Ultimativni argument. Uđeš, napraviš sranje, izađeš, bol u kurcu.
(na telefonu, par dana nakon izvesne žurke)
-...Pa, probudio sam se u bolnici.... Ne, nisu me toliko smarali što sam se napio, nego što sam izgubio sat.... Da...Da, čuo sam da sam ležao onesvešćen u svojoj bljuvotini... Ma, znaš kako, probudio sam se čist i odmoran, ne sećam se ničeg lošeg. Meni bilo lepo!...
to je kad svi mi posle obavljene velike nuzde krenemo desnom rukom da pustimo vodu i u toj sekundi pogledate u wc solju a ona blista (bar onaj kosi deo,i to do vode dole)
bice nam drago jer se ne saginjemo po cetku..
jos draze ako Vam se desi u gostima.
a ima i kontraindikacije na psihickoj bazi "neznate dal ste pisali ili srali".
Dušu dalo za to. Ubilo se za tu namenu / stvar /osobu / pojavu.
- Dragi, znaš možda de je moja četkica za zube?
- Joj izvini, očistio sam njom kurčinu.
- ŠTA?!
- A izvini jebi ga, rekli mi ortaci da bih posle karanja Romulanki trebao da ga sterilišem.
- Ma jebi se! Ja mislila ozbiljno. Lepo te pitam.
- Ja ti lepo kažem. Nećeš valjda neku boleštiju da ti prenesem. A četka se rodila za čišćenje kite. Ne grebe, a prodire između dlaka, ma milina. Koji je to proizvođač?
Slično Hugu i Hugolini, jedna od popularnih dečjih TV-video igara u kojoj moraš da pomogneš Iziju da ostvari svoju miziju! Čekaju te velike i nezaboravne nagrade! Barem tako kaže devojka koja vodi tu emisiju, sa prasećim repićima, uvek vesela i raspoložena za razgovor sa ekranom (Izijem) i za probijanje bubnih opni. Jedino što pita je ime, godište i grad deteta koje se igra. Ponekad i da li tu pada kiša ili je lepo toplo. To i jeste posao voditelja dečijih emisija ali deluje nekako izveštačeno, prenaglašeno i iskarikirano.
-Ćao, koga imamo na vezi?
-Ovde Nikola. (stidljivo)
-(Urlik) Cao Nikola? Pa kako si mi ti danas!
-Dobro (kratko, rezignirano, ravnodušno u hajde-da-predjemo-igru-glasu)
-A reci ti meni Nikola koliko ti imaš godina? (insistirajuće, i dalje bučno)
-Osam.
-A odakle si ti Nikola? (monotono ponavlja isto pitanje)
-Iz Uba.
-Jao, Nikola, pa to je sjajno! (histerično) To je prelepo mesto (As if you knew)! A reci mi jel tamo pada kiša sada? (A, a, reci mi, reci mi, ja moram sve da znam)
-Pa ne.
-Pa ne? E, pa to je divno! (Kao i sve oko nje, prosto se prelivaju dugine boje) Oćemo li mi sada malo da se igramo? Jesi li spreman?
-Da.
-Da počnemo!
Uvošten ili urađen k'o pasoš, on u svakom slučaju ne zna gde je levo. Istok mu je zapad, a zapad istok.
- Mogli bi da počnemo više sa tim fudbalom dok nije počela kiša da pada.
- Čekaj, nema nam kapitena Zokija. A eno ga...stiže. Gde bez njega da počinjemo, pa to nam je čovek oko koga se sve vrti.
- Plejmejker, a?
- Ma kakav plejmejker, ko zna koliko je konoplje ispurnjao od jutros. Sad ćeš videti kad dobije loptu.
Rečenica pred odlazak u grad ili na neko slavlje koja,ukoliko je upućena muškarcu od strane njegove drage,znači:"Pazi šta radiš,ne dao ti Bog da te navatam sa nekom drugom,glavu ću ti polomiti,znaš kakav si kad piješ."
Bogovi sa Olipma se pitaju već vekovima: Ko će najduže izdržati? Nastavnik, porodica ili učenik.
Česte su pojave kad (najčešće) majka deteta u situaciji kada mnogo zapne oko domaćeg zadatka, kontaktira (najčešće) svog starijeg sina koji studira u obližnjem gradu. Sve u cilju pomaganja, jer je po difoltu on to već prošao. I pretpostavka je da zna.
Mnogo zreliji od vremena kada je pohađao osnovnu školu i menjao učionice kao automehaničar karburator, stariji sin improvizuje onako grubo, po seljački, što bi se reklo. Kapira on odlično zašto je u pesmi Ljubivoja Ršumovića "miš dobio gripčanju, pa je seo u džip i na kraju doživeo fras kad je shvatio da mačak oće da ga skovitla". Ali kako to objasniti detetu od devet godina?
Poruka od keve: Okrenime poštomi treba nešto oko Teinog domaćeg, date pitam a nemam kredita.
Keva: Halo?
Sin: E, pročitao sam poruku. O čemu se radi?
Keva: Tea ima domaći iz srpskog, a znaš ti nju, čim je došla iz škole bacila ranac i otišla da plevi pasulj sa babom. Pa sad ja radim domaći, da ne pogine sutra kao jedan-dva.
Sin: Dobro. Pričaj šta treba da radim.
Keva: Radili su neku pesmicu, pa sad treba da se odgovori na neka pitanja iz nje. Pravo da ti kažem, ja nemam pojma šta oni traže. Piši pesmicu negde da bi mogao da odgovoriš, ne mogu da ti je čitam stalno iznova.Slušam ptičje reči koračajući kroz šumu
uskom kozjom putanjom sve strmijom i tanjom...Sin: Kakva, bre, putanja?!
Keva: Kozja. K. Kao koza.
Sin: (Jebem ti sunce, šta je ovo?)...kad paukova mreža put mi najednom prepreči.
Sred mreže raskoračen pauk gazdinski stao
kao seljak na njivi koju je uzorao.
Mogla sam pokretom ruku zderati to pletivo,
svu paukovu muku smrsiti u klupče sivo,
ali mi beše žao.Keva: Zašto se pauk može uporediti sa čovekom?
Sin: Koliko sam ja shvatio, čovek može da smandrlja mrežu dok si rekla "špiritusna lampa", a ukpa...
Keva: Šta, bre?
Sin: Pauk, kevo, pauk. Pauk se širi na mreži, u fazonu brani svoju kuću. I ponosno se isprsio. Kapiraš? Boj ne bije svetlo oružje, već boj bije srce u junaka.
Keva: Doooooobro. A šta predstavlja "Ptičja reč"?
Sin: To ti je cvrkut ptica. Samo preneseno značenje pomešano epitetima i metaforama.
Keva: Nije ti fora da me zajebavaš, znaš? Pa, čoveče, kako da objasnim detetu koje je treći razred, šta je metafora i epitet? Nema veze. Još jedno pitanje: Zašto je pesma lirska? Šta to beše?
Sin: Osećanja, emocije, kardio. To je tamo kad je bilo žao da sjebe mrežu.
Keva: Babi bilo žao?
Sin: KOJOJ SAD BABI, U PIČKU MATERINU?
Keva: Desanki Maksimović.
Sin: Ma idi, bre!
Priče koje smo svi kao mali rado slušali, maštali o tome kako će to biti lepo kad porastemo... A onda porastemo, svatimo da to nije sve baš tako, kako smo čuli kada smo bili mali, ukapiramo da su to bile samo priče za malu decu.
"Treba da uđemo u EU, da procveta ekonomija, da skoči standard, plate, sve će da bude super...samo se malo strpite".
- Da smo gluplji, i da nas ne lažu 20 godina pa aj i nekako, ovako...priče za malu decu...
Izraz koji koristimo kada se upoznajemo sa nekim i ta osoba nam kaže ime koje je jako čudno. Nama je uvek glupo da se smejemo ili da sažaljevamo pa onda koristimo ovaj izraz.
-Ćao ja sam Dušan.
-Ćao ja sam Maša.
-Je l se tako zoveš?
-Ne ime mi je Maršalanka.
-Jao kako lepo ime.
Ovo je magazin koji se bavi naučno-fantastičnim pojavama u Srbiji
Strana 3.
Rubrika:"Verovali ili ne"
Naslov članka:
Jedan Rom iz okoline Beograda tvrdi da nikada ništa nije ukrao.Strana 7.
Rubrika:Bizarni dogadjaji
Naslov članka:
Dokazano da je jedan Srpski biznismen legalno zaradio pare.Strana 10.
Rubrika:Pojave koje se dogdjaju jednom u 100 godina
Naslov članka:
Student ETF-a je izgubio nevinostStrana 11.
Rubrika:Da li ste znali
Naslov članka:
Da li ste znali da još uvek postoje nevine devojke starije od 16 godina?Strana 25.
Rubrika:Intervju
Naslov članka:
Intrevju sa Srbinom koji nikada nije popio ni kap alkohola.Strana 32.
Rubrika:Specifičan sluščaj
Nslov članka:
Srpska četvoročlana porodica iz Beograda uspeva da razvuče jednu platu na ceo mesec.
1. Mijenjaj status svakih pola sata. Većina Fejsbukovljanki koriste stihove iz pjesama Grand produkcije, ali ti nemoj. Budi drugačija! Ti stavljaj stihove pjesama iz Gold produkcije.
2. Nikad ne odbijaj poziv za prijatelja i učlanjenje u bilo koje grupe. U grupu obožavaoca Rebeldea i Tošeta Proeskoga se sama učlani.
3. Šalji zahtjeve za prijatelje svemu muškome na Facebook, i jadaj se kako te muškarci opsijedaju i traže da se vidite (goli preko veb kamere).
4. Aplouduj svoje slike jednom nedeljno, ako ideš u bilo kakvu školu, onda slike od tamo tebe i tvojih drugarica. Kad poziraš, pokazivanje satanskog r'n'b znaka je obavezno! Sledeće nedelje aplouduj slike tebe u tvojem domu, naprimer one kad (fora) spavaš s Tedi međedom, ti u WC-u (obavezno pušti vodu, jer ima zlobnika koji na slici traže i najmanju grešku, u ovom slučaju govno u WC šolji). Tako svake nedelje biraj razna mjesta za slikanje i albumima davaj najnebuloznija imena tipa: A šhto je owo..., Krmač... pardon, Loodache, Zvvek itd.
5. Redovno mijenjaj svoj status o ljubavnom životu. Ne, niko za tebe neće pomislit' kako si jebena drolja i glupa kurveštija, nego da jednostavno ne možeš naći ljubav svog života, pa ih zato brzo mijenjaš.
To nam obicno roditelji kazu pred neku ekskurziju,putovanje,letovanje sa ortacima,ili zimovanje...
A dli su se ikada zapitali kako moze i jedno i drugo?
Ja licno se u zivotu nisam dobro proveo igde,a da sam bio dobar...
Žene ne treba da plaćaju sobraćajne kazne. Pomažemo vam da ih izbegnete .
Zaustavio te je policajac. Tebi je jasno da ćeš morati da platiš kaznu I da cipele koje si krenula da kupiš možeš da pošalješ na ostrvo pustih želja. Evo saveta kako da izbegneš takvu situaciju.
Situacija br.1
-Dobro veče gospođice,jeste li pili nešto?
( Nešto? Zavisi šta se misli pod nešto. Ti nisi pila nešto. Ti si pila svašta. Ništa, sad, šta da se radi. Počni da muljaš. )-Gospodine (šmrc, šmrc) zovem ja dečka da se vidimo večeras. On kaže da ima grip. Pitam sestru da izađemo, ima obaveze. Odem ja tako sa drugaricom, kad ono, moja sestra leči mog dečka! Onda sam morala da popijem, tražila sam utehu na dnu boce!
A para da vam platim kaznu-nemam, nemam ni za taksi, jer sam sve potrošila na dečkov rođendanski poklon!
Ako ti nakon ovoga naplati kaznu, zovite Diskaveri, platiće ti 10 puta više jer si pronašla čoveka koji je uspeo da živi bez srca.Situacija br.2
-Znate li da je ovde najviša dozvoljena brzina 40 km/h?
(Dobro, previdela si. Žuriš na posao? Po dete u vrtić? Pogrešan odgovor.)
-Zelene oči, crna kosa... Da, to ste vi. Vidite, meni je udata drugarica rekla da ovde stoji muškarac vrste koja izumire. Visok, crn,sa dlakama koje vire iz košulje, pravi muškarac u uniformi.Alfa mužjak. A takvi su retki danas. I onda sam ja nagazila (trepći) pre nego što vas ćapi neka druga, u nadi da ćete me zaustaviti.Hvala! A šta mislite da mi umesto kazne zapišeste broj?Situacija br.3
-Gospođice,a gde je pojas?
(Pojas je ona mala traka preko sedišta za čiju svrhu Srbi uopšte nisu ni znali dok im nisu uveli kazne, a sad kao da ne znaju da ih koriste. Ta mala traka može da ti spasi život, ali za tih 5 stotinki koliko traje vezivanje pojasa, mogla si toliko boljih stvari da uradiš!
Ovu kaznu je najlakše ne platiti.)
-Pa,vidite ooovako... (Isprsi se). Ugradila sam silikone pre mesec dana, pa mi je doktor zabranio da ih prejako stiskam... Ne smem da nosim pojas....
I šta će da radi, da traži da pipne?Situacija br.4
-Pa kako ste ovo uspeli?
Napravila si sudar. Trezna? Ne, ja sam Vesna! Pojas?Je l' se to maže na hleba? Teško da ćeš iz ovoga da se izvučeš flertovanjem. Najpametnije što možeš da uradiš jeste da da izađeš iz kola, popneš se na krov, ako ga još imaš i počneš da pevaš :
-Figaro,Figaro,Figaroooo!!!!!!!
Ubuduće na retrovizor zalepi podsetnike koliko košta koji prekršaj, pa vidiš da li ćeš da ga napraviš.
Ono sto bi se desilo kada bi se zapalio Grandov studio sve zajedno sa njom, Sasom Popovicem i svim njihovim zvezdama.Cinjenica je da bi veci deo naseg stanovnistva to video kako tragediju,ali buducnost bi ih demantovala...
....isto bi se moglo reci i kada bi se zapalilo naselje u Vranju ,koje je u narodu poznato kao "Lepa Brena"!
Zvanje koje na kraju studija nosi većina bivših mladih entuzijasta koji su poneti iluzijama o sebi i svetu upisavali fakultete za diplomirane kurčeve naivno verujući da će postati nešto drugo. Zajednički imenitelj za sve one koji su upisali razne književnosti, antropologije, fagote, konzervacije, filozofije, vajarstva, etnologije i istorije umetnosti u Srbiji. Mladom entuzijasti, budućem diplomiranom kurcu sa gomilama nepraktičnog i beskorisnog znanja, već na sredini školovanja postane jasno da nema ništa od iluzije da je on izabrani i da će pomerati svetske okvire svojim nadzemaljskim idejama i talentima i da se čovečanstvo neće usrati od sreće što se baš on rodio. Nakon ove spoznaje, postepeno i gradacijski, entuzijazam naivnog junoše počinje da se kruni, a najniži nivo dostiže u trenutku u kom na papiru ugleda sopstveno, krasnopisom ispisano, ime. Ovo je idealan trenutak da mali veseljak nauči i drugu najvažniju lekciju o starom govedu životu-nešto mora i da se jede. Jebiga. Svestan neupotrebljivosti talenata i znanja koje poseduje, konačno mu se, nakon godina potiskivanja, jasno javlja pitanje: I? Šta sad? U tom, presudnom trenutku, nekolicina srećnika uspe da ostvari srpski vekovni ideal: plata iz budžeta-osmica-sindikat-topli obrok. Drugi deo se najčešće odlučuje za prekvalifikaciju i postaje, šta god: radnik na trafici, menadžer, majka, monter PVC stolarije ili Srbin na kruzeru na primer. Treći se odluče za kompromis: uzmi Klimte štafelaj u ruke, put pod noge pa lepo u Buljaricama crtaj portrete debele dece ili pejzaže sa ovcama pokraj Morave pored tezge sa američkim krofnicama i kostimiranog Sunđer Boba koji ti je možda i kolega samo ga ne prepoznaješ. A oni četvrti, najžilaviji, ostaju beskompromisni i dosledni velikom Sebi pa hrabro odlučuju da nastave da žive kod roditelja, sede u zaprloženoj sobi sa krdžom među prstima, veltšmercom u guzici i šalju sonete na pesničke konkurse gde nagradu neće osvojiti oni nego Matija Bećković. Ponovo.
-Ohoho i diplomirani kurac među kandidatima. Baš lepo. Vidim piše: engleski-služim se. Znate li još neki jezik možda?
-Da. Staroslovenski i sve njegove redakcije. Na crkvenoslovenskom umem i da pevam!
-Heh. Imate li neki hobi možda?
-Da. Pišem pripovetke i crtice.
-Uuu. Baš lepo.
-I pravim lampe od papira!
-Njaaao kako kreativno. A da li biste vi, onako, rekli za sebe da ste komunikativni?
-Pa, znate kako, ako ljudsku komunikaciju shvatite kao dodir dve čestice u praznini koje će samo preko tog dodira osetiti bilo onoga što su Stari zvali večna vatra, onda svakako.
-Mmh, mmh, vrlo zanimljiva priča. Vrlo. Nego mislila sam više ’nako da l’ možda ne ćutite u društvu... Al dobro sad . A sigurno volite da radite sa ljudima čim ste se prijavili na ovaj konkurs. M?
-U kom smislu sa ljudima? Čovek kao deo celine ili pojedinac kao svet za sebe?
-Pa kako ću misliti?! Čovek, ko čovek, brate!
-Eh moja gospođo, šta je čovjek, a mora bit čovjek, t
-Sledeći!
-Čьto?
Rečenica kojom ispraćaš nekoga ko ide na slavu.
Prosjaci Novog doba.
Više ne možete samo ležati i čekati da Vam novac sam padne s neba.
Konkurencija je sve veća, i sami se morate izboriti za svoje mesto pod suncem, za svoj deo kolača. Zato je neophodno osluškivati tržište, proračunati šta prolazi i najvažnije, sve lepo isplanirati i organizovati. Organizacija je postala primarni faktor, u svetu ovom kapitalističkom.
Svet se menja, evoluira. Nikad brže, nikad jače. Ne daje vremena za razmišljanje- prilagodi se i budi, ili te nema.
-Brate, care?
(vi prilazite, ni ne sumnjajući)
-Šefe...
(polako kontate da se nesto dešava, ali šta ga znaš, mozda čovek traži upaljač, ili ga samo zanima koliko je sati)
-Jel' mogu da te zamolim nešto?
(čim je molba, tu su i pare)
-Ako možes da mi učinis?
(ispljuni ga više, jedi go'na, neizvesnost niokočega)
-Jel' imaš možda 30 dinara, fali mi za kartu?
=Imam brate, al' nemam sitno trideset, 'ajde samnom do trafike, ja ću kartu da ti kupim.
-A nemaš nešto sitno, bilo šta?
Oni delovi odeće ili obuće koje bi i same bilo sramota da ih iznesemo napolje, makar to bilo u plastičnoj kesi ka kontejneru, pa ih nosamo za vreme najprljavijih kućnih poslova.
Roditelj: Sine, gde ti je ona dukserica što ti je baka Staka kupila?
Sin: Što?
Roditelj: Pa mogao si je večeras u grad...
Sin: Ma gde bre nju, ona mi je za po kući.
Roditelj: Ali, baš fina dukse...
Sin: Da, da, lepa roze sa napisanim "Ja sam glavni u selu". Ma gde ću, bre, s njom? Treba da me napusti na pola puta i vrati se sama kući od blama.
Kažemo nekom ko nije poslušao prijateljski savet pa se pokajao kad je pogrešio.
Bio si u pravu. Izgubio sam opkladu.
-Lepo sam ti rekao da ne možeš da pojedeš teglu meda za sat vremena...
Najinteligentniji vid hlađenja u letnjem periodu. Podcenjen primitivni erkondišn, iako je najekonomičniji i jedini mobilan, pogodan i za internu i za eksternu varijantu, plus ga je moguće kombinovati uz najrazličitije odevne kombinacije, a ako vas je sramota, samo ga sa ramena prebacite na glavu, da vas niko ne prepozna.
Nema blama kada Sunce upeče.
