Posle događaja iz Gospodara prstenova 2000 +, mnogo se toga promenilo, a opet isto ostalo...
Nekromanser koji preuze prsten moći prvo podeli gomilu svetlucavih novčića što na grudi se nose, a potom se povuče u svoju kolibu da u miru i blagostanju ostale dane provede. A prsten moći ostavi mlađahnome sledbeniku zvanome Mali Vuk (a Veliki Lažov), često zvanim i Ljubiteljem Muškaraca, kojega karakterisahu usne nalik nečem bezobraznome.
Mali Vuk možda jeste bio poznat po ratovima i gomilom mrtvijeh koje za sobom ostavi, ali narod to zaboravi i prihvati ga kao boga. A on odmah nađe krivce za sve što se dešavalo u Žutom plemenu. Razotkri on odmah sva zla koje je to pleme činilo i kako bi ga uništio, sve vođe tog plemena i viđenije pribra kod sebe, te im dade iste ili još veće povlastice i posede da ih tako uništi.
I drugi se čarobnjaci u vaseljeni promeniše. Na istoku, matori čarobnjak pun pića od krompira ode i dođe drugi, koji počeše nešto da radi kako bi svoj domen poboljšao. Pojavi se i drugi čarobnjak koji postajaše sve moćniji na istoku, brat čarobnjak boje limuna. Na zapadu, najveći čarobnjak posta čovek za koga niko verovao nije da će to biti. A čarobnjaci na istoku počeše po malo da pomažu Malog Vuka, ne mnogo, ali pomagahu. Davaše dosta žita, zlata i srebra da se u zemlji nešto radi. Čak dadoše i neke čelične ptice i zmajeve, a obećaše i vatrene kornjače da bi Mali Vuk svoj domen branio.
Ali, događaji ne čekahu nikoga...
Mali Vuk, ojačan konvertovanijem žutim čarobnjacima, krete da sprovodi sve kako on želi. Sve prstene moći je prigrabio. Pomagahu mu i čudno stvorenje koje nije muško, ali je otac, ljigavo stvorenje čiji tata je sumnjivo prodavao eksplozivna jaja kome to nije trebalo prodavati, čarobnjak sa lažnijem čarobnjačkim sertifikatom i tako dalje. I krete Mali Vuk da gradi čardake na vodi, krtičje tunele ispod zemlje za brže kretanje ljudi i mnoga druga čudesa. Doduše, ne završi ni jedno. Što ga ne sprečavaše da obećava još čudesa. Naročito kako mu se bližiše period kad narod treba da traži još toga, bar na 4 godine.
I tad se desi katastrofa...
Limunov vrač sa istoka zbučkaše nešto loše, te stvoriše pošast koja se vaseljenom raširi, te i do ove zemlje dođe. U prvi mah, Mali Vuk i njegovi čarobnjaci se smejaše tome, ali brzo se ućutaše i rekoše da se nikad smejali nisu. Mali Vuk onda poče da hapsi narod u svoje kuće, za dobro tog naroda. Posebno slab na najstarije bejaše, te je njima dozvoljavao samo preko noći da izlaze. Mali Vuk beše na mukama; kako sprovest izjašnjavanje naroda da bi on mogao još tako predano za taj isti narod da radi? Bejaše problema... Pomoćni čarobnjak boje kože pečenog praseta je prvo branio deci da idu na nauke, a potom je dozvolio. Narod moraše da nosi zaštitne vizire preko nosa i usta, da se prska zaštitnom vodicom i slično. A kako vreme prolaziše, sve manje je narod to želeo da radi. Ali bejahu i zli i nezadovoljni koji imađahu genijalnu ideju da Maloga Vuka oteraju tako što će mu dati ono za čime on najviše žudi – apsolutnu moć. I tako i bi...
Onda se najveći zapadni čarobnjak seti Maloga Vuka te ga kod sebe prizva. Mali Vuk naizgled bi poslušan ko malo štene, poslušno seđaše u ćošku i sve što zapadnjak tražiše mu dade. Okrete leđa istočnjačkijem čarobnjacima i obaveza se da će ih oterati i neće prihvatiti njinu pomoć. Takođe, da će veliku kolibu u jednoj stranoj zemlji preseliti gde ne treba, a što će pojedini prihvatiti povicima kako je njihov bog veliki i eksplozijama. A najviše od svega – da će deo zemlje pokloniti divljem plemenu koje davno pokušavaše da ga otme. Ali nisu svi shvatili njegovu mudrost... Jer, možda je sve ovo istina, ali on je odatle doneo svetu relikviju koja će spasiti narod – štapić koji piše! Da se svi dive tome čudu neviđenome! A pride i ključ koji ništa ne otvara! Te svete relikvije će pomoći da se završi (ne)očekivano putovanje u zlatno doba!
Narod? Koga briga. Mnogi u sve većem broju organizovaše zbegove u druge zemlje. Preostali ili odoše u apatiju ili se do imbecilnosti diviše Vođi, pri čemu samo vlastiti mozak žrtvovahu. Narod niko i ne pita, niko i ne mari za njega. Kad se pobuni narod, pojaviše se opet plavi Orci da još divljačkije biju, željni toga jer davno nisu. Čak Orci i Vilenjake štitiše dok se šetaju, a narod mlatiše. I tako se okonča ta buna, a da se ništa ne okonča, niti je konac na vidiku...
Svet se možda menja... Osetio bih to u zemlji, ali je sve manje imamo i u korov je obrasla, pusta. Osetio bih to u vodi, ali su u nju nagurali cevi i prodali je. Osetio bih u vazduhu, ali je pun virusa i smrada od laži. Možda u narodu to osetiti, ali je narod mentalno umrtvljen i uljuljkan u zaborav sve dok i taj narod ne nestane jednog dana...
Hmmmmmmm...Pa TUZNI JUG.Prosto prosirena,skraceno,uzduzno,poprecna skovanica,poznata bese iz neke pesme,za geografski jug Republike Srbije.Broj stanovnika oko 2 miliona.Veci gradovi Nis (jad i beda),Vranje (dolina smrti),Pirot (i ne pitaj),Leskovac (kuj moze utekja).Inace geografsko-mentalno-EKONOMSKI jug se zavrsava kod linije Knjazevac-Aleksinac-Kopaonik.Od sirovina ima Uranijuma (REGISTRED TRADEMARK SINCE 1999.),nazalost osiromasenog ali radimo na tome (sponzor ove sirovine NATO avijacija),humora u neogranicenim kolicinama (preporucujem predstavu JA ALeksa vranjanskog glumca (nadji na TItubu) i predstava Gospodja Ministarka Niskog pozorista),dobre hrane (ovo svi znate gde ima),specificnog pogleda na svet,lepe prirode (preporucujem Vlasinsko Jezero).A da, na kraju ono najvaznije.Svi vi politicari i dusebriznici koji kenjate kako je prosecna plata i standard u Srbiji mali evo iznenadjenja.Kao finansisjki tehnicar mogu da vam kazem da ovaj prosek snizava upravo plate radnika na JUGU (ispod linije) i kad bi se izracunavala bez njega prosek bi dosegao mozda cak i 60000 dinara..Do tada pozdrav od potomaka MANETA I ZONE sa celog JUGA.
1.Čim ustaneš ,ne odlaziš u kupatilo ,k'o sav normalan svet ,već "pališ" računar i spremaš se za još jedan virtuelni dan ,virtuelnog sveta.
2.Odlažeš posetu WC-u još dugo...Sve dok tvoja bešika ne popizdi i odluči da te kazni "žutim kartonom" u tečnom stanju.
3.Ukućanima ,koji su danima zabrinuti za tvoje mentalno (ili kakvo god zdravlje) ,odgovaraš na pitanja sa :"da-ne...jesam-nisam".
4.Vukajlija ti je postala zamena za svaku prilošku odredbu.(Prim.prev.Vreme deliš na PRE i POSLE Vukajlije...non-stop si NA Vukajliji...Razmisljaš TIPIČNO Vukajlijaški...)
5.Čak i kad se (u retkim prilikama), pri'vatiš nekog posla ,misli ti odlutaju ,jer upravo sklapaš novu definiciju.(Naravno ,sav posao ostavljaš ,'vataš se za hemijsku & papir i glancaš svoje umetničko delo...još dobrih pola sata ,kako bi uklonio sve greške u pisanju i ,eventualno ,zamenio neke reči ,da definicija zvuči smešnije.
6.Babi sa četvrtog sprata si u prolazu rekao :"Pozz!"
7.Počeo si da razmišljaš o članovima Vukajlije i kad (opet ,u retkim prilikama) ne visiš na sajtu.
8.Rečenica :"Ovde možete da definišete sve što ste oduvek želeli ,a nije imao ko da vas pita."...ti stoji u malom mozgu.
9.Tražiš brojeve telefona članova ,kako bi te izveštavali o "aktuelnostima na Vuki" , za slučaj da ti "istekne" internet.
10.Osnivaš sajber familiju.To je zadnji stadijum ove moderne bolesti...Gledaj da do toga ne dodje...Em što će te se tvoja dotadašnja familija odreći ,em će te ,ako si klinac (kao ja),
proganjati ,kad god se zaputiš u prostoriju s računarom.(čitaj:sestrinu sobu)
Verovatno znaš ,da sve ovo pišem iz iskustva...:-)
Najčešći "kompliment" koji djevojke dobijaju. U većini slučajeva ga ne čuju, ali mogu da ga vide, osjete ili šta već.
Sve one situacije kada takva "dobra" ženska osoba prođe kraj minimum dvije muške osobe. Može i kraj jedne ali u takvim situacijama samo mogu da ga vide (muški pogled upućen ka njima koji to govori), osim ako nije u pitanju neka mentalno labilna osoba, koja priča sama sa sobom, ili pak, ako je toliko dobra da ništa čudno nije prokomentarisati to sam sa sobom.
Društveni fenomen oličen u situacijama kada dojučerašnji narkomani oštro osuđuju uživanje marihuane.
Matori, čitao sam jutros u novinama kako ti jedna buksna skreše IQ za 3.
Jebote, koji trip.
Dobro je što smo batalili na vreme to sranje. Jeste da je period apstinencije bio paklen, ali makar smo sada mentalno zdrave osobe.
Da, da... Nego, ideš li večeras kod Pikca na žurku? Spremio je litre alkohola, biće ludnica!
De to da propustim... Ima da se reinkarniramo! Kupim te u 8, a?
Što je riba bolja, kalibar je veći, teže je doći do njega, ali zato kad (se) opali daleko se čuje... Postoji 5 opšteprihvaćenih klasa koje se koriste u svakodnevnom govoru:
1. Bomba - Žena vanserijske lepote zbog koje vredi raditi dva posla, zadužiti se kod zelenaša i prodati bubreg, ne da bi je kresnuli, već je dovoljno i samo da drugi misle da ste je kresnuli.
2. Mina - Bomba koja nije svesna svog potencijala ili ne mari mnogo za njega. Nagazna mina je podvrsta mine koja na prvi pogled izgleda pitomo, čedno, a ponekad i aseksualno, ali ako je aktivirate u krevetu dolazi do eksplozije epskih razmera.
3. Puška - Fina devojka, lepo građena, lepog lica, negovana - dobra za ženidbu, dobra za snajku, ali nije bomba i nikad neće biti.
4. Prangija - naziv ne cilja toliko na izgled koliko na kvantitet i kvalitet seksualnih pratnera ove devojke. Dobro se udara, a kako i ne bi kad svakodnevno vežba i ne bira sa kim će.
5. Praćka - Zategnuto, zgodno telo, ali obično u faci ružnjikava ili mentalno oštećena do te mere da niko ne bi baš da neko pomisli da je sa njom u vezi. Dobra je klincima - početnicima za vežbu i usavršavanje.
Bomba - Anica Dobra
Mina - Mirka Vasiljević
Puška - Ana Ivanović
Prangija - Kaya, Stanija, Ava...
Praćka - Ona mala sa brčićima što radi na pumpi i iz hobija skuplja slike zgaženih životinja na autoputu
U ne tako davno vreme, kada doći do pornografskog materijala nije bilo lako i pristupačno kao danas, a pogotovo ako si klinac osnovac / srednjoškolac koji živi u domaćinstvu sa jednim ili ni jednim videorekorderom, (koji je ionako najčešće bio u dnevnoj sobi, gde nikada ne postoji dovoljno intime na dovoljno dugo vreme), pomoć i inspiracija pri onanisanju je morala da se stvara u sopstvenoj glavi. Bez beskrajnih internet-kategorija i pod-kategorija punih slika i video-klipova i lako pretraživih DVD-a iz lokalnog video kluba, ovo je bilo neophodno da biste se potpuno mentalno ogradili od krajnje ne-inspirativnog okruženja kućnog WC-a ili svoje mračne i tihe spavaće sobe. Sa jedne strane, važno je bilo imati bujnu maštu i razvijene moždane vijuge, ali ste i dalje morali da imate podatke u memoriji, što više i što bolje sačuvane - to bolje. Zato je bilo bitno skrenuti pažnju prijatelju na bilo koju jebozovnu tetu koju biste videli na ulici ili na TV-u, kako bi i on mogao da je "memoriše" u svoju bazu podataka, za kasniju upotrebu i šarolike fantazijske kombinacije sa samim sobom, nekom drugom memorisanom ili kako bi ga već um naveo.
Još jedan dokaz da nova tehnološka dostignuća često olakšaju život, ali ponekad ubiju kreativnost.
-Brate, jesi video novu nastavnicu muzičkog?
-Jok ti si, odma' sam je memorisao!
Pogrdan naziv za žensko koje stalno doživljava transfer blama.
Čak ni najveći ljubitelji žena ne mogu da ostanu hladnokrvni na ovakve likuše. Sjajkota je posebna priča za sebe. Ona će uzdignute glave u vašarskim dronjcima koje ne oblače čak ni okorjele kurave sa buvljaka u Brčkom prošeteti ulicom dok ide na audiciju za novu zvijezdu estrade. Odveć šuplja glava, ispunjena crnim kreonom i maskarom, ne ostaje neprimijećena dok paradira gradom. Ona je, prema njenom mentalno zaostalom mozgu, heroj ulice, glavna atrakcija i tako se nosi, ne obazirući se na negativne komentare.
Životna filozofija joj je: "Briga mačku šta miševi pričaju o njoj". Zanimljivo je da se takve cure najčešče nalaze u društvu aviona, bombastičnih prepički na koje ti krene voda na usta. U tom slučaju, sjajkota je najbolja za napad konjicom, jer možeš ortaka da pošalješ da se bruka na njoj, a ti onda uletiš u stilu Čarlija Šina i poentiraš svojim repertoarom zavodničkih izraza.
- Sinoć si me izlevatio i nikad više!
- Što se buniš? Sredio sam ti malu, umočio si. Šta hoćeš više?
- Jesam i umočio, k'o u đeriz. Ti sobalio mrkulju, a meni ostala ona sjajkota.
- Ah, sad... Treba pretprpiti neke stvari u životu. Danas ona, sutra neka bolja i eto i tebe skoro pa jebač. Keh keh keh.
Pojava koja može da se uporedi sa pojavom nekih vrsta štetočina, kao što je na primer gubar. Naime, populacija gubara se iz godine u godinu postepeno uvećava dok se ne sklope povoljni uslovi za masovnu pojavu ovih leptira, kada njihove gusenice, koje se legu u velikom broju, izazivaju ogromne štete.
Roze majice i košulje koje nose muškarci su počele da se pojavljuju sporadično pre nekoliko godina, a pošto niko nije reagovao uzele su maha čekajući povoljan trenutak za svoju najezdu. One ne izazivaju golobrst na biljkama, kao što to čini gubar, ali izazivaju golobrst uma svake mentalno zdrave osobe. Iako nisam pristalica podele boja na muške i ženske, roze je jedina od svih boja koja nije unisex, i namenjena je isključivo ženskim bebama, devojčicama i mlađim ženama, što je i logično, ako se ima u vidu da je za masovnu upotrebu ove boje u novijem periodu ljudske istorije, zaslužna pojava Barbie lutaka.
Još gora pojava od ove su muškarci koji nose "stare, isprane i pocepane" roze majice (koje su u stvari nove, ali su namerno tako napravljene). Oni verovatno misle za sebe da su neka vrsta alternativaca, pankera ili pripadnika neke druge potkulture. Još ako se na takvoj majici nađe i po neko srce, onda su to prave baje.
Trebale bi da navuku kupce da kupe proizvod, jer čim vide da je prva cifra manja, podsvjesno misle da je proizvod jeftiniji.
Međutim takve cijene kod mene izazivaju konta-efekat. Ja čim vidim takvu cijenu u glavi mi se javi misao kao da mi se trgovac obraća: "Ja sam pokvareni trgovac koji hoće da te namami ovakvim cijenama!" Na šta slijedi i moj mentalni odgovor: "E sad ti ga neću kupiti u inat!"
Tako, često izbjegnem kupovinu, osim ako mi je neki proizvod stvarno potreban.
Međutim, bez obzira na sve to, čak se i meni u prvom trenutku proizvodi sa takvim cijenama učine jeftinijim i potreban je jedan minimalni mentalni napor da bi čovjek sebi utuvio u glavu da je 39,99 evra zapravo 40 evra.
Taj napor je zanemarljiv, ali ipak postoji, i tako rastrojen čovjek, ili mentalno umoran, ladno doživljava cijenu od 39,99 evra, kao "30 i nešto" ili čak samo 30!!!
Nejebica je svojevrsno specificno stanje i mentalno-fizicka zaraza u koju covek upada svojevoljno(npr.los brak)ili usled nemogucnosti da sam sebi pomogne.Razlikujemo dugo-dugovremensku i kratko-dugovremensku nejebicu.Znaci,nejebica je direktno zavisna i u funkciji je od vremena.Tacna granica izmedju ova dva tipa nejebice nije precizirana,mada je razlika ocigledna i vrlo velika.
U stanju nejebice covek(nije poznato kod zivotinja i biljaka)zapada iz raznoraznih razloga.Uglavnom ni kriv-ni duzan.Tako bar misli.Ali ljudska nada je nenajebljiva.I obrnuto srazmerna onom vremenu od gore.
Sa psiholoskog stanovista stanje nejebice je vrlo specificna kategorija.Zarazeni nejebicom cesto pokazuju znake nekontrolisanog pojmovanja slika i tonova.Od prevelike zelje da je se otarasi,a u nemogucnosti da je prenese na drugog zarazeni je nepredvidiv.Pocinje uzmuvavanje,prenebregavanje i stihijsko sikretovanje.Bez uspeha.Na njegovom licu se vec pojavljuju"nejebaljke"(oblik malih boginja).
Apstrahujuci konkretnu prirodu zaraze jedini lek od nejebice je JEBICA.Jebica podrazumeva odnos istog smera a razlicitog pravca izmedju dve osobe koje upraznjavaju jebačinu.Najbolji rezultati se postizu ako su obe osobe zarazene.Tada je neuspeh izlecenja iskljucen.
Udarila nejebica...dize se i na dašak vetra.
Arhaični izraz korišćen za opisivanje žena u zanosu, koje stalno viču, histerišu, ciče. Danas se ne koristi toliko ali se može naći u delima Bore Stankovića, Dostojevskog...
-Šta se deru one budale tamo?
-Ne znam, valjda su se zabrinule što im fotografija na kojoj grle bojler sa natpisom "ljubomorne dusxe mogu samo da ga pusxe" nije dobila 50 lajkova na fejsbuku ili nisu otišle na kvarcovanje...
-Kakve klikuše!
.....................
-Ona Lea Kiš nije normalna, samo se cereči i skiči. Klikuša prava.
-Da je Bora stanković živ bila bi glavna junakinja neke njegove pripovetke o mentalno poremećenim ljudima.
Rezignirano prihvatanje sumorne stvarnosti koja zatekne čovjeka nakon što uđe u određene godine, ili zapadne u mentalno stanje koje spriječava promjenu situacije. Kada se posljedice pogrešnih životnih odluka, loše podijeljenih, a još lošije odigranih karata i niza tragedija u kovitlacu života nagomilaju i stvore duhovnu katatoniju iz kojeg nema bijega, čovjek odustane od daljeg života.
Rastrzan između želje da stanje promjeni i nedostatka volje za isto, svoju usputnu životnu stanicu počne smatrati posljednjom i na njoj kao slijepi putnik ostaje dok ne počne mirisati ljubičice odozdo.
U nedostatku vremeplova da pogrešne odluke ispravi, ili manjka intelekta da zlu sreću lukavošću prevari, individua duhovno umire, svodeći se na apatični nivo životinje kojoj jedino ostaje da podmiruje svoje osnovne životne nagone i porive, čekajući sudnji dan.
Takvi životi često bivaju ispunjeni alkoholom, lakim opijatima i drugim vidovima hedonizma koji prividno maskiraju životni neuspjeh. Kao mehanizam odbrane, čovjek se počinje porediti sa ljudima koji su imali još lošije karte, ili daleko goru životnu sreću, te se tješi time da ima i gorih sudbina od njegove i da je njegov ili njen život, iako posran, daleko više trpljiv od sudbina sa kojima se drugi bore.
- Đole, aj reci mi iskreno, je l' ti bude krivo nekad što si batalio magistarski, pa te Jovana ostavila? Majku mu mnogo piješ od tada. Prije si govorio da ćeš da tražiš drugi posao, a eto te petnaest godina radiš kao referent.
- Jebiga, rođeni, nije da nije, ali ima i gorih sudbina. Uvijek se sjetim kolege kojeg je žena ostavila zbog vjenčanog kuma, pa se ovaj pokušao ubiti. Nije uspio, još sebi oko raznio metkom. Eno sad ganja invalidsku penziju, ali ne daju mu. Zato ti kažem da meni nije loše. Imam za pojesti i popiti, đavolu malo bilo.
Sa svakom novom generacijom, svaka postaje sve gora. Puše, drogiraju, jebu i ubijaju se mnogo ranije nego što smo mi uopšte krenuli da razmišljamo da to radimo.
Možda je to prirodni tok stvari.
Ali on, on je drugačiji od svih. Dok njegovi vršnjaci skidaju mrak, on se žali kako je u frendzoni. Ali ne, nije on kriv, nego su one, jer ne mogu da razumeju njegovo ispoljavanje ljubavi. Žali se kako devojke jure samo slepce sa kajlama i dubokim džepom. Previše je on fin, zato on ne može da jebe.
Fala bogu, on sluša Mejdene i Ganse. Tu on pronalazi svoju vrednost. On samim tim piša po svim ostalim vršnjacima koji slušaju bilo šta drugo. Mentalno je uzvišeniji od sve bagre koji provode život slušajuci Acu Lukasa. Kako su oni samo slepi, da ne vide lepotu u njegovoj muzici, jer ona nije samo muzika, nego je to njegov indentitet.
Jedino što u njemu stvara tugu osim toga što nema devojku, jeste to da nije rodjen u zenitu pomenutih grupa. Ne može sa svojim pravim drugovima, koji su vec omatoreli, da sluša svoju svetu muziku. Ovo najcešce ispoljava u obliku YouTube komentara. Vredjanje Biebera ili tako nekog je uvek neophodno.
ILOVEGNR2003 wrote:
Imam 12 godina i obožavam ovu pesmu. Kako ljudi mogu da slušaju Justin Biebera pored ovoga meni nije jasno, žao mi je što svi moji vršnjaci slušaju Biebera. Što se ne vrate osamdesete... :(sexymackicagrr wrote:
E nem0j da dirash biebera wi hejteri mozhete da m00 pod00wate ako ste ljubomorni11!!ILOVEGNR2003 wrote:
Bieber nema talenta uopste, samo zna da cmeci... I LOVE ROCK <3333sexymackicagrr wrote:
a kada ce oni da dowedu milijon ljudi na koncert? nikad! BELIEBER4LIFELOVEGNR2003 wrote:
mislim da ce svi ovde da se sloze da je GNR bolji od dzastin dzibera ... hehehe (koja fora)kosovojesrbija2006 wrote:
jeste gnr je bolji!!!!1111ILOVEGNR2003 wrote:
eto vidis i mala deca znaju sta je dobro...Nakon ove borbe, on postaje ponosan na sebe. Otkrio je da nije sam, da ima i ostalih duhovno uzvišenih ljudi među ovim ovcama. Jednog dana, napraviće revoluciju. Svi ćemo slušati Ganse i Bon Žovi, a svojim unučićima koje nece imati, pričaće kako je bio težak zaguljeni roker.
Ne! Stani! Odmah tu stani, prijatelju, ako 'oćeš da ostaneš srećan.
Makar do pubertetske, adolescentske, postadolescentske ili krize srednjih ili posle srednjih godina. U principu do neke krize.
Želiš bolji auto, da proputuješ malo više od Srbije, da naučiš nešto novo, da budeš na boljoj poziciji... Ništa ti to ne valja, ortak. Ništa!
Kad uđeš u taj začarani krug želje za usavršavanjem, nikad ti neće bit' dosta. E, mogao bih malo da popravim svoj odnos sa komšijom, mogao bih malo da probam da izgledam bolje, mogao bih ovo, mogao bih ono i tako radiš i trošiš se da bi na kraju skontao da ti to ništa ne valja, jer, jebiga, evolucija nas tera da budemo stalno nezadovoljni, naročito kada stigneš do onog čuvenog: ''Teo bi ja, ali ne mogu''. Sad od karme zavisi kada će ti to biti servirano, kad napuniš 20 ili pedeset. Podjednako je zajebano.
Zato, samo sedi, kada osetiš potrebu da treba malo da ideš u napred sa životom, upregni svaku preostalu vijugu u mozgu i ostani na fotelji ili lezi da spavaš. Kada baš ne možeš da izdržiš, stavi neki buntovan status ili sliku na profil, napiši šaljivu defku na Vukajliji i ZAUSTAVI SE TU. Prošetaj kera, odigraj neki roul plej pa tamo spasi svet, zaustavi se sa ispunjavanjem očekivanja drugih kod dece i bole te kurac. I bukvalno i mentalno.
-Draga, nervira me ovo sedenje i klopanje bureka za pedes' 'iljada. Mogao bih da probam da savladam neki zanat. Ne mogu tamo samo da sedim i ništa ne radim. Želim nešto više od života.
-Polako, dušo. smiri se, udahni duboko i ponavljaj za mnom: ''Svaka čast Vučiću!!!!!!''
Svaki kriminalac/narkoman/psihički bolesnik ispod 30 godina, nakon hapšenja, u očima komšija.
Bio je dobar dečko, vaspitan, uvek se javljao na ulici, uopšte se nije primećivalo da je mentalno bolestan. Nismo uopšte mogli da naslutimo da će da zapali dve kuće, automobil, i nakon toga da polije sebe benzinom...
Bio je vaspitan dečko, uvek kulturan prema komšijama, meni je nekoliko puta pomagao sa kesama kada sam dolazila iz prodavnice. Odlikaš u školi. Šokirali smo se kada su ga priveli zbog dilovanja droge.
Svako ko radi od 8 do 16h, pa kad se na to doda i put do kuće, za život mu ostaje samo veče. Živi uveče, dakle - večernjak.
U tih recimo 6 sati (od 17h do 23h) - kada bi trebalo da se odmara (jer je čitav dan rinto ko konj) - njemu ili njoj treba da stane sve ono što čini život. Pošto tu ima dosta esencijalnih stvari poput pripremanja hrane, jela, pranja suđa, održavanja stambenog prostora u normali (od običnog usisavanja pa na dalje), održavanja lične higijene, vršenja fizioloških potreba... jako malo vremena ostaje za takođe izuzetno bitne, zapravo takođe esencijalne potrebe, kao što su provođenje vremena sa svojom djecom i VASPITAVANJE iste, provođenje vremena sa partnerom, seks, druženje sa prijateljima, itd... a gotovo ništa vremena ne ostane za fakultativne stvari, a koje bi zapravo trebale da budu glavne, kao što je posvećivanje vremena stvarima koje nas stvarno interesuju i do kojih nam je stalo, vrijeme za sebe, kulturni život, čitanje, itd... A da ne pominjemo to da ako nekad i dođe do toga da mu se otvori neko vrijeme za te aktivnosti, uglavnom će biti isuviše umoran i mentalno trom da bi ih na pravi način doživio. (Sindrom gledanja "kroz film" umjesto gledanja filma.)
Večernjaci se prepoznaju po hroničnom manjku D vitamina i izgubljenom osjećaju za Sunčevu svjetlost, te poslovnom pristupu vikendu - pošto pate od hroničnog nedostatka vremena - imaju imperativ da vikend što pametnije iskoriste i da im ni slučajno ne propadne.
Ja sam takođe večernjak - ali za razliku od hardkor večernjaka, koji imaju porodice, ja još imam taj luksuz da uveče lelemudam i zajebavam se, koliko toliko, ali opet, samo uveče.
Osobina. Jako loša osobina, direktan produkt umobolnosti osobe skolne samopovređivanju. Egzistira u narodu u par oblika, od najbezazlenijeg do najozbiljnijeg.
- Prvi oblik bi bio taj najbezazleniji, iako ni on nije naivan. Javlja se kod fizički nesposobnih osoba koje se stalno povređuju. Tanka je linija koja razgraničava povređivanje od samopovređivanja kod ovih osoba. Prevagu u korist drugog donosi njihova sapetost koja je neposredni uzrok svake povrede. To su one osobe koje su u stanju da se poseku na prženo jaje ili da polome domali prst punjačem za telefon.
- Drugi oblik je samopovređivanje usled napravljene greške. Naravno da tu ne spadaju slučajevi svima nam bliski, kao povrede prouzrokovane nervozom. Ne, ovo su ljudi koji sebe kažnjavaju kao srednjovekovni katolički isposnici i to uglavnom zbog krajnje nebitnih stvari. U stanju su da sebi iskopaju oči, odgrizu prst i ko zna šta sve još.
- Najgori oblik samopovređivanja je onaj prouzrokovan depresijom. To je ono: "ostavila me žena/devojka, sad će vene da se režu, da se skače s Brankovog". Ubedljivo najgori, jer je karakteristika mentalno nestabilnih ljudi koji i ne znaju zašto bi se ubili, karakteristika klasičnih pički nesposobnih da izađu na kraj sa problemom čak i tako bizarnim poput raskida.
- Jebote, nećeš verovati šta se desilo. Popravljam veš mašinu juče i dođe Sloba, pita treba li mi pomoć. Ja rekoh, 'ajde, što da ne, neka ga nek pomogne kad je već tu. I, jebiga, ja mu kažem da mi doda motorcangle i on ih podiže iz kutije. Sledeće što me je zadesilo je litar krvi i deo palca na kupatilskim pločicama. Samo sam ga pitao: "Kako, jebote!?"
- Brate, jes' mi poneo svesku?
- Jao, NE, NE, NE, NE, NE! AAAAAAAAAAA! Kako sam tako glup!; počinje da lupa glavom o zid.
- Ej! Šta ti je?! Sti puk'o!
- Ja sam kriv, brate! Ja sam kriv! Izvini, molim te, brate! Sutra sigurno, sutra sigurno!
- Ma, okeanija, jebote, nemoj da ludiš.- Draga Marija, ovo je moje oproštajno pismo. Dok ti ovo čitaš, ja već ležim mrtav na krevetu gde smo nekad se strasno voleli. Zašto? Zašto si morala da odbaciš našu vezu? Mi smo bili Romeo i Julija našeg vremena, Tristan i Izolda, Kejt Vinslet i Leonardo Di Kaprio! A ti si sve to bacila niz reku. Reći ćeš, bili smo zajedno samo dve nedelje, ali ja sam za te dve nedelje dobio vernu drugu i srodnu dušu, a i ti si, samo što to ne shvataš. Čak si odbila i "Sve za ljubav"! Meni život bez tebe nije isti, ja odlazim. Zbogom Marija, moli se za moju dušu.
*
- Vidi naslov: "Šesnaestogodišnjak pokušao da sebi oduzme život".
- Pa, šta je bilo?
- Pa, malo se zajebalo. Mislilo da je popilo otrov, al' je popilo ricinus.
Neki novi klinci je serija koja se pre 5-6 godina prikazivala na voljenoj nam nacionalnoj televiziji. Kao i vecina serija sa ove televizije, bila je totalno bez ideje i scenarija. Glumacka ekipa, koju su preko 70% uglavnom cinili klinci od 14-15 godina koji u zivotu nisu glumili (nego su tamo vezbali). Jedan od glavnih glumaca je bio i "majstor srpske kinematografije i pozorsta" Aleksandar Sreckovic, koji se vidno mucio da izgovori debilne recenice koje su gledaocima trebale da budu interesantne. Mala sacica glumaca, kao na primer Ljubinka Klaric i dr. su verovatno ulogu u istoj seriji prihvatile samo zato sto nema posla...
Serija bi mozda i bila dobra da nije napravljena neka smisljena i krajnje nerealna slika srpske skole i klinaca koji idu u nju. Iako je trebala da bude humoristicka, forama iz iste su se smejali samo gledaoci iz Laze Lazarevica i Mentalno-zdravstvene bolnice u Kovinu. Sve fore su bile prekopirane iz uglavnom zapadnih serija, kao na primer i "legendarna" fraza: "Sta ti radis ovih dana?", koja zaista ni jednom inteligentnom gledaocu nije ni malo licila na "How are you doin`?" Dzoija Tribijanija iz Frendsa. Sve fore su bile toliko glupe i izlizane, da se gledalac osecao imbecilno, cak imbecilnije nego dok je gledao "Lisice" (koje su tek prica za sebe).
Vazno je napomenuti da je vecina dece bila u rodbinskim vezama sa producentima, kompozitorima, scenografima, montazerima i reziserima iste serije.
U svakom slucaju -> debilan tekst+debilna gluma+srpska skola na Beverli Hils nacin+Aleksandar Sreckovic = Bullshit.
Zašto te filmski producenti zaobilaze?
Aleksandar Srećković: To treba njih pitati. Znam da mogu da se iskažem i na filmu, koji je u stvari moj žanr. Sada me možda i “preskaču”, ali neće jo dugo, jer je besmisleno snimati domaće filmove bez mene!
KONJU JEDAN ZAOBILAZE TE ZATO JER SVOJOM GLUMOM NE MOZES DA GLUMIS NI U MEKSICKIM SAPUNICAMA. Jedino te vole deca iz Pozorista Puzh, mada sta i ona znaju sta je gluma.
Pokušaj da se objasni ponašanje jednog dela ženske populacije. Tačnije, onog dela koji ima običaj da se za neku mušku osobu zalepi k'o taksena marka i ne odvaja se od njega, juri ga i moli na kolenima da bude sa njom iako se taj lik prema njoj odvratno ophodi.
- Šta nam je sa Majom? Nema je nigde, propala skroz...
- Ma, pusti gusku. Juri se sa onim Borom.
- Onim?! Jebote, tretira je k'o govno, ostavlja je čisto se iživljavajući, vređa je, ponižava i to javno, vara je...
- Varao ju je dok se nisu razveli. Mada, ona njega i dalje juri, ne sprečava to nju.
- Ne znam, ni meni nije jasna! Mora da mu je zlatan, ne znam...
- K'o Ibrahimović? Hehehe...
- Ma jok, bukvalno! Nešto retko, dragoceno, od plemenitog metala, jebem li je mentalno zaostalu...
