Jedinka populacije čupavaca koja raste vrtoglavom brzinom.
Život dotičnog se svodi na:
-Blejanje sa 50 trešera u nekom mračnom parku.
-Najmanje jednom flajkom piva od 2 litre na 50 ljudi.
-Grebanje u šutci subotom uveče i onda poziranje sa kaplju krvi kako bi se napravila ultimativna slika za fejsbuk.
-Prozivanje Paueraša, Gotičara, Blekera i ostalih čupavaca (jer sve što nije Treš ili Spid, to je gej).
-Psovanje svoje majke preko fejsbuka.

Takođe, treba napomenuti da ova grupa veoma gotivi fiksne proteze, jer su one "Tako metal, tako Treš!", bele tike, jer su one "Mnogo Spid!", natapiranu kosu, ali ne i Glemere, jer je natapirana kosa na trešeru "Treš" a na glemeru gej. U slučaju da ima i šiške, on je najSpid i najTreš osoba u grupi.

Prosečan trešer zna za 4 benda, neki koji su više od 5 godina u grupi su čuli i za Agent Steel. Nikada nije bio na koncertu, ali je lomio noseve u šutkama.

Ne spušta se na nivo ne-Trešera, zato što je on viša rasa. Ne treba se truditi oko konverzacije sa njim, neće potrajati.

Neće kresnuti narednih 150 godina zato sto više voli da proziva žensko nego 'leba da jede.

Nikad nema pare, ali nosi kožnu rokericu od 300 jura, preko nje teksas prsluk na koji je prišiveno toliko prišivki da se teksas ni ne vidi, a kad je hladno, nosi dedinu oficirsku uniformu.

Izraz koji ćete čuti u raspravama na svim mogućim javnim mestima. Iako izvorno potiče od sektaša koji se razumeju u tu muziku, izraz se ustalio i u širokim narodnim masama.

Osoba koja je odlučna svima pokazati istinu i činjenično stanje bespogovorno se pozivajući na jebenu ''wikipediu'', hraneći tako internet trolove u zabludnoj nameri da dokaže sopstveni nenadjebivi sveznalački status kao jednog u moru internet prosvetitelja.
Wikimanijače, ljudi su ovde došli da se zezaju, a ti im to i omogućavaš.

Ovu rečnicu ljudi upotrebljavaju kad ih neko uhvati da ne znaju nešto, a nema u šta se nisu kleli da to isto znaju k'o rođenog brata.

0-12 godina:
Slusa se ono sto i roditelji,znaci teski narodnjaci,od Sabana do Stoje.Bez obzira na to,ne izostaje divljenje pesmama Yu grupe i Night shifta koje ponekad sretnemo na TV-u.
12 godina:
Ortak donosi prvi cd pun muzike koji se presnimava na komp,prvi put se cuju zvuci Pepersa,Metalike,Nicklebacka,tu se zadenuo i spot za pesmu Nemo od Nightwisha,masturbacija na pevacicu je svakodnevna a narodnjaci se sve vise zapostavljaju.
14 godina:
Na trecem kanalu je vidjen spot za pesmu Mein tail od Rammsteina.Moli se ortak da ukrade oceve cd-ove koje je doneo iz Nemacke.cd-ovi Rammsteina zadovoljavaju muzicke apetite u narednih godinu dana.Narodnjaci vise ne postoje,stavise,kada se negde cuje njihovo zavijanje,obavezno pocinje pljuvanje tekstova pred roditeljima.
15 godina:
System of a down je tako kul,njihova borba protiv Amerike i sve to.A ni onaj Bling Guardian nije los,njihova muzika se taman poklopila sa pocetkom masivnog lozenja na Gospodara prstenova.Javlja se zelja za izlascima i pronalazenjem muzickih istomisljenika.Dozivljaj izlaska se svodi na klosarenje pod nadvoznjakom uz pusten Linkin Park na telefonu.Na pitanje sta se slusa dobija se odgovor "Metal".
16 godina:
Dobija se net,otkriva se blek metal,lozenje na Sargata iz DB-a je jace od veroispovesti,preko lime wire-a se skida i kurta i murta,od In flamesa do Tool-a.Tool se ne cini kao preterano dobar bend.
17 godina:
Tool je najbolji bend ikad!Oni svojim rifovima prozimaju u sustinu zivota.Najbolji su,Mejnard je tako kul,postavlja se pitanje kako se pre Tool-a mogla slusati bilo kakva druga "nezrela" muzika.Niodakle javlja se cudna zelja za slusanjem starih narodnjaka koja se ignorise koliko je god to moguce.
18 godina:
Socijalna interakcija sa fenserima je sve veca.Tool se i dalje slusa ali u glavu ulaze i hitovi sa splavova gde se izlazi.Drustvo s kojim se nekad klosarilo sa dvolitrom pod nadvoznjakom se maksimalno zapostavlja.
19 godina:
Skupljaju se pare za sledeci petak kada gostuje Dzenan Loncarevic.Kada neko pita za muzicki ukus izjasnjava se sa "od svega pomalo".

Grupa koju svoju slavu pored neospornog kvaliteta, između ostalog duguje i sljedećim činjenicama:

1. Logo Iron Maiden prepoznatljiv je kao logo za Nike ili Adidas, jer ne postoji ni jedan grad, selo, zaselak, a da negdje neko nije ižvrljo Iron maiden.
2. Svaka mjesna zajednica ima barem jednog stanovnika koji posjeduje majicu Iron Maiden i rado je nosi.
3. Teški folkeri, žestoki ljubitelji južnog vetra, Šemse, Sinana & Co u želji da postanu urbani najčešće su posezali za majicama Iron Maiden te se predstavljali kao najveći fanovi metal muzike i borci protiv pošasti zvane narodnjaci!!!

Najčešći izraz za dlakama obrasli ženski polni organ, što je bilo prilično popularno tokom sedamdesetih i osamdesetih, sudeći makar po porno filmovima iz tog perioda, kao i po pričama matoraca koji stalno hejtuju današnju modu glatkih, izdepilranih čavki.

To je onaj tip čoveka koji nikada nema jasnu sliku o tome šta želi u životu. Jadni preslikači koji, sigurni jedino u svoju nesigurnost, svoje mišljenje uvek vide kao pogrešno, i ostavljaju ga po strani kao takvo. Sitni paraziti koji se hrane razmišljanjem domaćina uz koje se redovno flasterišu i na osnovu kojeg kreiraju sebe u vremenu i prostoru.
To je onaj tip čoveka koji bi obukao haljinu od mesa Lejdi Dragane za maturu, samo ako bi mu neko rekao da je to tako cool. Danas bi se odrekao čvaraka i slanine kao nezdrave hrane i priključio se udruženjima za očuvanje planete i prava pedera, a već sutra kao skins sa govedinom u ruci mlatio Maria na flafičastoj paradi.

Omiljena hrana internet trolova. Trolovi uglavnom idu sami u lov na hepo kocke, jer mogu da konzumiraju neograničene količine istih i zbog toga se retko udružuju u grupe. Taktika lova je na nekoj datoj temi iskazati dijametralno suprotan stav od opšte prihvaćenog. Kroz gomilu postova trol polako uočava ko je hepo kocka i loži ga dok se ovaj ne zapali.

Ići na neko slavlje ili narodno veselje koje raspolaže ogromnim količinama besplatne hrane. Nema plaćanja, nema čuvanja, samo udri.

izraz inspirisan dobro poznatom reklamom za Milka cokoladu koji je nasao visestruku primenu u svakodnevom zivotu,koristi se za:
1)prekidanje neprijatne tisine
2)fino davanje do znanja nekome da mislite da on lupa gluposti
3)proveru da li vas sagovornik slusa

Jutarnja nadrkanost nivoa Dolph Lundgren u Rokiju IV nakon neprospavane (ili neprospavanih) noći.Svaka akcija ukućana (ili sugrađana,ukoliko si se toliko odneo da ne možeš ni kartu za autobus da kupiš,o taksiju da ne pričamo) izaziva burnu reakciju,jer ti sve smeta u nedostatku sna i u višku alkohola u krvi.Tebi se creva povraćaju,a cura te napinje da joj daš ključeve kola,koje si ti naravno negde tokom noći izgubio; boli te svaka ćelija,i baš to jutro nađe šef da te zove da dođeš prevremeno,kolega ti javlja da ipak imate predavanje; osećaš se kao da te je cele noći mlatio Brus Li dildoom tvoje bivše i samo otvaranje očiju ti je tanatos.

Naravno da ti ne cveta cveće,cveta samo šupak od najintezivnije jutarnje stolice.Pokušavaš da se sabereš,ali nešto slabije ide jer si sve pare sinoć rasuo,ne sećaš se gde,samo znaš da je bilo je*eno dobro (nisi se probudio u stanici ili pored Baba Sere,to je fun marker).

Dok pokušavaš da naciljaš vilicu iz koje beže arome zbog kojih bi Gordon Ramsey zabalavio,četkica (za zube...valjda) pokušava da otkloni sve tragove tvog gastronomskog divljanja sinoć (digestivni sistemu,ne ljuti se,hehehe)...Ne možeš čak ni da se opsuješ kako treba,izgrdiš i kažeš sebi kako ćeš se dovesti u red,samo mumlaš nešto što bi jedino Holanđanin razumeo i zvučiš kao Alka Vuica sa subglotičnim laringitisom.

Šanse da skuvaš šećer umesto kafe i ispržiš ljusku umesto sadržaja jajeta su veće nego šanse da si opalio nešto prethodne večeri.Pada ti ulje/voda na nogu i tebi sve kipi,ali ne možeš ni da se istreseš kao čovek,jer to zahteva mnogo energije,a ti je nemaš jer si te iste prethodne večeri igrao kao epileptik uz neko ispiranje mozga (za metalike važi da su izubijani i izmučeni po šutkama).

Hoćeš da zapališ cigaru,ali više nemaš ni jednu,sve su se pretvorile u kancer pluća za jedno veče,jer ko će da pljuga bez piva,zar ne? Svaki izdisaj se pretvara u porođajne bolove i iskašljavaš nešto što ni H.R. Giger ne bi mogao da smisli.

Sve u svemu,kada se konačno vratiš među ljudska bića i postaneš sposoban za socijalnu interakciju,fizička agitiranost se pretvara u psihičku i pizdiš na sve što ima dve noge (HC varijante i na više od dve) i oglašava se.

U današnje vreme svaka riba, fura svoja fazon, ali možemo ih svrstati u pet osnovnih grupa.

Kaizen.

Nakon što je po nalogu CIA-e napravio fejzbuk, sajt na kom svi ljudi iz celog sveta pišu apsolutno sve što rade tokom svakog jebenog dana i još to dokumentuju slikama, Centralna Obaveštajna Agencija (CIA) je shvatila da postoji određena populacija vrlo opasnih namera u Srbiji koja nije pala na tu priču i poslala je Cukenberga da proba da napravi sajt na kom će se oni okupiti i deliti sve što rade svakog jebenog dana i još plus dokumentovati slikama.

Tada je Cukenberg (u daljem tekstu Kaizen) došao na ideju da napravi sajt Vukajlija, gde će se "definisati" sleng, a nije potrebno staviti svoje ime i prezime, jer je znao da će u budućnosti sav sleng biti definisan, pa će autori morati da počnu da bleje na forumu, četu, da se upoznaju i ostavljaju svoje lične podatke, pa je postepeno unosio te opcije na svoj sajt da bi ih navukao sve do momenta kada će na desetogodišnjicu sajta biti organizovano okupljanje na Birfestu, gde će agenti CIA-e doći da pohapse sve članove Vukajlije koje će nekoliko dana ranije prašiti iz vazduha hemikalijama, kako bi im usporili reakcije i osigurali lagano hapšenje.

Teoretičari zavere veruju da je Kaizen već odredio da se suđenje održi u Hagu, koji ima iskustva sa skladištenjem Srba, ima gotovu sudnicu sa sve sudijama tamo, a spreman je i za suđenje koje će trajati dug vremenski period zbog količine dela za koja se Vukajlijaši terete kao što su idolizovanje Vojvode, pokušaji okupljanja za ponovno preuzimanje Kosova nakon fudbala na Adi, često prozivanje Obame i poređenje istog sa izmetom zbog boje njegove kože, provaljivanje zavera protiv srpskog naroda, božansko štovanje Radeta Lackovića, kačenje preko deset spotova Baje Malog Knindže na sajt, često stavljanje države Jemen u kontekst koji niko ne razume, veruje se negativan, kao i za stotine hiljada drugih zločina protiv čovečnosti, koje je ova ogromna grupa u razdoblju od nekoliko godina počinila.

Muzičko obrazovanje u Srbiji je slabo, a retko se viđa kod nekoga, sad, svako ima svoje ukuse, ali to ide nešto ovako...Rodimo se svi lepo, izađemo, okupamo se, i onda već prvih dana ćale pršti narodnjake na radiju da pokaže sreću svima u komšiluku, tu naravno, do neke 9. godine, u sebi pevušimo neku melodiju Brenine pesme koja se vrtela tog dana, možda i nekoga drugog, ali ko nas pita?Ne znamo ni ko peva, ni tekst ni ništa, samo zuji po glavi...Posle 9. sve se pobuta, dođu komšije i puste nam neke crnce, niti znamo ko, niti šta ni o čemu peva, kako bi rekli, "repuje", to je bio taj rep, nešto na engleskom što su svi slušali, morao je svaki telefon da ima barem po 15 pesama Eminema i 50-centa, to je pljuštalo samo tako, nismo ni za slušalice znali, naravno, pričamo o deci 1995 pa nadalje, ovi naši "matori" su sve po TV-u kupili, slušali, isto pevušali i zezali se...Onda tu naravno, postoje dva scenarija, šta sad?E pa, moš' da se desi ili da se ostane na toj monotonoj "mejnstrim" muzici, ili lepo od komšije ili ćala da se čuje ta legendarna "Čorba"...Tu sve počinje, rokenrol nas ispunjava nekim buntom, ko šiša one crnce, imali smo majice moćnoga Bore, kao svetac da nam je bio, tu onda kad smo stariji dođu i ostale stvari, dođu Divlje Jagode, Azra, Blockout i tako to, onda kreće naravno blještanje Pepersa, Flojda i Kvina, ROK je tu, naravno, osećamo se nedodirljivo dok vrvi u kući "Šajn on ju krejzi dajmend" i dok nas Kult obasjava "Hir kams de rejn", Ozi nam dade Ludi voz a Pepersi "Adersajd", sve to u fulu sa starkama dok se ponosno bečimo svim "ciglama"...Poslednje za šta se ikad može zalepiti u zemlji Srbiji jeste metal, po rečima malih homofoba:"To su one sekte što krešte i derAJU se dok vole Djavola i drmaju gitaru", eh, sve to počne jednog dana kada se slučajno upali "Ran tu d hils", to promeni život, ode u pamćenje, pa neka me "hevi" nosi dokle može, onda tu dođe starija Metalika i osvetli nas svojim "trešem", posle se priključi Araja sa Slejerom, Skot sa Antraxom, to je već neka "treša" od koje dobijemo težak slučaj "glavodrmalice", posle kreće Blek, Det i tako tome slično, onome kome poštovano "dokurće" i metal i rok, slušaće ili pank ili pop-pank, kako god, boleće ga sve i svašta za sve nas, bilo da pali Eksplojtede ili Tri Dejz grejs, on će samo da stoji u sobi i zamišlja:"NIŠTA", eh, tako je to, onda kod ženskog pola ima sve i svašta, njihov POP okreće svakog muzičara u grobu, ali, šta se može, ko odustane od svega ima svoje DJ-eve, pa neka se drogira do mile volje dok sluša neki "loop" od 15 sati DRM DRM DRM...Takođe da pomenemo katastrofu koja je uništila muziku zauvek, to je poznati Džastin Biber, u svakome društvu, samo je dovoljno reći da ga mrzite i svi se vole međusobno, šta god slušali, on je više odmogao muzici nego što je Mao Cedung doprineo bilo kom režimu...Naravno, sve je to deo odrastanja, neko će se možda baviti muzikom, neko će kupiti akustičnu gitaru za "Dž" i počeće da svira onako, akord po akord, dan po dan, da se muči kako ne izlazi napolje, nekad će da i da kaže da mu je "Babi 40 dana", da ne bude da je štreber, ako razumete...A neki će klinci da se naduvaju pa da smišljaju rime brže nego što ti se smrzne jezik u Sibiru, onda će da dođe neko ko će ga načiniti internom zvezdom, hit po hit, sve na istoj frekvenciji, na istom ritmu, iste tematike, dok se profesori muzičkog udaraju po glavi, "Gde pogrešiše"...

Posle inata, glavna osobina u Srba.

Da sam prije 5 godina imao ovakav ljetnji raspust vjerovatno bih rekao da je bio savršen. Sada, najveća ocjena koju mu mogu dati jeste tri... na skali od jedan do pedeset to jest.
Zašto? Pa zato što u svega par pasusa mogu prepričati sve što mi se desilo u proteklih šezdesetak dana koliko je isti i trajao. Kad kažem "sve," mislim bukvalno sve.

Elem, dan pred raspust zacrtao sam sebi da ću očistiti godinu u avgustu. Odavno nijesam toliko promašio ali o tom-potom.
Naime, u avgustovskom roku ostavio sam tri ispita za polaganje a u Podgorici je to, jelte potonji ispitni rok. Nije da imam prostora da se žalim obzirom da nas ima samo tridesetak u mojoj, sada već bivšoj, generaciji ali opet bolje da krivim državu nego sebe za sopstveni neuspjeh. To svako radi, pa što ne bih i ja?

Eh, već prvog dana u okršaju između mene i pedesetak kila hartije izvukao sam deblji kraj. Iz nekog samo njoj poznatog razloga knjiga nije htjela da dođe do mene. Nije da to obično radi ali treba imati poštovanja kad vidi da sam umoran čo'ek.
Rezultat nakon 12 sati spavanja i još toliko sati gledanja u sunce - Pazl 0:1 masoni i ostala govna.

Ni drugi dan situacija nije bila ništa bolja. Opet greške u komunikaciji sa saigračima. Državna bezbjednost, evropska unija, NATO pakt, ruski tajkuni i ostala fizička i pravna lica koja mi žele zlo a predvode ih masoni i počinjem da sumnjam i jevreji (neđe smo ih ja i jedan drug negativno pomenuli a oni sve čuju) podižu svoju prednost na dva pogotka.

Premotaćemo film do otprilike desetog dana. Tad sam krenuo opet da treniram sa drugom na trim stazi tako da se raspodjela vremena značajno promjenila. Počeo sam da trošim 13 sati na spavanje, 9 na gledanje u sunce i 2 na trening... osim neđeljom. Tad bih se vraćao na "staro računanje vremena."

Tu neđe oko petnaestog dana jedan drug mi reče da će da ide na more. Taj drug mi je ujedno kolega sa fakulteta. Mlatili smo malo preko Morače, pričali o mogućoj vojnoj intervenciji u Siriji, kratkom filmu, čak i o projekciji srčanih tonova... doduše tu je više on pričao nego ja al' ajde.

Vraćamo se u dane opasnog treninga koji bez prekida traju neke dvije i po neđelje. Drugu sa treninga je bio rođendan.
Slavio sa još jednim likom kojeg niti znam niti poznajem. Dobar momak. Mislim i jedan i drugi su dobri momci.
Bile i neke đevojke i još jedan lik tamo. Rekao bih za tog tipa da je metalika. Ne volim metalike al' opet smo se fino ispričali o filosofiji, ženskim pravima i seksu.
Otišao kući neđe oko 2 ujutro i ispurnjao 17 cigara za manje od 2 sata. Ne znam zašto.

Nazad na dane treninga koji traju do deset dana prije ispita kada se pali crveno svjetlo!
Počinjem ubjeđivati sebe da i nije tako loše izgubiti godinu, fazon duže živim na računu starih iako u zadnje vrijeme češće ja njima dajem pare nego oni meni. Dobro je to.

Dolazi ispitna neđelja. Svoju filosofiju počinjem širiti po hodnicima mog fakulteta đe tješim ljude koji su nešto i naučili za vrijeme raspusta. Zapravo me boli kurac. Boli i njih kurac za mene. Doduše mene nešto manje boli kurac jer ja sam donekle altruista a ostali ljudi su mahom sebična govna.
Poslije mi bi pomalo žao par ljudi. Dobra su đeca al' makar ću imati s kim da iskočim na kafu poslije vježbi ako me zovnu. Ja inače slabo idem na kafe al' kad me neko zovne ne odbijam.

Elem po završetku ispitne neđelje rezultat je oko 60:0 u korist masona i ostalih tajnih društava koja preko chem-trailsa djeluju na moj nervni sistem i tako izazivaju lijenost.

Poslije toga sam još jednom iskočio sa onim kolegom da malo prozujimo preko Morače. To mi je bio drugi dan nakon rođendana. Za rođendan sam izio neki roštilj. Bili neki punjeni ćevapi i ražnjići sa slaninom. To dvoje obožavam (mada sam cijelo ljeto jeo odlično obzirom da je stara bila na odmoru).

Ove godine ću pobjediti masone.
Obećavam!

Sinonim za manipulaciju uplašenom masom ljudi upućivanjem na pogrešnu stranu, preusmeravanjem njihovog gneva na neki manje-više imaginarni i irelevantni objekat pažnje, najčešće u ostvarenje cilja koji odgovara manipulatoru. Dokazi su krajnje nepotrebni i ne traže se detaljno i zdravorazumski. Na kraju krajeva, bitno je samo neko da najebe i masa zadovoljna.
Analogija na srednjovekovna „istrebljenja veštica“ kada bi neko to pokrenuo, najčešće svešteno lice uplašeno da vera vernika malo popušta, pa da se čisto učvrsti uz „provere“ optuženih kandidata, koje baš i nisu neophodne.

Sitničar u duši. Došao na pijac da zajebava pošten svet. Ukratko penzioner.

Ode malo proba sira, malo kajmaka. Drmne par rakijica i sa gađenjem ostavi čašicu kao slaba mu, a rakija etanol da menja kolko je dobra.
Razbije pokoje jaje poštenoj domaćici da vidi da li su sveža, odjutros, dal su koke jele koncentrat il čupkale travu zelenu.
I na kraju kad se i nakani da kupi nešto krene neverovatno cepidlačenje da je za njega i škotlanđanin malo dete.

Česta rečenica roditelja, baba i deda (kako rođenih tako i bilo kojih), upućena muškoj mladunčadi uglavnom već kad ovi zađu u pubertet, a pritom ne pokazuju neku želju da se ponašaju odraslije.