Nema veze što mu je petsto osamdeset šest hiljada puta došao bus potaman, marfijatičar će onaj jedan jedini jebeni put kada bus okasni hrleći protumačiti kao zlurad gest i zaveru mračnih kosmičkih sila koje su se otelotvorene u famoznom 'marfiju' urotile protiv njega malenog, nežnog i nedužnog.
"Kad god si hteo kao nešto-nešto, a ono kao međutim marfi ti ga lepo zavuče i onda si kao u fazonu- brate ne mogu da verujem opet me jeb'o marfi... razumeš..." je varijacija citata koji će ti servirati prosečan vrli ljubitelj komfora, kome nešto nije pošlo po volji.
Proizvod je akutne ili hronične malodušnosti i slike stvarnosti izvitoperene egom. Vrlo iritantna stvar. 'Marfi' i 'Marfijev zakon' nisu isto. Bar ovde nisu.
Voja: 'De si...
Boki: De si brate...E brate nećeš mi verovati kako me neće. Svirao sam kurcu dve nedelje i sinoć seo da pravim puške za ovaj danas ispit, kad zove me Julijana kaže da hoće da večeras probamo ONO i ja brate- šta ću. Kontam Marfi jebi ga, ali nema veze, dobar je taj marfi brate, večeras ću se dobro omastiti. Dođe Julijana i krenemo mi tu ovo-ono, kad čujem ključeve, matorci se jebote jebeno ranije vratili sa nekog zepter-ovog seminara o piramidama, a mi taman počeli da se svlačimo. Marfi mamu mu jebem. Tolko sam se iznerviro da sam pola noći moro da gledam porniće da se smirim, ali opet nisam brate mogo da zaspim i ujutru budim se jebote, uspavao se. Marfi. Ajde has na brzinu, kafica, a morao sam i da se iskenjam dobro, znaš kako sam nervozan ako se ne iskenjam. Ok, odem ti ja na na stanicu, basa ni od traga. A meni gori pod nogama jbt... Maaarfi... Mamu ti! ...Dođem na ispit, a ono ko u inat dežuran onaj majmun što me je prošli put izbacio što sam mu u lice psovo kevu kad mi pokupio puškice. Jel vidiš brate kako me jeb-...
Voja(upada mu u reč): Ako još jednom kažeš marfi -ja ću te jebati.
Ovaj zakon se odnosi posebno na poslove usko vezane za rad sa ljudima (prvenstveno prodavci), gde nemate klasicnu pauzu, vec istu odredjujete sami. Sustina zakona se svodi na to da ma koliko dan bio dosadan, glup, iako vam za 3 sata provedenih na poslu uslo 3 coveka, istog trenutka kada kupite dorucak stanje u "saobracaju" se drasticno menja... Jos nisi ni seo i otvorio kesu sa vrucom picom/burekom/pecivom/palacinkom/razno, a vec ti ulece lokalni smarac po 500 put te nedelje samo da pita nesto...Odmah za njim dolazi jos jedan lik da pogleda samo...I taman kada ispratite ta dva smaraca, i zagrizete taj prvi zalogaj, jos uvek vruceg jela, niste stigli ni da progutate a evo nove kompanije...cela porodica, sopinguju, traze nesto, al ne znaju ni oni sta tacno, nego vise na oko. I dok minuti prolaze u borbi sa mamom, tatom, razmazenim deristem, babom koja se budi da je skupo (jer ona treba da iskesira pare) usluzujete jos par ljudi koji, srecom znaju bar sta zele... nakon 20 minuta baba konacno popusti pod pritiskom i pristane da se isprsi za jos neki evric za svoje unuce (iako je jos uvek ubedjena da je to skupo), te konacno mozete da "nastavite" sa picom/burekom/pecivom/palacinkom/razno koje je, nazalost vec odavno hladno...
Ali bar vas nece vise niko prekidati...sem ako posle jela volite da popijete vrucu kafu! Onda ste najebali
Ova pojava je karakteristična za međugradske autobuse koji imaju numerisana sedišta.
Marfijev zakon je da će putnik pronaći broj na poslednjem mestu na kome pogleda. Ovo traženje je vrlo specifično: putnik podiže-spušta glavu, savija se ispred-iza sedišta, gleda levo-desno, pomera zavesu...
Broj sedišta se može nalaziti na jednom od sledećih mesta:
1. na prednjem delu sedišta,
2. na zadnjem delu sedišta,
3. na delu ispod naslona za ruku,
4. kod mesta za prtljag iznad glave
5. na zidu ispod prozora
6. da ga uopšte ne bude na sedištu, s obzirom da je većina autobusa u zemlji Srbiji "nova".
Putnici koji su već seli na svoja mesta mogu pomoći putniku tragaču broja u ovakvoj situaciji. Neki samo ćute i smeju se u sebi, i misle: "vidi ga ovaj al pleše...".
Ulazi putnik, vuče torbu, iz petog puta nađe gde se nalazi broj, i kreće ka svom sedištu, kad tamo nema broja, i onda broji sedišta:
"Ovde je 25, znači iza je moje, 26... bem ti ovaj krš od autobusa!"
Radnici u zakonodavnom zavodu.U svetu nauke oni su ono,znaci vrh zakon brate.
Dusan je jedan al fizicara je mnogo.
Omov zakon,Njutnov zakon,Faradejev zakon……
Odličan plan sadašnje vlade da zbliži mlade ljude i podstakne ih da razmišljaju o svojoj budućnosti!
JPL: Jedva Punoletno Lice
primer razmišljanja o budućnosti:
JPL1: E, kolko je sati?
JPL2: pola10 brate, što?
JPL1: Pa jel znaš ti da su uveli novi zakon, isprazni tu flajku i trčimo po još! Imamo samo pola sata!
JPL2: Da jebote (gluglugluglu) evo ti, trči!primer solidarnosti:
JPL1: Šta bre trči, jesi ti lud! Kako misliš da sam ponesem dve gajbe!
JPL2: Au jeste, ajde zajedno ćemo. Zovi i Mileta sa sprata, kao da dođe na pivo, on je strvina može obojicu da nas ponese!
je onaj lik koji će se pobrinuti da vam namazano parče hleba padne ne samo na namazanu stranu, nego i kod komšije na terasu u kazan sa vrisnulim pasuljem.
Marfijev zakon: "Ako nešto može da pođe nagore, poći će."
Zakon Marfijevog tate: "Ako nešto može da pođe nagore, slomićete vratni pršljen i jesti na slamčicu do kraja života i Crvena Jabuka će uzeti Grammy za metal album godine."
Još od kako je sveta i veka u svakoj domaćinskoj kući stariji se poštovao. Nije bitno to što tebi zvuči neverovatno da ti je đeda u ratu spasila staklena flajka kraj srca (A tebi sine to što je amerikance ona nji'ova pljoska spašavala zvuči mnogo verovatnije jelda?), starijem se mora verovat' i stariji je uvek u pravu. Pa više je on ratova video nego što si ti godina sprcao u guzicu.
Đed' : Đe s' šiljokuranu mali, ajd' blago meni sipaj mi čašicu te šljive.
Šiljokuran: Evo deda stiže čašica.
Đed' : Pa dete majku mu zar se u naprstku rakija služi?
Šiljokuran: A znaš deda da su ti rekli da moraš da smanjiš, ne valja ti u tim godinama.
Đed' : Kad već znaš kol'ko godina imam balavče jedan, mogao bi to i da ispoštuješ.
Otac: Evo ćale stiže ona tvoja čaša, šta zna dete šta je zakon starijega.
Šiljokuran: Sad ću ja vama da kažem šta ja znam. Ti vaši arhaični zakoni samo u brdima još uvek važe.
Otac: Slušaj vamo balavac mali, tako ćeš da se obraćaš svom đedu i meni kad budeš stariji od nas ščuo. Jao šta sve pička rodi. Ajd' sad donesi i meni čašicu da regulišem pritisak.
Žabarska posla.
Uvaliti gol u poslednjih pet minuta utakmice, ponekad i nakon isteka regularnih 90 minuta i proći dalje, a neretko osvojiti i takmičenje koje se igra.
Utakmica se dobija golom iz ofsajda, nakon faula u napadu(nedosuđenog), neretko rukom a ponekad i autogolom protivnika, a nakon 90 u kojima ih je protivnik razbio a Talijani su jedva jednom šutnuli na gol.
Dokaz da Marfijev zakon ne važi za Italijane kad igraju fudbal, važi samo za njihove protivnike.
Ne rade ga ekskluzivno Italijani (odradio ga i Mančester u finalu lige šampiona 1999. protiv Bajerna 2-1 i Barselona protiv Celzija 1-1, u polufinalu 2009.) ali su ga Talijani proslavili i po njima je dobio ime, poslednji zapaženiji odradio Inter u Minhenu, opet protiv nesrećnog Bajerna, 3-2 u 88. minutu nakon 0-1 iz prve utakmice.
Nekrunisani kralj ovog posla, Filipo Pipo Inzagi.
Odjeb rezervisan za likove koji smaraju sa propagiranjem nekih andergraund ideja.
Njime im stavljamo do znanja da više držimo do provjerenih tradicionalnih vrijednosti nego nekih novih revolucionarnih teorija.
A: Stvarno mi nije jasno da neko može vjerovati da Bog stvarno postoji. Evo, recimo da stvarno i postoji, kako onda to, da ako nas već toliko voli, dozvoljava sav ovaj nered na zemlji? Sve ove ratove i stradanja? Ma njega je samo izmislio neki mudar tiranin kako bi narod uvijek imao čega da se plaši. Jednostavno nema smisla, zar ne? Eh, kad bi ljudi malo više razmišljali možda bi svijet bio bar mal bolje mjesto. Nego šta ćeš, jebi ga, glupoj rulji ne možeš ništa dokazati. Upravu je bio Niče kad je govorio da ne možeš da uspiješ ako si isti kao drugi.
B: ...
A: Slažeš se, je l' da?
B: Pali brate, narodnjaci su zakon.
S koje god strane roštilja da staneš, dim će ići pravo u tvoje oči.
Filozofija je jedna od najkompleksnijih nauka današnjice, a tako će i ostati. Jer sve dok je ljudi kojima 'leba uvek pada na stranu zdžemom (Marfijev zakon) i koji bi pritom da shvate zašto je to tako, biće i filozofije.
Tradicija filozofiranja (lelemudovanja) se proteže čak od 500 godina pre Džizsa Krajsta, što će reći od dve 'iljade i po od danas. I sve se to ne bi desilo da nije bilo dokonih Grka koji su se po ceo dan smarali, cirkali vopsa ispred trafike i varili, umesto da kao Egipćani vuku cigle i prave piramide. Zato su danas pred bankrotom.
Dvojica najzaslužnijih za stvaranje filozofije su bili Sokrat i Platon. Bili su veći kuleri od Sajlent Boba i Džeja sve dok ih mešavina jeftinog piva i gudrovina prskana heroinom nije spičila po malom mozgu. Nakon toga je, štono kažu, istorija.
380. godina p. n. e.
Sokrat: Platone, kurvo moja nedojebana, ala radi ovaj tši! Tripujem da ovoj maloj Hermesovoj porasle dojke.
Platon: Lolololo, brate puk'o si. Gde više da rastu u pičku materinu. Po mojoj profesionalnoj opservaciji rekao bih da ima dobru prirodnu četvorku!
Sokrat: Hahahaha, ljaljane mali. Šta bre prirodno, dišvi valjda ožiljke od ugradnje silikona?
Platon: Da bree. Nisam izvalio. No svejedno, dobre su.
Sokrat: Realno jesu. Ladno joj se vidi bradaja. Kao kompakt disk jebote!
Platon: Ma k'o točak za rulet. Nego kapiram da ovo namerno radi. Hoće da nam pokaže ono što nikad nećemo sišemo iako to želimo. Jebote to nije humano, to nije...
Sokrat: Po načelima etike!
Platon: Škk? Tebe baš radi ovo sranje.
Sokrat: Jebote, ovo je bingo! Pazi ovako, imaš zadatak da smišljaš što zajebanije nazive, nebitno šta oni značili. Bitno je da u sebi imaju ono logos. To narod voli! Voli da govori o nauci, iako nema gram mozga. Dragi moj Platone, mislim da znam kako ćemo usrati život čovečanstvu narednih par milenijuma.
Znanje i umeće upravljanja kompjuterom obrnuto je proporcionalno starosnoj dobi upravljača.
- Opet baguje.
- A da zovemo Mlađu?
- Mlađa nema bre ni dve godine.
- Imaš ti 40 pa šta ti vredi.
- Mlađooo, hodi vamo buci buci, de ti nama ovo.
- Gu gu gu gu
tipk tipk tipk
- Eto. Jesam ti rek'o?
- Super. Daj mu bananicu. Rekoh ti ja- što stariji, manje znaš.
Na prvi pogled nemoguća, nespojiva veza i epska drama bliske budućnosti. Zidanje Skadra na Bojani. Kao gej brak vođe Radovaca i ciganskog bosa iz Jabuke. Mogu 4 filma da se snime o tome. Gordi političari prepuni zahteva i ultimatuma, i seljak koga boli kurac. Oni kažu da je zakon tu da se poštuje, a seljak, da se zaobilazi.
- Dobar dan.
- Dobar dan. Rakija?
- Ne, ne. Hvala. Radimo istraživanje o priviknutosti seljaka na proevrposke uslove.
- Da.
- Nekoliko prostih pitanja za vas. Kada ste već spomenuli rakiju, znate da je zabranjeno praviti jaču od 55 procenata alkohola?
- Znam.
- Na ovoj flaši piše da ima 65 posto!
- Štamparska greška.
- Ali pisano je olovkom!
- Ženo, daj hemijsku! :žvrlj: :žvrlj: Eto. 55.
- Da li stvarno ima toliko?
- Piše da ima.
- Ali...
- Piše!
- Dobro. Imali ste skoro najezdu bubamara. Šta ste uradili?
- Ma sve sam ih potamanio!
- Znate da je to kažnjivo zakonom?!
- Izvinite, pijan sam. Ne znam šta pričam. Lepo sam ih zamolio da odu kod komšije. Pitajte njega šta je bilo.
- Ali...
- Komšija je ubica!
- Ok. Da li znate da svinja mora da se uspava?
- Znam.
- Pa kako to radite?
- Pa malo joj pričam, tepam. Mazim je. I tako.
- I ona zaspe?
- Da. Čim je odvalim sekirom.
- Gospodine!
- Šalim se.
- Dobro je.
- Satarom to radim.
Stvar koja čini da se zakon prema Vama ne odnosi kao na druge ljude.
Zakon: Osudjujem Vas na 15 godina zatvora!
Ceca: Ali ja cu dati jedan milion od pet kojih sam ukrala.
Zakon: Dobro! Bićete u kući od 2 miliona , u kućnom pritvoru!
Kad mi je bilo 30 godina napustio sam rodni zavičaj i jezero svog zavičaja, i otiša u goru. Tu sam se napajao svojim duhom i svojom samoćom i nije me to umorilo za 10 godina. Tad sam bio stidljiv lik koji je odlučio da pusti bradu, i sve je počelo od tad da se menja. Možda me i znate kao riđeg frajera iz reklame za viski Dejvida Bekama. Da biste stekli prijatelje potrebno je uložiti napor. Mala je verovatnoća da će neko sam poželeti da vam bude prijatelj ako se večito sklanjate. Stoga odlučih uz konsultaciju sa suncem da se vratim nazad u rodni zavičaj i jezero svog zavičaja. Diploma je mogla da me odvede u inostranstvo, da sreću potražim tamo, mada sam i u novobeogradskim blokovima, gde sam odrastao, imao stan, posao i sve uslove za život. Ipak, odlučio sam se za selo.
Ljudi su spremni na bračni život samo kada su socijalno, emocionalno i psihološki sazreli za preuzimanje odgovornosti. Uslov za to je da se psihološki odvojite od primarne porodice, odnosno da ste sposobni da samostalno donosite odluke. Kad se samo setim da sam do juče bio sveže obrijan. Nisam ni slutio kako svrab moje riđe ukovrdžane brade može da bude erotski privlačan, upozoravam na vreme da ovim stvarima nulti zakon termodinamike može biti doveden u pitanje.
Dolaskom u rodni zavičaj i jezero svog zavičaja bio sam iznenađen velikom promenom. "Sve mi nedostaje!", kratak je i jasan komentar mnogih čitalaca "Blica" na naše pitanje "Šta vam najviše nedostaje iz vremena stare Jugoslavije". Ja kažem da mi najviše nedostaje sloboda koju smo imali, a sada mora čovek da trenira borilački sport, jer ne zna šta ga čeka na ulici. Nasilje je katastrofa. Tito što nam je dao, to ne može da se vrati više ko god da dolazi ovde na vlast.
Kao što se da pretpostaviti sreo sam dosta poznatih lica ali mene teško bilo ko da je prepoznao. Uvek sam mirisao na viski iz reklame Dejvida Bekama i nivea kremu koju sam nanosio na svoju senzibilnu kožu. Prvo mesto u kom sam okušao svoju sreću bio je naravno veliki motel, koji je držala ko drugi do Švabica. Nisam ni mogao da pretpostavim da se to mesto toliko premenilo. Ranije si mogao tu da sedneš i na miru popiješ nes, hladan-nemućen. Ali sad se pretvorilo u pravi kupleraj oprostiće čitalac na izrazu. Ali kao što rekoh, u svojoj brđanskoj naivnosti, napojen svojim duhom u samoći koje me nije umorilo ni za 10 godina uopšte nisam mogao da pretpostavim kakvo je to mesto danas.
Dobio sam dovoljno slobode za manipulacije i prevare. Krenuo sam sa drugaricom da proslavim rođendan. Pre toga, napunio sam džepove novcem od familije. Bili su izdašni. Drugarica je, dok smo pili i pušili, odjednom rekla: "Hajde da se častimo heroinom". Nije trebalo dvaput da kaže. Imao sam dovoljno novaca.
Uh, kako sam se navukao. Gde sam bio čitavo vreme, grdio sam sebe. Ovo je prava stvar; heroin je kul, vrtelo mi se u glavi. Tako je krenulo, od jedne osmine dogurao sam do dva grama dnevno. Drugaricu sam ostavio kada je počela da se bode. Nastavio sam sa šmrkanjem. Našo sam novo društvo. U njemu obavezno diler.
"Nemaš pojma o životu u raju ako nisi probalao ekstazi", čuo sam izgubljeni glas. Probao sam. Nešto me podiglo. Ponelo put neba. Leteo sam visoko iznad rodnog zavičaja i jezera svog zavičaja, i svima se podrugljivo smejao. Posebno matorcima. Postoje određena stanja jednostavnog termodinamičkog sistema (koja se nazivaju termodinamički ravnotežna stanja) u kojima je on potpuno određen unutrašnjom energijom (U), zapreminom (V) i broj čestica svake od komponenti koje čine taj sistem (N1,N2, ... N3).
Sažaljenje! Sazaljenje prema višim ljudima! Povika, i lice
njegovo pretvori se u čelik. Neka! To – to je bilo i prošlo! Moja patnja i moje sažaljenje – šta je stalo do njih! Zar ja težim za srećom? Ja težim za delom svojim! Tako je! Došao je lav, deca su moja blizu, sazreo sam, moj čas je kucnuo: – Ovo je moje jutro, oslavio je
moj dan: ovamo, sad, diži se, veliko Podne!
Verovatnoća nalaženja izgubljenog predmeta je obrnutno srazmerna trenutnoj potrebnosti istog.
- Pa gde je sad ovaj kurčić? Celu kuću preturih.
- Opušteno, kad ti ne bude trebao, ubošće te u dupe.
Situacija u kojoj se nađe čovek koji hitno mora da isprazni debelo crevo, a nalazi se u javnom toaletu, u kojem su sve kabine zauzete, osim one za invalide. Nema tu puno vremena za razmišljanje - uostalom, šanse da baš u tom trenutku naiđe invalid sa svojom fiziološkom potrebom ravne su šansama da ovaj mučenik istrese zumbule umesto fekalija.
Dotični munjevito seda na jedinu dostupnu wc šolju i u blaženom trenutku izbacivanja rektalnog projektila i doslovno i nedoslovno se posere na sva 53 člana Zakona o diskriminaciji osoba sa invaliditetom.
Zakon inercije: Ostaću u stanju mirovanja sve dok me ne iznerviraš.
Zakon sile: Kad te puknem ima da odletiš u tri lepe.
Zakon akcije i reakcije: Kojom jačinom sam te udario, tom brzinom si i leteo.
