Tok promene hobija prosečnog čoveka.
Prvo mlataraš zvečkom, nemaš pojma zašto to radiš nisi ni svestan i boli te uvo, zatim krećeš u svet kockica, gradiš ispoljavaš kreativnost, vremenom počinje da te boli kurac i za kockice i za krativnost kreće pubertet preokupacija ženskim polnim organom sve dok ne staneš na ludi kamen i dobijaš dete kada se vraćaš u svet Lego kockica, evociraš uspomene i ispoljavaš kreativnost. To sve traje dok tvoj sine ne odbaci Lego i ne preokupira se pičkom i ti podstaknut time i krizom srednjih godina krećeš da malo švrljaš levo,desno da bi na kraju držući unuka igrao domine i šah sa prijateljem sa kojim si nekada davno držao zvečku.
Sve pod konac. Svaka stvar pronalazi svoju smisao, na pravom mestu. Uredno. Čisto. Funkcionalno. Precizno. Ne dirati bez preke potrebe. Nakon upotrebe, naravno vratiti na svoje mesto i u prvobitno stanje. Zadržati formu jednostavnosti, sitnom ali permanentnom pažnjom, jer je tako i najlakše. Uživati u svedenom prostoru i skladnom svetu. Osetiti pripadnost i sjediniti se sa savršenom formom linija i oblika. Opisati i na taj način predstaviti sebe.
- Auh kako je kod tebe uredno...
- Može bolje. Hajde donesi mi truleks krpu, kuhinjsku krpu, onaj špric-špric i magičnu krpu.
- Ovde kod tebe kao u apoteci...
- A sad mi dodaj usisivač.
- Što je veliki i težak...
- Znaš, ja sam žilav dečko. Samo ja mogu da ga savatam levo-desno i vozim kako treba. Moram kesu da zamenim... Ijao sve sam uprašnjavio. Nema veze, sve ću ispočetka. Genaralka je svaki drugi dan, sad samo ovako na brzinski.
Uterati strah u kosti. Osećaj nelagodnosti, nemira, zabrinutosti. Krajnje nepoželjan osećaj uzrokovan strahovladom i dominacijom ledenog moćnika. Njegovo ludilo zapeto je kao puška i sakriveno pod plaštom bolesne smirenosti.
- Daj mi za 5000... C. Hhhpu.
- Bane, nemoj da mi pljuješ po elektronskom ruletu, ja to neću da čist...
- Šta si rekla?
- ...
- Pitam, šta si rekla? Znaš ti ko sam ja?
- Znam... Bane kralj mušmula.
- Tako je... i zato ti je bolje da kucas tikete... nego da prebiraš pod ruku meke od tvrdih mušmula... Nemoj sad da te teram da ćelavis kivi, levo-desno, kroz gajbu, da nijedna dlačica ne ostane! Ščula?
Par-Nepar je dečija igra sa pomoću koje se, na ispadanje, bira onaj koji će da: žmuri, juri, brani, (ne)igra i sl.
Igra se izvodi tako što prvo najmanje njih troje mašu šakama gore, dole, levo, desno i pritom govore "par nepar raspar diš cica maca run dobro run do pis, ras pis diš" gde se na "diš" mahanje šaka zaustavlja, okretanjem dlana na gore ili dole. Onaj koji je okrenuo dlan drugačije od ostalih ispada, a onda ulazi sledeći ili ovaj koji je ispao igra pomoćnika ukoliko je u pitanju samo troje ljudi.
Jedan od boljih trenerovih prijatelja koji ima previse slobodnog vremena, a
laki dzeparac ne odbija. Njegov posao se sastoji iz niza komplikovanih aktivnosti
kao npr. ;
Klimanje glavom- Kojim potvrdjuje izjave glavnog trenera (prilikom
ovog manevra njegov pogled, stav i nacin kojim klima glavom neuvjezbanom oku
djeluju kao da on ima nekakvu predstavu sta trener govori dok u sustini on nema
blage veze, ali bitno je da se slaze)Vodjenje statistike- Jedan od nejkomplikovanijih zadataka koje obavlja.
Takodje ima zadatak da procita tu istu statistiku dok momci stoje u vrstu kad mu
trener to zatrazi. Nivo ozbiljnosti i profesionalizma je na visokom nivou.
Savjetovanje- Savjeti koje on moze da pruzi nisu od nikakve koristi. Obicno
govori o nekim opstim stvarima: ,,Vidis kad sutiras probaj da gledas golmana ako
on ode lijevo ti probaj desno da sutnes a ako on ode desno eee onda ti sutni lijevo.''
Ali najsmesnija stvar je u tome kako on to samouvjereno kaze, taj pogled, ta intonacija
a da ne govorimo onda ako ti golman promasi stranu kad sutnes da se on odmah javi:
,,Eee o ovome sam mu ja pricao.''Motivacija- Kada glavni trener zavrsi svoju pricu u svlacionici i kada treba da se
izadje na teren, pomocni trener kako ne bi zaboravili da on postoji vikne: ,,Ajmo
momci mozemo mi to, bolji smo od njih'' i tome slicno. Ako je neko od uprave tu
ovaj glas mutira na nenormalnu frekvencu koja se cuje i nekoliko kilometara unaokolo.
Ili se može nazvati pokušaj spavanja. Šatro spavanje. Radnja koja je u 99,9% slučajeva neuspešna i na kraju završi neobavljena. Al jebiga brale, sam si kriv što nisi učio škole i zaposlio se u gradskoj čitoći.
Dolaziš kući, 7 sati ujutru. Žena na poslu, deca otišla u školu. Jedva ulaziš u stan. Em si umoran ko pas, em pijan jer si malo navratio do kafane na povratku kući. Nekako uspevaš da se dovučeš do kreveta i nadaš se odmoru. Zasluženom odmoru. Ali... Uvek to „ALI“ mora sve da usere. Nećeš se naspavati druže.
Zuuuuuuuuu! Zuuuuuuu! Zuuuuuuuu! Skačeš iz kreveta na koji si legao pre 2 minuta i krećeš u lov na komarce. A njih ko za inat nigde. Tražiš ih 20 minuta, lupaš peškirima po zidovima, ali kurac, nema ih. Jebeš im mamu i sve redom ali ih ne pronalaziš. Jebeš i sebi sve redom zato što nisi kupio mrežice za prozore da ta gamad ne ulazi. Al ipak nekako batališ komarce i odlaziš u krevet jer si sad još umorniji.
Ahhhhhh konačno mir. U vidi Lisa Ann pored bazena i to gola. Blago meni. Saću da te karam Lisa! DING DONGGGGGGGGG!!!!! Kurac ustaješ iz sna u koji si upao pre 5 minuta jer neki majmun zvoni u pola 9 ujutru na vrata. Otvaraš, a ono tvoji "najbolji prijatelji" Jehovini Svedoci. Kulturno im se najebeš mile majke i zalupiš im vrata. Misliš u sebi „konačno mir i mogu da spavam“. Ležeš.
Posle 15 minuta osetiš nešto smrdi. To te digne iz kreveta. Osećaš da nešto gori, miris nekog dima, neke paljevine. ID’ BRE ŽENO U TRI LEPE, NISI ISKLJUČILA ŠPORET!!! Nekako ugasiš tu vatru sam jer ti bilo glupo da za to malo zoveš vatrogasce. I sad još umorniji od svog tog trčanja levo-desno padaš u krevet.
Ležiš tako al kurac.......... sad ne možeš da zaspiš. I taman krenu oči da ti se sklapaju kad ono napolju čuješ neki udes. Kola se skucala u banderu. Sirene policijskih i kola hitne pomoći na sve strane. TINU-NINU! JEBEM LI TI MATER SAD SI NAŠO DA SE SKUCAŠ, I TO BAŠ PRED MOJOM ZGRADOM!- psuješ ga sa terase. I odeš da spavaš. Sad ti je već jasno da nećeš ni spavati jer je već 12 sati. Krećeš u poslednji pokušaj.
Ležeš i kroz glavu ti prolaze sve slike ovih jutarnjih dešavanja. Psuješ ih sve redom. Al odjednom ih više ne vidiš. Zasp’o si. Bum! Otvaraju se vrata i deca banjavaju u stan, kao lopovi u banku u holivudskim filmovima. Gotova škola tata!!! Sav nervozan lupaš se u glavu jer nećeš da se dereš na decu i ustaješ iz kreveta. Ništa od spavanja, sad je definitivno.
Deca odlaze u svoju sobu da rade domaći i igraju kompjuter, a ti izlaziš na terasu i urlikom Tarzana progovaraš: JEBEM TI TREĆU SMENU!!!
Definicija za Mizantrophy
Podgrana umetnosti dokolice. U retkim slučajevima se ova umetnička dela rade iz namere, pa otud spontana, ali još jedna od osobina je da je to delo, uvek delo grupe autora koji se možda nikad očima nisu videli.
Proces nastanka: Neka najobičnija studentska skripta ide od ruke do ruke. Svako u trenutku dokkolice napiše ili nacrta nešto da bi prekratio dosadno učenje. Na taj način nastaje veliko umetničko delo ni krivo ni dužno.
1. strana (između ostalog) - Konsultacije kod profesorke Miletić, to je ona plava, ne ona debela.
2. strana (i.o.) - Milena i Dragoljub se vole forever tugeder.
3. strana (i.o.) - Crtež Čiča Gliše, Barta Simpsona i muškog polnog organa.
4. strana (i.o.) - Ruski šah.
5. strana (i.o.) - "Samo Sith-i propovedaju isključovost" - Obi Van Kenobi.
----------------------------------------------------------
23. strana (i.o.) - Aberacija (u tekstu), desno napisano - Skretanje, radi lakšeg objašnjenja.
24. strana (i.o.) - Penetracija (u tekstu), desno napisano - Razumljivo.
---------------------------------------------
36. strana (i.o.) - Crtež 2D fudbalskog terena sa tačnom formacijom nekog tima
37. strana (i.o.) - KLEO
38. strana (i.o.) - Atletik Bilbao - Alaves X, 3+
---------------------------------------------
123. strana (i.o.) - Uokviren tekst, desno zapisano - Kakav idiotizam.
---------------------------------------------
Zadnja strana (i.o.) - Tekst pesme Vlade Govnolijeva - Ako pojedeš vnugo, vnugo poješću i ja...
Recept za kiflice, na slovo na slovo, iznalaženje budućeg ljubavnog partnera sabiranjem cifara njegovog datuma rođenja i broja strujomera.
Kaže se za nekog ko se odjednom unervozio i počeo da paniči, jer sluti neko zlo.
Let Beograd-Kopenhagen, Fly Niki kompanija, ekonomska klasa.
Mića - Auuu...(odjednom počinje da se osvrće levo-desno, da gricka nokte, preznojava se i lupka nogom o pod).
Zoki, posmatrajući nervoznog prijatelja - Koji ti je, Mićo? Pa, nije ti ovo prvi put da se voziš avionom. Ponašaš se k'o prase pred Božić.
Mića - Šta koji mi je, šta koji mi je?! Pa jes' ti ćorav!? Vidiš da je uš'o Taliban u avion!
Zoki, osvrće se - Auu, Sunce ti!
Muževljev pokušaj da se snađe u kuhinji, dok žena leži u krevetu.
-Samo ti leži dušo, ja ću sam sve da spremim. Gde stoji brašno?
-Gore levo!!!
-Prosuo sam griz i šećer dušo, al' nema veze, samo ti leži,usisaću ja to!
-Sve si bre smotan.
-A gde je otvarač za konzerve, nema ga u fioci ženo?
-Vidi gore desno!
-Eto, sad sam i glavu razbio, gde je jod, jebem ti fioku, vrti mi se cela soba, odoh da legnem, aj ustani i donesi mi Analgin, otvori prozor, napravi mi palačinke i zatvori vrata od sobe, ubi me promaja!!!
-E jebem te nesposobnog!!!
Pitanje kojim će svaki profesor kompleksaš prekinuti vaš smeh u toku njegovog predavanja , ubeđen da se vi smejete upravo njemu.
Najčešći odgovor "ništa profesore", koji se koristi kako bi što brže izbegli njegovo streljanje pogledom, samo će potvrditi njegovu sumnju.
Profesor: Prilikom rešavanja ovakvih zadataka, držimo se...
Osoba levo u klupi: Jaooj, kol`ko si se sjeb`o što nisi izaš`o sinoć, plakali smo, Buconi se opet ubio, znaš kako je padao po nekim ribama, ahahhaha!
Osoba desno u klupi: Hahhahahaha, nemoj da se...
Profesor(prekida rečenicu u pola i okreće se ka njima): Šta je smešno?? Ajde recite da se malo i mi nasmejemo.
Obojica(istovremeno): Ništa profesore...
Profesor(vraća se predavanju): Kao što rekoh... Jeb`o sam vas kad budete odgovarali!(u sebi).
Mnogo pre nego sto je nauka otkrila da su osnovne vitalne funkcije kontrolisane od strane nervnih centara u meduli oblongati, meduli spinalis i eventualno u cerebelumu, nas narod je vec znao ne samo da te celije nisu ni u kakvom srodstvu sa sivim celijama nego je i preciznoscu intuicije koja je samo nama ugradjena u genetski kod odredio i kolicinu potrebnu za krkanje, prcanje i kuntanje. Tacno dva grama.
Kada se za nekoga kaze da nema ni dva grama mozga, misli se na osobu koja do te mere zadivljuje svojom gluposcu da budi naucnu radoznalost i tera druge da se pitaju kako ta osoba uopste jos uvek hoda na dve noge.
Na primer, dva grama mozga imaju osobe koje:
- jedu kad su gladne
- sklanjaju se od vremenskih nepogoda
- sklanjaju se od zmija
- ne diraju uticnicu mokrim rukama
- gledaju i levo i desno kad prelaze ulicu i sl.Dva grama mozga nemaju osobe koje:
- pokusavaju da poljube sopstveni lakat
- glasaju za Tadica
- gase pozar zejtinom
- mazu trepavice lakom za nokte jer im se svidja boja
- mirisu zapaljenu petardu
- prelaze autoput i sl.
- glasaju za Tomu
Trinaesta dimenzija u koju se evakuišu počinioci krivičnih dela po obavljenom poslu. Efikasnija od kanalizacije u kojoj se kriju nindža kornjače, štaba gde se teleportuju moćni rendžeri i betmenove pećine. Nerešiva zagonetka kako za naučnike, tako i za policiju.
- Dobro baba, opet te pitam - jesi ga videla kad je obio zlataru?
- Jesam sine.
- Kažeš imao šipku?
- Jeste sine, šipku imao.
- I seo na motor?
- Na motor sine, sivi, piše na njemu suzuki ili tako nešto. Kacigu nije meto, dao gas i pobego. Imo jaknu sa nekakvom aždajom na ledjima.
- Pobego?
- Pobego!
- A gde majko?
- Ne znam sine.
- Kako ne znaš, pa je l levo ili desno?
- Ne znam sine, stara baba, ne vidim dobro.
- Uff..Mile piši - počinilac pobegao u nepoznatom pravcu.
Finalno pišanje na osobu koju si zajebao, prepuno sarkazma i bola u kurčini. Izdominirao si, ali to nije dovoljno da zadovolji tvoje nagone, nego moraš i da podjebavaš mučenika.
Nejmar: HAHAHA Zuniga, bilo kroz noge, a? hahaha
Zuniga: Ne seri mali, prelaziš crtu...
Nejmar: Ali ono, levo-desno de ćeš? Pa kroz noge hahaha
Zuniga: Kunem ti se, jebaću ti majku progovoriš li još jednom!
Nejmar: Izvini matori, jel' se ne ljutiš?
(buum, krc, škrip, vrišt, ode kičma)
_______________________________________________________________________
-E, Đole, upravo smo ti demolirali bembaru, se ne ljutiš?
-Ma ne, opušteno.
-Stvarno? Što, tatin sin, kupi tata novog?
-Ma jok, nego, ovaj mi stvarno ne treba.
-Aha, i ne smeta ti da ja sam otkinem retrovizor?
-Uopšte.
-Op, op, ispade mi palica, ijaoo pravo na šajbnu. To će baš da košta, a?
-Jebiga.
-Ajde ti počni da kukaš da te ne bi olešio sad, jasno?
-Što da kukam? Moja bembara je kod majstora, kočnica se pokvarila. Ovo je direktorov auto.
Hodali smo pravo putem dok nam je sunce peklo leđa i našu senku projektovalo ispred nas. Na prvom rsskršću je trebalo da skrenemo, ali on ni da čuje.
“Tvrdko!” - kažem mu – “Moramo da skrenemo levo kako bi stigli na pravo mesto.”
“Ma jok ja.” - odgovori on, buljeći ispred sebe – “Neće Tvrtko popustiti prvi... i ako je pametniji.”
“Kako prvi?” – začudim se – “Šta ti zapravo hoćeš?”
“Hoću da se on, koji bi hteo da me pogazi...” – reče uperivši prst na senku ispred sebe – “makne prvi. Eto, to hoću!”
Pitanje koje će svaka žena ponoviti barem jednom godišnje, kada odluči da sa svojim dragim odgleda jednu od mnogih utakmica Lige Šampiona/Evropskog/Svetskog prvenstva. Pokusacu da im objasnim.
Ulazis u prodavnicu sa drugaricom, kod nje je tvoj novcanik. Ugledala si haljinu desno na polici, ides ka njoj, a tvoja drugarica ide levo. Dok ides ka njoj ugledala si drugu zenu kako ide ispred tebe i gleda tu haljinu. Ti dajes drugarici znak da ti baci novcanik dok si iza nje jer je glupo da je prvo predjes pa da ti baci novcanik. Nadam se da je sad malo jasnije.
Kad radiš molerske radove, pa ti gazdarica dođe da ti objasni koju boju zidova treba da napraviš. Nikad ti ne kaže "crvenu", "plavu" ili slično - uvek je to "tu negde" boja.
- Gazdarice, kakav zid hoćeš u spavaćoj sobi?
- Majstore, treba da bude rezedo levo i desno od vrata, ali ne baš rezedo nego tu negde... napred i iza neka bude bež, ali ne baš bež već tu negde (vrti rukama u krug dok objašnjava), a plafon vidi da bude tu negde da se uklopi sa zidovima...
- (Grmblhfmsgh, jebali te rezedo i bež zidovi i sa čim se to uklapa), Gazdarice, da ti viknem ja jedan valjak u dupe, ali ne baš u dupe već tu negde...
Sokoćalo u narodu poznato pod imenom Džipi Es, zamišljeno kao sprava za navigaciju kroz beskrajne vukojebine i nepregledne lavirinte nepoznatih gradova. Pošto je našu državu moguće preći bicklom ako imaš dva sendviča i litar vode, nema previše smisla kupiti GPS zbog navigacije kroz nepoznate krajeve, GPS se ovde kupuje zbog navigacije kroz poznate krajeve i ulice. Osnovni fazon kod GPS-a je u tome što ima plan grada i nazive ulica, tako da vlasnik može da prepozna oblik i lokaciju ulice i pročita njen najnoviji naziv.
-I, kako da stignem do njega?
-Kreneš odavde kroz ulicu Partizanskih kurira, onda skreneš u bulevar Šeste ličke divizije, posle desno u Maršala Tita i tu ti je, na uglu sa ulicom Patrisa Lumumbe. Da vidimo kako se sad zovu te ulice, ćero, sine, daj tati onaj lokator. Ovako, šta smo rekli, odavde u Kralja Petra, pa Dražinim bulevarom do Đinđićeve, pa pravo do ugla sa Patrisa Lumumbe. Ha, Patris Lumumba, kako li njemu ne promeniše ime, pleme mu jebem ljudoždersko.
Utiče na mušku decu do 6-7 godina kada su najviše željni pohvala i podsticaja. Dok je dete u već nekom poslu roditelj ga u neposrednoj blizini gleda i komentariše sa prijeteljem. Dečak naravno čuje sve o čemu se razgovara, ali se pravi da ne čuje kako bi sve izašlo na to da je njemu to sve već uobičajeno.
1.Mali Aco kod komšije jede ručak
-Vidi ti Čađo ovog moga Acka kako on veselo jede punih usta
(Aco kao iz topa počinje da grabi kutlačom i trpa u sebe sve klimajući glavom levo desno kao znak radosti jer je to njemu sasvim uobičajeno)2.Mali Aco pije sok kod komšije
-Ovaj moj kad se ufati za sok ne pušta dok ne popije do zadnje kapi
(Aco umirući srče poslednje kapi soka i naravno traži još jer je to njemu sve rutinski)
Pitanje propraćeno odjekujućim komentarom "ne izgledaš mi baš najbolje", savršen je način da vam neko pokvari dan... naročito ako se osećate odlično. Ista stvar kao i kod pijanstva, što se više trtite da dokažete suprotno to gore po vas...
proleće, šetam knezom, sluške na glavi, nigde oblačka, divan dan, razmišljam gde da se zabodem dok se ne nađem s društvom. Nailazi kolega, sav nasmejan
ja: ćao, šta ima? (kezim se)
on: evo ništa, jesi dobro?
ja: zašto (pa pogled levo-desno), baš mi je super
on: nešto mi ne izgledaš najbolje
ja: kako pobogu? (ogledam se)
on: pa ne znam, stvarno, jesi dobro?
ja: (već pizdim) alo čoveče, nije mi ništa, aaaa jebote, dobro sam
on: ok, ništa onda, 'dimo se, biće bolje, ćao
ja: ćao.. u vražju mater
Zabole me glava, a i naoblačilo se.... eh, živote
Posprdno odavanje počasti sagovorniku, stavljajući mu do znanja da se makar na kratko uspešno uživeo u svoju ulogu, koju mu niko nije dodelio i svojim izlaganjem, ali samo izlaganjem, opasno približio određenom velikanu sa kojim deli stavove.
- Slabo nešto igraju ovi naši ljaljani, opet će ih matorci ugaziti s nulom.
- Pa kada smo ofanzivno orijentisani, Perke ne ume da se vrati nazad, a Ćomi visi tamo desno i stalno ispada iz igre. Trebalo bi svi da se malo povuku ka svom golu, ostave prostor matoranima da se umore u ovom, po nas bezopasnom delu terena i onda u zadnjih 10 minuta da ih savatamo na kontru.
- Izvini, Murinjo, nisam te prepoznao.
--------------------------------------------------
- Pu, mamicu mu, opet mi iskočio osigurač.
- Zato što ne možeš istovremeno imati dva računara uključena u sobi, neonku i obično svetlo, televizor, a onda upališ i klimu, koja kada počne da duva suviše struje povuče i prc.
- Izvini, Tesla, nisam te prepoznao.
--------------------------------------------------
- Ne znam kako da priđem Jovani, uzentam se svaki put.
- Ma samo joj se bre uneseš u facu, kažeš "dodži vamo", podigneš obrvu, namigneš i odete kod tebe.
- Izvini, Roko, nisam te prepoznao.
