Evo u ovom primjeru ispitivač je superego*, na pitanja odgovara ego**, a kad drama dosegne vrhunce iz dubina psihe prolomaju se uzvici ida***:

SUPEREGO: Zašto sinoć nisam prišao onoj ribi što je stajala za stolom do nas i svo vrijeme mi se smješkala?
EGO: Bila je velika gužva, a bilo je i dosta mojih ortaka, ne znam kako bi oni reagovali da joj priđem i da me odbije možda bi se isprovaljivao.
SUPEREGO: Kad god iziđem uveče na takva mjesta bude gužva i budem sa ortacima, a sinoć sam bio lijepo raspoložen, malko sam popio, a nisam bio pijan, ta je cura bila raspoložena i svo vrijeme me gledala i osmjehivala mi se, a ja joj ipak nisam prišao. Zašto?
EGO: Zato što joj nisam prišao odmah, a čim joj ne priđem odmah, ona misli da sam kukavica, da se stidim, da sve radim smišljeno, a ne prirodno.
SUPEREGO: Da, ali ko da je to bitno, mogao sam pričati sa ortacima, zezati se, a poslije nekog vremena najnormalnije prići curi i početi neku normalnu priču da ni ne skonta da je startujem.
EGO: Ko bi se sjetio neke normalne priče, a uostalom 90% tih startovanja su paćenička a ima i boljih mjesta za muvanje nego u klubu.
SUPEREGO: To je samo izgovor!
EGO: Jest izgovor, pička sam i šta sad?
ID: JA NISAM PIČKA! JA SAM FACA, CAR, KRALJ, PRVAK U SKOKU U DALJ, TRSITELJ, JEBAĆU IM MAMU SVIMA!
EGO: Jes, jes, kako da ne...
SUPEREGO: Slijedeći put MORAM nešto odraditi konkretno!
ID: NEGO ŠTA, VIDJEĆE ONI S KIM IMAJU POSLA!
EGO: Dosta sam jebavo sam sebe, odo vidit u frižideru ima li šta dobro za pojest...
----------------------------------------------------------------------

* superego = "nad-ja" u Frojdovoj teoriji psihoanalize dio uma koji predstavlja našu savjest i internalizovane roditeljske, društvene i moralne norme

** ego = "ja" dio uma u kome se nalazi naša volja, odluke i identitet

*** id = "ono" dio uma u kome su naše strasti, nagoni i bazični porivi

Negde na jugu...

Komšija: Je li bre, Milorade, šta bi sa oni Cigani, što su ti se nastanili na njivu?

Milorad: E, moj komšijo, napasti su to velike. Otišli mi na sud, kad sudinica veli: Milorade, zar je Vama malo 5 hektari?

Komšija: Kako, bre?

Milorad: Ništa, presudila ona da 5 hektara ostaje meni, a 5 ide njima. Kaže, to su ljudi koji su ostali s ničega, Šiptari im popaleli dole na Kosovo sve što su imali. Ja velim neka idu u Beograd da se nastanlju, golema je to varoš. Ovo je moje vekovno ognjište.

Komšija: I? Koje je bilo posle?

Milorad: Ništa, tada je ovaj moj mali Miloje još studirao prava u Beograd, a sad je svršio, vratio se i zajedno smo uložili žalbu. Eve, baš danas otišao na ročište.

Komšija: E, eve ga, vrća se s onu njegovu limunzinu.

(Objašnjenje: LimuNzina je "Dačija", koju je kupio od ćaletove ušteđevine. Seljacima koji su navikli na "Jugo", "Fiću", "Stojadina" i traktore deluje kao "Rols Rojs", a kada posle 2-3 godine bude u raspadnom stanju, prodaće je, dodati još malo i kupiti nešto bolje, pa će rodbina i lokalna ženskadija da misli još kako zarađuje silne pare)

Milorad: Gde si, sinko! Pričaj, koje si uradeo!?

Miloje: Pa, uradeo sam nešto, tatko. Evo, nama ostaju 3 hektari, njima ide 7.

Milorad (posle trenutka tišine): Koje bre buncaš? Kako to nama ostaju 3 hektari?
Jesmo tražili svih 10!?

Miloje: Pa, tatko, ti mi nesi rekao da su oni Cigani i to s Kosova. To im je uzeto ko olakšavajuća okolnost, vele, oni su ugrožena kategorija.

Milorad: Pa dobro bre, magarčino jedna, znaš li ti da ti to neje ni dedovina, ni čukundedovina, to ti je kurđelovina, nesrećo jedna! To je Knez Miloš lično pokloneo našoj porodici za borbu u Takovski ustanak, u kolibu tamo je Kralj Milan lično spavao kad je dolazio pre 120 godine, bre!

Komšija: E, nesrećo jedna, eve ti je dolazi mati. Sad biraj s koje će se utepaš kad joj kažeš: il `ćeš se besiš, il` s dvocevku...

Primeri koje sam sakupljao tokom vremena i ljutito čuvao od zaborava:

Neimenovani prijatelj, 22. godine;

Doktor savovic je kralj strucnjak svoje profesije samo takav , izvadi ja danas zub bez problema , i kod nas ima dobrih strucnjaka samo su u manjini ali kod pravih se ide . Kad smo manji bili pa nas odvedu na pregled obicno nesto kvar se skine sou ne uradi dobro pa onda nesto trazi cacka o pa ko te dovede ovamo s njim zajedno putuj :) Najgore nesto tako jos od pre ostalo i onda pravi probleme resis to i kao nov :) Ljudi koji vam ucine za njih je to mozda rutina to moze bit raznih stvari i dovoljno je da se zahvalite i pruzite ruku jer je normalno e takima treba donet neki poklon kao znak paznje a ne nekom levom em je nestrucan a jos i fazon jedva ceka kraj radnog vremena i povisica to se podrzumeva

Neka random devojka od 15-16 leta (primer sačuvan iz grupe o Elitnim Šporetima;

.. ma vi, ste jedni maliumnjaci! uffff kako me nerwirate!!!
- (plakanje od smeha 20 minuta) misliš, maloumnici, devojčice? I pripazi na znakove interpunkcije i apozicije, ne idu ti.
- Ne znam ja sta je ta vasa interunkcija, kreteni jedni bre!

I moj lični favorit, danas zapažen, koji je obrnuo igricu na hard bez čitovanja i postavio novi rekord u vadfakovanju.

Neimenovani prijatelj, 20 godina;

Nema takve pesme..Nema takwih reci..Kojima bih mogao hwalu Ti izreci. Neka ti ziwot, o moj BOZE bude hwala..Neka ti ziwot moj, o BOZE bude pesma koja nema kraja ^______________^

Nakon ovog poslednjeg primera sam odlučio da je vreme da se ovo podeli sa širokim auditorijumom, jer ove izlive radnje i emocije za koje nemam reči ljudi moraju da vide.

Stvorena si 1981. godine u prelepom Los Andjelesu. Nisi rodjena, kao ostatak tadašnjeg sveta. Ne, ti si stvorena. Stvorili su te neki čupavi, dobroćudni momci, koji su želeli da, svirajući neku novu muziku, te uzdignu do nebesa, da svako čuje za tebe i da mu osmeh ozari lice kada čuje šta imaš da ponudiš. Džejms i Lars su idejni kreatori tvoje kičme, udova i ličnosti. Potom su se u oblikovanju tvoga tela pridružili Dejv i Ron takodje. A malo zatim se pojavio Kirk, a potom tvoj svetac i zaštitnik, Klif. Bila si spremna da izadješ u okrutni svet, i da, sem svog nežnog osmeha, zabodeš štiklu u oko onome ko bezrazložno pljune u tvoje lepo lice, možda jer te ne razume, a možda jer se boji da okusi nešto novo i divlje.

POBIJ IH SVE! To ti je bio prvobitni moto, kojim si kupila neke nove klince, koji su potom izgradjivali svoje ličnosti prema tvom liku. Veliko je to delo bilo! Začetnica si nečeg fantastičnog! Ali nećemo pričati detaljno o svakom tvom koraku, nećemo pričati o borama i tvojim poznim godinama. Držaćemo se cveta mladosti i lepote.

Rodila si 4 kralja, Metaliko. 4 vladara koja i dan danas neosporno vladaju metalnom pesnicom od nekud.

Prvi je gospodar svih ubica, sekač.
Drugi je gospodar gromova, munja i neba.
Treći je onaj pravi vladar medj' običnom rajom.
Četvrti je Pravda lično.

Ali umrla si posle toga, Metaliko moja.
To je javna tajna. Niko o tome ne priča. Za nedovoljno obaveštene, ti si rodila još mnogo kraljeva.. Ne. Nažalost, nisi. To su kopilad neke tvoje nasilne zamene. Ta kopilad su uvek imala samo po koju pametnu da kažu. Ostatak.. Nećemo o njima.

Sve u svemu, draga moja, da te sažmem u par rečenica;

Rodila si 4 kralja, Metaliko, i umrla posle toga. Posle toga su ti u tvoje ime uvaljivali neku kopilad sa po kojom pametnom, ali nikad više lordove. Ovo bejaše tvoja finalna reč. Možda i najlepša.

Ovim svetom sada korača samo tvoja senka, ali si ti, draga moja, u svom najvećem usponu nama podarila 4 kralja, tvoje 4 ljubavi, koji su uspeli da demantuju onu staru - ni jedan kralj ne vlada večno.

Veruj mi, vlada.

I onda se pojavi drugi deo filma, koji traje duplo duže sa još krvavijom epskom bitkom u kojoj se vilin-princeza i klinac konačno zavole, usput se otkrije da je Crni Imperator zapravo davno izgubljeni ujka, a u trećem delu konačno dolazi do sudara svih svetih armija na nekom poljančetu ispred Belog Grada, uz epsku muziku, a klinac pomoću davno izgubljene mape nađe ulaz u Crnu Kulu gde Crnom Imperatoru iseče glavu i nabije ga na kolac. I na kraju se oženi vilin-pricezom i odlazi u zalazak sunca sa njom po treći put...

Šmeker stari, opasnoga kova,
Sa glavom što podseća na plovak,
U svakom filmu on je čisti plus,
Opaki dasa zvani Vilis Brus!

U Nemačkoj rođen, prošlog veka,
Lako je mogao da postane pekar,
Varilac, ili čak fizikalac,
Jer mu otac beše toga talac.

Opasno je k'o klinac mucao,
Te da bi ovaj problem spucao,
Rešio je tada mlađani Brus
Glume i drame da upiše kurs.

Kako od glume para nemade,
Odluči tad, uz vel'ke gonade,
Da pravi sekjuriti postane
Jer ne htede da bere bostane.

Kasnije je, to kaže wikia,
Bio izjedač kikirikija,
Dok u zasedi bejaše ček'o
K'o detektiv da proveri nekog.

Ipak je sudba drukčije htela,
Te brzo Vilis postade ćelav,
Da mesečari tad beše poč'o,
Pa se od plate počasti Svočom.

Sa Bejsinger Kim, veoma lepom,
Naš'o se na sastanku slepom
Al' Brus se hitro okrenu puški,
Da bosih nogu tu umre muški.

Nije mnogo uloge čekao,
Intenzivno zanat je pekao,
Pa je publici priredio šok
U treš-pobedi zvanoj „Hadson Hok“.

Da neće sve od ruke mu poći
Vide Vilis tu u „Boji noći“,
Al' od filma koji beše sranje
Barem je izvukao jebanje.

Da mu uloge baš sve ne liče,
Posta deo Petparačke priče,
Gde u besu i silnom revoltu
Ubi usranog Džona Travoltu.

Nedugo potom, sa Bredom Pitom
Saj-faj svet je raspizdio kitom,
Pobede mu kapa posta puna,
Glavni šef od dvanaes' majmuna.

Kao Budve Šako Polumenta,
Brus je deo Petog elementa,
Znade kako da primeni silu,
Na Oldmana i Jovović Milu.

Već ga behu proglasili dedom,
Kad međutim grunu armagedon,
U proročanstvu, rekoše Vlasi,
Mora ćelav čovek da nas spasi.

U svemiru on bejaše umro,
Pa su mu leš osveštali rumom,
Da se kao psiholog-duh skrasi,
U šestom čulu, gde slave ga Vlasi.

Brzo je smrt sa sebe stresao,
Natašu Henstridž ležerno kresao,
Jer morao je junak da tuca,
Heroj, ubica, mekoga srca.

U gradu greha beše Alfa pas,
Surogatima nudio je spas,
Džoša Hartneta mlatnu po njuški,
Pa ode još jednom dumre muški.

Kad je i njega Slaj zamolio,
Ćelavi baja nije odolio,
Potrošni je šmekerski kameo
Pobedom čistom lako samleo.

Da opet demantuje da je đed,
SMorganom Frimenom snimio „Red“,
Nit' je star, nemoćan, nit' brz i kus,
Legendarni kralj je taj Vilis Brus.

Lea Kiš: Moj sledeći gost... hnjo, hnjo, hnjo, hnjo, ahaahahahaha... je proslavljeni, ahahahaa, pevač narodne muzike Stanko Nedeljković – Bađi... hahaha, aplauz.

Bađi: ...zdravo Lea, sjajni gosti, pa kaže ...ALKOHOLA KRALJ, TO SAM SADA JA, PROKLETA JE MOJAAAAA SUDBINAAAAA...

Lea Kiš: Hnjo, hnjo, hnjo, hnjo, aplauz za Bađija, hahaahahaha, hnjo, hnjo, hnjo. A naredni gost dolazi pravo sa planine, virtuoz, umetnik...Bora Drljača, aplauz.

Bora Drljača: Šta hoće ovaj Bađi? Saće ti pokaže stari vuk gde zeka pije vodu... JA SAM, JA SAM ŠNAJDER SVE PO MERI KROJIIIIIM...

Lea Kiš: Aplauz za Boru. Nego, Boro, nešto si se naduo kao da si ček'o krticu celu noć?

Bađi: Haha, bravo Lea, jebi, ne vadi!

Bora Drljača: Ma koja krtica?! Era me vodio u neku medicinsku školu.

Lea Kiš: Koji ste krasni tražili u medicinskoj?

Bora Drljača: Jebeš budalu, rek'o mi da tamo juri ribe u slobodno vreme pa smo čekali celu noć da neka dođe, sve dok nisam provalio da je pola 11 uveče i da se ne ide u školu.

Lea Kiš: Hahahaha, hnjo, hnjo, hnjo, pa što si onda toliko naduven?

Bora Drljača: Ma neki kreteni se drogirali u dvorištu, pa nas jurili špricevima i sušenim koprivama tri sata oko terena za fudbal.

- Brate dođi odmah. Došli neki likovi ispred picerije. Požuri.
- Evo me, da ponesem nešto.
- Ma jok, šištavci ali ih je mnogo.
- Stižem! Da zovem još nekog usput?
- Dođi sam.
.
.
.
- Ej brate pa nema nikoga ispred.
- Ma znam nego gore su neki lik i dve ribe, pa ih nešto ložimo. Samo da te uputim na brzaka. Završavali su džidžu kod nekih momaka na Zvezdari. I tu im oni uvalili čaj. Onda kada su izvalili i vratili se nazad, likovi sve troje prebili i još im uzeli telefone. Nemam pojma kako su ovde završili, a dole su negde iz Bloka.
- Pa šta ih ložimo uopšte?
- Za sada ne znam, videćemo u kom pravcu će da ode. Smišljaj usput.
- Ok.
.
.
.
- Ovo je taj moj drugar Urke o kom sam vam pričao. On će da vidi i to da reguliše.
- Ćao, ja sam Urke.
- Ćao ja sam Goran, ovo je Maja, a ovo Slavica.
- Ispričao mi je drugar sada šta je bilo. Kakvi seljaci, nevera. Jedino možemo, ako se slažete da ih izujemo iz đonova i pouzimamo im sve što imaju tog trenutka kod sebe.
- Pa može to.
- Ali moramo da vidimo sa Šefom prvo. Ne smemo da akcijamo bez njegovog pristanka. Dođite vas troje večeras ovde, pa ćemo da mu izložimo situaciju. Ako kaže da može, stupamo u akciju.
- Joj, ja se bojim. Nemojte, nema veze.
- Ma čega se bojiš Majo? Jel Maja ono beše?
- Da.
- Šef je kul lik. Onako pravi mangup. Ne brini. Aj sada idite i vidimo se uveče.
- Idemo, hvala ljudi.
- Ništa, ništa.
.
.
.
- Što si im rekao da dođu uveče? I ko je jebeni šef? I šta ćemo da ih ložimo?
- Pa pazi. Ne znam još sve, ali Šef će biti Miladin matori alkos, a pristaće za vinjak jer on sve radi za vinjak. Moramo da ga nateramo da se okupa, da mu obučemo neke fensi stvari i na šišanje da ga vodimo. Dalje ćemo da vidimo. Kao on sedi sam u separeu. Pored njega će da stoji Đole jer je ogroman i ćelav. Pa videćemo šta ćemo da ih ložimo.
- Hoćemo da izjebemo one dve.
- Ma jok. Deluju ok, onako kurvinski, ali tripujem da su novopečene navučene pajdomanke.
- Možda bi mogao Miladin da ih jebe?
- E to ti je već dobra ideja. Taman kod Saleta gajbi. Kuća mu je vrh, a matorci na moru.
- A dal će dati Sale gajbu?
- Ma naravno da hoće. Za to zezanje da Miladin opali dve guske, daće sto posto. Pa sa ovim potezom ulazimo u legendu.
- Ajde. Vidimo se uveče.
.
.
.
- Đole, zovi Saleta i još par njih, dođite u piceriju pa da podelimo uloge.
- Kakve uloge, učim čoveče ispit mi je za dva dana?
- Nećeš verovati kada ti kažem.
- Dobro, evo me.
.
.
.
- Ćao Majo, ćao Slavice. Gde vam je onaj momak?
- Nije mogao da dođe. Znate, mislile smo same da svratimo.
- Odlično. Ono tamo u ćošku je Šef. Zapamtite, kada vas pozove morate da iskažete poštovanje i obraćate mu se sa Vi. Onaj krupni momak pored njega Đole Kasapin. On priča umesto njega. Znači Šef mu šapne, on ispriča šta je Šef šapnuo, pa nemojte da vas iznenadi to.
- Dobro. A jel moramo i mi prsten da mu ljubimo kao vi?
- To ne. To samo pripadnici familije rade. Dovoljno je da on vidi da ste pune poštovanja.
- Dobro, razumele smo.
- Idem ja sada do njega da ga pitam. Da garantujem za vas.
.
.
.
- Miladine kakav si mi lep k’o slika tako. Hoćeš da jebeš one pičoke tamo?
- Čuj ’oću jebat’. Pa naravno da ’oću. Još mlada piletina, dvaes godina. Pičić k’o kolačić. Znaš kako kod nas na Romaniji kažu....
- Dobro, dobro, dobro. Samo s vremena na vreme šapni Đoletu nešto kao na uvo, a on će da odradi ostalo. Đole, ti si i kao vozač, odvezi ih posle kod Saleta na gajbu nek ih Miladin oplodi.
- Hoću matori. Koji si ti bolesnik nevera. Al vrh je fora. Vidi kako tripuju da će da budu konkubine mafijaškog bosa hehehehe
- Ma pajdomanke ko ih jebe hehehe
.
.
.
- Tebra vidi kako ih Đole obrađuje.
- Aha. Vidi kako se smeškaju. A vidi ga Miladin kralj podzemlja ehehehehe
- Surovo. Au ja ne verujem. Još će ih stvarno opaliti. Posle ću morati gajbu da dezinfikujem, ali ova priča će nas nadživeti.
- Stvarno. Ultimejt loženje. To je to. Nema dalje.
- Evo ih ustaju. Priđi Miladinu da ti šapne na uvo kao da idemo na Zvezdaru u akciju, a ti onda pokaži na nas par rukama da krenemo sa tobom. Mi izlazimo, Miladin ih privodi i to je to.
- Krećem.
.
.
.
- E brate jesi čuo da je Miladin pazario triper od one dve hahahaha
- Au kakvo finale. Nisam mogao bolje da očekujem. Jel ljut na nas?
- Ma jok. On je starog kova. Kaže da ko nije imao u životu triper, nije ni jeb’o. A još plus, Đole kako kaže, izuo ih je matori iz đonova. Onaj cijalis je isto bio dobra ideja.
- Ja i dalje ne verujem da smo namestili Miladinu da jebe one dve guske i to na kakvu priču samo. Shvataš da nam je ovo vrhunac ložačke karijere, da smo ušli u legendu. Već se pojavio grafit u kraju "Miladin je jeb'o i to jeb'o k'o gazda"
- Da, već se zna. Odlazimo u istoriju kao najbolji.
- Najbolji.

Aleksandar Obrenović
Sigurno ste sreli lika koji je bio izuzetno vispren, ali izuzetno nezreo za svoje godine. E, takav je bio Aleksandar. Sa 27 godina (kada je tragično okončana njegova vladavina), on je već 10 godina bio kralj i prilično dobro je poznavao mehanizme vlasti. A kako i ne bi, kada je manje-više ceo život proveo na dvoru.
Ali sa druge strane...
Sva ta diplomatija, formiranja vlade, kurčevi-palčevi, sve je to za njega bilo poput nešto realističnije varijante DnD-ja (ovog puta, u kontekstu igre, pri čemu je on bio moderator). Ne dopada ti se što moraš da čekaš da se opunoletiš da bi seo na presto? Izvršiš puč i krunišeš se sa 17 godina. Ne sviđa ti se neki premijer? Makneš ga. Ne sviđa ti se ustav? Promeniš ga. Ne sviđa ti se što ti ćale i keva zakeraju za svaku glupost? Proteraš ih. Sve je to radio Aleksandar.
Ali, daleko od toga da je Srbija u njegovo vreme ekonomski ispaštala. Naprotiv. Svega jednu deceniju posle najrazvijenijih svetskih zemalja, Srbija je dobila električnu struju, razgranatu železničku, telegrafsku i telefonsku mrežu. Beogradom je počeo da saobraća prvi tramvaj, na konjsku vuču, doduše. Prva filmska projekcija u Srbiji je održana na Terazijama, i to nekoliko nedelja pre prve američke, u Njujorku.
I tako je sve išlo kao po loju do jednog trenutka. Kraljevske svadbe. Kaže legenda da Amerikanci svom sinu ispit zrelosti pomognu da položi tako što mu plate kurvu. Kada je došao u posetu u francuski grad Bijaric, gde je imala svoju vilu, Aleksandrova majka je dozvolila svojoj prvoj dvorskoj dami, Dragi Lunjevici-Mašin, inače raspuštenici, da... khm... njenog sina malo poduči nekim stvarima. Stvar je bila u tome što se Aleksandar u nju iskreno zaljubio (iako je razlika u godinama bila prema jednima 9, a prema drugima 12 godina u korist Drage, ali hej, kakve veze to ima!), a kada se vratila u Beograd, izabrao ju je za svoju ženu. Nije se opirala. A i što bi? Prvo, postala je srpska kraljica, drugo, imala je punu porodicu ljudi koji su pretendovali na visoke položaje. E, sad, postojao je jedan problem, o kome Draga nikada nije obavestila ni svog mužića, niti bilo koga iz njegovog okruženja. Naime, posle jedne povrede u ranoj mladosti, nije mogla da ostane u blagoslovenom stanju. Neki su slutili da postoji izvestan problem ("Ni prvom mužu nije rodila, pa neće ni kralju!", govorili su članovi vlade, koju je Aleksandar smenio upravo zbog protivljenja braku). Čak su i sami njegovi roditelji bili protiv braka (s obzirom da su se šurnaest godina međusobno svađali, najzad su se oko nečega i složili). Komedija se nastavila i kada je Draga lažirala sopstvenu trudnoću.
Kako kralj nije imao ni dece ni braće, stvorila se otvorena opasnost da se dinastija Obrenovića trajno prekine. Ipak, kap koja je prelila čašu, bila je činjenica da je kraljica predložila da njen mlađi brat bude prestolonaslednik. Neki oficiri su jednostavno rekli da im je dosta te zajebancije, napravili su plan, izabrali političare koji bi se pozabavili tranzicijom, odlučili da se dinastija Karađorđevića vrati na vlast i spremili se da "pobiju tiranina i njegovu metresu". Ali, kao u svakoj velikoj političkoj igri, postavlja se pitanje kako bi na to odreagovao spoljni faktor. Interesantno je da Aleksandar nije vodio ni jedan rat, za razliku od svog oca Milana koji je vodio i neke besmislene. Ipak, znatno su zahladili njegovi odnosi sa Austrijancima, a pokušaj da se približi Rusiji (koji je u jednom trenutku čak krunisan i kumstvom ruskog cara braku sa Dragom Mašin), završio se neuspehom (neki bi rekli, zbog nedostatka sina prestolonaslednika; a drugi, zato što je neka crnogorska princeza pravila spletke po Moskvi, jer je njen otac više nego otvoreno ciljao srpski tron). Vrhunac je bio, kada su se ruski i austrijski ambasador otvoreno dogovorili da "puste da bude šta bude". Tragične noći, 29. maja 1903. godine po starom kalendaru (otuda naziv Majski prevrat, po novom je to bilo 11. juna), isti oni oficiri kojima je hleb u ruke dao kralj Milan, upali su u dvor, i posle duge potrage, iza sobnog ogledala (ili iza proreza u zidu, zavisi koju verziju volite), pronašli kraljevski par i izmasakrirali ga. Slična sudbina je sačekala i kraljičinu braću i neke ministre. Nova vlada se postarala da vrati ustav koji je monarhu znatno ograničio ovlašćenja, odnosno uvodi parlamentarizam.
Napomena: Bulevar Kralja Aleksandra u Beogradu (eks-Bulevar Revolucije) se zove tako po Aleksandru Obrenoviću, ne po Aleksandru Karađorđeviću (koga Beograđani još nisu udostojili ulice) kako mnogi misle. Beograđani, ako ne verujete, njegov spomenik se nalazi blizu zgrade opštine Zvezdara.
Napomena 2: Neka nova istraživanja tvrde da su Englezi svojim potonjim prekidom diplomatskih odnosa sa Srbijom samo ispali kurve, jer je upravo njihova tajna služba i stajala iza Majskog prevrata. U to vreme, projektovan je Orijent ekspres, koji je trebalo da ide i kroz srpske pruge. Aleksandar je hteo da traži više cene za koncesije od onih koje su Englezi hteli da plate, pa ga je to koštalo glave.

Petar Karađorđević
Za Karađorđevog sina, Aleksandra, koji je vladao između prve vladavine Mihaila i druge vladavine Miloša, slovi da je bio takav mlakonja, da su se mnogi zapitali da on nije slučajno bio peder.... E, pa nije. Imao je decu. Njegov sin Petar je kao dete napustio Srbiju, u koju se vratio tek kada mu je delegacija Narodne skupštine donela povelju da je izabran za kralja. I to u nimalo zahvalnoj situaciji.
Ako ste mislili kojim slučajem da je onaj embargo 90ih bio prvo kolektivno diplomatsko-ekonomsko kažnjavanje Srbije, varate se. Šokirani srpskim tumačenjem demokratije (a naročito nonšalantnom tvrdnjom pojedinih ministara da je atentatom srpski narod legitimno izabrao svoju vlast), svi ambasadori (počev od engleskog) izuzev grčkog i turskog, napustili su Beograd i prekinuli ekonomsku saradnju. Srbija je imala tu sreću da je sada realna vlast prešla sa monarha na parlament i vladu. A predsednik vlade je postao verovatno najveći diplomata koga smo ikada imali: Nikola Pašić. Zahvaljujući Pašićevim pragmatičnim potezima, neke dve godine po dolasku Petra na presto, stvari su se izgladile i vratile u normalu- ambasadori su se vratili u Beograd, ekonomski odnosi su obnovljeni, zaverenici koji su pobili Obrenoviće su "kao" kažnjeni. Razvoj je nastavljen: Beograd je postao treći grad u Evropi koji je dobio električni tramvaj (na liniji veoma sličnoj današnjoj trojci). Kako su i kralj i Pašić bili veliki rusofili, odnosi sa ovim carstvom su procvetali. Međutim, odnosi su trajno počeli da se kvare sa jednom drugom zemljom.
Pošto ga je Milan očarao, Aleksandar razočarao, a Petar doveo u rezignirano stanje, austrijski car, Franc Jozef, rešio je da bude malo oštriji prema Srbiji. I tako je otpočeo tzv. "Carinski rat"- ukinut je svaki robni promet između dve zemlje. E, sad, ogromnom ironijom, ispostavilo se da je to imalo više štete po Austriju, nego po Srbiju. Svinje, koje su vekovima išle preko Save, sada su išle pod ruski, francuski i engleski nož, dok je nestalo srpske kobaje u bečkim mesarama. E, vidite ovako. Austrijska baba: to je nervozno stvorenje. Lično sam upoznao par primeraka. Kad austrijska baba koja ide u kupovinu neke robe, npr. mesa, to je još nervoznije stvorenje. A austrijska baba koja u svojim poznim godinama ide da kupuje meso, koga onda još i nema... To je stvorenje koje izaziva revoluciju! I tako: usled bapske revolucije, ali spoljno-politički sasvim tiho, Austrija je ukinula sankcije. No, Pašićevu vladu će Beč još jednom naljutiti, i to nedugo po okončanju ove nemile epizode. Znate, kad Čeda Jovanović u bujici trabunjanja kaže da je Srbija Kosovo izgubila 1999, a ne 2008. godine, negde ima pravo, jer otkad su umarširale NATO trupe, bilo je samo pitanje vremena kad će se Šiptari osiliti. E, slično je bilo i stotinak godina ranije. Naime, Berlinski kongres je dozvolio da austrijske trupe okupiraju Bosnu, ali da je zadrže pod sultanovom vlašću. Sada, kada je Osmansko carstvo dovedeno na ivicu potpune propasti, i kada je Srbijom i Crnom Gorom bilo odvojeno od Bosne, Austrija ju je anektirala (pripojila). Srbija i Crna Gora su odavno merkale da se ujedine sa Bosnom (i međusobno), i ponovo je sve mirisalo na rat. No, Francuska, Rusija i Velika Britanija su uspele da smire strasti i Srbija je morala da pristane na uvođenje zajedničkih administrativnih prelaza...pardon, da da izjavu kako nije suprotno njenim interesima to što je Bosna sada deo Austrije.
Pašić se sada okrenuo na drugu stranu. Dok je Evropa sa nevericom gledala kako je potonuo "Titanik"; Srbija, Crna Gora, Bugarska i Grčka su skovale pakleni plan.
No o tome u nastavku.

Upeklo Sunce ko da sam u furuni, forkrajstsejk! Moram da stojim i gledam kako ova dva papana prebacuju lopticu preko mreže, kao da je cilj da poen traje što duže. Ne mogu ni fakin nouz da počešem tokom poena... Ček da dam peškir čoveku... Enivej, obrisao ovaj majmun upravo glavu, noge, a onda i ruku, kojom je moment ago pre serve vadio gaće iz buljsona. Španac jedan raspali. Ou vel, makar mi je lepo uručio peškir, sou aj ken fino da ga uhvatim sa dva prsta za ćoše... Opet mlate 30 prebacivanja po poenu. Ha ha, papan, al’ se natrčao i izgubio his srvis gejm. Vidi ga sad ljakse, kao pobesneo nešto i samo pružio ruku da mu dam peškirče, a kao gleda di adr vej. Evo ti peškir, pajvane jedan, na! Neparni gem, fajnli. Šurnjaest minuta igraše dva gema. Kao to su mi neki gladijatori, ma hajde, kao to vam je kvalitetan tenis? Voleji, nula! Harizma, nula! Uf, barem konačno mogu da pročačkam ovo uvo u pauzi i češnem jajašca. Ah, megasvrš. Takoc...

Tajm? Šta bre tajm, glupi sudija? Ne mogu ni minut da opustim ramena i kopam po nosu, već novi gem. Servira ovaj iz Sibira sad. Ajde bre, serviraj, nanu li ti naninu, šta baunsing fakin bol tri dana, koji krasni? Opa, najs srv, decxko! ...Vidi ga Đoker, što se breca nešto na publiku. Hej, ljakse iz Sibira, igraj bre tenis i ćuti. Kako bre kralj Lebron ubada slobodna bacanja, dok ga lejzerom piče po faci i grlz skriming istovremeno? Njemu kao ne treba koncentracija? Tebi smeta vispering pri servisu. Idi mešaj malter... Pazi ti njega, što prstom pointing et mi ovako drsko, da mu kao dodam peškir sadodmasad. Pa nisam ti ja kriv što si razmaženo derište. Ma svi ste vi teniseri ekšli razmaženi, šta vam vič dik uopšte i treba neko ko vam dodaje peškire?!? Evo ti peškir, na! I nemoj se dereš na maj frend koji ti baca loptice tako, ščuo? Pih, šta bih ti rekao, samo da smem da naglas da pričam. Bolje ti je da serviraš, da ne popizdim do bojling point...

Pada mrak, a ovaj Španac je i dalje u spidu, tipa ran, Forest, ran. Konju jedan, jesi li nagudriran, padni već jednom! Nećeš da padneš? Dobro, evo ti peškir... Alo, maj frend, šta si mi se naguzio in front of maj nouz, miči mi tu bulju ispred glave, ne čeka se servis u publici. Beži bliže terenu. Nije mi klir inaf kako si ti bio prvi na svetu... Brejk? Fajnli. Drži tauel, valjda ćeš sada konačno da izgubiš, da mogu da idem fakin houm.

Kamon, Đovak, serviraj za kraj. Jesi nam svima antipatičan, ali sad baš želim da pobediš... O ne, opet serviraš lajk inđurd čiken, forkrajstsejk. Jesi li ti siguran da ne voziš rolere? Hoćeš ja da serviram umesto tebe? Šta me gledaš sad? A, hoćeš peškir, evo ti... pa gde ćeš sa peškirom? Uf, pa gde ga bacaš, nisam ja tamo, čoveče! Moram da se bacam ko na bejzbolu, da vatam peškir kad se ti, razmaženko, obrišeš. Mnogo si naporan... Meč point? Fala viliju! Evo ga i kraj, fajnali... WTF, ŠKK?!? Jebote, čoveče, ju skerd d šit aut of mi! Šta se dereš tu ko majmun?!? Pobedio, pa pobedio, koji ti je!?! Ne moraš da vrištiš k'o Tarzan zbog toga! I kakve su ti to bele tufne po rukama i vretu? Jesi li se i ti nama malo dopingovao, a Đovače? I ti i onaj Španac tamo preko puta? I posle ovi moji felou Amerikens dopingovani. Nije nego.

Enivej, nadam se da nisu skontali tipa figjurd mi aut, da ja ceo meč prdim u ovaj Đovakov peškir... Izvoli, Đovak, tvoj peškir, da se obrišeš pre ceremonije. Tako, tako, ogrni ga oko vrata, istresi i nosić, obriši usta... Bravo, bravo, vel dan... A ja od sledeće godine treniram hokej. Ćao, zdravo, gudbaj!

Prvi svetski rat- 1. deo
Odmah nešto da razjasnim: "Mlada Bosna" nije bila srpska nacionalistička organizacija, kao što se priča danas. Bila je upravo pro-jugoslovenski orijentisana organizacija, u kojoj je bilo i Srba i Hrvata i Muslimana. E, sad, da onaj nesrećni Gavrilo Princip nije bio Srbin, ko zna da li bi se njegovi revolverski pucnji uopšte pretvorili u povod za ono što je usledilo. Inače, jedina veza koju je "Mlada Bosna" imala sa Srbijom, bila je upravo preko pro-jugoslovenske organizacije "Ujedinjenje ili smrt". No, austrijska istraga nije gledala ideologiju, već samo činjenice. Jebi ga. Bosanski Srbin je ubio austrijskog prestolonaslednika, a oružje i motivaciju je dobio od Srba u Srbiji.
Elem, jednog mirnog jutra, u Pašićevu kancelariju je iz Beča stigao ljubavni telegram, od koga čoveka strefi infarkt: ultimatum. Austrijska vlada je otvoreno optužila Srbiju da joj je koknula princa prestolonaslednika, i zahtevala neke stvari, od kojih bi se i Sijera Leone osetio poniženim, da mu ih zatraži Amerika. Da stvar bude interesantnija, Srbija je prihvatila sve zahteve osim jednog: onog koji je podrazumevao da austrijski istražitelji i sudije mogu neometano po Srbiji da hapse koga god žele. Odgovor je, tipično srpski, poslat u minut do 12, dok se austrijski ambasador već pakovao da krene.
No vratimo se na opšte mesto: ni svet nije bio blesav. Još pre nego što su balkanske zemlje sklopile savez, sličan pakt su napravili Nemci i Austrijanci, i on je podrazumevao da se napad na jednu od njih smatra na obe. Nanjušivši sranje, slično su postupili Francuzi, Englezi i Rusi, stvorivši savez Antante. Srbija nije pristupila ni jednom od ova dva saveza (furao se Koštunicin fazon: politička i vojna neutralnost). Ipak, Pašić i Karađorđevići su dobili garancije od ruskog cara da će Rusija objaviti rat Austro-Ugarskoj, ukoliko ova napadne Srbiju. Najinteresantnije od svega je, ipak, što su sve evropske dinastije bile u veoma bliskim rođačkim vezama, tako da se ono što će uslediti može posmatrati i kao neko malo porodično raskantavanje sa milionima žrtava.
Elem, kada je odgovor stigao u Beč, nije zadovoljio tamošnje vlasti. Ipak, pre konačne odluke, carev izaslanik je otišao u Berlin. Nemački car je dao mig. Srbiji je objavljen rat. Pokrenut je domino-efekat.
Za divno čudo, Rusija je ispoštovala obećano: ruski car (koji je možda još uvek osećao grižu savesti što svoje kumove Obrenoviće nije zaštitio od atentata) objavio je rat Austro-Ugarskoj. Nemačka je momentalno objavila rat Rusiji. Francuska je objavila rat Nemačkoj i Austro-Ugarskoj. Dva dana kasnije, Velika Britanija je sledila Francusku. Telegrafija je činila svoje, pa su evropske sile o početku rata saznale pre nekih balkanskih, ali, čim je golub pismonoša stigao na Cetinje, kralj Nikola je postavio topove duž granice sa Hercegovinom, objavio rat Austro-Ugarskoj, i predstava je mogla da počne.
Narednih mesec dana, rat se uglavnom vodio međusobnim granatiranjima: austrijska artiljerija je gađala Beograd, a po prvi put, grad je bombardovan i iz aviona. Crnogorska artiljerija je gađala Hercegovinu. No, dok je na Balkanu, među zemljama koje su pokrenule sve, trajalo zajeb..., pardon, zahuktavanje, činjenica da su goleme borbe otpočele na istoku i na zapadu, svedočila je o pravim razlozima izbijanja Prvog svetskog rata: trebalo je da to bude sukob velikih sila, koji će okončati sve ratove. Nemačke trupe su prohujale kroz praznu Belgiju, i naletele na francusku vojsku. Rusi su formirali front širine stotine kilometara...
No, to nas ne interesuje. Mi se vraćamo na naš sporedni kolosek, sa koga je, jelte, ipak sve i pošlo. Elem, Austrijanci su posle mesec dana odlučili da pokrenu kopnenu ofanzivu. E, sad, način na koji su osmislili realizaciju dotične malo je zbunio i srpski generalštab. Umesto da pređu Savu i odmah osvoje Beograd, odlučili su da idu korak po korak, pa je ofanziva išla preko Drine. Ovaj genijalan plan ih je koštao kao ono kad je jednom `nomad Jamada ispao u prvom krugu Nindža ratnika, jer se previše osilio. Pripadnici Drinske divizije, a potom i celokupna Druga armija, posle nekoliko dana bitke na Ceru naterali su Austrijance u beg preko Drine (e, sad, neke budale su krenule za njima, pa su se podavile, jer nisu znali da plivaju). Dva meseca kasnije, ofanziva je krenula preko Drine, a onda i preko Save. Osvojeni su Beograd, ali i još neki gradovi. Činilo se da je Srbija gotova.
Ali, kurac! Sva srpska vojska koja je mogla da se sakupi, otpočela je ofanzivu na frontu koji je išao duž reke Kolubare. Čak je i kralj Petar uzeo pušku i učestvovao u borbama, štaviše, vojnik sa njegove desne strane je ubijen, a sa leve ranjen, dok samom kralju nije falilo ništa. Front je probijen, a Austrijanci su pobegli. Beograd je oslobođen.
Gotovo godinu dana, Srbija je imala priliku da sklopi mir. Štaviše, Austrijanci i Nemci su ponudili Nikoli Pašiću da potpiše separatni mir (odnosno, sama, bez obzira na druge saveznike)- Srbija nikada nije pristupila Antanti, što bi značilo da ne mora da vezuje svoju sudbinu za Francusku, Rusiju, ili druge. Ono što je usledilo, nije mi sasvim jasno: bez trenutka razmišljanja, Pašić je to odbio, tvrdeći da će nas Austrijanci i Nemci prevariti. Štaviše, u isto vreme, srpska vlada prvi put zvanično donosi odluku o neophodnosti ujedinjenja svih južnih Slovena- iako su se mnogi od njih borili protiv Srbije (izuzetak su Crnogorci, koji su u to vreme imali jedan izlet u Hercegovinu, i planirali su da zauzmu Sarajevo. Bezuspešno). Srbiju je morio još jedan problem- epidemija pegavog tifusa, koji su, navodno, preneli mađarski vojnici. E, sad, nisam baš nešto siguran otkud ta ideja- mislim, po čemu su mađarske vaške opasnije od srpskih. Mislim, logično je da je najveće žarište bilo Valjevo (jer se tu blizu vodila bitka), ali drugo najveće žarište je bio Bitolj, na krajnjem jugu zemlje (ne zaboravite šta je sve obuhvatala Srbija u tom trenutku), a otkud tamo Mađari, to stvarno ne znam.
Elem, posle 3 godine ratovanja (računajući i Balkanske ratove), Srbija je bila slomljena. Granatiranja pograničnih gradova su se nastavila, pegavac je ostavio traga, a Austrijancima su se na balkanskom frontu pridružili Nemci. Vlada i vrhovna komanda su doneli odluku da se izvrši povlačenje do Grčke, koja je prihvatila da ponudi utočište Srbima, iako je formalno bila neutralna. Taman se otpočelo sa time, kad su u rat ponovo ušli i Bugari, koji su sada uzeli celu Makedoniju za sebe. Još jednom velikom ironijom slučaja, Srbi su sada mogli da se povuku samo kroz jednu zemlju, protiv čijeg formiranja su bili, a zahvaljujući čijoj neutralnosti su bili bezbedni- kroz Albaniju. Crnogorci su u bici kod Mojkovca usporili austrijsko napredovanje, ali su ubrzo kapitulirali. Posle više meseci epskog povlačenja preko albanskih gudura, Srbi su stigli do obala Jadranskog mora. Bez ijednog broda na vidiku. Ruski car Nikolaj, ponovo se pokazao, nažalost, poslednji put: zapretio je povlačenjem Rusije iz rata, ako saveznici ne pošalju transport za iznurene Srbe.

*

Posle nešto više od jednog veka obnavljanja nezavisnosti i teritorijalnog širenja, Srbija je faktički nestala sa svetske karte za svega nešto više od godinu dana. Tačnije, morala je da otpočne sa izgradnjom sopstvene budućnosti na grčkom ostrvu Krf. Ali kakvu su budućnost izabrali, u sledećem nastavku.

Dan 1:
Dolazak, razmatranje kreveta, ferka sa ortakom koji je hteo da bira krevet pre tebe. Ferka sa drugim ortakom koji je hteo da pravi redosled tuširanja posle svakog treninga.

Dan 2:
Izmučeni od prvog treninga, svi idu u sobu, dva ortaka muvaju recepcionerku, trener pizdi što je kapiten otišao do kladže i to da igra voćkice. Jedan ortak ostao na terenu da radi trbušnjake da bi ga trener stavio u prvu postavu kada se vratimo gajbi.

Dan 3:
Nervoza. Već svi u kurcu zbog ustajanja u 7 i 15, trener ostao da kunta, kapiten vodi trening, 25 krugova oko stadiona, nema sečenja kod korner zastavice.

Dan 4:
Dva ortaka ostala da kuntaju, nema ih na doručku. Trener pizdi i pravi razgovor da se utvrdi čije su pljuge ispale na stepenicama. Svi ćute. Javlja se rezervni golman, kaže da su to pljuge od njegove keve koje je slučajno stavila u njegov džep.

Dan 5:
Rezervni golman je ispraćen na prvi jutarnji. Ostatak ekipe trči krugove, četiri igrača se žale na žuljeve, nisu razgazili nove kopaje što im uzo ćale za pripreme. Uveče večera, a jedan ortak biva iznabadan jer je svima sipao pola kilograma bibera u jelo. Nekome se digo kurac i uzeo da smara da se cirka. Svi se nećkaju ali jedan po jedan kreću da pristaju.

Dan 6:
Na prvom treningu trećina ekipe. Ostali spavaju, mrtvi. Trener popizdeo. Ulazi u jednu od soba i izlazi frustriran. Jedan od igrača zaspao u kadi. Druga dva igrača povraćaju po trećem, a četvrti pika soni sa pivkanom u ruci, prelazi master ligu.
Trener pravi sastanak. Jebe majku svima. Zove roditelje i direktora kluba da kaže kakva sranja se događaju. Nas sve boli kurac. Dogovaramo se šta ćemo uveče da cirkamo kada ovaj prestane da jede govna

Dan 7:
Prvi trening odrađen do jaja. Svi su pokidali, odigrala se popodne prijateljska, trener povileneo jer smo svi igrali kako je hteo i našli igrača. Rezervna ekipa odigrala bolje, a naš špic izuo od batina lokalnog levog beka, jer se ovaj iskompleksirao što nema original kopaje.
Dolazi veče. Izlazak u lokalnu kafanu, trener ispao kralj pošto smo pobedili, ali da smo u krevetu do 11. Tamo zatičemo lokalnog levog beka sa četiri drugara i tri pičke u helankama. Nas 14 krećemo da muvamo te pičke, ostalih sedmorica izvlače napolje lokalne momke i kreću da ih lemaju. Dva ortaka privode pičke, jebu ih, izbacuju kroz prozor i pišaju po njima dok ove dve kupe stvari. Jedan ortak ispizdeo pošto je krenuo prvi da muva plavušu i čeka svoju priliku da na treningu olomi noge svima.

Dan 8:
Prvi trening, laganica. Trener nas podelio, daje markere jednoj ekipi koja pizdi što je vruće i mora da se kuva u onom plastičnom mikrofiberu. Jedan od igrača se pravi pametan i kreće da dribla sve redom. Trener pizdi, šalje celu ekipu da peglaju krugove. Svi su kivni na sebičnog saigrača i kenjaju mu dok se trče krugovi. On im vrišti u facu. Kapiten popizdeo, kaže da će da vidi uveče.
Svi se opet porazbijali kao guzice. Kapiten kenja sebičnom saigraču, jedan drugom mamu, kreću da se nabadaju, uleće još par ortaka, kapiten slomio tv u sobi, sebični saigrač izvalio štok od vrata i polupao plafonjeru. Trener ulazi u sobu, jebe mame svima, pali pljugu da se smiri, uzima flajku i naginje. Ekipa u šoku, svi kreću da se smeju, a nakon tri minuta, iako je tri ujutru svi trče krugove oko hotela.

Dan 9:
Trener priveo recepcionerku, nema ga na prvom treningu, svi mrtvi mamurni.

Dan 10:
Polazak kući, cirkanje u autobusu, ekipa nikad spremnija od silnih treninga.

Dan 14:
Prva utakmica, pukli 3:0 gajbi.

U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.

Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša.
Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude.

...

Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice?
Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!

...

Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu:
Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi...
Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o...

...

Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr...
Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim?
Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu!
Mitar: Šta palamudiš, dete?
Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu!
Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...

Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana?
Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je.
Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica.
Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...

13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...

Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo?
Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama...
Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle...
Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...

klop klop klop x156

Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno?
Stanislava: Imamo, i to platnu!

okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu

Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček?
Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije.
Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove!
Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put.
Majda: Ali tata!
Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit.
Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!

...

Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera.
Mitar: Ali moj je benzinac!
Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje.
Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva...
Stanislava: A super kar...
Mitar: TIŠINA TAMO!!!

Emisija "Reci malo, reci glupo"

Voditeljka:"Poštovana publiko kraj malih ekrana dobrodošli u još jedno izdanje naše emisije rekordne gledanosti. Sa nama su danas gospodin A. iz stranke "Liberalno-Super-Kul-Samo-Jaši-Svi-Smo-Naši-Bajke-za-malu-decu demokratske partije" i gospodin B iz partije "Nacionalno-osvešćenog-deso-desnije-desno-u-pičku-materinu-najsprskijeg-od-svih-srpskih-saveza". Sa nama su je još i gospodin Nepošteni-Dekadentni-Intelektualac-Koji-prima-Lovu-od-Svih. Tema naše emisije je..."

(čuje se blago nakašljavanje)

Voditeljka:"..a da tu je i ovaj lik..kako ono beše..joj pa znam te bre sa Kalenić pijace..PošteniIntelektualac,da! Dakle tema naše emisije je ulazak u Eu, NATO i NATO bombardovanje i Hag. Raspalite! B. hoćete Vi prvi?"

Gospodin B (režeći): "Agr!Grrr!Ne EU, EU zla ustaše ustaše,NATO ustaše fašisti Hag kazamat srpski heroji Ja besan ja bijem! Svetosavlje, gibanica, zeljanica!Jedemo korenje srpsko korenje"

Voditeljka: "Zanimljiv stav, posebno je upečatljiv način na koji ste oglodali mebl sa te fotelje. A šta Vi kažete gospodine A?"

Gospodin A: "Ja se uopšte ne slažem sa gospodinom B! Naravno neupućenoj osobi se može učiniti da tu ima nekih preferencija ali to je netačno! Mi moramo u EU jer kad uđemo tamo napraviće taj dan u Briselu veliki maskenbal i biće mnogo veselo svi će nam tapšati i kralj Eulandije Njegovo Visočanstvo VelikiUskrašnjiZeka će nam svima doneti para koliko hoćemo i bonbona i čokolada i neće e više proliti ni jedna dečja suzica i stalno će biti prolećnih 25 stepeni a svi naši ljudi će dobiti posao ko PRovi i tako...A to što nas je NATO bombardovao to su građani pogrešno shvatili. To su nam oni bacali žele zeke ali su građani podlegli Miloševićevoj propagandi pa nisu shvatili"

Voditeljka:" A šta Vi mislite gospodine Nepošteni?"

NepošteniDekadentniIntelektualacKojiPrimaLovuOdSvih: "Pa vidite to je kompleksno pitanje mislim cinculator-cinculator-klapna-uzengije. Znate, sve je to relativno! I svi su u pravu i A i B! Mislim, da li smo mi kineski filozof koji je sanjao da je leptir ili leptir koji je sanjao da je kineski filozof! Gle..tulumbe!"

Voditeljka:"E pa dobro ostaje nam samo da se odjavimo i da.."

PošteniIntelektualac:"Ovaj..izvinite mogu ja nešto da kažem?"

Voditeljka zastaje zaprepašćena misleći da je ikebana progovorila ali onda se seti da ima još jednog gosta:"Ah da, izvolite recite"

PošteniIntelektualac:"Pa vidite mislim da su gospoda ovde previše pojednostavila stvari..Da mitreba da uđemo u EU,a li EU nije sama sebi cilj nego sredstvo. Treba da izvršimo reforme jer nam je potrebna građanska i pravna država, država koja nije banana republika i plemenska zajednica. Dakle reforme su nam potrebne zbog nas samih a EU je naš interes ali ne i utopija. Slažem se da je NATO bombardovanje bio sraman čin i nema nikakvog opravdanja za to. Ali sve države oko nas su u NATO i ušli mi tamo ili ne treba shvatiti da je NATO faktor sa kojim moramo ozbiljno da računamo. A što se Haga tiče Hag je naravno politički sud ali je ipak naša najbolja šansa, ma kako mršava, da žrtve i srpske i druge dobiju pravdu, jer bi balkanski domaći sudovi korumpirani kakvi jesu oslobodili svako svoje zločince. I dosta više sa licitiranjem žrtvama to je krajnje nepoštovanje prema njima a i ima nečeg nekrofilskog u tome. Dakle nije sve crno ili belo kako ova gospoda pričaju. U konačnoj liniji sve se svodi na to da svako odgovorno radi svoj posao."

U studiju muk. Čuju se samo fantomski zrikavci.

Voditeljka se mršti, prvo blago a onda jače. Reči PoštenogIntelektualca se probijaju do njenog uma davno zakržljalog i potonulog u zavisnost od medijskih gluposti i droge nacionalnih frekvencija. Iznenada bljesak, ona je shvatila! Spoznaja! U pravu je čovek, rešiila je napustiće ovu glupu televiziju i vodiće dečji ili obrazovani program a možda konačno završi onaj diplomski iz sociologije i upiše postdiplomske!

Ali blagostanje je trajalo kratko. Mozak, naviknut da zatupljivanje počinje da okida salve impulsa i ona zapada u apsitinentsku krizu. Pada na pod, trese se cela i ide joj pena na usta!

U studiju uzbuna od nekud se pale crvena svetla, ulaze bolničari i iznose voditeljku. Kroz prozor upadaju kombinovani odredi BIA, CIA i Španske inkvizicije i streljaju POštenogIntelektualca na licu mesta.

Ide odjavna špica.

Diskoteka Imenebitno, 22h, tek treba da počne provod

Marko: E Nidžo.
Nikola:E brate kako je.
M:Vidiš onu malu?
N: Aha.
M: Da l' da joj priđem ili šta?
N: Može. Au u stvari nemoj.
M: Što? Jer što izgleda čedno jer je ovdje u 10, je l' to?
N: Ne, nego da ti dam jedan parfem, kod mog rođaka je, znači novo, znači dobro, znači pičke se same bacaju na krevet kad ga pomirišu, što će biti, znači skupo, ali ja to tebi besplatno, kao bratu.
M: Hvala Nikola, kralj si svegami.
N: E sad, ne živi predaleko rođak, taksijem smo za 10 minuta tamo.
M: 10? 'Aj dobro, deset i deset je sad, biće ova tu i u pola jedanaest valjda.
Nikola i Marko izlaze iz kluba, zaustavljaju taksi. Ulaze i kad Nikola krene da kaže adresu, odjednom žena ulazi u taksi
N: Gospođo, mi smo već...
Marijana (ima ime):VOZI BRZO U BOLNICU PUKAO MI JE VODENJAK!
M: U jbt...
Taksista: Gospođo nema vremena.Momci pomjerite se, moraće ovdje da se porodi, vidim da nema vremena ni hitnu da zovemo.
M: A evo izaći ćemo mi...
T: Zaključao sam, a ne može da se vozilo otključa, vozim ga na servis sjutra.
M: E pa super, naći ćemo te mi sjutra da kad trudnica uđe mi možemo da izađemo...
Marijana: ĆUTITE PIČKA VAM MATERINA I POMJERITE SE, LJUDSKO BIĆE MI IZLAZI IZ UTROBE
N: Guraj! 'Ajde, 'ajde, da je dijete zdravo, zbog njega guraj, ženo! GURAJ!
Pola sata kasnije dijete je rođeno sa po 5 prstiju na obije ruke i noge, zdravo, a pupčana vrpca je presečena makazama koje taksista koristi za brijanje u autu, i koje su bile iznenađujuće čiste. Marijana je drugim taksijem stigla do bolnice. Valjda.
T: Momci. Hvala vam. Ozbiljno, svaka vam čast. Evo, noćas vas na moj račun vozim po gradu.
N: A dobro ti je proradilo otključavanje. Idi na tuitu adresu.
T: Važi.
nakon 15 minuta Marko i Nikola uspješno stižu na tuitu adresu, tj. u selo 3km od grada
N: Sačekaj nas tu.
ulaze u kuću
M: Jebem ti sunce, Nikola, gdje me ovo dovede.
N: Ovo je moje babe kuća, tu mi živi rođak.
Baba: Ooo djeco moja kako ste? Ko ste vi?
N: Ja sam baba, Nikola, tvoj unuk, ovo mi je drug.
M: Zdravozdravo kako ste.
B: Kako si mi porastao Nikola! 'Aj da jedete.
N: Ne, baba, nemamo vremena...
B: Nema raspravljanja Nikola, moraš da mi budeš još veći! I ovaj tvoj drug, vidi kako je mršav! Ne može da ga šilji čitav život!
N: Dobro baba samo ćuti. Sačekaj, da kažem taksisti...
B: Ma neka i on dođe! kroz prozor Taksisto! Gospodine Taksisto! Taksisto!
M: (O majko presvijetla Bogorodice, smiluj se meni grešniku) TAKSISTA 'AJDE DA JEDEŠ NEMOJ DA MI SEREŠ SAMO DOLAZI OVAMO.
Nakon 20 minuta jedenja pasulja
N: Hvala baba, divno je bilo.
M i T: Jeste gospođo.
N: E samo mi reci gdje je Šomi i mi idemo.
B: Misliš Radojica? Nije on kući.
N: Molim? 'Aj baba da si živa i zdrava odosmo mi.
B: Čekaj i ja ću svama.
M: Baba idemo u diskoteku.
B: Pa zar vi mislite da vaša baba još nema nlado srce i pič..
N: Samo kreni baba i ćuti.
Ispred diskoteke. Izlazi šanker na cigaru.
B: Miloradee sunce babino!!!
Šanker: Ooo baba, kako si? Šta ćeš ti ovuda?
B: A evo, Nikola je tu s drugom, valjda su tu zbog neke djevojke...
Š: Koja?
M: Ona u crvenom minuću braon kose.
Š: A znam. Lupam ga ponekad ispod šanka kad dođe.
B: Nemoj da lupaš ljude Milorade! A kako ti tetka, mama, strina, tata, stric, pašče, rođak u drugom koljenu?
Š: Oni drže ovo, ja sam ovdje preko veze, sad ću ih sve dovesti.
izlazi gorepomenuta povorka i pozdravlja se sa svima srdačno
M: poslednjim atomima snage kontroliše plavu venu na čeluDobro Nikola, ništa od tog parfema, a evo ga već deset do dvanaest. Kako da joj priđem sad?
N: Pa ne znam, možda voli neke fore tipa xexe mala da su Sirijici znali da će doći na isto mjesto kao i ti, lakši bi im bio put.
Š: Neee...plati joj piće.
B: Ja predlažem da je fino pitaš čija je.
T: Ne, nego idi direktno na stvar, oš jebeš, neš jebeš.
Tihi: Ja predlažem onako namigneš i ponudiš joj cigaru pa šta bude.
Prle: Slažem se.
Valter: Šta znate vi n00bovi, momak, reci muževno, slušaj, "mogao bih da te gledam ciju noć, ali mislim da ni ti ni ja nismo zato ovdje."A da uđemo unutra?
Marko: Može! Ulazimo unutra, a jebem vam svima mater, a tebi Nikola, tebi osobito! Ovo je jebena triologija!!! prilazi djevojci Ćao, kako si? 'Oćeš negdje drugdje na piće samo ti i ja?
Djevojka: Može :)
Marko odlazi sa djevojkom i diskretno pokazuje sredni prst Nikoli, taksisti, babi, šankeru, šankerovom rođaku u drugom koljenu, paščetu šankerovom, šankerovim roditeljima, Tihom, Prletu i Valteru.

Kraj Prvog svetskog rata i nastanak Jugoslavije
1916 i 1917. godina donose zaista neverovatan obrt. Koliko godinu dana ranije, činilo se da Srbi veoma lako mogu trajno nestati kao narod. A onda, posle mnogo krvi, suza i znoja, Srbi su se pridružili Francuzima, Grcima (koji su ipak ušli u rat), Rusima (koji će pak, naredne godine, iz rata istupiti zbog početka revolucije- ovog puta ih ne krivim za fatalnost), Britancima, Italijanima i- nešto kasnije- čak i pojedinim Amerikancima na Solunskom frontu. Ubrzo će srpska vojska činiti veliki deo savezničkog korpusa. Ipak, znalo se ko vozi traktor, a ko otvara kapiju, ili bolje rečeno, ko vozi tu novu šklopociju, tenk, a ko seče bodljikavu žicu i trči ispred savezničke konjice. Tako je vrhovni komandant na frontu bio Franše Depere (onaj, čije ime spikerka iz Bus Plusa izgovara nepravilno, dok govori da se stiže do stanice koja nosi ime po ulici, koja nosi njegovo ime), Francuz, i pritom su zapadni saveznici zadržali za sebe svu ratnu tehniku. Srbima su bili prepušteni pogani pešadijski zadaci. Bilo kako bilo, gotovo dve godine, borbe su bile slabog inteziteta. U pojedinačnim operacijama, osvojene su neke brdske kote, ali i grad Bitolj.
Bilo je vreme da se probije front. Generali su proučavali ko je najslabija karika sa susedne strane: Austrijanci su bili stabilni, Nemci dodatno ojačani povlačenjem Rusa iz raza. Kocka je pala na Bugare: bili su iznureni trima ratovima, a i držali su najslabije, levo krilo fronta. Jednog jutra, artiljerijska paljba je otpočela svom širinom fronta, a onda su se verovatno svi sa druge strane bodljikave žice začudili što Srbi naskaču na Bugare ko pekinezer na papuču, dok Austrijance i Nemce niko ne dira. Kocka se isplatila: neke bugarske jedinice su se predale bez borbi, a druge su jednostavno trknule prema severu da, kako su rekli Austrijancima i Nemcima, uhvate antilopu za doručak. Shvativši da će im visoko motivisani Srbi održati lekciju za sva vremena, i Nemci i Austrijanci su uhvatili babu Bežanu. Ono što se odvijalo narednih nedelja, teško se može opisati kao rat. Saveznici (čitaj: Srbi) su jednostavno ulazili unutar teritorije, a Austrijanci, Nemci i Bugari bežali koliko ih noge nose, svako odakle je došao. Do sporadičnog puškaranja bi došlo tek kada bi neko od neprijateljskih vojnika zaostao. Elem, ono što treba reći je da su Srbi uspeli u svoj euforiji zbog oslobođenja da prikažu i veličinu: kada su kapitulirale Turska i Bugarska, saveznici su pozvali srpsku delegaciju na pobedničke parade u Istanbulu i Sofiji. Ovi su to odbili, rekavši da nemaju nameru nikoga da ponižavaju, već samo da oslobode ono što je njihovo. Svaka čast, Pašiću! No, dobro pitanje je, šta su sve Srbi smatrali svojim. Kada je oslobođen Beograd, vojska je nakratko upala i u Vojvodinu, ali i u Bosnu. Niko nije ni pokušao da pruži otpor. Austrijska vojska je bila u rasulu. Austro-Ugarska se raspadala. Crna Gora je proglasila pripajanje Srbiji. Vojvodina je proglasila pripajanje Srbiji. Francuska je proglasila pripajanje Srbiji, ali je odustala od toga, jer im se nisu dopali brkovi kralja Petra. Šalim se. Na području Slovenije, Hrvatske i Bosne, formirana je Država Slovenaca, Hrvata i Srba. Nju je priznala samo i jedino Srbija. "ŠKK!?", mislio je narod, "oni se borili protiv nas, a sada ih priznajemo!?". A onda, delegacija te države dolazi u Beograd na razgovor sa princom Aleksandrom. Popodne- na opšte iznenađenje, princ objavljuje: Srbija i Država Slovenaca, Hrvata i Srba se ujedinjuju u Kraljevinu Srba, Hrvata i Slovenaca (u daljem tekstu: Jugoslavija), pod dinastijom Karađorđević. Još veći ŠKK u narodu.
Šta se zapravo događalo tih dana? Srpska vojska je mogla da zgazi ceo Balkan i da napravi veću državu od Dušanovog carstva, a umesto toga, pristali su na zajedničku državu sa onima sa kojima su se do juče klali. E, sada premotavamo nazad na onaj deo kad je stigla ona delegacija na kišni Krf.

*
(dramatizacija)
Ćelavi ađutant: Vaše prinčevsko veličanstvo, predstavljam Vam delegaciju Jugoslovenskog odbora.
Aleksandar: Pa, pobogu, gde ste Vi do sada? Još pre 2 godine smo dogovorili da otpočnemo zajednički rad...
Hrvat: Eee... Pa morali smo da vidimo šta će Vam biti s državom...
Aleksandar (cinično): "Ma šta će nam biti s državom". Borite se protiv nas, a onda čekate da vidite šta će biti s nama, pa kao da li da pregovarate...
Hrvat: Nemojte tako. Mi uživamo podršku gospodina Pašića. Osim toga, niste u poziciji da nas ismijevate. Mi smo ti koji dobijamo kako god se okrene...
Aleksandar: Znate šta. Nama Srbima ta Jugoslavija uopšte nije u interesu. Saveznici su nam dali dozvolu da, ukoliko pobedimo Austriju, uzmemo od Balkana sve što smatramo da je srpsko...
(trenutak tišine)
Slovenac: Nemoj tako, gosn princou. Mi smo ovde došlou da pregovaramo ko ljudou!
Aleksandar: Pa, ako hoćete da pregovarate, hoću da čujem konkretne ponude!?
Hrvat: Prijestolonasledniče, možda Srbi i ne vole tu ideju Jugoslavije, ali... Da li biste Vi lično voleli da budete kralj te zemlje?
Aleksandar: Gde da potpišem!?

I tako (ili približno tako) je potpisana Krfska deklaracija, kojom je dogovoreno da se formira Jugoslavija. Dragutin Dimitrijević Apis, jedan od osnivača pokreta "Ujedinjenje ili smrt", nije voleo uslove pod kojima je zemlja stvorena, pa je brže-bolje izmišljeno kako hoće da ubije Aleksandra i streljan je. Iako je Srbima obećano da će dominirati novom zemljom, Aleksandar će se truditi da postigne ravnopravnost među narodima. Kada li je shvatio da presipa iz šupljeg u prazno?.
E, sad, izvinjavajte, ali promena plana! S obzirom da Srbija nije postojala kao nezavisna zemlja punih 88 godina, a kao ikakav faktor, činjenično, do kraja 80ih, u narednom delu se selimo direktno u epohu Slobovizije, kada su se stvorili prvi izgledi da će postati nezavisna država. Tako sam rešio da izbegnem svaku eventualnu neprijatnost, jer koliko god da bih neutralno pisao o Jugoslaviji, a naročito Titovoj Jugoslaviji, jednoj ili drugoj strani bi nešto zasmetalo.