Nazivanje stvari pravim imenom, kategorija: filmski blokbasteri. Jer, jebote - nisam gled'o solidan film u bioskopu, znači, ne pamtim a ovamo ispade da je maltene svaki naslov na repertoaru teška hitčina i ljuta kidalica, obzira bez da li je u pitanju akcija, horor, drama, triler, komedija ili ona naučno neustanovljiva kategorija kino-ostvarenja u kojima prde, povraćaju i ostale gadosti rade Set Rougen, Adam Sendler i ostatak ekipe glumačkih retarda s one strane Pacifika. Usta ih jebem.

Ipak, broj rupa u koje lukavi filmski marketing-eksperti trpaju bioskopsku publiku diljem planete, daleko prevazilazi jedna jadna usta i to treba priznati i umeti demistifikovati "poze" u kojima se to radi. Eo, recimo prva koji mi pada na pamet su perfidno osmišljeni i obavezno zavaravajući tizeri i trejleri, po kojima jebeno svaki film izgleda k'o kandidat za jebenog Oskara (u svim kategorijama, razume se)...a onda je tu i lukavo tagovanje dramatičnih kritika kvazi-kritičara ("Ovaj film ne gledate vi. Ovaj film gleda VAS...", Reme Remenski, Informer) i nabudženih bioskopskih statistika ("200.000 GLEDALACA ZA MESEC DANA! PUBLIKA JE REKLA SVOJE!", produkcija filma Mali Budo), što još dodatno utiče na naivan narod da, fazon, juče pohrli u bioskope i napuni im kase brže nego što Sergej Trifunović rendom prolazniku kaže "Znaš ti ko sam ja, bre?!".

Usta ga jebem, i njega.

Koncept koji za cilj ima zadovoljenje trivijalnih potreba bitnih žena u životu, uz izbegavanje preplitanja ženskih sujeta. Kao što je poznato, taj dan je proglašen praznikom žena i dugogodišnji obrasci ponašanja zahtevaju poklon koji će svakoj ženi u tvom životu simbolično pokazati gde joj je mesto u srcu, razumu, a i novčaniku. Potencijalno veoma opasna situacija za čoveka koji ima značajan broj žena koje direktno i indirektno utiču na njegov život. Zadovoljenje tih hijena je esencijalno, naročito ukoliko se želi sačuvati korektan odnos sa svakom, ali veoma je važno za znati da ženske sujete deluju kao veoma odbijajuće sile, jer svaka želi biti na vrhu prioroteta. Ključne žene u životu svakog čoveka su supruga/devojka (de iure lepša polovina), ćerka, ljubavnica (švalerka) i na kraju, ali ne i po važnosti, majka.

Poklon za de jure lepšu polovinu pre svega treba aludirati na ljubavni žar koji, jelte, još uvek gori kao u prvim mesecima veze. Ne treba biti vulgaran, jer ipak s njom imaš više od samog koitusa. Uglavnom kod njih pali neko cveće, ali mora se izbeći standardizacija koja predstavlja generičke poklone koje gotovo svaki muškarac svojoj voljenoj udeli. Dakle, ruža sa salatom okolo odmah otpada. Ipak si s njom proveo bitne godine života i moraš joj i simbolikom pokazati da je njeno mesto na lestvici žena veoma visoko. Dakle, tu ide neki fensi cvet zajebanog imena, veoma redak i skup, tipa japanska orhideja s tibetskom lavandom. Vulgarni pokloni poput divljih parfema i providnog veša - otpadaju.

Ćerku takođe voliš, ali sigurno ne na isti način kao i kevu njenu. Dakle, poklon treba biti ispunjen nekom kosmičkom ljubavlju koja krasi odnos oca i ćerke. Ne treba pominjati da se ćerki ne kupuju parfemi i ostali eksplicitno i implicitno jebozovni artikli, koji neretko mogu naterati ćerku na ko zna kakva tumačenja. Dakle, kao poklon ide nešto što će je godinama podsećati na istinsku ljubav i naučene životne lekcije.

Koncept švalerke dobija na važnosti ovog dana. Ona zna da je večito druga, ali od ovog dana očekuje barem privremeno i prividno penjanje na vrh prioritetnih žena jednog muškarca. Nije ni njoj lako, stalno iskradanje, gerilski ljubavni život po motelima i iznajmljenim sobama, večito obitavanje u senci supruge, samo zarad povremenih zajedničkih momenata. Ipak je ona gotovo uvek tu - kad je ženi muka, kad joj "progledaju" kurje oči; i čeka svojih pet minuta slave. Ljubavnica predstavlja oazu hegemonije koja je kod zvanično voljene odavno presušila, ili poprimila drugi oblik. I švalerka ima osećanja, ali budimo realni, previše se osećanja potrošilo na istinski voljene, te švalerkin poklon pre svega ima za cilj dalje održanje trenutnog statusa, jer uvek moraš imati nekog kad je žena van stroja. U ovom slučaju, poklon treba da predstavlja sve ono što je nepoželjno za ženu i ćerku - jebozovni veš, neki wild & sexy parfem i slični artikli koji upotrebu imaju u samom švaler-švalerka odnosu.

Na kraju, ali ne i po značaju, kraljica majka. Gospodarka sujete i večiti vođa žena iz senke, koja uvek i po svaku cenu želi zadržati svoj oticaj na voljenog sina koji je ubeđen da je lista prioritetnih žena promenila redosled. Osoba kojoj je najveća satisfakcija da zna da je njen mezimac i dalje drži na samom vrhu piramide prioriteta. Svakoj majci bi najlepši poklon bio znanje da je poklon njoj namenjen od najveće simboličke vrednosti od svih osmomartovskih poklona. Ipak je ona najposesivnija žena od svih.

Kada se nekom daje do znanja da smo skontali da nas zavlači.

Prvi ekstrovertan perverznjak. Sve vreme od kada je prešao 19-tu godinu pa do kraja svog života je bio tinejdžer zarobljen u telu odraslog. Bez obzira na sve, on jeste uticao na razvoj psihologije. Izvršio je najveću psihološku projekciju na tadašnje pionire psihologije. Utuvio im je u glavu svoj izopačeni pogled na svet. A samim tim je i bio primer nekih poremećaja.

Preživevši nekako ''lude godine'' mladi čovek koji se najeo roditeljske džigerice se susreće sa neobičnim fenomenom čiji je jedini cilj zamena uloga, tj. došao je red da njemu roditelji prožderu neki vitalni organ.
Ja kao 'ćer'' sam uvek bolje komunicirala sa ocem, tako da nisam upućena u ono što očevi priređuju sinovima, al zato odlično znam šta makje priređuju svojim udavačama.
Prvo, počine nezdravo da se interesuje za moj ljubavni život, što je uvek u prošlosti u skladu sa našim prećutnim dogovorom, kulirala.
Drugo, dolazi do spontane materijalizacije velikog broja njenih poznanica sa fakultetski obrazovanim sinovima. (Koji nisu toliki kreteni, koliko nam majke podmeću noge svojim navodadžisanjem.)
Treće, promaja je po njoj najveća pošast čovečanstva! Time- džoketine se trijumfalno vraćaju u garderobu cele porodice!
Keva, postaje svoja staramajka (koja je inače šampion u smaranju), počinje da ti kupuje gaće bubrežare (lakši tip), svileni donji veš koji ćeš da nosiš prve bračne noći (!) i dečije benkice i da ih slaže u tvoj miraz (za čika Lazu). I uvek i zauvek će biti nezadovoljna tvojim kuvanjem, tvojom tehnikom brisanja prašine, zalivanja cveća, ma ni salatu ne znaš da urežeš kako treba, a tek da izabereš dobru tikvicu na pijaci! Zaboravi! Iako sve to savršeno radiš od jedanaeste godine...
Stalno nešto pičkeće, nervira se kao klimakterična veverica, zuji na sve strane u global ne radeći ništa i polako postaje verna kopija svoje majke, a to je nešto što se klela pred ikonom kućnog patrona da nikada neće postati!
Na kraju, kad uvidi šta je postala, samo slegne ramenima i nastavi dalje, uklapajući se u sliku savršene mimikrije.
Samo da ne počne da mi se zabrađuje!

Doček'o si i to, maturiraš boktejeb'o. Pun ti je više škole i svega, nećeš više gledati iste debine face svaki dan. Kupio si odijelo, platio masno, ali i dalje, na tebi je k'o na ofingeru. Koga briga, znaš da ćeš se napiti ta sve pare to veče. Za sve pare, koje su jedva skupili da ti daju. Salijeću te da se slikaju, a ti se samo smiješkaš, grliš i ljubiš sa svima, kao programiran, dok u sebi pizdiš jer se znojiš u odijelu, jer je prevelika gužva oko tebe, a i cipele te žuljaju. A onda, šlag na tortu, najsporija šetnja kroz grad u tvom životu. Staješ svakih 3 koraka, jer je nekoga ispred tebe došla baba iz Lijevča da isprati, a i tutne mu koju marku u džep. Nakon 5 stajanja pizdiš jer tebe tako ne zaustavljaju, bar da imaš više za piće. Ulaziš u hotel, sjedaš za sto, naravno uredno numerisano po razredima, i na tanjiru vidiš otužan prizor: Par komada kulena, čajne, nešto malo suvog mesa, sve tako tanko, a tako složeno, kad sve vidiš, rekao bi da ćeš se najesti. Pošto ti to inače staje u oko, suzdržavaš se, jedeš "gospocki", lagano, viljuškom i nožem, jer tu su pike iz druge smjene, pa ne bi li pale na džentlmena sa manirima (tu se moliš da se sjetiš epizode o bontonu one debilne emisije kad si bio klinac). Onda shvataš da si žedan, i da je konobar krenuo u obilazak, pa zašto da ne iskoristiš priliku, da otvoriš veče nečim laganim, tipa soka.
-Izvini!
Izvolite?
-Može Koka-k... u stvari, daj mi Nektar, veliki ako ima.
Naravno.
Srčeš taj Nektar, lagano iz čaše, jer zaboga džentlmen si, još bar sat vremena, dok se i one ne ponapijaju. Popio si već 3-4, žene su već izuvene i na podiju gdje vrište uz Nadu Topčagić i slične bezvremenske stvari. Pališ cigaretu, onako šmekerski, gledajući naizgled u prazno prema podijumu, a u stvari tek sad si skont'o kakvu šupu Maja iz šestice ima. Ni ne primjećuješ u tom zanosu da ti se cigareta ugasila u ruci, i da ti je sav pepeo po butinama pao. Tržeš se, shvataš to, a onda poluglasno pominješ svece, majke, pa čak i djecu, nikom posebnom, ali morao si. Da se smiriš, naručuješ još nešto, ovaj put jače. Sjetio se kad ti je matori pričao o onom Bogartu, što 'e neviđen smeker bio, a samo viski pio. Ne voliš viski, i znaš da ćeš vrlo vjerovatno baciti peglu, ali avaj, šta se sve za cupi radi.
Odolijevaš i dalje potrebi da izađeš na podijum, uđeš u kolo i pokažeš svoje vještine, jer to nije u stilu Džemsa Bonda i kompanije, čekaš sentiše, da pozoveš Maju iz šestice (da, onu sa prespremnom šupom) na ples, i moliš boga da je ne izgaziš.
Stiže sentiš, tvoja prilika da blistaš. Ustaješ, prilaziš joj, moliš se da te se sjeti sa ekskurzije, i najmuževnijim glasom progovaraš:
-Majo, jesi li za ples?
Čuka probija skalu, probija te znoj, sve u tih par stotinki dok ona ne odgovori.
Imaš sreće, nema metka u burencetu, pristala je. Čuka opet lupa, ovaj put od sreće. Hvataš ju za ruku, lagano, vodiš do podijuma. Zadivljen si svojom spretnošću izbjegavanja gaženja njenih bosih stopala, kao i njenim plesanjem.
Ona se vidno potrudila oko svog izgleda, i ovaj put primjećuješ više od 'paka, dok je gledaš, shvataš kako je sve i jedna iz tvog razreda mizerna prema njoj, i osjećaš neku vrstu ljubomore, jer ti nisi bio taj koji je ovakvo nešto 4 godine gledao. Ples se završava, i vodiš je do njenog mjesta, ali tada, krah, stiže joj poruka, i u 2 rečenice, kratke, sruši ti sve.
- Joj, moja ljubav me se sjetila.
Momak, ili?
- Momak. A ljubav moja.
Srušen si. Ništa gubiš nadu o nekom umakanju večeras, čak ni za krljanje nemaš energije više.
Sjedaš opet na svoje mjesto, uz neki jadni izgovor kako ideš, naručuješ piće, i odlučuješ da se napiješ, kao deva, pa makar i sa debeom Ninom iz četvorke završio, nije te briga, sve ti je postalo blase.
Što je više gledaš, sve ti je ljepša, a moral sve više i više opada, i ponovo psuješ kurevu sreću, "ubijaš lagano, konjak, cigarete".
Veče ti se vrti oko paklice, čaše i repertoara muzike, koji se nekako promijenio, pa sve više pronalaziš svoju jad u tekstovima Tome Zdravkovića i vjerne ekipe.

Budiš se u obližnjoj kafani, sa još 3 propaliteta iz tvog razreda i naravno, debelom Ninom (ona iz četvorke), koja ti se objesila oko vrata, i starim konobarom, koji se budi za šankom, i pita te za kafu. Onda shvataš da si dekintiran, i da ćeš kući tabanovića fijakerom, sa 2 cigarete, rasparene marke, koje si koznakako našao u unutrašnjem džepu sakoa.

Pojava kojom su voleli da se igraju i Zevs i Tesla.

Riba sponzoruša koja peca somove.

Pitanje koje postavljamo osobi koja mnoooogooo smara različitim prohtevima, i kojekakvim glupostima, koje nemaju apsolutno nikakve veze sa mozgom, i na taj način je vratimo u realnost, jer pokazujemo totalnu nezainteresovanost za stvari o kojima govori. I onda jednostavno ućute. Nikad zapravo i nisam dobila odgovor na to pitanje, stoga se može definisati kao "retoričko", a ujedno i veoma korisno u istrebljivanju smarača.

Petao zakukurika i diže se sen noći, nežno kao ručica detinja, sav živi svet ispusti deo svojeg života i od toga nasta magla i rosa. Još jedan dan bliže kraju. Plašt noći poprimi oblik i gustim velom pruži poslednji otpor Suncu. Opet se začu petao...

Kamen dotače srp i čelik popusti, sitna prašina diže se u haotičnom plesu sa svetlošću koja se u snopovima probijala kroz zavesu. Varnica, jedna, dve, kamen popusti i ples se nastavi. Hrapavi prsti mahnuše i dodaše tempo, kovitlac prašine i svetlosti, božanske lepote.

Oštar srp položi na tronožac i zemljanim podom nastavi za mirisom slanine, jaja i mladog luka. U prostoriju je ušao sa veselim osmehom, uvek ga je imao dok slanina cvrči u tiganju. Lagano spusti usne na njen vrat a ona se naježila još dok su brkovi žarili teme. Dve tri reči pa kikot. Na prašnjavom kredencu stajao je satljik rakije, nije imao prašinu. Kad ga snažna ruka sa tragovima borbe kamena i čelika dohvati on propeva, propeva penušavim zlatnim vencem. Tup udarac stakla o drvo. Poteče nektar i stakleni predmet ožive pa polete u zagrljaj svome tvorcu i napoji ga rakijom.

Kad se treći put petao oglasi srp zaseče snop zlatnog žita. U talasima je klasje padalo u naručje, željno zagrljaja znojavih ruku. Dva puta zaklikta orao i nastavi da kruži oko Sunca u zenitu. Sparina i žega nastadoše a sve krupnije kapi znoja natapaše plodnu zemlju. Prvi lahor probi kroz mokru košulju i srp se umiri, pogled potraži paperjaste oblake na horizontu pa živac iznad oko zaigra. Dok se srp usijavao, hladan vetar odnese misao o odmoru. Mišići su se grčili a šajkača cedila od znoja, a zatim se mali hlad kruške proširi i uhvati celu udolinu. Noć je uzela a dan će vratiti...

Poslednji otkos pade uz prasak groma, zemlja se zatrese i nebu bi žao pa zaplaka. Nebom se prolomi svetlica i zvuk biča proguta još jedan udar groma. Dva rogata vola napeše jaram i jednogodišnji trud poče da se kotrlja ka ambaru.

Mačak ispod strehe uplašeno je gledao domaćina kako trči preko dvorišta. Bele kuglice su skakutale po utabanoj travi, njegove žive oči ispratile su svaku, srećno pogladi brk kad shvati da je na suvom i sigurnom.

Plamen sveće ožive senke, miris tamjana probudi glad. Obla senka donese krčag vina i nasu u pehar i masni umorni prsti podigoše pehar:
- U mlinu se nadomiljalo, u naćvama nakuvavalo, u peći nadopecalo i svima nadotecalo! Gde ove godine, tu i dogodine!
- Grehota je raditi o hrani a biti gladan. - Mrve hleba posuše pod i poče obed...

Oštar miris duvana ispuni prostoriju, munja raspara crno nebo, sveća dva puta zaigra i čovek se glasno nasmeja.

Ovakve poruke nastaju usled svađa, mirenja, muvanja, poziva na neke događaje i sl. Kada dotična osoba ne može kratko i jasno da stavi do znanja šta želi da kaže. Jako su iritantne zbog toga što je neophodno čitanje od minimum 10min.da bi shvatili poentu takvog SMS-a

Britanski blues gitarista frontmen prve supergrupe u istoriji rocka-Cream,mali deo velikih Yardbirds-a.Iako se decenijama govori o rivalstvu Claptona i Hendrixa i debatama ko je bolji u stvarnosti Clapton&Hendrix su bili dobri prijatelji,malo ko zna da je Clapton svirao sa Hendrixom malo pre njegove smrti a veče pre Hendrixove smrti Clapton je kupio belog fendera za Hendrixa koga on nikada nažalost nije dobio,taj fender je prodat na aukciji za Claptonov centar za odvikavanje od droge.Mada tu ne počinje tužna priča njegovog života,odrastao je bez oca i maajke misleći da su mu baba i deda otac i majka,prvu gitaru je sam sklopio,radio je sa Harrisonom i svirao na par pesama Beatles-a uz to bio i smrtno zaljubljen u Pattie Boyd Harrisonovu tadašnju ženu,kasnije MRs.Clapton...Čitajući indijski ep o ocu koji ne da ćerku nekom sirotom dečaku dolazi na ideju da napiše Laylu kako i on sam kaže "najveći teret i obavezu svoje karijere" riff nije ideja Claptona već drugog sjajnog gitariste prerano preminulog Duane Allmana.Na prvo slušanje pesme Pattie je rekla da je to čisto sr***e nedugo zatim se razvodi od Harriosna i udaje za Claptona,vremenom Clapton postaje zavistan od heroina,kokejna i pića...Jedini razlog što je i dan danas živ je to što je imao iskonski strah od igle tako da je svu drogu unosio kroz nos čak kroz piće i hranu,buran ljubavni život inspirisao ga je da napiše gomilu kvalitetnih pesama ali tragedije ga ne zaobilaze,mnoge ljubavnice umiru od droge jer ne mogu da prate CLaptonov tempo.Strašna tragedija mu se dogodila početkom 90-ih kada mu sin COnnor pada sa 40-og sprata hotela,Clapton mu posvećuje dve pesme Tears in heaven i Cyrcus left the town,vremenom je izrastao u jednog od najboljih gitarista sa velikim nasledjem koje ostaje iza njega...09.06.2010 održao je nenormalno dobar koncert u BG areni zajdeno sa Winwood-om

Tinejdzeri, uglavnom od 15-18 godina.Fizicki lice na neke weird likove,uglavnom nose dukseve\majice sa nazivima benda ili nekim natpisom, ili print lobanje, pruga, crno-belih kockica ( momci jarke boje, devojke crne), skinny pantalone crne ili jarkih boja,converse(starke) ili skejterke, crni kreoni, tamna sminka i za momke i devojke, kosa uglavnom crna,umogucnosti su i pramenovi,siske su stvar izbora, ali prekrivaju jedno oko uglavnom, pirsing na usni, crni nokti. Psihicki, veooma emotivni ljudi,koji u pubertetu skontaju da odrastanje nije lako, i sve im se cini crno, zbog toga misle da nisu dovoljno jaki za svet, zele da se ubiju,ili pak povredjuju, a jos gore je ako dodju ljubavni jadi. Momci su uglavnom bisex, jer mnogi gay momci koriste ovaj "brend" da bi bili bolje prihvaceni, i pravdaju se da ipak vise vole momke, i zbog toga emo devojke dobijaju veoma malo ljubavi od tih emo-momaka, devojke su opet svejedno osecajne,pa im je ovo samo opravdanje za plakanje za sitnice. Medjutim, svi oni ( tj mi, posto sam i ja emo)su ustvari,veoma dobri ljudi koji se nece usuditi da povrede nikog sem sebe, znaju da vole,cene, slusaju i cesto su veoma inteligentni jer ih brinu teme koje nisu za njihov uzrast, slusaju uglavnom soft punk, rock, punk-rock, i taj takozvani novo-nastali emo pravac, medjutim to su uglavnom neuspeli boy-bendovi,pa kao, hajde da muce nas nejake. Losa starna emoa je sto nisu prihvceni ni u jednoj sredini, nepozeljni su,smatraju se psihicki nestabilni, ili bolesni, predmet su diskriminacije i veoma losih stereotipa, i to sto ce najlepse doba svog zivota provesti misleci kako su previse tuzni, depresivni, kako nema izlaza iz problema,kao nisu voljeni, ili o tome kao u Africi gladuju itd...No, svako svoje zivi, zato prvo ih upoznajte, pa onda iskazite vase misljenje!

Miljenici nacije u službi marketing agencija. Naime, jednostavnom metodom eliminacije, menadžment sekte su došle do zaključka da je za plasiranje proizvoda i usluga na tržišta najpogodniji čovek od poverenja, mlad, ambiciozan, uspešan, zdrav, prav, jednom rečju neiskvarena javna ličnost koju vole mladi a koje se ne gade oni stariji. Pošto su političari i pevači u startu otpali, Čola valja praškove a glumci su angažovani na prodajama kosmodiska, golub pice i lekova za prostatu, banke, korporacije i drugi privrednici su odlučili da svoj imidž povere fudbalerima, košarkašima, teniserima, vaterpolistima..Sve u svemu herojima nacije, jer dobro je poznato da su Srbi sportska nacija.

Književni termin za nolajferizam. Potpuna izolacija pojedinca u sopstvenu tvrđavu samoće (čitaj sobu sa internet priključkom), gde provodi dane u kreiranju onlajn alter ega kojim će izlečiti sopstvene frustracije, deliti mudrost sa svetom i propagirati mizogoniju izazvanu nejebicom.

Opravdanje zašto se nešto nije dogodilo ili se neće ni dogoditi. Ima ih raznih al svaki dobar zaista zlata vredi!

Sofisticirani izraz koji na duhovito prepleteni način epitetiše romantičan naziv za kurac i pičku.

Slika, koja bi ti se mogla urezati u um tokom priče strastvenog homofoba o opasnostima koje pederi predstavljaju za jedno društvo.
Zato što pretpostavljaš da ih oni upravo tako vide, kao isprepleteno leglo zmijurina koje vrebaju mlade momke i prevode ih na mračnu stranu dukata.

Iliti - ovo radim za tvoje dobro.
Reči upućene nemoćnoj osobi koja ne može da utiče na situaciju ili budućnost.
Uglavnom nešto što se obavlja u krajnjoj nuždi, kad su sve opcije zatvorene.

Rekao bi Mitar Mirić u istoimenoj pesmi.
Ostavljanje komentara na pesmama "Lajk da ona vidi, volim te ludo".
Najgora pošast današnje omladine. Deficit muda, bratić moj. Naravno, sad ćeš ti biti pametan i reći: "Alo mentolu, pa ostavi komentar na pesmi i posle je pošalje devojci u inboks, a onda ga ona zove i on ode da jebe". Ne, ne, dečače. Neće to baš tako ići. Nešto baš ne verujem da bi neka devojka bila sa dečkom koji ima akaunt ime milefakersrbijadotokija98... Realno, danas je muškarcima (čitaj. muškarcima pod znakom navoda) mnogo lakše da nađe neku srceparajuću pesmu na jućubu i razmišlja o devojci koju je slučajno očešao u klubu dok je išao da ispiša ona poslednja tri piva što ih surduknu u sebe da ih konobar ne prosipa džabe, a ova mu se obratila sa "Pazi, ljakse, ne mlati kurcem dok ne uđeš u klonju, jebote!". Naravno, moguće je da se zaljubiškao dečkić na prvi pogled. Jebiga, ne sreće se riba pred klonjom svaki dan. Opet, njemu je mnogo lakše da kod kuće sebi ispira mozak jednom pesmom narednih petn'es' dana, nego da je to veče ispao keršme i na njen bezobrazluk odreagovao većim bezobrazlukom "Jao, izvini... čim sam te video, on je odma' bez moje dozvole iskočio iz gaća. 'Ajd sad kad je već napolju da ga iskoristimo do kraja, da ne bude da se cimao džabe, eheheheh, ako me razumeš"...
Ne. On će ipak ispasti cava i izviniti se kao neka strina, otići sa splava, a posle celu noć blenuti u plafon i razmišljati o njenim očima boje kestena... aaaa? Al' opisujem, 'lebtejeb'o...
On, kao zabrinut dečko za svoj ljubavni život pomisliće da nije dovoljno romantičan i da će baš ostavljanje komentara biti ono "posebno", kako to u ženskim časopisima vole da kažu.
Neće, rođeni. Neće. Vidi. Ženama je u genima da produže vrstu i da to rade samo sa najjačim primercima suprotnog pola. Nekada si morao da ubiješ sabljastog tigra kamenim mačem koji je tup k'o kurac, a ti bi sad da jebeš ostavljajući komentar na ljubavnoj pesmi. He. Pa, koga ti lažeš? Neće to ići. Tako ćeš samo pokazati da si mekušac i da nisi vredan u njenom svetu. Sjebaće te sabljasti tigar...
Nemoj čekati. Dok ti plačeš u mraku svoje sobe, nju neko drugi trsi!
Ne bih se ja toliko nervirao oko njih. Već. 'bem mu mater. Bajo, skupi muda, nemoj se seljanisati da svet čita kako voliš tamo jednu malu, a nemaš snage da joj priđeš, anđele, volim te najviše i slične bljuvotine! Nego, lepo... dođeš na vrata, kuc, kuc, ja bi' te ženim, 'ajd sa mnom za Barajevo!