Serija vrućih šamara u znak dobrodošlice.

Enciklopedija babskih fraza na domaćim sahranama, uz prevedeno značenje.

-'Bio je vredan i pošten'- Bio je nesretni paor, prsti mu opali od krampa i lopate.
-'Bio je VELIKI SRBIN'- Bio okoreli kriminalac, valjao čitav Mendeljeev sistem, dok mu se zlati krstača oko vrata, a šajkača se usmrdela na glavi...( a sa sve pištoljem uz kurac).
-'Voleo je i da popije'- U kafani ga tražili samo ispod stolova.
-'Bio je dobar čovek'- Bio lokalni drkadžija, bušio lopte klincima.
-'Eh, onoliki čovek'- Prasoliki bradonja, na slavama pojede i tanjir zajedno sa priborom.
-'Bio je neshvaćen'- Bio je gej.
-'Eee, kakav je samo bio'- Znam, znam komšinice, nije samo vas....
-'Voleo je da uživa u životu, hedonista'- Jeb'o bi i šupalj sir.
-'Volela je da uživa u životu, avanturista'- Kurva.
-'Neka mu je laka zemlja'- Vozio besnu mečku i nosio one betmen naočare.
-'Bio je malo vragolast...'- Predozirao se...
-'Bio je pomalo čudan'- Bio sasvim normalan.
-'Tako mlad, a sebi život da oduzme... Eee, mladost, ludost'- Bio sasvim normalan.

Navedeni samo najučestaliji izrazi...

Obično najmlađi član neke grupice koji sluša kako se stariji članovi svađaju sa drugima i sve to ponavlja za njima, ni ne razmišljajući da li su u pravu ili ne. Dakle, čovek koji nema svoje JA, već lako veruje drugima i sve to prihvata i potvrđuje. On se takođe ne pita nizašta, već se njegov odgovor odmah slaže sa datim odgovorima starijih.Papagaj.

Harmonika, rođena u Beču, na svom putovanju kroz razne zemlje i muzičke žanrove, nije mogla ni naslutiti da će jednog dana doći u naše krajeve, na brdoviti Balkan, gdje će je pod šatorima, u zadimljenim kafanama, čitaonicama mjesnih zajednica i na sličnim mjestima, skupljati i razvlačiti brkate čike koji se zovu harmonikaši. Oni, dok joj vade dušu, obavezno imaju instaliran osmijeh, razapet od jednog do drugog organa čula sluha , pritom pokazujući auditorijumu da su dva prednja zuba ostatku društva iz usne šupljine zauvijek rekla zbogom . Na veselim brkama neizostavna je raskopčana, znojem natopljena košulja, kao i zlatna narukvica, koja, dok prsti titraju po tipkastoj podlozi, ritmično poskakuje na dlakavoj ruci.
Harmonikaševo rosno čelo idealno je mjesto za pokazivanje solventnosti. Nakon što jecanje harmonike i par ljutih dovede do ekstaze društvo za kariranim stolnjakom, papirnate novčanice obično završavaju iznad brkinih obrva.

Proporcionalna dužini svakog mogućeg dela tela.

Kulovska opaska upućena sagovornici koja želi da povuče dim cigarete iz naše ruke.

Izraz koji se koristi pri opisivanju prostorije u kojoj sa plafona vise ledenice jer domaćin škrtica štedi drva.

Osoba koja zaslužuje, najveće moguće poštovanje naroda i verovatno prva vanarmijska osoba kojoj bi trebao da se dodeli orden za hrabrost, purpurno srce, zlatni čvarak, ili ma šta drugo

Sudije Patos Lige ( zovu se još Podrum Liga, Liga Bez Briga)su one vrste modernih Prometeja, koji zbog prirode svog posla moraju da trpe sve vrste psovki (majka, sestra, baba, tetka,ujna, familija, porod , soj), fizičko ažuriranje od strane pijane seljačke publike (motke, vrljike, vile, lanci) i da se slkalnjaju pred artiljeriom koju čine predmeti agrikulture ( paradajz, orasi,jaja, kiso kupus, smrdljivi sir).

Iz ovakvih situacija može da ih izvuče samo jedno zlatno pravilo: GDE GOD BIO, SVIRAJ ZA DOMAĆINA. Ali šta se desi onima koji ta pravila ne poštuju? Sledi primer

Vrsta šamara koja se najčešće koristi u kafanskoj tuči, u manjim selima, zato što samo seljaci znaju lepo da je odrade, sve ostale su kopije. To je šamar sa otvorenom šakom, ta šaka zahvata obraz i neki deo vrata. Ovaj šamar je dobio ime položaljka zato što iz jednog udarca odma' obori tj položi protivnika na zemlju, a poseban je zato što seljaci imaju šake k'o lopate i zahvataju toliki deo lica i vrata.

Fraza kojom isprebijani lik objašnjava drugovima odakle mu masnice.

Opsesivno obožavanje stopala.
Tuđih.

Najrastegljivija žvaka s'kojom uvek možeš da potkrepiš svoje tvrdje. Stvar je samo u tome kako date podatke koristiš.

Taj izraz koristimo kada je neka osoba ( uglavnom muška ) obučena od glave do pete u belo.

, pogled u visinu i prsti isprepletani na kolenu prebačenom preko noge. Najčešća poza koju zauzima relevantni gej sa TV-a kada krene da daje svoje mišljenje o nečemu. Pišem definiciju jer me takvi idioti beskrajno nerviraju i oni i njihov idiotluk i njihovo mišljenje o svemu jer dok se tako prenemažu zagubljeni u njihovom specifičnom izgovoru sposobni su za epske proprcije usmenog proliva.
ALI, našao sam rešenje za takve pojave. Treba naći nekog orginalnog brđanina, nekog ko je odrastao u planini,ko se borio sa vukovima od malena i radio teške poslove ceo život i tako zaradio volovsku snagu, onda istog treba opremiti oruđem za prevaspitavanje gorepomenutog. Posle dosta razmišljanja odlučio sam da je za to najpodesnija držalica za budak, blago spljoštena sa veoma malim proširenjem na vrhu.
Onda dotičnog snagatora treba postaviti iza kulisa i čekati da buljaš završi za kenjanjem i istog trenutka pošto se kamere ugase poslati ga da ispravi ledja debilčini udarcima odmah ispod vrata u ledja.

Клиначки сленг за супер лепак.

Centralni predmet u srpskom ritualu jedenja bureka.

Po načinu na koji se neko ophodi prema poklopcu od jogurta, moguće je u uslovima rata uvek prepoznati ubačenog špijuna, koji je probao da se infiltrira u naše redove naivno misleći da je dovoljno samo tek jesti burek sa jogurtom svaki božji dan u lokalnoj pekari, pa da svi Srbi oko tebe misle da si i ti Srbin.

Ne, razlike su očigledne i svakom svesnom i autentičnom srBskom patrioti odmah jasno upadaju u oči!

Naime, dok će mrski plaćenik CIA-e, Vatikana, Centralne masonske lože ili Iluminata u pekari samo uzeti svoj burek i jogurt, pronaći slobodno mesto, sesti, otvoriti jogurt i početi da jede i pije tek tako(!), pravi autentični primerak nebeskog naroda će to izvesti na tradicionalni način svojih slavnih predaka, onaj koji je jasno upisan u njegov junački genetski kod:

Jogurt sa pulta uzima celom šakom, odozgo, tako da mu poklopac pritom bude priljubljen uz dlan, celom površinom, a prsti obavijaju skoro celu gornju polovinu čaše.
Stisak je nežan, mada neveštom posmatraču deluje kao da je on grubo zgrabio čašu.

Dok se kreće prema stolu gde namerava da počne da se hrani hranom Obilića, Kneza Lazara, Cara Dušana i Novaka Đokovića, on lagano, u hodu, mućka čašu sa jogurtom kako bi izjednačio sve njegove sastojke na pravi način.

Tu do izražaja dolazi taj specifični položaj šake na poklopcu, koja je u tom položaju zbog iskustava predaka koji su se generacijama polivali jogurtom po pantalonama, usled lošeg dihtovanja između poklopca i čaše.

Zatim seda i pristupa centralnom delu rituala, pri kojem će najpre dva do tri puta malo jače protresti čašu, a malo zatim i početi sa otvaranjem iste.
U momentu kada se poklopac nađe u njegovim rukama, odvojen od čaše i slobodan, on ga okreće naopako, proverava kolika je količina masnoće skupljena na njemu i uvežbanim, rutiniranim i urođeno veštim pokretom brzo i precizno skine svu masnoću sa njega tarući ga o unutrašnji rub čaše.

Zatim, upravo sa te strane počinje da pije, tako mešajući u ustima onu posniju sadržinu sa onom masnijom na rubu...

Petao zakukurika i diže se sen noći, nežno kao ručica detinja, sav živi svet ispusti deo svojeg života i od toga nasta magla i rosa. Još jedan dan bliže kraju. Plašt noći poprimi oblik i gustim velom pruži poslednji otpor Suncu. Opet se začu petao...

Kamen dotače srp i čelik popusti, sitna prašina diže se u haotičnom plesu sa svetlošću koja se u snopovima probijala kroz zavesu. Varnica, jedna, dve, kamen popusti i ples se nastavi. Hrapavi prsti mahnuše i dodaše tempo, kovitlac prašine i svetlosti, božanske lepote.

Oštar srp položi na tronožac i zemljanim podom nastavi za mirisom slanine, jaja i mladog luka. U prostoriju je ušao sa veselim osmehom, uvek ga je imao dok slanina cvrči u tiganju. Lagano spusti usne na njen vrat a ona se naježila još dok su brkovi žarili teme. Dve tri reči pa kikot. Na prašnjavom kredencu stajao je satljik rakije, nije imao prašinu. Kad ga snažna ruka sa tragovima borbe kamena i čelika dohvati on propeva, propeva penušavim zlatnim vencem. Tup udarac stakla o drvo. Poteče nektar i stakleni predmet ožive pa polete u zagrljaj svome tvorcu i napoji ga rakijom.

Kad se treći put petao oglasi srp zaseče snop zlatnog žita. U talasima je klasje padalo u naručje, željno zagrljaja znojavih ruku. Dva puta zaklikta orao i nastavi da kruži oko Sunca u zenitu. Sparina i žega nastadoše a sve krupnije kapi znoja natapaše plodnu zemlju. Prvi lahor probi kroz mokru košulju i srp se umiri, pogled potraži paperjaste oblake na horizontu pa živac iznad oko zaigra. Dok se srp usijavao, hladan vetar odnese misao o odmoru. Mišići su se grčili a šajkača cedila od znoja, a zatim se mali hlad kruške proširi i uhvati celu udolinu. Noć je uzela a dan će vratiti...

Poslednji otkos pade uz prasak groma, zemlja se zatrese i nebu bi žao pa zaplaka. Nebom se prolomi svetlica i zvuk biča proguta još jedan udar groma. Dva rogata vola napeše jaram i jednogodišnji trud poče da se kotrlja ka ambaru.

Mačak ispod strehe uplašeno je gledao domaćina kako trči preko dvorišta. Bele kuglice su skakutale po utabanoj travi, njegove žive oči ispratile su svaku, srećno pogladi brk kad shvati da je na suvom i sigurnom.

Plamen sveće ožive senke, miris tamjana probudi glad. Obla senka donese krčag vina i nasu u pehar i masni umorni prsti podigoše pehar:
- U mlinu se nadomiljalo, u naćvama nakuvavalo, u peći nadopecalo i svima nadotecalo! Gde ove godine, tu i dogodine!
- Grehota je raditi o hrani a biti gladan. - Mrve hleba posuše pod i poče obed...

Oštar miris duvana ispuni prostoriju, munja raspara crno nebo, sveća dva puta zaigra i čovek se glasno nasmeja.

Iscimati se kratkotrajno za neku stvar, posao, ili ga pak odraditi sa neverovatnom lakoćom, iz cuga. Najčešće se sprovodi kad je hića, a može i pod naletom entuzijazma za neko kratkotrajno zadovoljstvo. Tipa, spustiš pljugu u pikslu da gori malo i sama, jer ti svi prsti trebaju za tastaturu da autoritativno i što pre odgovoriš na glupav mejl malom podaniku, ili kao klinac pauziraš Fifu, da bi odgledao otvorenih usta novi spot Modelsica. Bez treptanja.

Kao kad roniš s jednog na drugi kraj bazena. Nabiješ puls, mlataraš rukama, plivaš što brže pod vodom, ne dišeš... evo sa'će drugi kraj bazena, samo što nije. I gotovo. Izronio si, uzeo vazduh. Gledaš cušike oko bazena da li su spazile tvoj poduhvat. Đoku, nisu i ne gledaju te, tako da si mogao opušteno i da izroniš na pola, udahneš. Odnosno povučeš onu pljugu na sred poluotkucanog mejla jer minion svakako neće ništa naučiti iz pročitanog, ili ne pogledaš pomenuti spot u celini, jer ništa ne bi propustio. Tri ista jebena kadra od početka do kraja.

Dopunsko pitanje nakon kojeg svaki stanovnik jedinog pravog i jedinog međunarodno priznatog Brda, Banovog Brda, poželi da polomi kosti sagovorniku koji mu je postavio spomenuto podpitanje, pritom ređajući u mislima brzinom svetlosti sve živo i mrtvo u familji dotičnog. A kao šlag na torti, sagovornik je obično iz neke žešće vukojebine, i kako to on pita mene "S kog Brda?"?!?!

Sa druge strane, žitelji ostalih beogradskih brda (Petlovo, Julino, Labudovo, Kanarevo, Glumčevo, Lekino...) začudo apsolutno priznaju inferiornost njihovih brda u odnosu na Banovo. Za jedan broj brda Banovo Brdo predstavlja centar sveta, jer gde god da izlaze i sa kim god da se nalaze, Brdo je za njih obavezno odredište. Dušu dalo ako ste sa Brda, jer posle kasnih izlazaka i napijanja (u trenucima kada vam se razum toliko pomuti da i vi sami zaboravite koje je brdo u stvari Brdo) privilegija što ste sa Brda vas jedino može odvesti u mekanu posteljinu pre nego što su oni sa ostalih brda ušli u autobus ili taksi.

Ruke žena, tih savršenstava na poljani, tih bića sa rupom. Ruke žena na proslavi negovane ruke, neznajušče šta će sa sobom ruke, providne Veneove ruke. Ona mi se gadi i strogoćom pleni jebozovnošću pa u gužvi čujem kako je ružna a ne priliči joj da preti jebanjem neke mamice malo. Ovi malo joj je posebno ružan dodatak, ima oca lokal patriotu, vitalnog, sedih prsiju, on drži pod kontrolom - takav mu je stav, on zna pretke i da razlikuje pečurke. A papirić ona savija, ne zna šta će, crni lak joj nije bio crni lak, njene sasvim bele ruke sviraju simfonije. Prsti njeni pak obavijaju kurčeve s vremena na vreme. Milion kurčeva u sali landaraju a na licima se to ne vidi. Matoro ogromno stopalo ružno pruženo ispod stola preko sveta, to stopalo zahteva, ono traži, stopalo je ambasador kurca. O Ružnih Li Stopala Katarina U Životima Našim, tako su pevali. Olbrajtova kučko stara tebi treba srpska kara, tako smo pevali mi, petlići Fk Vodojaža.