Onaj koji nikada nema za pljuge, piće, kurve i ostale male velike stvari koje život znače ali se zato uvek najbolje provodi i najbolje prolazi u životu.
Odlikuju ga neprekidno žickanje i kukumavčenje kako je njemu teško i kako jedva sastavlja kraj sa krajem, kako mu majka ne daje novac a sa ocem ne govori godinama i tako dalje, uz obaveznu abnormalnu količinu patetike na koju mnogi njegovi nazovi prijatelji često padaju da bi na kraju poklekli i dali mu ono što traži.
Za razliku od običnog prosjaka ovaj se tip ljudi razlikuje po tome što neće javno da bude bedan i jadan već to vešto krije od javnosti koja ga neizmerno ceni jer je to jedna pozitivna, full-cool osoba, uvek vedra i dobro raspoložena jer je duboko svesna da svojim radom zarađuje ništa a opet ima sve što joj je potrebno, te u slobodno vreme širi samo pozitivnu energiju, savetuje ljude šta i kako dok od istih konstantno uzima nešto. Vreme, energiju ili novac - više nije ni bitno.

Najpoznatiji saobraćajni znak u Srbiji.
Uzrok mnogih nesporazuma i palih vozačkih ispita.

Spoljashnji i unutrashnji neprijatelj postkomunistichkih srpskih vlasti. Laktaroshi medju podmetachima nogu.
Grupe uticajnih ljudi koje se nocu sastaju, ne da bi piji, jeli, zajebavali se i 'vatali skupe kurve po djakuzijima, nego da bi neshto radili, makar i loshe.
Izuzeci.
Sile mraka koje zele da preuzmu vlast od sila sivila.
Dokaz da je paranoja najzdravija bolest.Ali je i dalje bolest.
U sluchaju gej lobija, podsmeshljiv naziv za grupu ljudi koja srbiji dizhi mrachne obrve i otvara ochi pobesnele od rakije. Uticajni, ali ne vishe od crkve. Lobi fizichke stvarnosti. Lobi trljanja na nos koji je zaboravio da srbi nose brkove.
B92 lobi-Grupa ljudi koja je shvatila da od poshtenja nema nishta i da je zaraditi pare najvazhnija stvar. Trovachi reality show-ovima i grebatori sms-ova. Neopink.
Pink lobi - tuzhni dokaz da ce vecina ljudi uvek biti glupa. Istorija koju pishu pobednici, ali nebiblijska.
Rts lobi - lobi imitatora, odvratni neopunk televizije, sa fudbalerskim petljitjkim kresticama. Pokushaj uvaljivanja za sinonima za kulturu. Rezultat, Manda iz Dva sata kvalitetnog programa. Kulturo, eve me.

Kad u snošaju do vrhunca dođe samo muškarac, a žena jel, mora da čeka neku drugu priliku.

Za razliku od raznoraznih Toljaga, Tocila i Buzdovana, Joca Doca je fin dečko, patološki ljubomoran na svoju "promiskuitetnu" ženu. Ona se zaljubila u potpuno drugu osobu, njega, učtivog i obrazovanog intelektualca, dok je nije imao. Kad ju je oženio, ona je morala da bude ukrasna zvezdica na novogodišnjoj jelkici, i da ga prati verno kao pas. Ubrzo je shvatila, da to ipak nije život kakav je ona zamišljala, jer je ne ispunjava kao osobu i njena ličnost ne dolazi do izražaja, te da ne sme da ima drugarice, jer sve su kurve, drugare, jer svi hoće pičku, slušala ga je jer joj je govorio da joj želi sve najbolje, a ona je bila mlada i naivna. Jednog dana, odlučila je da se razvede od Joce Doce i to mu saopštila. Ubio je boga u njoj. Verovala mu je da je u pravu, mislila da je ipak ona pogrešila. Podbacivao joj je da ona voli kad je on bije, da sve žene vole to. Još više se povukla u sebe i počela da rezignira. Pokušala je da pobegne, dohvatio ju je, okobasičio još nekoliko puta i bacio u ćošak. Nije verovala šta joj se dešava, pa on je fin dečko, obrazovan, vaspitan. Bolje da se udala za Krampona. Konačno, osvestila se, odvažila se i nazvala jedan broj.

sintagma od koje se većini tinejdžera (pa i starijih ljudi) diže kosa na glavi, a obično dolazi iz usta najmilijih nam roditelja

E ovako drugari bez obzira sta ko pricao za ove ljude oni su u istoriji bili i bice poznati kao najpoznatija i najbolja vojna jedinica ikada, sad malo objasnjnje sto se njih tice verovatno ste svi gledali film 300 e pa to i nije bilo bas tako, naime istoriski je potvrdjeno da su oni uspeli da odbiju jako veliki broj persijanaca i da ubiju negde oko 80000 istih. to su uspeli zato sto su bili vojno mnogo bolje opremljeni bili su falanga odnosno borbena formacija koja nije imala slabosti, imali su velike oklope i kratke maceve ali osnovno cim su se borili bila si duga koplja odnosno sarisi negde oko 7 metara duga. na istom principu zmalo i rim da padne od Hanibala istu formaciju je koristio. a ono cuveno da su bili pederi vec i nije tacno, tacno je da su stari Heleni bili vise okrenuti homoseksualizmu ali sparta je bila vojska koja nije smela da ima takva razmisljanja oni su se borili za zemlju i svoje porodice. zamislite zene da vam muz ide u rat a vi mu kazete vrati se sa stitom ili na njemu sto mu dodje ili pobedi ili umri u pokusaju pa sad vi razmislite da li bi takvi ljudi bili gejevi.

Čovek koji se celoga života ponaša kao da je ustao na levu nogu. Negativac. Namćor. Drkadžija.

Brut koji svima ispriča tvoje seksualne podvige, i vremenom sazreva kao i ti.

Dva benda iz mladosti vaših roditelja kojima ih najčešće možete zavaditi na krv i nož u nedeljno popodne nevinim pitanjem *Tata,mama a ta ste vi slušali kao mladjani?*.
Obično usledjuju scene kako zanimljive za gledanje i snimanje tako i praktične ako se naklonite strani koja je trenutno finansijski jača pred vaš izlazak.

Kaže se osobi koja opovrgava svoju, tek izrečenu tvrdnju.

Najebao do koske.
Rečenica je preteška, jer se niko nije proveo kao Nemac u Staljingradu. Zato se uzima za ozbiljno kada se neko figurativno izrazi na ovaj način.

Završila se naporna nedelja. Nešto razmišmljaš, mogo bi da banem u neki fenseraj, dobre pičke izlaze ipak je petak uveče. Navataš neko društvo, skockaš se, podigneš koju kintu i otisneš se noćni provod grada Beograda.

Dodješ do kluba, zagledaš malo odma ti je jasno gde si zalutao. Kad huligana nema, pederi kolo vode. Neki golobradi dečačići furaju kurton majice i toplomerke i vode kao neke pičiće. Ništa, pomisliš na lepe stvari da odagnaš zle misli. Misliš o ladnom točenom, jagnjetini ćevapima, ciganima, rakiji, pa o baklavama i tulumbama. Pogledaš u nebo, zamoliš Svetog Savu iz Kikinde da ti oprosti i udješ.

Unutra piči jebeni gej rep, svi sede i blenu, od zvuka inspirisanog zvucima drobilice za kičmu ne može da se prozbori. Uzimaš pivo da se osvežiš. Konobar dukatlija ti donosi topli napitak arome pišaćke sa ekstraktom vode iz Dunava. Pališ 27. cigaretu i merkaš ribe. Sve su ok. Počneš neku klasičnu žvaku, kad gle čuda eto Mike Žeke Pere Laze iz kraja. Neko se tu lepo njede govana sa apetitom i tebi pukne kurac i poželiš svima laku noć i dabogda im Zaz svirao na svadbi.

Ideš gajbi, dovršavaš 43. cigaru crvenog marllbora i baviš se pitanjima egzistencije i smisla života. Onda ti padne na um, oni slepci garant sad vode orgije, ribe trčkaraju okolo i razdiru sisiće a ti budala otišao.
I onda shvatiš da kakav si baksuz, čim si otišao ohladilo se pivo.

Ударци надуваног Гронда о капије Минас Тирита.

Tekst izvrsne asimetrične vrednosti, provučen kroz najširi dijapazon vremenskog i konstruktivnog toka, načinjen u umu nekog destruktivnog manijaka, isklesan u kamenu Mont Everesta. Ona priča kada je neko nešto sa nekim uradio na neki način, što neko, negde, u nekom vremenskom periodu treba da pročita, da pusti tu masivnu količinu informacija kroz receptore vida i lokalizuje ih u malom mozgu, prinuđen da količinom datih podataka izbaci iz mozga celu srednju školu i onu jednu jedinu knjigu o preživljavanju u divljini urbanističke sredine, vođenu kroz način pravilnog i racionalnog šopinga, prevashodno namirnica i ravnomernog raspoređivanja primljene monetarne vrednosti u vidu plate.
Nešto poput one priče koja sve zanima, ali niko ne želi da je čuje ili ne daj bože, pročita.
Priča vašeg života. Rođeni ste za vreme rata ili ste u to vreme odrasli. Nije bitno kog datuma i koje godine, svi znamo sa kojih ste prostora, a ovde je uvek bilo nekog rata. Bez obzira na okupatorske sile, imali ste divno detinjstvo. Šuma, park iza zgrade, dvorište, društvo iz komšiluka. Žmurke, ganje, straže, pa čak i u to vreme depresivnih i u isto vreme lucidnih trenutaka našeg naroda, igrali ste se rata. Maloumne dileje bez kapi zdrave i racionalne pameti, nesvesne dešavanja oko sebe. Kasnije, škola. Navikavanje na obaveze i polako gašenje detinjstva, dok vam se mozak pun nepreglednih panorama mašte šije i oblikuje prema onome što se smatra normalnim. Imputacija religije, politike, pogleda na društvo, odvajanje normalnog od nenormalnog, sve preko strogo iskrojenih društvenih, duhovnih i fizičkih normi. Odrastanje. To je trenutak kada kreneš stranputicom u svom životu. Tinejdžersko doba. One godine na koje ćeš u dubokoj starosti da gledaš delom sa gađenjem, delom sa setom. Ali si ipak zahvalan životu na tim uspomenama, koje su te najviše oblikovale. Prva cigareta. Prvi džoint. Prvi odigrani tiket sa društvom na kraju osnovne. Ah, ta još uvek nevina vremena. Stigao je i taj dan. Probao si nešto od jačih droga na proputovanju kroz Evropu u dvadesetoj, sa društvom. Išao si na ispiranje od Češkog piva. Jurili su te karabinjeri po Rimu jer si se pobio u lokalnom kafiću sa likom koji je smuvao ribu za susednim stolom na koju si bacio oko. Bio si lud. U Nemačkoj si se skontao sa grupom gejeva koji su ti uvalili džoru po nižoj ceni. Zauzvrat si se klao sa lokalnim neonacistima braneći ih. U Francuskoj si nevino spavao na Jelisejskim Poljima, snivajući divne snove nošene svetlim "Šardoneom" i govedinom sa tri kile crnog luka. Bežao si na Koridi od razjarenih Španskih bikova i toreadora sa mačevima, jer si kresnuo gradonačelnikovu ćerku ispod tribina. Jebao si Bugarske kurve poreklom iz Ukrajine, prerušene u časne sestre u Amsterdamu. Pokušao si da preplivaš la Manche, ali te srećom brodska patrola izvukla na vreme i pomogla ti da se spaseš iz hiperventilacije. Trčao si go ispred Engleske kraljice.
Vratio si se nazad u svoju zemlju. Par sledećih godina si bio frajer u društvu i muvao svaku ribu na koju si naleteo. Sve dok se jednog dana nisi oženio. Proglašen papučarom, sa devalviranim krugom prijatelja i srećnom ženicom uvek željnom pažnje, prolaziš kroz još par godina svog života. Dobijaš decu. Ti mali anđeli koji ti psuju sve po spisku. Preslatko, dok su male praznoglave budale. I oni odrastaju. Tada se svet pretvara u mračnu pustaru u kom te boli kurac za sve oko sebe. Brak ti se raspada, ali izdržavaš zbog dece. Žena se dere na tebe svaki dan i zvoca ti zbog para. Banke traže povraćaj kredita uz kamate od pedeset posto. Kasniš sa ratama za auto i stan. Kum hoće da te bije jer mu još nisi vratio pare, a šef te tera da radiš prekovremeno. Neplaćeno, naravno. Pronalaziš mir u piću. Sediš u kafani i razmišljaš. Jebao si pola Evrope. Sada tebe jebe cela Srbija. Vremenom se izvučeš iz svega. Deca diplomiraju i napuste te. Posećuju jednom godišnje. Nekad i ređe. Žena svakih par dana kupuje baterije za vibrator koji je dobila od komšinice Mice za Novu godinu. Ti znaš za to, ali te boli kurac. Ne sapliće te svaki dan, što se toga tiče i bar je srećna. Ne priča. Mnogo. A i ti si srećan. Jebeš komšinicu Micu kad god joj je muž na poslu, a deca u školi. Prolaze godine. Usponi i padovi. Obraduješ se i ucvikaš od svake vesti. Prestao rat. Da li je to samo zatišje pred buru? Komšinica trudna. Da li je tvoje? Konju, naravno da je tvoje. Onaj njen je zadnji put pipnuo nakon Božićnog posta '99. Jebiga, ne možeš sad ništa. Bar je tu, blizu, možeš da ga gledaš kako odrasta. Starost. Otišao si u svoj zavičaj. Provodiš poslednje godine svog života u miru. Razmišljaš o svom životu i prisećaš se svih trenutaka sa osmehom. Uz suzu na licu i poslednje otkucaje srca, možeš da kažeš samom sebi da si živeo.
Zašto je ova priča bitna? Nije. Da li je istinita? Ni to nije bitno. Ali bi bilo lepo da je neko čuje. Ili pročita. Ali neće. Iako je napisana, u savremenoj ljudskoj prirodi je da živi brzo i ne obraća pažnju na one stvari koje nas ne zanimaju. Umesto napredovanja, ram memorija homo sapiensa se smanjuje. Teško je zadržati nečiju pažnju. Smisao ovoga je ironija. I jedna priča. Šta je ironija u priči? Nema je, jebiga. Ironija je u definiciji...

Rečenica koja služi isključivo za zajebavanje osoba koje se žale na muve.

Mlada osoba, ali u duhu starija od Biblije. Sve joj jebeno smeta. Ne izlazi do kasno u grad, ne pije alkohol, a i kad pije ne meša pića. Glasna muzika je bezveze, cirkulari i mešalice nedeljom ujutru joj sjebu ceo dan a ako ne svrati kod komšije na jutarnju kafu nije svoj. Kad ide na plažu, zamoči se do dupeta i vrati se pod suncobran gde ostaje da čita knjigu do zalaska sunca. Auto vozi isključivo po propisima, motor ne vozi jer je preopasan. Najviše voli da gleda Slagalicu, a raspameti se kad čuje foru iz Kursadžija ili kad Žika Seljak dođe karavanom u grad. Omiljena hrana mu je čorbas' pasulj, jer roštilj teško svari. Gotivi kiselu vodu.

Izraz koji se može primeniti u momentu kada vidimo da se neko toliko oduzeo od alkohola, vutre, ili nekog drugog opijata, da još samo ispiranje & infuzija mogu da mu vrate reflekse...

Festival koji je 50-ih godina zamišljen kao način da se povežu evropski narodi i TV stanice i da se promoviše stvaranje kvalitetne zabavne muzike. Ipak, vremenom se pretvorio u paradu kiča i lakih nota, a umjesto povezivanja evropskih naroda doveo je do stvaranja blokova i političkog glasanja. Kroz istoroju eurosonga iz mora kiča su se izdvojile i neke besmrtne i vrlo kvalitetne pjesme kao što su:
ABBA - Waterloo (1974)
Domenico Modugno - Nel blu dipinto di blu (Volare) (1958)
Secret Garden - Nocturne (1995),
pa i neke pjesme sa naših prostora kao na primjer:
"Lane Moje", "Molitva", a od hrvatskih predstavnika "Nostalgija" iz 1995, "Marija Magdalena" iz 1999. i "Kad zaspu anđeli" iz 2000.

Danas eurosong prate svi ljudi koji se u datom trenutku zadese u kući, pod uslovom da nisu kompleksaši. Kompleksašima je ispod njihovog nivoa da to gledaju. Neki od njih nisu sasvim sigurni u sopstveno seksualno opredjeljenje, pa se boje da će ispasti pederi ako budu gledali eurosong.
Dakle ne gledaju ga oni koje se tada nađu van kuće i kompleksaši.

Postoji još jedna, doduše malobrojna, kategorija ljudi koji ne gledaju eurosong, a to su oni koje to apsolutno ne zanima. Takvih je malo, zato što čak i najveći kritičari eurosonga uglavnom vole da ga pogledaju, ako ništa drugo da bi mogli ismijavati pojedine izvođače, ili zbog navijanja za sopstvenu zemlju.

Danas se nazivaju gaseri, glume kriminal i klošare u isto vreme, malo su geto malo su buržuji, u istinu samo su buržuji lože se na odeću, drogu , IDJ pesme , splavove i rejvove.
Uglavnom nose sve najk neke buržujske patike u vrednosti prosečne srpske plate , napapiri jakna, i neki najk kačket.
Uglavnom su u čoporu istih takvih tripuju drogu a puše onaj vape jer su čuli da su cigare štetne po zdravlje pa je ovo kao bolje, što se tiče droge redovno pričaju međusobno kako su se naduvali i našmrkali al ono solo kod kuće i naravno niko to nema da potvrdi mada ne proveravaju jedne druge jer svi kolektivno lažu samo iz njima poznatih razloga.
IDJ pesme su one THCF,rasta i kompanija , neki idu na splavove pa naruče đus vodku ko neki pederi popiju jednu max 2 i ostatak noći srču koka kolu tri sata i glume pijanstvo celu noć, ovi što idu na rejvove idu samo da bi rekli kako su pošmrkali koridor 10 i sve ostale lokalne magistrale belog , progutali 50 eksera , ispušile kile vutre , dobili alkoholno trovanje, al nije im ništa bilo samo opušteno ujutro čak ni mamurluk, dok su zapravo tamo drmali glavom da bi postavili story i izašli posle pola sata jer im je keva rekla kući pre 22h.