u nadi da će ti Bog oprostiti grehe.
The end
1) Drevna i mistična tehnika vrednovanja usluga. Ne zna se tačno gde je, kada i kako nastala ali neki istorijski izvori tvrde da su ti isti koji su je izmislili jednog sunčanog petka oslobodili izvesnog Varavu, što se kasnije poprilično loše odrazilo na njihovu brojčanost. Za ove tvrdnje, međutim, ne postoje dovoljno opipljivi dokazi. Ono što se ipak sa velikom sigurnošću može reći to je da su se šacometrijom oduvek koristile tri profesionalne kategorije : majstori, zanatlije i stomatolozi. Tako je ostalo i do dana današnjeg. Metodi šacometrije se umnogome razlikuju od standardnih tipova naplaćivanja. Naime, dok ostali sistemi cenu određene usluge formiraju po principu utrošeni materijal + lični trud ( aka ‘RUKE’ ), šacometrija koristi tzv. ODOKATIVNI PRISTUP ( ‘od oka’ ; prim.prev. ) kao glavnu metodu prilikom naplate. To u slobodnom prevodu znači da se cena bazira na osnovu vašeg izgleda, geografskog porekla vašeg odela i cipela, marke vašeg automobile i sata na ruci ali i parfema koji koristite. Sam postupak je izuzetno komplikovan i uči se godinama. Možda je ipak najbolju definiciju šacometrije dao Kralj Petar I Karađorđević : ‘ Što lepše budeš mirisao, smrde će više da te oderu ‘. Dobro, ok. Nije to rekao, ali nemojmo biti baš toliko sitničavi…
2) u našem narodu veoma rasprostranjen postupak merenja tj. premeravanja. Umesto metara, centimetara, kilograma, litara i ostalih standardizovanih mernih jedinica, u šacometriji merimo korake, prste, lubenice, prazne čaše a izrazi tipa ‘pun kao oko’ i ‘ma, proći će sigurno’ samo su jedni od brojnih dokaza o popularnosti ove metode.
- I dobro, kakva je dijagnoza, majstore…?
- Pa, znaš šta, šefe…tebi je ovaj tvoj auto u jako lošem stanju. Došao si kod mene u poslednji čas. Evo ovako : karburator ti je otiš’o, hladnjak ti je u totalnom kurcu – bušan k’o švajcarski sir, bre! Kočnice k’o da i nemaš, prednja osovina dobrano napukla a anlaser....Ja stvarno ne znam kako ti uopšte pališ ovu šklopociju! Čime? Je l’ upaljačem...?!
- Dobro, dobro, u pičku materinu....Nego, koliko će to sve da me košta...?
- Praktično džabe. Samo --- evra.
- Molim?! Je s’ ti normalan, čoveče!? Daj da vidim cenovnik!
- Slušaj, bolje nemo’ da gledaš cenovnik jer će oči da ti iskoče. Idi sedi tamo, ćuti i budi zahvalan što si naiš’o na mene. Mali, donesi ovom drkadžiji jednu čašicu rakije da se smiri, pa ga kad popije oteraj odavde – ide mi na živce...!
________________________________________________________________________- Majstore, doš’o sam da m’ ga malo naštelaš – neć’ da ide preko 300 u sedmoj....
- Hm...Je l’ ti nov...?
- Jes’ vala. Pre nedelju dana ga uz’o iz fabrike u Nemačku...
- Uuuuuuu....c,c,c,c....vidi ti ovo...Znate šta, gospodine, moraću malo da ga detaljnije pregledam – neke stvari mi deluju prilično zabrinjavajuće u predelu pepeljare...Ej, mali...smesti gospodina za sto, sipaj mu viski..., ustvari donesi mu celu flašu i idi probudi moju ženu. Možda zatreba kasnije...
_______________________________________________________________________- Je l’ prolazi...?
- Prolazi...
- Je l’ prolazi...?
- Prolazi, bre...
- Je l’ prolazi...?
- Dve trepavice ulevo i proš’o je....
Specifična podvrsta ljudi koji se odlučuju da maksumim svoje energije, finansijske moći i vremena ulože u naizgled potpuno nebitnu stvar. Neretko se posvećuju nekoj davno izumrloj spotrskoj disciplini, pogotovo su zastupljeni sakupljači koječega, od plastičnih flaša od kojih će izgraditi repliku Ajfilove kule do špenadli iz različitih vremenskih epoha. Ovaj tip ljudi često se prepliće sa Suvoserom i Ultimativna štekaraom. Po prirodi su tihi i ne vole naročito žene, jer one sve kvare.
Ono što važi za sve tihe šampione je sledeće:
1. Vreme u kome žive jednostavno nije njihovo vreme i u njemu se apsolutno ne uklapaju i ne pokušavaju da se uklope, čak su neretko asocijlni.
2. Ne žale pare na svoj šampionski poduhvat i pri tome za njih potrebe žene, dece i bilo kakvi drugi izvori troškova predstavljaju samo balast, te ih zato ignorišu.
3. Ne postoji hobi, zanimacija, ili bilo kakvo ljudsko delanje za koje tihi šampioni nisu čuli i iz koga ne znaju tihe šampione.
4. Najfascinajtnije televizijske emisije za tihe šampione su emisije o kosmosu, istoriji, antikvitetima, a kralj kanala je Art kanal.
5. Tihi šampioni generalno ne vole Histori kanal, o Diskaveriju da i ne govorimo, prevashodno zato što znaju istoriju mnogo bolje od svih zaposlenih na ovim kanalima, a i zato što poznaju verziju istorije (pravu istinu) za koju niko osim njih ne zna.
6. Fizički su uvek besprekorno pedantni, neretko i opsesivno-kompulzivni.
7.Omiljeni sport-šah, životinja-kanarinac ili ribica.
Gledam na Studiju B emisiju o čoveku koji sakuplja ižvakane žvake po ulici i od njih pravi nakit. Sav je tih, smeran, nosi naočare sa debelim crnim okvirima (sada, iz nekog razloga, moderne), narvno nosi pulover i košulju. Pokazuje kako živi sam (začudo), ali postiže da sve opegla, opere, pospremi i stan mu je uvek izrazito uredan. Komšika komentariše kako je to najtiši mladić (od 38 godina) koga je ikad videla. Ja odmah zamišljam ženske udove u zamrzivaču.
Okrećem drugi kanal, na njemu "Ko to tamo peva" i upada mi u oči lik Bate Stojkovića.
Zvoni telefon, otac mi javlja kako bi bilo lepo da napravim kolač jer mu dolazi u posetu prijatelj, inače šampion tipografije u staroj Jugoslaviji.
Definicija se napisala sama.
Neuspio pokušaj pravljenja frizure a la Ronaldo nanošenjem raznoraznih preparata, gelova i voska na kosu, sve sa ciljem kako bi se privukla pažnja ženskog roda. Završava se privlačenjem i skupljanjem velikog broja raznorodnih insekata.
A: Au, kralju, zašto izgledaš k'o da si vozio motor bez kacige?
B: Seri ti, ribe se lože na ovo. Ronaldo na ovo fata ribe!
A: A ti? Ti sa tim mo'š samo mušicu da navataš. Vidi koliko ih se samo zalijepilo na tebe. Izgledaš ko pokretni insektarijum.
B:Ae..
A: I JU! Kolika karakondžula. Mrda se! Ček' sad ću je roknem!
Jedan od najvećih čeških svetitelja.
Slave ga kao zaštitinika svih gradova na vodi i mučenika.
Kako istorija kaže, poginuo je zbog svoje tvrdoglavosti i pravičnosti.
Naime, radio je na dvoru Češkog kralja Vaclava IV kao vikar i savetnik.
Kod njega se često ispovedala kraljica o njenim mukama u braku sa kraljem koju je Jan brižno savetovao da toleriše i prašta.
To njegovo savetovanje posle nekog vremena je zainteresovalo kralja koji je želeo znati šta to njegova supruga govori za vreme ispovesti.
Jan mu to,kako kaže predanje, nije hteo reći jer bi time prekršio pravila svoje svešteničke službe.
Kralj je zatim pribegao radikalnim načinima ispitivanja i bacio ga u tamnicu gde ga je mučio do njegove smrti jer ovaj nije hteo pa makar i po cenu života da oda tajnu ispovesti kraljice.
Nakon smrti, zapaljeno je njegovo teli i svezano za točak sa kojim je kasnije bačeno u Vltavu.
Jan Nepomuk, po modernim shvatanjima je naziv za onog lika koji je frendzoner ili samo dobar drug* (čitaj peder) tvoje ribe što joj večito nešto savetuje i pametari u vezi tebe.
Na kraju svake priče najebe zbog svog guranja nosa gde mu nije mesto jer je uvek treći igrač što je i previše za tango u dvoje.
U retkim slučajevima raspleta priče prođe samo sa šamarom preko labrnje i to u najmanju ruku pod uslovom da imaš male ruke.
Dođi ti Nepomuče da ti čika nešto za uvce zaarlauče pa da vidimo šta si to pametno savetovao moju Sanju u vezi mene.
- Ovaaaj.... Nisam ... ja .... ništa.... Samo sam...
:ŠLJAS: Ovo ti je za ono što si rekao da sam propali alkos.
:ŠLJAS: Ovo ti je za ono što si me kao video u lokalu kod Ace sa nekom plavušom.
:ŠLJAS: A ovo ti je da znaš ubuduće.
Uostalom, bolje beži dok mi se nije smrčilo pred očima.
I ako još jednom samo čujem da si koristio svoje čudesne moći savetovanja kod moje ribe ima čudesno da te obesim za ta tvoja imaginarna muda o onu tamo materijalno prisutnu banderu.
Svetac te štiti i brani. Rogati reponja svaki dan postavlja pred tebe razna iskušenja, i bez svečeve pomoći bi upao u još veća sranja nego što su ova u kojima si. Za to ne traži mnogo zauzvrat, samo da ga poštuješ i da ne radiš na njegov praznik. A kako je čovek nezahvalna životinja, vrlo često se oglušuje o dobronamerna upozorenja da ne radi na crveno slovo. Posle se pita šta ga snađe.
U Knjizi o Milutinu Danko Popović opisuje kako su Milutinu izvršitelji odveli dve junice iz štale za porez. Milutin odlučuje da piše kralju, svom ratnom drugu, na Oplenac i da se požali. A majka mu odgovara:
- Ovo što nas je zadesilo, to je kazna zato što radiš i na crveno slovo. Nije za ovo tebi kralj kriv, nego si kriv sam - krčio si na Trijerarha.
Malene cave, godište 98+, zbog kojih se ide na robiju.
A: Halo Miki, ajmo do dgra?
B: E ne mogu tebra, imam par šema sa nekim ribidžonkama.
A: Jesi normalan... zaglavićeš mardelj jebote...
B: Opušteno tebra, preko fejsa se igramo, znaš kako ih derem na "Ne ljuti se čoveče" i "Slagalici".
A: Koji si kralj... odrasti već jednom.
B: Čuje se kliktanje miša. Toooo bre, šestica!!! Ušo sam ti u kućicu malena OPAAAA
A: Prekida vezu i briše broj osobe B iz imenika.
Znam da ste rekli šovinizma bez, ali - SMRDLJIVI ŠPANSKI CIGAN. Mutavi, nabildovani lemur iz Majorke koji bi, da ne igra tenis, danas najverovatnije iznajmljivao ležaljke i suncobrane debelo-znojavim nemačkim turistima pridošlim u ovo turističko mesto i s vremena na vreme uzaludno tražio povišicu od svog strica Tonija, inače verovatnog vlasnika jebenog štanda sa istim. Svojim pičkastim i sa mošnicama, logično, nimalo povezanim glasićem, pomenutim mušterijama iz Švabije bi odgovarao sa "Senkju veri mać" i "Dec fajv juros, plis" a nadimci mu skoro definitivno ne bi bili Rafa, Kralj Šljake i El Matador već bi mu se malobrojni ortaci-drugovi obraćali ili sa Šljaker, ili El Tumbonar (šp. "tumbona" = ležaljka).
Jer, ako postoji ili je ikada postojao jedan vrhunski sportista koji je veća sirovinčina, antipatičniji fizikalac u sportskoj areni i praznija ljudska ljuštura od narečenog dupočešača sa Iberijskog poluostrva, molim vas da mi javite, ja sam u fazonu možda eventualno ovaj lik...ali on baš i nije neki "vrhunski sportista", jebiga. Ustvari, najveća prednost dopingovanog govnara iz Španije u odnosu na eventualne protiv-kandidate u izboru za "Najiritantnijeg Sportistu Sadašnjice" ne potiče ni od njegove antipatičnosti, na kurac idućih tikova (izleči se, bre, više, skotino jedna, mamu ti drogiranu jebem u pičku, stvarno), ili od iritantnog načina na koji proslavlja teško osvojene poene, mečeve, titule, pičke materine. On je, jednostavno, ON - lik koji, realno, jedino zna da bije onu jadnu lopticu k'o Sveti Ilija, trči po terenu k'o veverica na kreku i pri svemu tome stenje k'o Ejža Karera u sendviču između dve čamuge. Uf, eno ga, osvoji ovo govno, čak i plače iritantno, jeb'o ga kurac...
Definicija napisana za Mizantrophy II.
Još jedna od instanci korporativne pandemije metastazirane na mozgove wannabe kultivisanog i urbanog balkanskog življa. Doručkovanje u fensi lokalu, sa sve Rej (Ša)Ban naočarima i sveže istrimovanom džerardbatlerovskom bradom na dužinu od tri dana, i braon pamučnim šalom predstavlja mentalnu megasvrš projekciju sebe kao seljebritija sa paparaco fotke na naslovnoj Kurira, odmah dole desno od slike Velje Ilića sa polovkom rakije dok u krupnom planu lokalni popa svešta kazan za rakiju.
Sendvič se naručuje, ali ne sa salamom podrigušom, jer je to "ono kao fuuuj" nego sa sastojcima egzotičnih imena, prateći krkansku maksimu iz rodnog sela "što zajebanije zvuči - to mora da je bolje". Eksplicitno se, preteći taze manikiranim prstom, zahtevaju masline ali samo ubrane levom rukom osamnaestogodišnjeg evnuha na plantaži sa sunčane strane Vezuva. Dijetetski jogurt se prihvata, ali samo ako je masnoća u njemu retka k'o obor svinja u centru Teherana. Obavezno se obeduje sporo, nakon svakog zalogaja se ruke stresaju od mrva, ali opet ne presporo jer se mora ostaviti neki utisak brzine - baticu svi traže, jer je neki kurac.
A kad se dođe u svoj faensi stan, napiči se Miloš Bojanić sa BN televizije, dok se lagano za svoju dušu mezeti crveni luk i preklanjski čvarci koje je baba iz rodnog sela poslala po kondukteru Autoprevoza Banjaluka. Boli ga kurac - u svojoj je mišijoj rupi kralj vasiJone.
Uvjerenje Hegelijanaca da je Hegel izvan svake kategorije po svojem umijeću i dominaciji nad ostalim filozofima.
- Uff, što je dobar Kant. Kategorički imperativ, Kritika čistog uma, Kritika praktičnog uma i Kritika moći rasuđivanja. Još se kralj naruga s teorijom o kozmosu. Znači, bomba.
- Tri zakona dijalektike, fenomenologija duha, lukavstvo uma, apsolutni idealizam, subjektivni, objektivni i apsolutni duh. Čovik iz naroda.
- Je, čovik iz naroda, a uzdiže birokraciju.
- Slušaj, Švabe su to. Čista hegelmonija, da ne duljimo.
Veliki značaj ove pojave dolazi do izražaja ukoliko vam je sjebana pakla pljuga.
Radi se o pljugi koja predstavlja nikotinsku rezervu i nalazi se isključivo iza ušne školjke,jer se tu oseća najsigurnije. Kod nikotinskog zavisnika, stvara osećaj ogromnog oduševljenja i ponosa zbog sopstvene dovitljivosti i spretnosti.
Marko: Brate,daj mi pljugu?
Pera: U jbt, izgleda da sam je zaboravio kod Pileta u lokalu!
Marko: Ne,ne,ne..on je to produvao sve 100%. Znaš kakav je furundžija
Pera: Ma dobro je brate,tu mi je zauška,hvala bogu,izdelićemo
Marko: Kakav si ti kralj! Bio sam u tripu da ću da riknem ako ne začadim
Dama sa izraženom potrebom da bude jedinstvena, voljena od svih i pre svega da vodi igru.
Na jednoj šahovskoj tabli, negde na virtuelnom svetu, iza sedam gora i brda, ali ne i mora. Doduše, razdvajaju nas nekoliko reka, živela je jedna crna Dama od marcipana.
Verovalo se da je dama ispunjena sa najtoplijim kremom, i lešnjacima. Činilo se ma koliko je hladno tamo negde gde je odlutala i kako ju je partija vodila, da je onaj krem u njoj i dan danas topao i sladak. Za nju je vezan bio jedan mali Piun. Crn kao i ona, ali izguljen od mnogih poteza, potrošene obuće i pun otisaka njegovih vlasnika, koji su ga bacakali, rušili, žrtvovali, milion i milijardu puta.
Mali crni Piun je od Dame samo tražio malo topline, neku vrstu zaštite i da preživi partiju, ali Dama ga je zapostavila zbog jednog topa, koji se činio veoma drag i bio slatkorečiv. Mnogi su dobri piuni branili njenu čast i toplinu za koju su mislili da ima u srcu. Čas se činilo da je u sredini te dame, džem od jabuka, čas najslađa jagoda, čas najslađi krem, kao onaj u bakinim "princes krofnama".
Onaj mali crni Piun je mnogo puta ispao budala i opet je opraštao Dami, jer ju je volio kao prijateljicu, mada, ona nesrećna i kukavna je na to gledala kao na nabacivanje. Jednog dana shvatio je Crni Kralj da se mali Piun mota oko Dame, i rešio da ga žrtvuje u prva tri poteza. Ali nije nesrećnik znao da je Dama iznutra ustvari kvarna i trula i da je celu partiju igrala sa mnogo igrača dok nije shvatila da je jedan mladi Laufer ustvari najgluplji lik kojeg može da smota.
Kralj je žalio, ali ne za Damom, već za onim malim crnim Piunom, oguljenim i istrošenim, onim Piunom koji je do zadnjeg koraka stajao uz njega sam na tabli, okružen neprijateljima.Šah dama od marcipana je odavno razotkrivena, umesto srca je imala žuč. Kralj je odavno matiran jer nije bilo onog crnog malog Piuna pokraj njega...
Covek koji obozava toliko da bi pustio da ga njegov idol jebe....
Miki-Brate vidi kako igra ovaj Lebron,covece,koji je kralj,koji frajer..
Cane-Pa dobro,fino igra,nije los..
Miki-A vidi koji je smeker a pogledaj ga,kako je mocan..
Cane-E sad Miki brate,mnogo kenjas.
Miki-E brate kad bi ga vido dao bi da me kara...
Cane-...............................istinit razgovor (a Miki nije gej)..
Nevjerovatna stvar. U nama budi neko osjećanje ponosa, čini da se naša koža naježi, čak i ako je napolju 30 stepeni, tjera nas da se sjetimo naših predaka, i naše slavne srpske istorije. Čak i oni koji su potpuno apolitični, i na neki način egoistični, ne mogu da ostanu ravnodušni prilikom slušanja tih riječi koje su uvijene u neki plašt svetosti, hrabrosti i mučeništva. Mnoge unaprijed izgubljene bitke su dobijene zahvaljujući ovim govorima, mnogi je neprijatelj pao pred Srbinom koga vodi misao o Carstvu Nebeskom i o otadžbini, i mnogi je mladi život pao u odbranu te iste otadžbine, da bi se sačuvalo Srpstvo i rodna gruda.
Vojnici, tačno u 15 časova neprijatelja treba razbiti vašim silnim jurišem,
razneti vašim bombama i bajonetima.
Obraz Beograda, naše prestonice, mora da bude svetao.
Vojnici!
Junaci!
Vrhovna komanda izbrisala je naš puk iz brojnog stanja.
Naš puk je žrtvovan za čast Beograda i Otadžbine.
Vi nemate dakle, da se brinete za živote vaše, oni više ne postoje.
Zato napred, u slavu! Za kralja i Otadžbinu! Živeo kralj, živeo Beograd!Major Dragutin Gavrilović, 6. oktobar 1915. godine.
Oblik komunikacije koji je popularan na fejsbuku.Poznata je po mnogobrojnim smajlijima i nekontrolisanom smehu,uglavnom kada se komentarisu slike,statusi,dogadjaji,rikvestovi i ostale pizdarije...
Maja slatkica Djordjevic:Bila na treningu,iscrpljena...Sada kulira u salonu:))))))
Djole Antraks:Ej pa de si ti,kako je bilo sinoc kod baneta?:D
Maja slatkica Djordevic:Super,samo sto smo morali da nosimo sladju do kuce koliko se napila...lol:DDDDDDD
Djole Antraks:Omg,ona nije normalna:)))))
Maja slatkica Djordjevic:hahahahaha,ludaca:DDDDD
Djole Antraks:Taj fazon:))))
Maja slatkica Djordjevic:lol::P
Djole Antraks:Rofl!!!:D
Maja slatkica Djordjevic:Koji si ti kralj!!:))))))
Djole Antraks::)))))))))))))))))
Apsolutni, neprikosnoveni, kralj ispijanja piva. Urbani Bog alkoholnih pića. Stari, proćelavi(ako ne i skroz ćelavi) simpatični čičica sa kačketićem, dugim žutosmeđim brkovima, krmeljavih, svijetlih očiju, u šarenom džemperu preko kojeg obavezno ide plava radnička jakna iz Titinog vremena, i starim ofucanim pantalonama.Svoje, već i onako poslijednje dane, provodi u ispijanju piva (nekad i rakije ili vinjaka ako je dan dobar) . Već duže vrijeme je bez žene, ako ju je ikada i imao, ostavljen od strane familije, bez igdje ikoga, ali opet, uvijek pozitivan i sa smješkom na licu. Ako je kada i radio negdje, sve pare od penzije troši na cugu, pa se nakon kraćeg vremena žica kod omladine ispred dragstora koja ga sa oduševljenjem prihvata,a češće, čak i poziva u svoje društvo. Od ranog jutra, već uveliko ušikan od alkohola, u stanju opšte prosvjećenosti iznosi svoje teorije smisla života i svojim pričama zapanjuje i izaziva opšti smijeh svih prisutnih slušalaca. Redovno razvaljen od cuge, pijan ko krokodil, sa miomirisom hekrolitara piva koje je prethodno stukao, jednostavno vas svojom pojavom poziva da mu kupite makar klipaču Jelena, koja za vas neće značiti ništa a njemu će uljepšati dan. Nakon što mu se lice ozari i nakon što je uzeo dobar cug, on će vam se iskreno zahvaliti i pozelice vam sve najbolje u životu davajući vam komplimente kako ste dobar momčić i kako vas Bog čuva.
Svaki kvart mora imati jednog...
Naročito korišćena stilska figura u pesmama Šabana i Šabaneza. U čitavoj pesmi u trajanju od 10 minuta ( od kojih se 5 minuta potroši na rastezanje krajnjih vokala - ooo, aaa, eee, uuuu, iiiii) zapazićete obilje genitivnih metafora koje predstavljaju surogat prave metaforičnosti, iliti samo njen pokušaj. I sve to u cilju da tekst pesme zvuči "lirskije" i emotivno i intelektualno uzvišenije. Elem, što neobičnije i nerazumljivije za izvodjača, to bolje.
Šaban 1 – "A volela bi da zbog tebe ja na čelo pištolj stavim
i da na ŠALTER TUGE doživotno ime staviiiiim";
Šabaneza – “Uuuuuu zlo doba pučeeee, ko iz pakostiiii, LASTIŠ MOJEEE HRABROSTIIIIIIIIIIIIIII”;
Šaban 2 – “Nisam ja, nisam ja kao drugi sviiiii, kao drugi sviiiiiiiii.
Nisam ja, nisam ja OSVETNIK LJUBAVIIIIIIIIIIIII”;
Šaban 3 - "Zašto me, majko, rodiiii da svetom lutam jaaaaa, kafana car da budeeeeem i KRALj SVITANJAAAAAAA?!"
Temeljni pravni dogmatski alat iliberalnog sustava jer omogućuje moć bez odgovornosti, odluku bez istine, štetu bez krivnje, normu bez zakonodavca. To je savršeni pravni mehanizam za autoritet bez odgovornosti.
Dobra vjera je statusna kategorija, odnosno položaj u hijerarhiji.
Dobra vjera funkcionira kao sekularizirana teologija vlasti. U srednjem vijeku kralj je vladao po božjoj milosti. Danas, regulator djeluje u dobroj vjeri.
Oba su neprovjerljiva, nefalsifikabilna, iznad empirije i služe kao štit od odgovornosti. To je metafizički štit u sekularnom pravu.
Najveća perverzija je dobra vjera bez kompetencije. U pravu je moguće biti potpuno u krivu, napraviti ogromnu štetu, donositi pogrešne mjere, kršiti prava i svejedno biti u dobroj vjeri. Pravo ne pita
jesi li bio sposoban, nego jesi li mislio da si sposoban? To je apsurd.
Zato dobra vjera ubija odgovornost jer omogućuje ovo frankenštajnovsku konstrukciju: neznanje + ovlast = imunitet
To je točno suprotno od profesionalne odgovornosti. U bilo kojoj struci, liječnik odgovara za grešku, inženjer odgovara za grešku i pilot odgovara za grešku, dok regulator je postupao u dobroj vjeri. To je jedina profesija na svijetu gdje što si više pogriješio, to se više skrivaš iza dobre vjere.
Dobra vjera nije dokaz nevinosti,
nego dokaz nedodirljivosti. Ona ne služi istini. Ona služi zaštiti institucije od posljedica.
Moderna vlast i dalje legitimizira ne kroz odgovornost za posljedice, nego kroz pretpostavku dobre namjere. To je teološki ostatak u sekularnom pravu. Samo se Bog zamijenio regulatorom.
Sinonim za ispadanje.
-Mare, brate aj pozovi Žileta i ona njegova dva ortaka na fudbal, nek popune broj...
-Brate ti njegovi ortaci su osigurači teški, aj što ispadaju u fudbalu, nego čuo sam da je jedan od njih dvojice ispao iz autobusa jebote, kakav kralj...
----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Danas igra Ana u trećem kolu, si video kako razbila onu Indijku?
-Ana je osigurač, zato ne loži se.
-----------------------------------------------------------------------------------------------------------------------------
-Sinoć mi se ponašao kao osigurač, nikako da joj uđe.
