Svako ko radi od 8 do 16h, pa kad se na to doda i put do kuće, za život mu ostaje samo veče. Živi uveče, dakle - večernjak.
U tih recimo 6 sati (od 17h do 23h) - kada bi trebalo da se odmara (jer je čitav dan rinto ko konj) - njemu ili njoj treba da stane sve ono što čini život. Pošto tu ima dosta esencijalnih stvari poput pripremanja hrane, jela, pranja suđa, održavanja stambenog prostora u normali (od običnog usisavanja pa na dalje), održavanja lične higijene, vršenja fizioloških potreba... jako malo vremena ostaje za takođe izuzetno bitne, zapravo takođe esencijalne potrebe, kao što su provođenje vremena sa svojom djecom i VASPITAVANJE iste, provođenje vremena sa partnerom, seks, druženje sa prijateljima, itd... a gotovo ništa vremena ne ostane za fakultativne stvari, a koje bi zapravo trebale da budu glavne, kao što je posvećivanje vremena stvarima koje nas stvarno interesuju i do kojih nam je stalo, vrijeme za sebe, kulturni život, čitanje, itd... A da ne pominjemo to da ako nekad i dođe do toga da mu se otvori neko vrijeme za te aktivnosti, uglavnom će biti isuviše umoran i mentalno trom da bi ih na pravi način doživio. (Sindrom gledanja "kroz film" umjesto gledanja filma.)
Večernjaci se prepoznaju po hroničnom manjku D vitamina i izgubljenom osjećaju za Sunčevu svjetlost, te poslovnom pristupu vikendu - pošto pate od hroničnog nedostatka vremena - imaju imperativ da vikend što pametnije iskoriste i da im ni slučajno ne propadne.
Ja sam takođe večernjak - ali za razliku od hardkor večernjaka, koji imaju porodice, ja još imam taj luksuz da uveče lelemudam i zajebavam se, koliko toliko, ali opet, samo uveče.
"Organizovan rad je najefikasnije sredstvo u cilju kontrolisanja ljudi". Uvek znaš gde su ponedeljak - petak (pa i subotu) od 8 - 16; taj čovek, ne samo da nema snage ni volje da menja bilo šta oko sebe, već nema vremena ni da razmišlja. Ujutro ne zna gde mu je dupe gde mu je glava, gleda da u sebe sruči kakav - takav doručak i kafu (ugl. samo kafu), odbaci dete do vrtića ili škole i nekim čudom stigne na vreme na poso. Posle posla ima još toliko snage i koncentracije da popije pivo, pogleda neku seriju ili šaljivi klip na jutjubu i zakuje u krevet; bavljenje nekakvim knjigama, istinama...Ne dolazi u obzir. Ako i uspe da pozavršava sve do subote, ostaju mu žena i deca da se bavi njima. Sofisticirana vrsta ropstva; još moraš da se školuješ 17 godina da bi ti uopšte dozvolili da živiš na ovakav način.
Ако се цео живот сведе на "лелемудање и зајебавање" из примера - не ваља. Али, још је гора супротна крајност (да тога уопште нема у животу). То је онда буквално убитачно.
Kada su mi ljeti ispiti, a menza još ne radi (paradoksalno radi, ali ne za studente) - izgleda kao da slavim Ramazan; jedem prije izlaska, večeram nakon zalaska sunca :) Casper bi mi pozavidio na bjelini.