Hmmmmmmm...Pa TUZNI JUG.Prosto prosirena,skraceno,uzduzno,poprecna skovanica,poznata bese iz neke pesme,za geografski jug Republike Srbije.Broj stanovnika oko 2 miliona.Veci gradovi Nis (jad i beda),Vranje (dolina smrti),Pirot (i ne pitaj),Leskovac (kuj moze utekja).Inace geografsko-mentalno-EKONOMSKI jug se zavrsava kod linije Knjazevac-Aleksinac-Kopaonik.Od sirovina ima Uranijuma (REGISTRED TRADEMARK SINCE 1999.),nazalost osiromasenog ali radimo na tome (sponzor ove sirovine NATO avijacija),humora u neogranicenim kolicinama (preporucujem predstavu JA ALeksa vranjanskog glumca (nadji na TItubu) i predstava Gospodja Ministarka Niskog pozorista),dobre hrane (ovo svi znate gde ima),specificnog pogleda na svet,lepe prirode (preporucujem Vlasinsko Jezero).A da, na kraju ono najvaznije.Svi vi politicari i dusebriznici koji kenjate kako je prosecna plata i standard u Srbiji mali evo iznenadjenja.Kao finansisjki tehnicar mogu da vam kazem da ovaj prosek snizava upravo plate radnika na JUGU (ispod linije) i kad bi se izracunavala bez njega prosek bi dosegao mozda cak i 60000 dinara..Do tada pozdrav od potomaka MANETA I ZONE sa celog JUGA.

1.Čim ustaneš ,ne odlaziš u kupatilo ,k'o sav normalan svet ,već "pališ" računar i spremaš se za još jedan virtuelni dan ,virtuelnog sveta.
2.Odlažeš posetu WC-u još dugo...Sve dok tvoja bešika ne popizdi i odluči da te kazni "žutim kartonom" u tečnom stanju.
3.Ukućanima ,koji su danima zabrinuti za tvoje mentalno (ili kakvo god zdravlje) ,odgovaraš na pitanja sa :"da-ne...jesam-nisam".
4.Vukajlija ti je postala zamena za svaku prilošku odredbu.(Prim.prev.Vreme deliš na PRE i POSLE Vukajlije...non-stop si NA Vukajliji...Razmisljaš TIPIČNO Vukajlijaški...)
5.Čak i kad se (u retkim prilikama), pri'vatiš nekog posla ,misli ti odlutaju ,jer upravo sklapaš novu definiciju.(Naravno ,sav posao ostavljaš ,'vataš se za hemijsku & papir i glancaš svoje umetničko delo...još dobrih pola sata ,kako bi uklonio sve greške u pisanju i ,eventualno ,zamenio neke reči ,da definicija zvuči smešnije.
6.Babi sa četvrtog sprata si u prolazu rekao :"Pozz!"
7.Počeo si da razmišljaš o članovima Vukajlije i kad (opet ,u retkim prilikama) ne visiš na sajtu.
8.Rečenica :"Ovde možete da definišete sve što ste oduvek želeli ,a nije imao ko da vas pita."...ti stoji u malom mozgu.
9.Tražiš brojeve telefona članova ,kako bi te izveštavali o "aktuelnostima na Vuki" , za slučaj da ti "istekne" internet.
10.Osnivaš sajber familiju.To je zadnji stadijum ove moderne bolesti...Gledaj da do toga ne dodje...Em što će te se tvoja dotadašnja familija odreći ,em će te ,ako si klinac (kao ja),
proganjati ,kad god se zaputiš u prostoriju s računarom.(čitaj:sestrinu sobu)

Najčešći "kompliment" koji djevojke dobijaju. U većini slučajeva ga ne čuju, ali mogu da ga vide, osjete ili šta već.

Društveni fenomen oličen u situacijama kada dojučerašnji narkomani oštro osuđuju uživanje marihuane.

Što je riba bolja, kalibar je veći, teže je doći do njega, ali zato kad (se) opali daleko se čuje... Postoji 5 opšteprihvaćenih klasa koje se koriste u svakodnevnom govoru:
1. Bomba - Žena vanserijske lepote zbog koje vredi raditi dva posla, zadužiti se kod zelenaša i prodati bubreg, ne da bi je kresnuli, već je dovoljno i samo da drugi misle da ste je kresnuli.
2. Mina - Bomba koja nije svesna svog potencijala ili ne mari mnogo za njega. Nagazna mina je podvrsta mine koja na prvi pogled izgleda pitomo, čedno, a ponekad i aseksualno, ali ako je aktivirate u krevetu dolazi do eksplozije epskih razmera.
3. Puška - Fina devojka, lepo građena, lepog lica, negovana - dobra za ženidbu, dobra za snajku, ali nije bomba i nikad neće biti.
4. Prangija - naziv ne cilja toliko na izgled koliko na kvantitet i kvalitet seksualnih pratnera ove devojke. Dobro se udara, a kako i ne bi kad svakodnevno vežba i ne bira sa kim će.
5. Praćka - Zategnuto, zgodno telo, ali obično u faci ružnjikava ili mentalno oštećena do te mere da niko ne bi baš da neko pomisli da je sa njom u vezi. Dobra je klincima - početnicima za vežbu i usavršavanje.

U ne tako davno vreme, kada doći do pornografskog materijala nije bilo lako i pristupačno kao danas, a pogotovo ako si klinac osnovac / srednjoškolac koji živi u domaćinstvu sa jednim ili ni jednim videorekorderom, (koji je ionako najčešće bio u dnevnoj sobi, gde nikada ne postoji dovoljno intime na dovoljno dugo vreme), pomoć i inspiracija pri onanisanju je morala da se stvara u sopstvenoj glavi. Bez beskrajnih internet-kategorija i pod-kategorija punih slika i video-klipova i lako pretraživih DVD-a iz lokalnog video kluba, ovo je bilo neophodno da biste se potpuno mentalno ogradili od krajnje ne-inspirativnog okruženja kućnog WC-a ili svoje mračne i tihe spavaće sobe. Sa jedne strane, važno je bilo imati bujnu maštu i razvijene moždane vijuge, ali ste i dalje morali da imate podatke u memoriji, što više i što bolje sačuvane - to bolje. Zato je bilo bitno skrenuti pažnju prijatelju na bilo koju jebozovnu tetu koju biste videli na ulici ili na TV-u, kako bi i on mogao da je "memoriše" u svoju bazu podataka, za kasniju upotrebu i šarolike fantazijske kombinacije sa samim sobom, nekom drugom memorisanom ili kako bi ga već um naveo.
Još jedan dokaz da nova tehnološka dostignuća često olakšaju život, ali ponekad ubiju kreativnost.

Pogrdan naziv za žensko koje stalno doživljava transfer blama.

Čak ni najveći ljubitelji žena ne mogu da ostanu hladnokrvni na ovakve likuše. Sjajkota je posebna priča za sebe. Ona će uzdignute glave u vašarskim dronjcima koje ne oblače čak ni okorjele kurave sa buvljaka u Brčkom prošeteti ulicom dok ide na audiciju za novu zvijezdu estrade. Odveć šuplja glava, ispunjena crnim kreonom i maskarom, ne ostaje neprimijećena dok paradira gradom. Ona je, prema njenom mentalno zaostalom mozgu, heroj ulice, glavna atrakcija i tako se nosi, ne obazirući se na negativne komentare.

Životna filozofija joj je: "Briga mačku šta miševi pričaju o njoj". Zanimljivo je da se takve cure najčešče nalaze u društvu aviona, bombastičnih prepički na koje ti krene voda na usta. U tom slučaju, sjajkota je najbolja za napad konjicom, jer možeš ortaka da pošalješ da se bruka na njoj, a ti onda uletiš u stilu Čarlija Šina i poentiraš svojim repertoarom zavodničkih izraza.

Pojava koja može da se uporedi sa pojavom nekih vrsta štetočina, kao što je na primer gubar. Naime, populacija gubara se iz godine u godinu postepeno uvećava dok se ne sklope povoljni uslovi za masovnu pojavu ovih leptira, kada njihove gusenice, koje se legu u velikom broju, izazivaju ogromne štete.
Roze majice i košulje koje nose muškarci su počele da se pojavljuju sporadično pre nekoliko godina, a pošto niko nije reagovao uzele su maha čekajući povoljan trenutak za svoju najezdu. One ne izazivaju golobrst na biljkama, kao što to čini gubar, ali izazivaju golobrst uma svake mentalno zdrave osobe. Iako nisam pristalica podele boja na muške i ženske, roze je jedina od svih boja koja nije unisex, i namenjena je isključivo ženskim bebama, devojčicama i mlađim ženama, što je i logično, ako se ima u vidu da je za masovnu upotrebu ove boje u novijem periodu ljudske istorije, zaslužna pojava Barbie lutaka.
Još gora pojava od ove su muškarci koji nose "stare, isprane i pocepane" roze majice (koje su u stvari nove, ali su namerno tako napravljene). Oni verovatno misle za sebe da su neka vrsta alternativaca, pankera ili pripadnika neke druge potkulture. Još ako se na takvoj majici nađe i po neko srce, onda su to prave baje.

Trebale bi da navuku kupce da kupe proizvod, jer čim vide da je prva cifra manja, podsvjesno misle da je proizvod jeftiniji.

Međutim takve cijene kod mene izazivaju konta-efekat. Ja čim vidim takvu cijenu u glavi mi se javi misao kao da mi se trgovac obraća: "Ja sam pokvareni trgovac koji hoće da te namami ovakvim cijenama!" Na šta slijedi i moj mentalni odgovor: "E sad ti ga neću kupiti u inat!"

Tako, često izbjegnem kupovinu, osim ako mi je neki proizvod stvarno potreban.

Nejebica je svojevrsno specificno stanje i mentalno-fizicka zaraza u koju covek upada svojevoljno(npr.los brak)ili usled nemogucnosti da sam sebi pomogne.Razlikujemo dugo-dugovremensku i kratko-dugovremensku nejebicu.Znaci,nejebica je direktno zavisna i u funkciji je od vremena.Tacna granica izmedju ova dva tipa nejebice nije precizirana,mada je razlika ocigledna i vrlo velika.
U stanju nejebice covek(nije poznato kod zivotinja i biljaka)zapada iz raznoraznih razloga.Uglavnom ni kriv-ni duzan.Tako bar misli.Ali ljudska nada je nenajebljiva.I obrnuto srazmerna onom vremenu od gore.
Sa psiholoskog stanovista stanje nejebice je vrlo specificna kategorija.Zarazeni nejebicom cesto pokazuju znake nekontrolisanog pojmovanja slika i tonova.Od prevelike zelje da je se otarasi,a u nemogucnosti da je prenese na drugog zarazeni je nepredvidiv.Pocinje uzmuvavanje,prenebregavanje i stihijsko sikretovanje.Bez uspeha.Na njegovom licu se vec pojavljuju"nejebaljke"(oblik malih boginja).
Apstrahujuci konkretnu prirodu zaraze jedini lek od nejebice je JEBICA.Jebica podrazumeva odnos istog smera a razlicitog pravca izmedju dve osobe koje upraznjavaju jebačinu.Najbolji rezultati se postizu ako su obe osobe zarazene.Tada je neuspeh izlecenja iskljucen.

Arhaični izraz korišćen za opisivanje žena u zanosu, koje stalno viču, histerišu, ciče. Danas se ne koristi toliko ali se može naći u delima Bore Stankovića, Dostojevskog...

Rezignirano prihvatanje sumorne stvarnosti koja zatekne čovjeka nakon što uđe u određene godine, ili zapadne u mentalno stanje koje spriječava promjenu situacije. Kada se posljedice pogrešnih životnih odluka, loše podijeljenih, a još lošije odigranih karata i niza tragedija u kovitlacu života nagomilaju i stvore duhovnu katatoniju iz kojeg nema bijega, čovjek odustane od daljeg života.

Rastrzan između želje da stanje promjeni i nedostatka volje za isto, svoju usputnu životnu stanicu počne smatrati posljednjom i na njoj kao slijepi putnik ostaje dok ne počne mirisati ljubičice odozdo.

U nedostatku vremeplova da pogrešne odluke ispravi, ili manjka intelekta da zlu sreću lukavošću prevari, individua duhovno umire, svodeći se na apatični nivo životinje kojoj jedino ostaje da podmiruje svoje osnovne životne nagone i porive, čekajući sudnji dan.

Takvi životi često bivaju ispunjeni alkoholom, lakim opijatima i drugim vidovima hedonizma koji prividno maskiraju životni neuspjeh. Kao mehanizam odbrane, čovjek se počinje porediti sa ljudima koji su imali još lošije karte, ili daleko goru životnu sreću, te se tješi time da ima i gorih sudbina od njegove i da je njegov ili njen život, iako posran, daleko više trpljiv od sudbina sa kojima se drugi bore.

Sa svakom novom generacijom, svaka postaje sve gora. Puše, drogiraju, jebu i ubijaju se mnogo ranije nego što smo mi uopšte krenuli da razmišljamo da to radimo.
Možda je to prirodni tok stvari.

Ali on, on je drugačiji od svih. Dok njegovi vršnjaci skidaju mrak, on se žali kako je u frendzoni. Ali ne, nije on kriv, nego su one, jer ne mogu da razumeju njegovo ispoljavanje ljubavi. Žali se kako devojke jure samo slepce sa kajlama i dubokim džepom. Previše je on fin, zato on ne može da jebe.

Fala bogu, on sluša Mejdene i Ganse. Tu on pronalazi svoju vrednost. On samim tim piša po svim ostalim vršnjacima koji slušaju bilo šta drugo. Mentalno je uzvišeniji od sve bagre koji provode život slušajuci Acu Lukasa. Kako su oni samo slepi, da ne vide lepotu u njegovoj muzici, jer ona nije samo muzika, nego je to njegov indentitet.

Jedino što u njemu stvara tugu osim toga što nema devojku, jeste to da nije rodjen u zenitu pomenutih grupa. Ne može sa svojim pravim drugovima, koji su vec omatoreli, da sluša svoju svetu muziku. Ovo najcešce ispoljava u obliku YouTube komentara. Vredjanje Biebera ili tako nekog je uvek neophodno.

Ne! Stani! Odmah tu stani, prijatelju, ako 'oćeš da ostaneš srećan.
Makar do pubertetske, adolescentske, postadolescentske ili krize srednjih ili posle srednjih godina. U principu do neke krize.
Želiš bolji auto, da proputuješ malo više od Srbije, da naučiš nešto novo, da budeš na boljoj poziciji... Ništa ti to ne valja, ortak. Ništa!
Kad uđeš u taj začarani krug želje za usavršavanjem, nikad ti neće bit' dosta. E, mogao bih malo da popravim svoj odnos sa komšijom, mogao bih malo da probam da izgledam bolje, mogao bih ovo, mogao bih ono i tako radiš i trošiš se da bi na kraju skontao da ti to ništa ne valja, jer, jebiga, evolucija nas tera da budemo stalno nezadovoljni, naročito kada stigneš do onog čuvenog: ''Teo bi ja, ali ne mogu''. Sad od karme zavisi kada će ti to biti servirano, kad napuniš 20 ili pedeset. Podjednako je zajebano.
Zato, samo sedi, kada osetiš potrebu da treba malo da ideš u napred sa životom, upregni svaku preostalu vijugu u mozgu i ostani na fotelji ili lezi da spavaš. Kada baš ne možeš da izdržiš, stavi neki buntovan status ili sliku na profil, napiši šaljivu defku na Vukajliji i ZAUSTAVI SE TU. Prošetaj kera, odigraj neki roul plej pa tamo spasi svet, zaustavi se sa ispunjavanjem očekivanja drugih kod dece i bole te kurac. I bukvalno i mentalno.

Svaki kriminalac/narkoman/psihički bolesnik ispod 30 godina, nakon hapšenja, u očima komšija.

Svako ko radi od 8 do 16h, pa kad se na to doda i put do kuće, za život mu ostaje samo veče. Živi uveče, dakle - večernjak.

U tih recimo 6 sati (od 17h do 23h) - kada bi trebalo da se odmara (jer je čitav dan rinto ko konj) - njemu ili njoj treba da stane sve ono što čini život. Pošto tu ima dosta esencijalnih stvari poput pripremanja hrane, jela, pranja suđa, održavanja stambenog prostora u normali (od običnog usisavanja pa na dalje), održavanja lične higijene, vršenja fizioloških potreba... jako malo vremena ostaje za takođe izuzetno bitne, zapravo takođe esencijalne potrebe, kao što su provođenje vremena sa svojom djecom i VASPITAVANJE iste, provođenje vremena sa partnerom, seks, druženje sa prijateljima, itd... a gotovo ništa vremena ne ostane za fakultativne stvari, a koje bi zapravo trebale da budu glavne, kao što je posvećivanje vremena stvarima koje nas stvarno interesuju i do kojih nam je stalo, vrijeme za sebe, kulturni život, čitanje, itd... A da ne pominjemo to da ako nekad i dođe do toga da mu se otvori neko vrijeme za te aktivnosti, uglavnom će biti isuviše umoran i mentalno trom da bi ih na pravi način doživio. (Sindrom gledanja "kroz film" umjesto gledanja filma.)

Osobina. Jako loša osobina, direktan produkt umobolnosti osobe skolne samopovređivanju. Egzistira u narodu u par oblika, od najbezazlenijeg do najozbiljnijeg.
- Prvi oblik bi bio taj najbezazleniji, iako ni on nije naivan. Javlja se kod fizički nesposobnih osoba koje se stalno povređuju. Tanka je linija koja razgraničava povređivanje od samopovređivanja kod ovih osoba. Prevagu u korist drugog donosi njihova sapetost koja je neposredni uzrok svake povrede. To su one osobe koje su u stanju da se poseku na prženo jaje ili da polome domali prst punjačem za telefon.
- Drugi oblik je samopovređivanje usled napravljene greške. Naravno da tu ne spadaju slučajevi svima nam bliski, kao povrede prouzrokovane nervozom. Ne, ovo su ljudi koji sebe kažnjavaju kao srednjovekovni katolički isposnici i to uglavnom zbog krajnje nebitnih stvari. U stanju su da sebi iskopaju oči, odgrizu prst i ko zna šta sve još.
- Najgori oblik samopovređivanja je onaj prouzrokovan depresijom. To je ono: "ostavila me žena/devojka, sad će vene da se režu, da se skače s Brankovog". Ubedljivo najgori, jer je karakteristika mentalno nestabilnih ljudi koji i ne znaju zašto bi se ubili, karakteristika klasičnih pički nesposobnih da izađu na kraj sa problemom čak i tako bizarnim poput raskida.

Neki novi klinci je serija koja se pre 5-6 godina prikazivala na voljenoj nam nacionalnoj televiziji. Kao i vecina serija sa ove televizije, bila je totalno bez ideje i scenarija. Glumacka ekipa, koju su preko 70% uglavnom cinili klinci od 14-15 godina koji u zivotu nisu glumili (nego su tamo vezbali). Jedan od glavnih glumaca je bio i "majstor srpske kinematografije i pozorsta" Aleksandar Sreckovic, koji se vidno mucio da izgovori debilne recenice koje su gledaocima trebale da budu interesantne. Mala sacica glumaca, kao na primer Ljubinka Klaric i dr. su verovatno ulogu u istoj seriji prihvatile samo zato sto nema posla...
Serija bi mozda i bila dobra da nije napravljena neka smisljena i krajnje nerealna slika srpske skole i klinaca koji idu u nju. Iako je trebala da bude humoristicka, forama iz iste su se smejali samo gledaoci iz Laze Lazarevica i Mentalno-zdravstvene bolnice u Kovinu. Sve fore su bile prekopirane iz uglavnom zapadnih serija, kao na primer i "legendarna" fraza: "Sta ti radis ovih dana?", koja zaista ni jednom inteligentnom gledaocu nije ni malo licila na "How are you doin`?" Dzoija Tribijanija iz Frendsa. Sve fore su bile toliko glupe i izlizane, da se gledalac osecao imbecilno, cak imbecilnije nego dok je gledao "Lisice" (koje su tek prica za sebe).
Vazno je napomenuti da je vecina dece bila u rodbinskim vezama sa producentima, kompozitorima, scenografima, montazerima i reziserima iste serije.
U svakom slucaju -> debilan tekst+debilna gluma+srpska skola na Beverli Hils nacin+Aleksandar Sreckovic = Bullshit.

Pokušaj da se objasni ponašanje jednog dela ženske populacije. Tačnije, onog dela koji ima običaj da se za neku mušku osobu zalepi k'o taksena marka i ne odvaja se od njega, juri ga i moli na kolenima da bude sa njom iako se taj lik prema njoj odvratno ophodi.

Na prvi pogled uobičajen izraz. Upotrebljava se najčešće u sportu, ali i u umetnosti, nauci, čak i u politici. Na drugi pogled, samo značenje se menja u odnosu na subjekat koji opisuje. Odnosno, u odnosu na uzrast i starost tog subjekta:

Do negde 15-16 godina, izraz ima bukvalno značenje. Talentovani klinac, od njega se očekuje mnogo - u budućnosti. Ništa više, ništa manje.

Sa 18-19 godina, to više baš i nije klinac. Sad je vreme da talenat krene da aktualizuje i realizuje. Podrazumeva se da to još uvek nije učinjeno.

Već negde oko 22. godine, počinje da opisuje problematičnost. Ok, bio si talentovan, ali negde je zapelo. Saberi se, lupi sebi šamar, vidi šta ćeš sa sobom.

Posle 25.te , a naročito kad se krene u tridesete, mlada nada je sinonim za propaliteta. Od njega ili nje nema više ništa. Tu se onda prilepi kao prefiks i ono "bivša" ili "nekadašnja", kao krstača na grob. Budala koja je bila nadarena, pa pukla. Takvih je na tone.