Taj dan nije bio loš. Legla jubilarna nagrada, skoknuo do pijace da kupi malo duvana i počastio se kojim pivcem. Došao je kući i pristavio kaficu dok smota koju. Onda kafica i cigarica, da ždrakne na net ako ima nečega da se nasmeje, pa do reke, naravno. 'Ajde da vidi i svoj profil na fejsu. Poruka. Koji li od mojih klinaca sada ima problem sa ženskom? Ae da vidim. Klik.... Odmaknuo se od monitora u iznenađenju. Poruka je od nje. Jednostavno "Šta radiš?"
- A šta može budala da radi osim da pojede još jedno govno?- promrmlja sebi u bradu.

Zdravo marija ja sam slobodan verovatno me znaš iz menze ja sam drugar onog visokog trajkovića znaš on igra košarku drug je sa tvojom najboljom drugaricom lenom .. neko vreme se pripremam da ti napišem ovo ali nikako nisam imao prilike niti hrabrosti da ti kažem kako se osećam u vezi sa tobom. mnogo mi se svidjas od prvog dana kada sam te ugledao, ta tvoja crna kosa i usne boje vina me prosto oćaravaju, mnogo volim tu tvoju kožu boje meda. iz priče sam takođe čuo da si veoma inteligentna i da pišeš pesme baš bih voleo da čujem neku pošto sam ljubitej umetnika. volim taj fazon koji furaš i baš si slatka onako mala spram svojih visokih drugarica. zeleo bih da se upoznamo ali verujem da nemaš mnogo vremena pa te neću uznemravati. ali ipak smatram da bi smo mogli mnogo toga da kažemo jedno drugom i nadam se da ce ova poruka probuditi tvoja osecanja i da cemo ih prevesti na sledeci nivo bez gubljenja zivota hehehe :) enivej slatka si ok to sdam već rekao baš sam se zbunio i izvini sto te cimam ali ovo je sve napisano od srca pa se nadam da ces razumeti i osetiti nameru ja nisam samo jedan od onih koji te gledaju svakog dana emotivan sam i ruku bi dao za drage osobe za drugare sam uvek tu da uletim kad se sa nekim zakace i dobricina sam svi znaju da uvek zajmim lovu za kladionicu i da sam jako fin decko raspitaj se ako zelis... Eto tako sve sam ovo napisao da ti kazem da mi se mnogo svidjas i da si lepa tjao! <3

nakon nedelju dana i nekoliko neprospavanih noći naš junak dobija odgvor u inboxu... Sam unezveren i srećan otvara poruku na fejsu, a ima i šta da vidi:

ok :3 pozz

Čovek imao dobru platu, ali nikad dovoljno para u kući. Imao je ženu kod koje nije mogao novac da se zadrži dugo. Da bi uštekovao kintu, krio je u starom radiju koji mu je ostao od majke. (Taj radio je inače njegovoj ženi išao na nerve, jer je od svekrve, uz to nije ničemu koristio, a muž ga je uporno čuvao). Par godina je on odvajao lovu, kupovao marke (tada su bile DM) i ćuškao u radio, pa se skupila lepa svotica. Razmišljao je da kupi bolji automobil i iznenadi porodicu i bio je već blizu potrebne svote. Najveći problem mu je bio kako da objasni odakle mu lova, jer nikako nije mogao da kaže da je krio od žene šta radi.
Jednom prilikom su se malo žešće posvađali zbog toga što je žena htela da kupuje neke ne baš neophodne stvari za kuću, a on nije hteo ni da čuje.
Kada je tog dana došeo sa posla, odmah je zapazio da radio više nije na svom mestu. Nešto ga je preseklo kroz grudi, kao hladan nož.Blago je prebledeo i jedva se progovorio. Pitao je zašto premestila radio iz dnevne sobe i dobio je odgovor da ga je bacila.
- Šta?!?!?!?!
- Dobro, nisam ga bacila. Dala sam ga Ciganima! Dojadilo mi je da držim tu ogavnu spravu u kući koja ničemu ne služi, samo skuplja prašinu. To si odma’ primetio, a ne vidiš da nemam šta da obučem...
Kada je shvatio da je to zaista uradila, nastao je pakao. On je besneo zbog toga što je ona bez pitanja bacila jedinu stvar koja mu je ostala od majke, a od njene majke imaju punu kuću nepotrebnih gluposti i td. i td. Da je ne bi ubio, izleteo je iz kuće i otišao do prijatelja da pokuša da se smiri.
- Kada sam shvatio šta je uradila, uhvatila me je ’troletna groznica’, umalo nisam umro
od šoka. Šta sad da radim? Gde da nađem te Cigane?
Naravno, na tome se sve završilo, ali ’groznica’ mu je trajala duže od tri godine...

Jovana: Klinci su spremni, krećemo na plažu!
Mika: Važi, samo da pokupim suncobrane sa terase.
:zvrrvijuvijuvijuvijuzvrrvijuvijuvijuviju...:
Jovana: Jaoj, breee! Ko ti je to sada?
Mika: Ma, jedan davež!
Jovana: Otkači ga, za ime svega, na odmoru smo!
Mika: Važi, samo da mu se javnem i kažem mu da ne davi do daljnjeg... Halo!
Laza: E, gde si Mikane, šta ima?
Mika: Slušaj, na odmoru sam u Grčkoj sa porodicom, u romingu sam. Ako ti nešto treba, kolege su u firmi, ja se vra...
Laza: E, stvarno kratko. Slušaj, znaš one kvake što radimo? Pa jebiga, stvarno ne znam da li treba da se rotiraju poprečno ili upravno...
Mika: Zovi firmu, imaš tamo Peru, on...
Laza: Ma daj, brate, ti si bos, Pera je balavac. Nego, ja nešto čuo da je sada in da se rotiraju poprečno, pa reko, jebote, da krene proizvodnja odm...
Mika: Dobro, ako to ide, neka budu poprečno. Aj, zdravo!
Laza: Ček, ček! Nego, ako će poprečno, pazi, znam čoveka koji ima iskustva. Radio u Nemačkoj 30 godina. Iskustvo, jebote...
Mika: Dobro, matori, čućemo se kad se vratim...
Laza: Čekaj bre, ja već čoveku dao kaparu. Pa rekoh, ako hoćeš da pitam Peru da da i tvoj deo kao neki ceo avans...
Jovana: Aman!
Mika: Lazo, moram da idem! Ćao!
11 uveče
Mika: Odlično ovo grčko vino!
Jovana: Da znaš.
:zvrrrrrvijuvijuvijuviju...:
Jovana: Da li me zajebavaš!? Nemoj slučajno da se jav...
Mika: Slušaj, Lazo, rekao sam ti da sam na odm...
Laza: Miko, jebemmumater, onaj tvoj balavac ne da lovu za kaparu. Daj bre, zovi ga interveniši, ja ti kažem, čovek je kvalitet, nemoj sada da ga zajebemo, radio u Nemačkoj, e bre...
Mika: Marš bre u pičku materinu!
(gašenje mobilnog)
11 dana kasnije
Mika: Šta ima novo ovde?
Pera: Ma svaki dan dolazio onaj Laza, prvo obigravao, tražio da mu hitno dam neke pare na ruke, što mi nije padalo na pamet, a onda pretio da će se ubiti jer se ti ne javljaš, rekao da smo neozbiljni, da ne shvatamo ozbiljne kombinacije...

- Dobar dan, ja sam Mokasina.
- Dobar dan, Hatezejka.
- Već smo počeli sa provokacijama, a..
- Ne seri, nego iznesi ponudu, žurim do grada na kafu.
- Dobro, ovako.. Ja sam počeo u ovoj firmi pre 15 godina bla bla bla prvo radno mesto mi je bilo kafe kuvarica bla bla bla napredak u karijeri bla bla bla ambicije mogućnost napredovanja izgradjivanje profesionalnosti pičke materine.
- Pa vidi, niti imam 15 godina mladosti da ih ostavim ovde, niti imam 15 godina starosti da poverujem u te priče koje mi prosipaš.
- Pa koji si kurac dolazio onda?
- Da vidim ako mogu da upadnem na to radno mesto higijeničara, odrobijam par meseci i skrpim lovu da hvatam prečagu.
- Ne trči pred rudu, takve stvari se ne govore na intervjuu za posao.
- Ma boli me kurac, bre. Muka mi je od laži i igranja sa živcima.
- Hmm, dobro.. Jesi doneo CV?
- Jesi ti normalan?
- Zašto?
- Pa jebote, konkurs je bio za higijeničara, ne za jebenog inžinjera za konstruisanje spejs-šatlova u NASI. Ne znam dal misliš da sam toliki debil da ne umem da baratam zogerom.
- Bez obzira, protokol mora da se ispoštuje.
- Dobro, ajde.. Evo ti, tu ti sve piše, ima podataka i iz sive zone i fantomskih firmi, tako da nemoj da se iznenadiš ako ih ne nadješ u privrednom registru.
- Hmm, dobro.. dobro.. Hmm impresivno.. inostranstvo.. lepo, lepo, vidim da si ozbiljan.
- Minimalno za da me ne izopšte iz društva debili veći od mene.
- Dobro.. Kad bi ti mogao da počneš?
- Od ponedeljka, mislim, mogu i od sutra, ali takav je red, a red treba poštovati, da ne bi sve otišlo u haos.
- Okej, onda, u ponedeljak se nacrtaj ovde pre sedmice neki minut.
- Važi. Nego zaboravih da te pitam, jel ima topli obrok?
- Ne, al..
- NEMA TOPLI OBROK?! ZNAČI, NEMA NI REGRES GARANT?! MRŠ, DŽUKELO!
- Ali.. Pa, gde ćeš sad, stani, DRUŽE!
- Ma marš u pičku materinu!
TRAS

B: Znaš li ti brate šta je seta?
D: Kako da ne znam!? Seta je onaj lik iz mog kraja što sad visi pred prodavnicom. Puko je svu lovu i sad radi kao noćni čuvar na nekoj farmi za 7000. Dobio je nadimak zato što nije znao da izgovori reč "supa" i onda su ga ovi kurajberi prozvali Seta. Nije loš ovako kao čovek, hoće da pomogne.
Sećam se, u ono davno vreme 90tih je držao nešto kao kafanu s`tim što to i nije bila ona prava kafana. To je bilo nešto kao lokal za lađenje muda. Za nas klince je to bila igraonica sa par onih seginih automata i bilijarskim stolom a matorcima mesto gde će sedeti na stepeništu ulaza i piti pivo iz gajbe. Oni su sedeli na ulazu lokala a mi smo bili na drugoj strani. Nismo se nešto ni mešali jedni drugima u teritoriju.
Sećam se, kod njega je sat vremena igranja mortal kombat-a bilo 50 para.
Jeste da je kombat bio mator nekoliki godina al adrenalin te je tukao kad pičiš protiv ostalih klinaca iz kraja.
Ono, ćapiš kevi 20 dinara iz novčanika i gas kod Sete.
Bili smo u stanju da igramo kombat ceo dan.
Još ako si imao šifre e tek onda si bio car.
Dosta nas je puta Seta i puštao da pičimo za džabaka.
Znao je smo se navukli i da nemamo love a da pičimo bilijar, nismo znali.
Ma legenda od čoveka!
E onda je došlo ono sranje sa bombardovanjem i Seta zatvorio bircuz.
Nije se znalo ko je više propatio.
Mi klinci, navučeni na kombat ili matorci sa stepeništa.
Mislim, prvi nolajferizam u životu nas je dobro navukao, nema šta a matorci su se morali vratiti nazad ispred prodavnice gde ih žene vide.

B: Jesi li ti normalan? Ajde reci mi, JESI LI TI NORMALAN!?
D: Šo brate?
B: Pa ne mogu da verujem koliko si idiot!
D: Ne razumem
B: Kako da razumeš kad si kreten kojeg sam pitao obično glupo pitanje a on odgovorio sa pola sata dugim glupim odgovorom koji nema apsolutno nikakve veze sa bilo čime.
D: Pa pitao si me za Setu, zar ne?
B: Pa pitao sam te za setu kao reč šta znači genije a ti meni opiso celo svoje detinjstvo. Dobro je da mi nisi rekao do kojeg te je meseca keva dojila.
D: Pa rekao sam ti za Setu, šta tu nije jasno? Ne kontam te.
B: Ajdeeeee! Ajde... NIJE NI BITNO! Zaboravi i pitanje i celu ovu stvar i u tri kurca i ja i moje pitanje.

Evo kako je bilo, iz različitih uglova:
Firmina cica (sekretarica, računovodstvo, marketing)
- Bilo je jbt EXTRA!!!! Sedela sam sa Project managerom, i super smo se ispričali, i celu noć sam đuskala i skroz super. E, a kako se ona Marija obukla, jebote ima li ona ogledalo? A ove ostale, mislim ono sve kao tetke. A što su preko puta nas sedeli neki bankari, skoro svi bez burme, skroz gotivni onako super obučeni. A neka fufa iz naše firme, ne znam odakle kučka tamo, sela bez blama sa njima!!! Krava, a mogla sam da startujem jednog od njih.

HR, nabavka
- Bilo je lepo, lepo peva onaj Haris. Ja imam previše godina za ono. Ma ne znam, pola ljudi ne poznajem, provela sam veče sa koleginicom iz prethodne firme. Onaj švedski sto je naporan za stajanje u redu u štiklama. Ma obukla sam onu halinu što sam nosila na onoj svadbi pre tri godine, samo je malo popustila. Sedele smo ćošku i gledale kako ona iz računovodstva u Grand parada toaleti trepće ka bankarima dok smara onog našeg inženjera. Kad ono ovu našu Javorku pozva jedan od njih i ode sa njima da se druži celo veče. Pametna devojka, šta ćemo joj mi?

Top management
- Proslava, proslava, proslava... A, jeste, bilo je ok, valjda. Nadam se da nisam nikoga napao. Nema veze, jebaću im mater u ponedeljak ako nešto spomenu. Aaaa, sećam se, što ima dupe ona sekretarica, ali ona iz kadrovskog ima bolje sise. E, i Javorka se dala u promet, a udata žena. Otkud mi rasparene čarape?

Bankari, lizing kuće
- Bio na proslavi neke firme. Gotivne pičke, ali naše su bolje. Bili ovi iz EFG, Volks, Intesa i nem pojma ko još. E, bilo do jaja, pevao Haris. Bio i Šveđanin, ali ko će stajati u redu kao u narodnoj kuhinji. Snimio kumu u gomili i čantrao sa njom.

Gazda
- Uživajte dečice moja, još malo. Gledam onu stoku kako ždere, kako se lome... E bre, i Harisa sam im doveo. Pička vam materina, što ne radite tako? Neki su nešto pokušavali da mi se ušlihtaju. A ja došao na paradu sisa i dupeta. Kud nisu malo odvrnuli grejanje. E, ono jedno pametno stvorenje selo sa ovim lovatorima, animira ih. Ovi ostali ništa ne jebu, misle da je ovo za njih. A ko će da animira i da popuši nekom od ovih likova za lovu, to ništa? Pa da, tu je gazda za sve. Uuuu, što će neko da dobije po pičci u ponedeljak.

Ja
dođoh, sedoh ko panj, snimila kuma, sedela sa njim skoro celo veče. Klopa bila sranje, a Haris stvarno otkida.

Opšta klasifikacija gazde:

I tip - tzv. Dobrica. To je čovek koji je napustio neku propalu društvenu firmu ili je u najgorem slučaju pobegao od ozloglašenog poslodavca - gazde (vidi tip III), skupio nešto para i pokrenuo sopstveni posao. Pošten, ležerno obučen, autić star 10-15 godina, brižan. Za saradnike bira svoje rođake ili osobe po ’’toploj’’ preporuci prijatelja. U preduzeću je on zadužen za širenje topline i pozitivne klime ali i za najveći deo odrađenog posla. Njegov moto je: neka ja ću, a ti samo prati šta se dešava i obaveštavaj me. S jedne strane, idealan, za psihički mir ali s druge, svakako nije jer ne može da mu se ’’ukrade’’ znanje pošto insistira da sve radi sam – sam svoj majstor.

II tip – tzv. Senka. Čovek kome je tata otvorio firmu a on preuzeo ili je sam otvorio, opet od tatinih para (iz tatine slamarice ili je rasprodao imovinu). Samouveren, obučen po poslednjem kriku mode, vozi uvek nov auto, sebe smatra za vrhunskog top menadžera belosvetskih razmera (ima konsultanta ali ga vešto krije), ima izgrađen sistem vrednosti samo njemu jasan. Vrbuje saradnike isključivo preko HR agencija. Mnogo radi ali i proverava efikasnost svojih saradnika ne direktno već iza leđa, uz pomoć sopstvene krtice. Ćuti i ne priča mnogo, niti hvali niti kudi, već presuđuje - daje otkaze ili povišicu bez većeg obrazloženja. Moto mu se teško može definisati ali bi mogao da bude: kad izmerim ću ti kažem. Pozitivna strana rada kod/za njega je to što traži rezultate ali ne opterećuje, dok s druge strane postoji večita dilema i neizvesnost: da li je nešto dobro ili loše i da li sledi otkaz ili povišica.

III tip – nema tzv. naziv. To je u bukavalnom smislu gazda kako imovine tako i svojih saradnika. Najzastupljeniji tip gazde u Srba. Obučen u farmerke i duks ili omiljenu trenerku, vozi 5-7 godina star auto, većito nadrkan i skeptičan, priča sam sa sobom, za pojasom nosi utoku, čoke ili sličan bič i u sve se živo na ovom svetu razume a zapravo sve pogrešno tumači ili ti ne ’’vata’’ vezu ni sa sopstvenim mozgom. Izuzetno je edukovan i načitan sa svojom jedva završenom srednjom gde mu je svaka druga reč psovka a svaka treća: ’’razumeš?’’. Stalno je pod kreditima i u dugovima, svaki posao sam upropasti a za neuspeh uvek okrivi svoje robove (saradnike). Počeo je 90-ih nešto da ’’mulja’’ noću (benzin i sl.), skupio lovu i sad kad se konačno dokopao poštenog biznisa on ne kapira zašto ’’u subotu u 15h ne radi niko’’ da njemu istog trenutka obezbedi pozamašnu količinu materijala/robe. Saradnike bira sam, jer je najiskusniji u svemu, preko raspisanog oglasa na lokalnoj TV stanici a u najboljem slučaju, ako trenutno ima para, daće oglas i preko Infostud-a. Na samom razgovoru za posao je med i mleko tako da budući radnik pomisli: Bože, kakav fin čovek. Međutim, radnici za njega kratko rade, do 6 meseci jer non-stop nešto ispituje i po 5 puta za jednu istu često nebitnu stvar, expert je (top level) u psihičkom malteretiranju, vrlo često galami zapravo se toliko dere da odjekuje 20km naokolo a uz put izgubi i glas. Za njega ne postoje pravila poslovanja, on zakon sam tumači po sopstvenom nahođenju i nikad mu nije jasno zašto nešto mora tako (čitaj: po zakonu) kad on valjda zna najbolje. Kada udeli platu (minimalnu, naravno, koja ide isključivo na ruke uz kašnjenja od 3-5 nedelja i to samo deo) očekuje da se radi 10-12 sati 7 dana u nedelji i pravi opštu frku ako se u prvih 15-20 minuta na početku radnog vremena pije kafa jer zna se kad počinje radno vreme a kafa se pije kući. Moto: šta bre? Ko bre? Ma jebaću im mater! Negativna strana je toliko očigledna a pozitivne nema.

P.S. Preduzeće koje broji 10 i više radnika ima poslodavca, menadžera, šefa...

U Rodi u Kragujevcu, negde 2019. godine. Željana i Mitar rešiše da povedu svoje klince Majdu i Kristijana u nabavku, a pridružila im se i Željanina mama Stanislava, jer ona poseduje moć (o kako to dobro zvuči) i smisao dolaska u ovaj barsko-ptičiji lanac hipermarketa.

Željana: Ti dragi, piči i kupi nam žestine i đeci sok, a ja i keva ćemo razgledati voće i povrće. Povedi i ovo dvoje sa sobom, da biraju koji će, prošli put sam im kupila onaj milkiđus sa kokosom i ananasom, eno još stoji ispovraćana flaša.
Mitar: Ti baš voliš da mi ih uvaljuješ, pička ti tvoja! Aj, nek ti bude.

...

Željana: Imaju sve, a kao da ništa nemaju! Odoh ja da razgledam higijenu i negu lepote, zajebi ti i voće i povrće! I da lipšemo od prasetine, koga boli kurac, je l' tako mamice?
Stanislava: Jebo te ko te pravio, evo ja ću da biram voće, a ti mi beži s očiju!

...

Željana: Joj, znala sam! Pakovanje od 200 grama vate sa mirisom kung fu odela učitelja Splintera! Još 5 dinara popusta sa super karticom! MAMAAAAAAAAAAAA! :zove je kao Biserka ćaleta kad ne da lovu na novu haljinu:
Stanislava: Imaš li ti stida, crno dete? :pogled ka zelenoj Maliciji: Pa ovo sam tražila! Još se sećam reklame kada je tek izašla, bila sam još klinka! Deder, ćero, pročitaj mi cenu, znaš da sam oćoravela kada te je tvoj ćale pravio hihi...
Željana: 342 dinara, 330 uz super karticu. Aj da kupimo jedan, zlu ne trebalo, ionako bazdi onaj moj k'o da je iz septičke jame izaš'o...

...

Vaš Radio Mileva. Sada je na traci pesma od Suzi - Kralj i kr...
Mitar: Gde ćeš, Kristijane, lepti poljubim?
Kristijan: Eno onog zeke što liže pišu!
Mitar: Šta palamudiš, dete?
Kristijan: Video sam ga na netu, jednom je nekom bati dućkao kure dok je ovaj jeo čorbu!
Mitar: Dolazi 'vamo, sunce ti jebem perverzno! :u sebi: Liker - kupljen, votka, evo iz Rusije original, šljivovicu imam u gajbi, deci Jelen Freš je tu... Odoh do delikatesa, neka ipak đečurlije nek razgledaju igračke...

Mitar: O, taštice, tu ste! Pa jel vas gnjavi mnogo ova luda Željana?
Stanislava: Ma i ti se goni u kurac, sad sam htela nešto da kupim! Aha, evo muti mi se nešto plavo, znači popust, pročitaj šta je.
Mitar: Sr-ne-ća mu-da d bja-nšon! Baš kul zvuči. A i nisu skupa, 566 dinara za 200 grama. Aj da turimo u kolica.
Stanislava: Ajde. I ajmote nazad, već mi se spava...

13 minuta kasnije su se njih petoro nekako našli ispred kase...

Željana: Deco, šta ste kupili? Sine, što ti je krvavo čelo?
Majda: Igrao je Subway Surfers i nehotice je oborio raf sa teglama...
Željana: Ma ko ih jebe, što nisu lepo namestili tegle...
Mitar: Ajde požurite, već smo stigli na red...

klop klop klop x156

Kasirka: Ovo vam je 23.819 dinara. Super kartica slučajno?
Stanislava: Imamo, i to platnu!

okolni kupci zveraju u njih kao da je ova matora babuskara izvadila kalašnjikov i započela rafalnu paljbu

Kasirka: 23.682 dinara. Gotovina ili ček?
Mitar: Gotovina, zajebi mi te bankarske govnarije.
Majda: 130 dinara manje! U, taman sam u školi na času fizike, dok smo radili momenat impulsa potrošila moju poslednju šljokičavu hemijsku, sad da kupim nove!
Mitar: Ma zajebi ti to, hoću da uplatim tiket, večeras Sakramento igra protiv Oklahome, pada mi sigurica, nećeš me zajebati kao prošli put.
Majda: Ali tata!
Mitar: Tutanj. I da vaskrne dinastija Ming, neš dobit.
Majda: TATICEEEEEEEEEEEEEEEEEEEEE!
Mitar: Nije lako biti ćale... Dobićeš ih, jebem li ti majku tvoju!

...

Kasirka: Uz račun ćete dobiti godišnji popust od 50 dinara za telenor zovi i smaraj okolinu postpejd paket! A ako imate kola, imate i pola litra dizela na poklon od našeg partnera.
Mitar: Ali moj je benzinac!
Kasirka: Gospodine, boli me pička na šta se vozite, moje je samo da kažem svoje.
Mitar: Popušite mi ga trajno! Ajmo ljudi odavde, govna jedna smrdljiva...
Stanislava: A super kar...
Mitar: TIŠINA TAMO!!!

Emisija "Reci malo, reci glupo"

Voditeljka:"Poštovana publiko kraj malih ekrana dobrodošli u još jedno izdanje naše emisije rekordne gledanosti. Sa nama su danas gospodin A. iz stranke "Liberalno-Super-Kul-Samo-Jaši-Svi-Smo-Naši-Bajke-za-malu-decu demokratske partije" i gospodin B iz partije "Nacionalno-osvešćenog-deso-desnije-desno-u-pičku-materinu-najsprskijeg-od-svih-srpskih-saveza". Sa nama su je još i gospodin Nepošteni-Dekadentni-Intelektualac-Koji-prima-Lovu-od-Svih. Tema naše emisije je..."

(čuje se blago nakašljavanje)

Voditeljka:"..a da tu je i ovaj lik..kako ono beše..joj pa znam te bre sa Kalenić pijace..PošteniIntelektualac,da! Dakle tema naše emisije je ulazak u Eu, NATO i NATO bombardovanje i Hag. Raspalite! B. hoćete Vi prvi?"

Gospodin B (režeći): "Agr!Grrr!Ne EU, EU zla ustaše ustaše,NATO ustaše fašisti Hag kazamat srpski heroji Ja besan ja bijem! Svetosavlje, gibanica, zeljanica!Jedemo korenje srpsko korenje"

Voditeljka: "Zanimljiv stav, posebno je upečatljiv način na koji ste oglodali mebl sa te fotelje. A šta Vi kažete gospodine A?"

Gospodin A: "Ja se uopšte ne slažem sa gospodinom B! Naravno neupućenoj osobi se može učiniti da tu ima nekih preferencija ali to je netačno! Mi moramo u EU jer kad uđemo tamo napraviće taj dan u Briselu veliki maskenbal i biće mnogo veselo svi će nam tapšati i kralj Eulandije Njegovo Visočanstvo VelikiUskrašnjiZeka će nam svima doneti para koliko hoćemo i bonbona i čokolada i neće e više proliti ni jedna dečja suzica i stalno će biti prolećnih 25 stepeni a svi naši ljudi će dobiti posao ko PRovi i tako...A to što nas je NATO bombardovao to su građani pogrešno shvatili. To su nam oni bacali žele zeke ali su građani podlegli Miloševićevoj propagandi pa nisu shvatili"

Voditeljka:" A šta Vi mislite gospodine Nepošteni?"

NepošteniDekadentniIntelektualacKojiPrimaLovuOdSvih: "Pa vidite to je kompleksno pitanje mislim cinculator-cinculator-klapna-uzengije. Znate, sve je to relativno! I svi su u pravu i A i B! Mislim, da li smo mi kineski filozof koji je sanjao da je leptir ili leptir koji je sanjao da je kineski filozof! Gle..tulumbe!"

Voditeljka:"E pa dobro ostaje nam samo da se odjavimo i da.."

PošteniIntelektualac:"Ovaj..izvinite mogu ja nešto da kažem?"

Voditeljka zastaje zaprepašćena misleći da je ikebana progovorila ali onda se seti da ima još jednog gosta:"Ah da, izvolite recite"

PošteniIntelektualac:"Pa vidite mislim da su gospoda ovde previše pojednostavila stvari..Da mitreba da uđemo u EU,a li EU nije sama sebi cilj nego sredstvo. Treba da izvršimo reforme jer nam je potrebna građanska i pravna država, država koja nije banana republika i plemenska zajednica. Dakle reforme su nam potrebne zbog nas samih a EU je naš interes ali ne i utopija. Slažem se da je NATO bombardovanje bio sraman čin i nema nikakvog opravdanja za to. Ali sve države oko nas su u NATO i ušli mi tamo ili ne treba shvatiti da je NATO faktor sa kojim moramo ozbiljno da računamo. A što se Haga tiče Hag je naravno politički sud ali je ipak naša najbolja šansa, ma kako mršava, da žrtve i srpske i druge dobiju pravdu, jer bi balkanski domaći sudovi korumpirani kakvi jesu oslobodili svako svoje zločince. I dosta više sa licitiranjem žrtvama to je krajnje nepoštovanje prema njima a i ima nečeg nekrofilskog u tome. Dakle nije sve crno ili belo kako ova gospoda pričaju. U konačnoj liniji sve se svodi na to da svako odgovorno radi svoj posao."

U studiju muk. Čuju se samo fantomski zrikavci.

Voditeljka se mršti, prvo blago a onda jače. Reči PoštenogIntelektualca se probijaju do njenog uma davno zakržljalog i potonulog u zavisnost od medijskih gluposti i droge nacionalnih frekvencija. Iznenada bljesak, ona je shvatila! Spoznaja! U pravu je čovek, rešiila je napustiće ovu glupu televiziju i vodiće dečji ili obrazovani program a možda konačno završi onaj diplomski iz sociologije i upiše postdiplomske!

Ali blagostanje je trajalo kratko. Mozak, naviknut da zatupljivanje počinje da okida salve impulsa i ona zapada u apsitinentsku krizu. Pada na pod, trese se cela i ide joj pena na usta!

U studiju uzbuna od nekud se pale crvena svetla, ulaze bolničari i iznose voditeljku. Kroz prozor upadaju kombinovani odredi BIA, CIA i Španske inkvizicije i streljaju POštenogIntelektualca na licu mesta.

Ide odjavna špica.

1. Čarli Čaplin
Čovek na magarcu je Čarli Čaplin. On jaše drvenog magarca idući seoskim drumom. Čuje se vesela klavirska muzika. Onda se pojavljuje lik sa dugim brkovima i gustim crnim obrvama. Na ekranu se pojavljuje natpis.
"Daj mi tvog magarca!". Čaplin potom uzmiče. Natpis: "Ne dam ti svoje prevozno sredstvo!". Brka je besan. Vadi drveni mač i otpočinje borba. Čaplin pada sa magarca, brka ga uzjaše. Muzika je sada tužna. Oslonjen na štap, Čaplin nastavlja svoj put, kada nailazi na lepu plavu devojku, koja mu kaže: "Ja ti mogu pomoći da povratiš svog magarca". Oboje se ušunjaju potom u neki žbun. Muzika je sada agresivna. Čaplin se ušunja u kokošinjac, a onaj brka dolazi da nahrani živinu. Posle 3-4 minuta peripetija, Čaplin, biva provaljen. Beži iz kokošinjca i ulazi u štalu. Uzima svog magarca u trenutku dok brka puca u njega. Po izlazu iz štale, pokušava da pokupi devojku, koja ga čeka u dvorištu. "Rado bih pošla sa tobom, ali mi ne dozvoljava moj otac!", kaže ona. Ispostavlja se da je Brka njen otac. Čaplin je ipak ubeđuje da pođe sa njim i oboje potom napuštaju dvorište. Kraj filma.

2. Nikita Mihalkov
Čovek na magarcu je Oleg Menjšikov. On jaše nepreglednom stepom, da bi došao do kolibe, u kojoj živi sam. Brije se. Razmišlja da preseče sebi vratnu arteriju brijačem, ali odustaje. Zadatak koji mu je poveren nije jednostavan. Seda na magarca. Jaše do Petrograda. Pita za svog tasta. Nadzornik kuće ga uvodi u zgradu. Piju čaj. Tiho. Posle 5 minuta nadzornik kaže da mu se tast odselio u Moskvu. Čovek ustaje, izlazi, seda na magarca i kreće. Usput se prikazuje kako njegova prisnost sa magarcom poprima patetične okvire: magarac napojen dobrim senom hoće i da galopira. Usput, čovek prati izgradnju pruge Petrograd-Moskva. Saznaje da će biti završena do trenutka njegovog povratka. Posle sat vremena raznih malih avantura, stiže u Moskvu. Pronalazi adresu. Kuća se nalazi blizu Kremlja. Ulazi u nju. Kuca. Guta pljuvačku. Tašta ga gleda smrknutog lica.
"Dobar dan, gospođo. Da li je gospodin Aleksandrovič kod kuće?"
"Šta hoćeš?", pita ona ljutito.
"Nešto treba da pitam gospodina Aleksandroviča!"
"Uđi."
Tast je gotovo besan kad ga vidi:
"Moja kćerka pobegne od tebe i skoči u provaliju, a ti nalaziš za shodno da dođeš. Reci!"
"Taste, dolazim u vezi sa imanjem. Ja znam da ste Vi tražili da Vam vratim Vaš miraz... Ali... Na mom imanju više nema šume. Ja ću se smrznuti, ako mi ne dozvolite da posečem deo Vaše šume! Molim Vas. To neka bude zajam. Evo, vratiću na leto..."
(tišina)
"Da je moja kćerka živa, sada se ne bi smrzavao. Ovako te ne žalim. Neka mi Bog prosti."
U nastavku, čovek jaše magarca i ide prugom. U suprotnom smeru nailazi carski voz. On ne skreće. Kraj filma.

3. Emir Kusturica
Uzeti Kusturicin film "Život je čudo". Tu postoje i magarac i čovek koji ga jaše po seoskom drumu. Štaviše, veoma su bitni za radnju.

4. Martin Skorseze
Čovek na magarcu je Robert de Niro. On dolazi iz siromašne američke porodice italijanskog porekla u potrazi za boljim životom. Stiže u siromašno predgrađe Njujorka. Tamo ga vide neki klinci.
"Šta ti hoćeš!?"
"Došao sam da ispunim svoj američki san, ju nou, ribe, kola, kuća..."
"Aaa... U tome ti može pomoći samo najveći gazda ovde- Đovani Kavalja!". Pokazuju mu gde dotični stanuje. Čovek na magarcu odlazi. Upoznaje Kavalju. Ovaj mu odmah daje probni zadatak: da razbije izlog nekog starog Italijana, koji ne plaća reket. On to i čini, ali taj Italijan vadi dvocevku. Ipak, čovek se pribira, skače na njega i zadavljuje ga. Oduzima mu pušku, koja je sada njegova. Vraća se kod Kavalje. Ovaj je ljut što je ostao bez platiše reketa, ali opet i srećan što je čovek izvršio zadatak. Dozvoljava mu da se zaposli kao barmen. Narednih sat vremena gleda kako se Kavalja i njegovi ortaci dogovaraju oko raznih mutnih radnji, a u nekima i sudeluje. Ipak, na samom kraju, odlučuje da prekine sve. Jednog dana, vadi pušku i ubija sve prisutne. Kavalja, smrtno ranjen, pištoljem smrtno ranjava čoveka. Obojica umiru. Magarac se iz podruma išeta i odlazi. Kraj filma.

5. Gaj Riči
Čovek na magarcu je Benisio del Toro. On ulazi sa magarcem u neku banku s namerom da je opljačka. Problem je što se tamo već nalaze ne jedna, već dve bande lopova- Irci i Cigani. Dolazi do oružanog obračuna. S obzirom da su se ove dve bande već prilično međusobno iskasapile, čoveku je ostalo samo da ih ćutke dokrajči, od čuvara uzme ključ, oplevi lovu, a čuvaru ubaci kašikaru u usta. Pre uvodne špice, izgovara nešto poput "To je bio moj način života, ali rešio sam da raskrstim sa njim". Uvodna špica- film se zove "Škotski rulet". Čovek odlazi u Škotsku. Nastanjuje se u nekom selu. Saznaje da je tu popularan boks bez rukavica. Odlučuje da se mečevi organizuju u štali koju je kupio za magarca. Sam se boksuje. Na početku mu ide odlično. Ali, tada Cigani šalju jednog od svojih vođa, koga je čovek već ranio u sukobu u onoj banci. U prve dve runde Ciganin ga lomi. A onda se čovek priseti kako ga je otac učio da se bije u detinjstvu. Uzvraća udarac. Nokaut! Ciganin umire od zadobijenih povreda. Čovek uzjaše magarca i odlazi u nepoznatom pravcu, sa ostatkom novca. Poslednji komentar (koji izgovara u sebi): "A nekad se ipak zapitam, šta mi je sve ovo trebalo?"