- Kapetane Kirče, proganja nas Klingonska ratna ptica. Kanda oće osvetu jer ste im guzili kraljicu sinoć.
- Daj gas i ne njajke puno, bio sam pijan ko pička. Reci osoblju da pristavi raktadžino, boli me glava i metar oko nje.

(ZVIZ) (KABUM) (KRŠŠŠŠŠŠŠŠŠŠ)

- Kapetane, pogođeni smo.
- Hvala Spoče, ne bih primetio inače, mislio bih da je Uhura samo preuredila brod po svom ćejfu. Šteta?
- Štitovi na 20%, održavanje života na 35%, motor na 17%. Žmigavci ne rade. Baš ga ne možeš držati u gaćama?
- Nemoj me sada i ti, tako ti Q-a. Pali vorp i bežimo.
- Neće da bude. Ulovljeni smo vučnom zrakom. Sve jer se tebi digo.
- Šuti bre Spoče, makar sekund. Obrći polaritet i vadi nas izgovana.
- Polaritet čega, kapetane?
- SVEGA!!!

(ZUUUUUUM) (KIRK I KOMPANIJA POBEGOŠE) (KLINGONCI SUJU OD BESA I NEMOĆI)

- Odlična ideja kapetane. Ingeniozna i logična, štaviše.
- Vidiš Spoče, zato sam ja kapetan i zigujem, a ti imaš šiljate uši i generalno nakurac ideš ljudima.

Noć je i vraćaš se kući s tuluma. Odlučiš prošetat do doma jer ti je relativno blizu te da dođeš sebi koliko toliko. Naravno ulica je prekrivena reflektorima, ali to je duži put i na pola puta ti je već prisjela šetnja te ti kao lola udreš prečac preko neke livade. Naravno mrak je, vidiš samo metar ispred sebe i u jednom trenutku dok lomiš ćošu (prije ona tebe lomi) osjetiš blagi dodir po nozi te da se to nešto podiže. Misliš se u sebi da si upravo doživio transcendentalno iskustvo kad ono tvoja pijana legenda od prijatelja koja se ubila više od tebe pita da ga osoviš na noge i da skupa odete doma. Nakon skidanja svih svetaca i proklinjanja i umalo doživljenog srčanog, vraćate se doma sa njegovim podjebavanjem kako si se usrao kao grlica. I naravno, pitaš se koji je tebi kurac trebalo da ideš prečacom.

E upravo je to moja supruga sinoc uradila Sammiru iz Dinama.
Ali vratimo se par sati prije tog dogadjaja. Ponosno sam izasao iz kladionice noseci "sigurno dobitni" listic. Prepoznao sam dobitnu konbinaciju, 5 parova koji ce mi sigurno donijeti novac da platim racun za struju koji je prosli mjesec malo jaci nego inace (zahladilo malo, pa se grijalica pali).
1 na Atl.Madrid, 1 na Lille, 1 na Villareal, 1x na Salzburg protiv Juventusa (poklon kladionice) i 1 na Dinamo protiv Brugge-a.
Pocinju tekme, sve se laganino odvija u prvom pravcu, cak i ovaj Salzburg koji je po meni bio najrizicniji potez (ali je dobra kvota) povede sa 1:0 protiv Juvea.
I tako laganino pratim Dinamo na TV-u, mrljave, vec me nerviraju, pate se protiv ekipe koja nije puno pokazala u prve dvije utakmice. Negdje na sredini drugog poluvremena kada je kcerkica zaspala, dodje i supruga, sa svojim cuvenim pitanjem "sta to gledas?", a ekran metar sa metar, zeleni pasnjak i 22 hajvana gone loptu. "Gledam ljubavi pornic, zar se lijepo ne vidi. Cuj sta gledam?". Prica od prilike ide dalje ovako:
Ona: "Sta se nerviras, pitanje je bilo retoricko."
Ja: "Ma ne nerviram se, ustvari nerviram. Stavio na kladionici da ce Dinamo dobiti i vidi kako se pate."
Ona: "Sto se kladis, kad ne znas."
Ja: "Eto ti mi reci. Nemoj me majke ti dodatno loziti. Dosta mi je ovih 11 morona."
... mucna tisina ... pljus penal za Dinamo, 10 minuta do kraja.
Ja: "Evo ga." ... igraci se natezu sa sudijom ... par minuta prekida ...
Ona: "Promasice."
Ja: "De ba koji ti je, sto ce promasiti. Lik dao 17 golova u ovoj sezoni, ovo je rutina. Ide lova."
Ona: "Pa vidi ga kako se usro od straha. Osim toga, kad si ti dobio na kladionici."
... Sammir se zatrca i slozi u stativu ...
Ja:" Pa hebem ga ja , da ge hebem, svezala si mu šuhru toliku da bi promasio da nije bilo nikoga na golu."
Ona: "hi hi hi hi ..."
Ja: "Gori sam ja hajvan koji sa zenom gledam utakmicu. Gledaj "Kucanice" na RTL-u, odoh u drugu sobu dogledati kraj."
.......

Legenda o lokalnom heroju traje na teritoriji mjesta za koje se vezuje njegovo rođenje, događaj iz života ili slavna smrt. U mom kraju trajanje te legende se manifestuje kroz broj majica sa likom lokalnog heroja na njedrima mještana.
Pamučne, sintetičke, bijele, crvene, ispod vjetrovki, điladi, dukserica i doktorskih kaputa, nazirao se njegov osmjeh. Lako bi zapadao za oči, bio je svima poznat. Svi su znali priču o njemu, poneko nije znao ime. Ime nije bilo ni bitno. U nedostatku imena posezalo se za imenima aktera sličnih događaja. Sve ih je vezivala priča, a ako su se imena pomiješala onda je bilo mjesta za diskusiju u njihovom odgonetanju. I ništa više.

-Ma nije on, čoče. Pogledaj opet.
-Znam da nije on, ali ovome ne znam ime.
-Bolje i da ne znaš. To su oni. Idem, ne zamjeri.

Kada bi sretala te majice u prolazu, obično bi ih viđela na deset metara ispred. Prvih pet metara gledala sam u njedra osobe i lik heroja, sledeća tri sam netremice posmatrala osobu. Jedan metar bih svoje usne pretvorila u blagi osmjeh a poslednji metar do linije mrtvog ugla sam vidjela podignutu jagodicu i zarivenu liniju usana ispod nje na licu sugrađanina koji mi je do tada išao u susret. Ostatak puta sam provodila pretvorena u lik heroja.
Stanje ljudi sa majicom se širilo na druge lako i homogeno, bez dodira. Na pogled. Trajalo je dugo jer je postojanje majice garantovalo vječnost legende. Htjela sam da budem dio te vječnosti, reklo bi se tuđe...pa sam majicu obukla i ja i sjela u prvi red amfiteatra čekajući na početak ispita. Profesor je ušao a kada je primijetio lik na majici podigao je kažiprst ka meni i pitao:
-Ko je to?
-Antifašista.
-Liči na Če Gevaru.
-Nije, ali neka bude. Pogledajte osmjeh? Mislite da se priprema da primi orden za vjernost otadžbini?
-Nemam zapažanje u vezi toga. Vidim samo osmjeh.
-Priprema se. Vode ga da ga strijeljaju.
Podigao je obrve visoko, širom otvorio oči i zarozao kožu na čelu, gledajući naizmjenice mene i lik. Udario je dlanom o dlan i rekao: Počinjemo! Tišina!

Sluđeni Britanac na EXIT-u, koji ne zna baš gde je došao.

Čamugo, ajd sa mnom do WC-a da nešto proverimo... I da, ponesi metar.
...................................................................................................................
Rus u kafani. Davaj, davaj Nikolaj, šta si ukrstio očima, živeli se kaže kod nas.
# Pusti čoveka, vidiš da mu nije dobro.
Kurac će Rus da popije više od mene. Pojeo sam na silu, kilo suvog mesa, Drinu bih popio koliko sam žedan.
.......................................................................................................................
Oćna Mađarica na žurci. Mađarica kažeš mmmm. Načuo sam da ste izdržljive u gimnastici?
# Nem értem, hogy mirõl?
(Jebeš mi sve, poješću šaku vijagre ako pristane. Ima da nam osvetlam obraz, pa neka mi otpadne posle.)
......................................................................................................................

Nemac oženjen Srpkinjom u poseti tazbini. Dobar ti ovaj Mercedes, dobar ja ja! Imam ja Juga, JUGAA, znaš šta je to?
# Kann Bier am Abend trinken wir.
* Aaaa, das Srpski ofroud auto, ja. (Jebaću ti nanu naninu, kad te provozam uzoranom njivom, nek se raspadne šklopocija, al ima želudac da ti se okrene.)

N: Brate, šta misliš imam li šanse kod one plavuše tamo? Al' iskreno.
Š: Iskreno, imaš šanse kao da ću ja odavde pišati u njenu čašu.
N: Hvala ti pičko jedna vašljiva. Nego daj to pivo ovamo, možda mi se šanse povećaju sa porastom alkohola u krvi.

Ulazi žena idealne težine, za još jedno metar visine...
Ž: E ne mogu da verujem. Čuješ, dragi, danas mi je u butiku ona krava od radnice rekla da ne treba da biram neku venčanicu uz telo jer sam malo punija pa bi se prelivalo. JA PUNIJA!? PA DA LI JE ONA NORMALNA!? Ti ćeš mi dušo, najbolje reći. Jesam li ja debela ili nisam? Al' iskreno.
Jednu nanosekundu kasnije..
M: Ma ne, draga, naravno da nisi. Pa zašto bi inače tvoj bogati tata dao tolike pare na tvoje manekenstvo. ( A i meni da te oženim)... He, he.
Ž: Znala sam ja da me ti nećeš slagati. Odi vamo, da te ljubnem. Odi, padni mi na rame da te cokim.

- Ja ne mogu da verujem koji je Coa pederaš.
- Što?
- Išli Đole i on ulicom, vide neka tri lika naslonjena na ogradu škole i tu im Coa nešto dobaci, oni se zalete, on pobegne, a Đoleta usrali od batina.
-------------------------------------------------------------------------------
- Brate, imam do jaja akciju.
- Kakvu?
- Da čuknemo jednu gajbu.
- Može. Gde?
- U kraju ovde.
- Au, je l' mora u kraju baš u pičku materinu?
- Jebiga, sad je šansa ozbiljna.
- Čiju?
- Od Andrije malog iz žutih zgrada. Pun je k'o oko mali.
- Daj brate, neću to. Nemoj biti indijanac, umro mu je ćale fazon pre metar dana ili tako nešto, a i poznajemo ga. Družimo se pomalo.
- Brate, to je i poenta. Sad kad mu ćaletu bude četr's dana, nema nikog gajbi, svi na groblju.
- Ajde pali bre pederašu jedan odvratni, ako se nešto desi u narednih pola godine na njegovoj gajbi, svima ću u kraju reći da si ti to uradio, odlomiće te ko god da te vidi, majmune jedan.
-------------------------------------------------------------------------------
- Kebo, šta si uz'o Saši Matiću za rođendan?
- Piratski povez.
- Koji si ti pederaš, nevera.
- A šta si mu ti uzeo?
- Dvogled.
- Hehehehe

Ješčuo kako je Simo Nemac izuo od batina neke batice? - Pocepao ih k'o mlad Krajišnik meter bukve. Đedina ih tuče, a ne da plakati.

Pobratime moj... Njega je život provozao kroz sito i rešeto. Kao dečak, inače siroče partijski nepodobnog domaćina kojeg je smaknula UDBA, sa komadom somuna ispod miške i crno-belom fotografijom majke na pragu rodne kuće on se uglavio u rupu ispod putničkog vagona voza Beograd-Beč, da bi se u sakriven u kamion, koji je vozio neke holandske junice, prešvercovao do Minhena. Iako ga tamo život nije mazio, savladao je gradivo šibajući se sa Kurdima i Romulancima... Dokazao se kao zajeban tip, ali čovek od reči. To su mu ovi kasnije naplatili: roknuli mu buraza dok je nosio dete u naručju. Dva metka, s' leđa. Najopasniji je onaj koji ništa nema da izgubi - nije to otrcana fraza, nego životna istina.

Baba: Sine kakva ti je to plava dlaka na majici.
Unuk: Gdje baba?
Baba: Eto tu na desnom rukavau?
Unuk: Gdje,.....aaa! Bog te pomogo baba, kako si je skontala! Joooj baba, sve se praviš ne vidiš, ne čuješ!
Baba: Pa nemoj tako sine, stara je baba.
Unuk: Pa strara kad treba nešto uraditi, kad sam te zamolio prije neki dan da mi ušiješ dugme, onda ne vidiš, a sad vidiš dlaku koju ja ni sa lupom nebi skonto.

( dva lika odvojeno sjede od ostalih u kafani i tiho pričaju )
A: ... i onda ja pitam Maksinu sestru da odemo na kafu, onako bezveze...
( lik koji je odmaknut dva stola od njih ): Pito si Maksinu sestru?
A: Šta tebe briga! Kakva su to kod tebe babina čula, ovo si čuo, mamu ti jebem, a kad sam te prije neki dan zvao na kolokvijumu da okreneš, onda nisi čuo, iako si sjedio metar ispred mene! Marš!

Jedan od mnogobrojnih svedoka - očevidaca je, pored straha za svoj život, dao izjavu nakon susreta sa ovim bićem:

"Bio je to još jedan, sasvim običan dan. Stajao sam ispod "Pančevca" i čekao bilo koju bus za Krnjaču. Nakon par minuta čekanja, naišla je 95-ica i stao sam kod prednjih vrata, kako bih izbegao gužvu u sredini. Jedna baka je stajala iza mene ii probijala se izuzeznom veštinom kroz masu. Pustio sam je ispred mene, pošto je imala štap i jedva je hodala.
U trenutku kada je 95-ica stala i otvorila vrata, ta "baka" me je odgurnula skoro 1 metar iza. Neverovatnom brzinom se hvatala za šipke, poput pauka na mreži, i u treptaju oka, ona je već bila na sredini autobusa i sedela na jedinom mestu koje je bilo 2 sekunde pre toga slobodno. Kada sam konačno ušao u autobus i sa čuđenjem pogledao tu "baku", ona mi je nešto ružno odbrusila i pogledala me direktno u oči. Taj pogled je bio hladan, zao. Nikada ga neću zaboraviti u životu."

Još dve osobe su bile spremne da svedoče, ali usled njihovog iznenadnog nestanka, nismo bili u mogućnosti da ih intervjuišemo.

Ukoliko u gradskom prevozu primetite ovakve, ili slične situacije, molimo Vas, ostavite poruku u komentarima, a mi ćemo je proslediti nadležnim organima. Hvala.

Sto sam danas uleteo u makazice na smederevskom, metar me je delio od smrti!

- Nije to nista, ja sam jednom, preticuci kolonu isao direktno u kamion, i nisam hteo da kocim, posrali se i brat i keva, kao i ostali vozaci u koloni, na pola metra od direktnog, napravili mi mesta i vratim se u kolonu, a to sam i hteo od pocetka.

Eee, a ja sam jednom na trgu prelazio ulicu na crveno, i 26. izletela iza krivine, kad je zakocio, brate, popadali svi u busu, ja se smejem i pokazem im srednjak, istrcao majstor i tu se potukli, prebio me ko konja, ostao sam da lezim tu na ulici, hitna dolazila, jedva ostao ziv.

- Setih se sad jednom na tekmi kad sam uleteo u obracun huligana, tu se nije znalo ko koga kida, udarili me ciglom u glavu, pa me posle izgazili, u komi bio 10 dana!

Ne seri?! Ja sam se jedno vece prekin'o od alkohola i tako pijan nisam ubo dugme za lift, pa krenuo stepenicama na peti, stigao ispred stana i krenuo da peglam, nagnem se izmedju stepenica i padnem dole sve do podruma, ubio glavu i bio u komi 20 dana!

- A ja bio u komi 2 meseca, kao beba u inkubatoru!

Lazes brate...

- Dobro, bilo je mesec i 23 dana..

Duksi i Bleksi grickaju krompiriće i jednu porciju sira i žvalave pola litra crnjaka. U kafanu ulazi tip od metar devedeset, mršav, naručuje teleću čorbu. Mirno se prihvata escajga i smaže čorbu.
Za čorbom stiže pohovan kačkavalj, tri parčeta, tartar sos. Mirnim pokretima, tip smaže porciju. Kelner zatim donosi svinjsku vešalicu. Duksi i Bleksi propinju vratove. Tip nesmanjenim tempom izjede vešalicu. Duksi i Bleksi grickaju krompiriće.
Tip je završio sa vešalicom... kelner odnosi tanjir... i donosi punu zemljanu manjerku leskovačke mućkalice koja se puši. Bleksi štrpne malo sira, Duksi gucne vino. Tip bez čekanja prione na vrelu mućkalicu, polako jede ali ne staje, slisti za deset minuta celu mućkalicu.
Duksi i Bleksi napeto posmatraju izlazak kelnera, odnošenje prazne posude.
Kelner se vraća sa ovalom leskovačkih uštipaka, šest komada, svaki kao omanja krofna. Duksi i Bleksi zanemaruju krompiriće i sir i naginju se ka susednom stolu, za kojim tip bez predaha kreće da jede uštipke. Završava s njima i onda mahne kelneru: račun. Otpije poslednji gutljaj piva, plati i izađe. Sve za manje od 45 minuta.
- Jesi vid'o domaćina, baš se umorio danas!
- Ludački metabolizam, taj bi mogao da radi kao kontejner.
- Al vidi mu salatu: pojeo samo sir odozgo, paradajz ostavio...
- Pa svako ima svoju meru, neće da se prežderava čovek...

-Moram da ti pokažem jednu sliku sad iz Guče, šlogiraćeš se kad budeš video
-Opa, zmija, pa gde se nađe sa sestrom u Guči, vidi kakve ste mi lepe, a i ličite, nema šta…
-Ha, ha, ha, baš smešno, idiote jedan to je piton
-Nemoj da se vređaš, mislio sam na zmijsko telo koje i ti i ona imate, pardon on… A piton kažeš, kako si ga privatila svaka ti čast, evo, vidi se, palaca jezikom, uzbudio se, u tvojim rukama se proširio bar za metar, a obim mu postao duplo veći. A i tebi lepo, udarila si kez od uva do uva…
-I ja sam guska kad ovo pokazujem seksualnom manijaku, pa ti ne bi smeo ni da mu priđeš na 2 metra, ja sam za to još i platila…
-Ja seksualni manijak, a izvini molim te, ko se od nas dvoje slikao sa pitonom u rukama? I još si platila, pa to si mogla da uradiš ovde za džabe, i to bi mnogi tebi platili. Pa niti imam želju, niti ima potrebe da mu prilazim. A vidi cara kako te pritego i kako se obavio, e svaka mu čast, zna znanje. Gde mož’ da bude mirna ovakva guja u ženskim rukama
-Stoko jedna...

- I? Pričaj, kakav je onaj mladunac od sinoć?
- Ma nije loš, ali se vidi da je neiskusan. Čak šta više, mislim da nije ni jednu pre mene, mada neće da prizna.
- Kako znaš?
- Brus mi jedva skinuo, namučio se sa njim, kad mi video sise, rastegao kez od uva do uva,pa se nekih 20-ak minuta igrao sa njima, ali bukvalno igrao, dok meni nije dokurčilo. Rekoh mu: ,, Mali, to sam mogla i sama, nego silazi dole na usmeni!'' Bolje da nisam. Mslim se, dobro 'ajde nema veze, daj da vidimo kako radi močuga. Jedva pogodio pravu rupu. Onda taman krene- ispadne mu. Pa opet. Rekoh:,, Pa približi se malo bemmudete, nemaš metar u gaćama''. Posle kad se malo zalaufao, opet nabacio onaj debilni kez, ali zato ore kako valja. Na kraju, ja uzela pljugu, rekoh da ponudim i njega, pogledam ga, leži i bulji u plafon, i i dalje se kezi kao neki Manulać.
- Ma bitno da mali ima alatku, utreniraćeš ga ti, ne sumnjam.
- Amin!

- E, jel znate da je Mikac prodao sve što je imao i zapalio u Australiju?
- Ne seeeri...a žena i deca?
- Ma, zapalio solo. Tuga brate...
- Šta mu bi? Pričaj...ti si mu najbolji ortak...
- Ma, firma mu loše radila u poslednje vreme, nije dao platu radnicima mesecima, ma, da vam ne pričam sada...zadužio se kod nekih zelenaša, dugovao velike pare, Crnom duguje 20 soma jevreja, ovaj hteo da ga skrati za glavu, ma, da vam ne pričam sada...sa rođenim sinom nije govorio 5 godina jer mu je ovaj skratio ribu, a s' njom ima dete koje se razvaljuje od gudre, ma, da vam ne pričam sada...prva žena ga tužila sudu što je uopšte i živela sa njim, i traži odštetu od 100 hiljada, druga žena mu zabranila da viđa decu i vikendom, ma, da vam ne pričam sada...počeo da pije neke antidepresive pa se navuko na šarene pilule, pa lež'o u dilkarnici metar dana, ma da vam ne pričam sada... otvarali mu glavu i zamenili dihtung, zaljubi se k'o tetreb u sestru, pa kad ga je odjebala hteo da skače sa petog sprata, ma, da vam ne pričam sada...a u međuvremenu advokat mu proda gajbu i vikendicu u Slankamenu i ovaj zapali kod kengura.

- Od sutra krećem u solarijum. Hoćeš sa mnom?

- Samo se ti izlaži tim lampama pa ćeš dobiti rak kože. Meni ne pada napamet!

- Dobro, u pravu si, to je stvar izbora. Hoćeš barem u teretanu zajedno da idemo?

- Ne pada mi napamet! Znam da si na dijeti ali meni je super sa mojih 96 kila.

- Mislim da je to malo previše na metar i po visine ali to je tvoja stvar. Svakako ne bi bilo loše da se ponekad malo našminkaš.

- Vala neću, od toga se suši koža i stari se pre vremena. Jednom sam stavila maskaru i pekle su me oči pa više ne stavljam a puder ne bih ni probala ni da me teraju puškom. Ja sam više za prirodnu lepotu.

- Pod prirodnom lepotom podrazumevaš i celulit i stomak koji preliva i masnu kožu sa mitiserima?

- Pa da.

- I polo majice, farmerke sa visokim strukom i muške košarkaške patike?

- Pa šta fali, to je neki opušteni, sportski fazon.

- Devojko, nosiš iste patike kao moj brat Dejan.

- Jao Dejan! Kako lepo ime! Ja planiram da nazovem sina Dejan a ćerka će mi se zvati Sara! Ako slučajno budem imala i treće dete zvaće se Filip ili Andrea!

- Izvini što sam iskrena ali mislim da nećeš rađati, osim ako se ne desi neko čudo ili te eventualno neki očajnici ne unajme kao surogat majku.

Jedne davne večeri, prijatelj mog ćaleta dosao sa porodicom da nas poseti u Zemun. Kada nas je u neko doba noći pristiglo vreme za rastanak, siđemo mi da ih ispratimo do kola, kad ono - njihova stara Buba neće da upali. Neće ni da čuje.

U donjem Zemunu, najveće uzvišenje kilometrima naukrug je nasip na kojem se nalazi stari deo Zemunskog keja, koji se uzdiže impresivnih metar i po iznad ostatka grada. Sa jedne strane je grad, sa druge - mutno Dunavo. Ovo mesto je bilo poslednja nada da Buba upali na "gurku", naravno uz nesebičnu pomoć Zemljine teže.

Nakon višestrukih rastavljanja i sastavljanja motora, produvavanja svećica, brisanja razvodne kape, proveravanja klema na akumulatoru, ručnog premeštanja položaja zamajca pred paljenje, pokušaja startovanja sa kablovima priključenim za drugi auto sa ugašenim motorom/upaljenim motorom na leru/upaljenim motorom pod punom turažom, oko 2 ujutro prijatelju Maksi je ostalo samo da izjavi:

"E, da nas vide ovi iz Folksvagena, dali bi nam počasni doktarat škole automehanicara za Bubu. Ako sada ne upali - pravo u mutno Dunavo"!

Harizmatično čedo doktora Ferdinanda Poršea je još jednom pokazalo da je čudesna mašina koja poseduje dušu i nakon ove pretnje je, istinu posle poluminutnog očajnickog verglanja, najzad upalilo.

1. Tip: Onaj koji priča životnu priču

Prvo spominje neki trenutak koji je za njega ta pesma obeležila, zatim sledi opis kako je tačno došlo do tih događaja

Primer: "Eh ovo me podseća na leto 1983, kad sam upoznao jednu devojku u Crnoj Gori. Inače sam bio otišao na more. Sa bratom. Rođenim. 3 godine stariji od mene. Nosi broj 44. Predložio nam Zoki da odemo. Zoki je inače moj kum. Zokija sam upoznao kod Mileta u kafani. Mileta inače znam od detinjstva. Živeli kuća do kuće. Sad drži kafanu. Garant je lopov, čim je mogao da je otvori. Mamu mu jebem."

2. Tip: Anti-nacionalista

Nema veze sa Antom Pavelićem, nego anti-nacionalista u smislu da je protiv nacionalizma. Jedini je problem što se javlja i kad nema nacionalizma ni na vidiku. (A najčešće ga tako i prizove). Obavezno se poziva na Jugoslaviju, čak i kad pesma nema veze sa Jugoslavijom niti tim vremenom uopšte.

Primer: "Eh jebem ti politiku bilo je dobro dok je sve bila Jugoslavija, kad smo svi bili jedan narod, kad nije bilo važno da li si Hrvat, Bošnjak, Slovenac, Albanac ili normalan."

3. Tip: Nacionalista

Nađe desetu temu, poveže je sa nacionalnosti i onda napiše mišljenje. Inače ovde spadaju obavezno i oni koji ne znaju ni kako izgleda zastava ili grb njihove države, ali znaju da pišu o svom ponosu

Primer: "Prodajem metar drva (o ovome ćemo kasnije)
- Drva? Eh najljepša drva koja sam vidio bila su u Vukovaru. Dobro je što protjerasmo Srbe iz Vukovara. Jebem im mater."

4. Tip: Englez

Najčešće tip čije ime na Youtube bude nešto tipa "Srpskiubica" ili "CroNinja" itd. Ko fol živi u Engleskoj ali eto slučajno nađe pesmu koja inače u nazivu sadrži sva naša slova

Primer: "I live in America, and I accidentally found this song. I don't understand the words but I love it. Kosovo is Serbia."

5. Tip: Pičkopaćenici

Nekako nekim slučajem je jednom jebo pre 40 godina pa ostatak života prepricava to i pati za tim

Primer: "Kristina volim te! Anđele moj, još te pamtim! 12.08.1957 <3 !!!!11 ."

6. Tip: Drvosječa

On prodaje drva.

Primer: "Prodajem metar drva. Telefon "

7. Tip: Izlečitelj side

Fora stara 20 godina, toga se niko nije sjetio!

Primer: "Sidu leči"

8. Tip: Smrt dislajku

Sede satima i smišljaju najgore kletve da upute ovima što su dislajkovali

Primer: "Ovi što su dislajkovali da Bog da zatekli ženu sa komšijom u stanu, ispali kroz prozor, pregazio ih voz, silovao ih medved i onda pojeo."

9. Tip: Mučitelji

Tuče kera. Ko će znati zašto?

Primer: zar je potreban?

U SUP-u:
-Khm. khm (sve glasnije), khm, khm. Izvini, sinko, ali mislim da nas osamnaestoro nismo ludi što stojimo ovde u redu.
-Ne, samo sam hteo da pitam nešto.
-Pa da ja tebe pitam nešto. Kako te nije sramota da ulaziš tako na kvarno? E, da si moj, naučila bih ja tebe pameti...

U crkvi: (sa nekih metar i četr'es' visine prvo se čuje mumlanje pa boginjanje i na kraju):
-Omladina pfff. Sram vas bilo, u Božju kuću ulazite sa tim kapama na glavi. Ništa vama nije sveto.
-Lako je tebi, baba. Ti imaš tu maramu, a nama što će uši na ovoj zimi da otpadnu, to ništa.
-Još i pričate na liturgiji. Tišina, antihristi jedni.
-Jopa, ajde mi da predjemo u ateiste, tamo nema ovakvih slučajeva.

U pošti:
-Jao, brate, izlazi, 'ajde.
-Daj, ne seri, jeste red, al' sačekaj malo.
-Ma nije red, eno je nadžak-baba reguliše saobraćaj. Prošli put mi je nešto mumlala na vlaškom.
-Nemoj si sujeveran, isključiće ti telefon, konju jedan, već je 27.
-Ma ko ih jebe, brate, što dalje od babe, meni se još živi.

Pacijent: doktore, malo ovaj prst boli, mislim on je otekao i taman, al ne osjećam bol skoro nimalo.
Doktor: tim gore, nema živog mesa, daj da kidamo to, nije za zajebanciju haha, od male biva velika, može gangrenu navuć pa sva ruka da ode.

.......

Selma: e viđi onog hajvana alaha ti, čaršija ne može da vjeruje, rame pod rame sa Vučićem, a znaš treba fligma za to.
Irma: Ti kako hoj, al belaj je to bio uvjek, mene ušo u pekaru za mantije na veresiju i još burek ukro, posle me u široki luk obilazio,znala sam od male biva velika, malo po malo stigo do vlasti.

............
Tramp.:Šta mi rade braća Srbi, proslavljaju li moju nominaciju, al oni ne jebu silu kažu Evropa drhti od nekog Vulina?

Sekretar: Pušti to, od male biva velika,oni to strateški rade, žene albanke mlade kapiraš, obično za starije momke, i posle oni umru a tazbina uzme državljanstvo i postanu većina, nebi to Vulin pustio slučajno, vidiš u Mitrovicu srušio zid od dva metra, pa napravio čak od metar, od male velika biva ,znaju oni šta rade sigurno.